1.

Virtuelno zasticeni rezim rada kod PC racunara

Svi Intelovi 32-bitni procesori i kasniji, od 386 pa nadalje, mogu da rade u nekoliko reima. Reimi
rada procesora odnose se na razliita radna okruenja i utiu na instrukcije i mogunosti ipa. Reim
rada procesora odreuje kako procesor vidi memoriju sistema, kako upravlja njome i poslovima koji
je koriste. Mogua su tri razliita reima rada:
Realni reim (16-bitni softver) predstavlja normalini reim rada koji su podravali prvobitni
procesori koji su mogli da adresiraju 1MB memorije. To je bio nezatieni reim rada jer je morao da
se izvrava u okviru 1 MB mermorije. To su bili 16-bitni programi od kojih je samo jedan mogao da
radi i nije bila ugraena zatita da jedan program prebrie drugi pa ak i operativni sistem koji se
takoe izvravao u okviru tog 1 MB memorijskog prostora. Zato su bili esti prekidi rada jer su
aplikacije mogle da blokiraju rad celog operativnog sistema.
Zatieni reim rada (32-bitni softver) dolazi sa pojavom 386 procesora i 32-bitnih operacija
koje je on podravao. Programi su ovde mogli da se paralelno izvravaju (potreban je odgovarajui
operativni sistem) i kao to ime kae nisu mogli da obriu jedan drugi pa samim tim ni operativni
sistem. Pouzdanost rada je dignuta na vei nivo jer aplikacioni program sada nije mogao da blokira
rad celog sistema ve se samo taj program koji se blokirao uklanjao. Meutim i dalje kada
izvravamo DOS 16-bitne aplikacije nismo mogli da koristimo memoriju veu od 1 MB ako smo
radili na 16-bitnim operativnim sistemima. Sve do pojave WIN2000 to je bio veliki problem.
Virtuelni zatieni reim (16-bitni programi u okviru 32-bitnog okruenja) predstavlja klju za
izvravanje 16-bitnih aplikacija u 32-bitnom reimu. Ovde svaki pokrenuti 16-bitni program dobija
svojih virtuelnih 1 MB memorijskog prostora i izvrava se u tom prostoru.

Postoje dva izuzetka kod rada u realnom reimu kada procesor moe da pristupi memoriji preko 1
MB i to su: DPMI (DOS protected mode interface) posebni programi koji nam omogudavaju da
pristupimo memoriji i adresa A20 preko koje pristupamo novim 64 KB preko 1 MB- HMA(High
Memory Area).

2.FMP
Fast Page Mode (FPM) DRAM

Brzo stranici modu ili FPM memorije je neto bri od konvencionalnih DRAM. Dok standardni DRAM
zahtijeva da se reda i kolone biti poslan za svaki pristup, FPM radi slanjem na adresu red samo jednom
za mnoge pristupa u memoriju na lokacijama u blizini jedni od drugih, poboljanje vremena pristupa.
Sama FPM memorije je poboljana verzija svog prethodnika, strani reim memorije, to je vrlo rijetko
danas vidjeti.

Uprkos svom imenu ("brzi" strani mode), FPM je zapravo najsporije memorije tehnologija koja se koristi
u modernim PC. Praktifno svaki PC je u posljednjih nekoliko godina koji je dizajniran za koritenje
konvencionalne asinkroni RAM de podrati FPM, a to je "sigurna" izbor tehnologije s obzirom da ga
koristite ne zahtijeva nikakve posebne kompatibilnost ili podrku. Meutim, nudi nie performanse od
vedine drugih memoriju tehnologije. To je takoer nije pogodan za velike brzine memorije autobusa
preko 66 MHz, zbog prekomjernog broja fekanja drava bi morala biti dodan. FPM DRAM obifno
omogudava rasprsnuti sistema tajming brz kao 5-3-3-3 na 66 MHz.
Kratak za Fast Page Mode RAM-a, tip Dynamic RAM (DRAM) koji omogudava bri pristup podacima u
istom redu ili stranice. Page-mod memorija radi eliminirajudi potrebu za redom adresu ako se podaci
nalaze u nizu ranije pristupiti. To se ponekad naziva stranici reim memorije.

FPM RAM je zamijenjen novijim vrste memorije, kao to su SDRAM.
2.




3.
8.6 SCSI interfejs
Pored diskova koji se zasnivaju na EIDE, odnosno ATA standardu, bilo paralelnom bilo serijskom, u
PC raunarima koji se koriste kao serveri za raunske mree se primenjuju i diskovi koji rade po
SCSI (Small Computer System Interface - interfejs malih raunarskih sistema) standardu. Ovaj
standard definie posebnu SCSI magistralu koja je preko odgovarajueg kontrolera vezana za ulazno
izlaznu magistralu raunara, i predstavlja interfejs optih namena koji slui za povezivanje velikog
broja uredjaja. integrisan na matinoj ploi raunara, ve se najee sree u vidu PCI kartice koja se
postavlja u PCI slot za proirenje na matinoj ploi. Na tampanoj ploi kontrolera se nalazi
konektor na koji se prikljuuje trakasti SCSI kabl za vezu prema unutranjim SCSI jedinicama (SCSI
magistrala omoguava prikljuenje ne samo hard diskova ve i drugih ureaja kao to su CD ROM
ureaji, ureaji za bekap podataka sa trakom, skeneri, IOmega i Zip drajvovi i tako dalje), kao to je
to prikazano na slici 8.7.
Na zadnjoj ploi SCSI kontrolera (koja je uvrena na zadnju stranu kuita raunara) nalazi se
poseban konektor na koji se prikljuuju spoljanji SCSI ureaji. Spoljanji SCSI ureaj obino ima
dva konektora. Prvi konektor slui za vezu prema SCSI kontroleru, a na drugi konektor se moe
prikljuiti sledei spoljanji SCSI ureaj. Vidimo da se na SCSI magistralu moe prikljuiti vie
spoljanjih i unutranjih SCSI ureaja. Postoji nekoliko varijanti SCSI standarda, pa na primer uska
SCSI magistrala prima do sedam ureaja, a iroka do petnaest ureaja. Postoje i posebni kontroleri
koji imaju vie kanala pa samim tim mogu da poveu i vie ureaja. Svaki SCSI ureaj, ukljuujui i
sam kontroler mora imati svoj jedinstveni identifikacioni broj (SCSI ID). Tako kod uskog SCSI
sistema imamo ID brojeve od 0 do 7, a kod irokog od 0 do15. ID brojevi se podeavaju bilo
postavljanjem kratkospojnika (dampera) na odgovarajue igliaste pinove na samom SCSI ureaju,
bilo pomou okretnih kodnih preklopnika, koji i prikazuju izabrani ID broj. Treba voditi rauna jer
matini adapter uvek zauzima jednu od ovih adresa.
Jo o jednoj stvari mora da se voditi rauna kada se ugrauju SCSI ureaji. SCSI ureaji na sebi
imaju sopstvene kontrolere koji komuniciraju sa glavnim SCSI kontrolerom, koji njima i upravlja.
Ovakav koncept omoguava da nekoliko SCSI ureaja moe da koristi magistralu u isto vreme, a da
mikroprocesor za to vreme bude slobodan da obavlja druge poslove. Zato se za SCSI interfejs kae da
predstavlja vrlo brzu magistralu koja je dugo godina bila sinonim za povezivanje brzih diskova. Kako
se po toj magistrali prenose veoma brzi signali, mogue je da se javi problem refleksije odbijanja
signala. To je i razlog to je neophodno staviti terminatore sa obe strane SCSI magistrale koji imaju
ulogu odgovarajueg optereenja na magistrali. To znai da krajnji (poslednji u nizu) SCSI ureaji, i
to kako unutranji, tako i spoljanji, moraju biti zavreni posebnim otpornicima terminatorima,
kojima se postie prilagoenje impedanse na linijama magistrale, a time se postie nesmetani prolaz
signala (bez izoblienja) po magistrali. Terminatori se postavljaju u obliku posebnih konektora na
kraju spoljanje i unutranje grane, ili ako na zavrnom SCSI ureaju postoji ugraen terminator, on
se ukljuuje posebnim kratkospojnicima. Poseban problem kod SCSI interfejsa predstavljaju vrste
konektora (slika broj 8.8) koji mogu da budu razliiti i to:
Centonics konektor od 50 izvoda,
zbijeni SCSI konektor od 50 izvoda,
zbijeni SCSI konektor od 68 izvoda,
Alt-4 SCSI konektor od 80 izvoda
SCSI konektor DB-25.

Veliki broj izvoda je ovde potreban jer je veina signala irmovana da bi se smanjile smetnje kod
velikih brzina. Uobiajena duina kablova kod SCSI interfejsa je oko 1,5-3 m. Ali je mogue da ta
daljina budi i oko 25 m. Posebna pogodnost kod ove magistrale je da postoje posebne komponente
tkz. SCSI expanders produivai koji dele SCSI magistralu na setgmente od kojih Slika broj 8.8
svaki moe da dostigne svoju maksimalnu duinu. Ti produivai u potpunosti regeneriu signal pa
tako omoguavaju znatno vee duine.
Postoji vie SCSI standarda koji su do sada definisani i to:
Ultra SCSI Fast 20 20/40MB/s
Ultra2 SCSI Fast 40 40/80MB/s
Ultra3 SCSI Fast BOOT 160 MB/s
Ultra4 SCSI Fast 160DT 320 MB/s
Ultra5 SCSI Fast 320DT 640 MB/s
SCSI hard diskovi imaju bolje karakteristike od ATA diskova (bri su, imaju vedi kapacitet, pouzdaniji
su, ali zato i dosta skuplji), ali se zbog vede cene, kao i potrebe za posebnim (skupim) kontrolerom
retko se koriste u kudnim i poslovnim rafunarima. Najfede se koriste u serverima za vane
rafunarske mree, gde je primarni faktor pouzdanost i brzina, a cena opreme nije odlufujuda.
4. Principi optikog skladitenja podataka
U osnovi postoje dva pristupa uvanju podataka u PC raunarima na disku: magnetno i optiko. Pod
magnetnim skladitenjem podrazumevamo standardne diskete (FD) i diskove(HD) na kojima se
podaci snimaju i itaju magnetnim putem. Razvoj optike tehnologije u raunarstvu ponudio nam je
novi medijum za uvanje podataka - optiki ili kompakt disk. Princip pamenja podataka na
optikom disku je u osnovi vrlo slian kao i na magnetnom disku, ali se za itanje i upisivanje
podataka koristi svetlost tj. Uois ili itanje se vri optikim putem. Za razliku od magnetnih diskova,
gde su se podaci od poetka mogli vie puta da se upiu i oitaju, kod optikih medijuma veina
diskova je u poetku samo sluila za itanje ili jednokratno upisivanje multimedijalnih podataka:
audio i video snimaka. Predstavljali su pouzdane i kvalitetne medijume koji su imali jako veliku
gustinu zapisa (broj bitova po inch-u) pa su mogli da upamte veliki broj podataka. Danas oni
predstavljaju najprespektivniji medijum za uvanje podataka i standardni su deo raunarske opreme.
Najvie se koriste CD-ROM diskovi-kompakt diskovi veliine 120 mm, ija je prvobitna namena bila
zapisivanje digitalizovanih zvunih podataka, a u raunarskoj tehnologiji slue za pamenje fiksnih
podataka koji se mogu samo itati, kao to su razne baze podataka, programi, telefonski imenici, i dr.
CD-ROM i DVD su optiki itaki mediji, za razliku od flopi diskova, hard diskova i traka koji su
magnetni. Optiki mediji se itaju sa veoma malim preciznim svetlosnim laserom, to im omoguje
prednost u gustoi i sabilnosti podataka. Podaci mogu biti mnogo gue rasporedeni u optikim
medijima nego u magnetnim medijima. Takoe, ovi mediji imaju mnogo vei ivotni vek.
Uobiajeno je da magnetni mediji, kao to su hard disk ili DAT (digital audio tape) mogu ouvati
svoje podatke maksimalno pet godina. Jednostavno, magnetni mediji izbledi s vremenom. Medutim,
ivotni vek optikih medija se procjenjuje na nekoliko desetina godina. Osnovni princip rada optikih
diskova zasniva se na fizikalnim svojstvima svetlosti. Pri upisu i itanju podataka kao izvor
svetlosti koristi se laser koji moe stvarati vrlo uski snop svetlosti i samim time stvarati relativno
veliku energiju na maloj povrini. Za upis podataka se, ovisno o vrsti medija, koriste razni postupci
kao npr. formiranje kalupa-matrice kojim se utiskuju podaci na optike diskove ili izoblienje
podloge laserskom zrakom. Za itanje podataka se koristi svojstvo odbijanja ili refleksije laserskog
zraka od diska svetlost se reflektira kad pogodi ravnu povrinu, a pomalo raspri kad pogodi neko
udubljenje. Merenjem koliine reflektovane svetlosti, ureaj moe prepoznati uzorke povrine i tako
ih interpretirati kao logiku 0 ili 1. Ureaji koji itaju optike diskove se spajaju na matinu plou
putem SCSI, IDE ili SATA interface-a.
Osnovne karakteristike optikih diskova su:
Veliki memorijski kapacitet (150MB-10GB),
Pouzdanost i trajnost,
Visoka gustina zapisivanja podataka,
Zamenljivi medijum,
Multimedijalni karakter.

Optieki diskovi imaju vreme pristupa 150-300 ms, to je jo uvek znatno due od vremena pristupa
kod hard-diskova. Brzina prenosa podataka dostie vie od 1MB/s. Mogu se proizvoditi od razlicitih
materijala (aluminium, staklo, plastika, plemeniti metali). Svi oni imaju svojstvo da dobro reflektuju
svetlost (efekat ogledanja). Svaki disk, bez obzira na to od eega je napravljen, presvlaei se tankim
slojem tvrde plastike. Najpoznatiji optieki diskovi su CD, DVD i najnoviji Blu-ray ureaji.
5. KREIRANJE PARTICIJA NA HARD DISKU

Kada tako formatiran disk sada doe do korisnika prva operacija koju on mora da obavi je
definisanje particija, odnosno odvojenih delova diskova koji se sa stanovita operativnog sistema
ponaaju kao posebni diskovi. Particionisanje na disku omoguava podelu diska na delove tako da
moemo da koristimo razliite sisteme za pamenje podataka. Svaki disk mora da ima bar jednu a
najvie 4 particije. Svaki sistem datoteka onda moe da koristi vlastiti metod po kome datotekama
dodeljuje prostor u logikim jedinicama tj. klasterima ili alokacione jedinice.
Hard disk moe imati i samo jednu particiju, ali ga je racionalnije, naroito kod sadanjih diskova
velikog kapaciteta, podeliti na vie delova. Najei sluaj je podela diska na dve particije, od kojih
je prva takozvana primarna particija, a druga produena particija. Produena particija se dalje moe
podeliti na vei broj logikih disk jedinica. Sve ovo se moe obaviti pomou programa Fdisk. Ako je
potreban vei broj primarnih particija (maksimalno ih moe biti 4), mora se koristiti neki drugi
program, na primer Partition magic. Podelom diska na particije se omoguava laka organizacija
smetanja programa i podataka na disk, a takoe i u zavisnosti od korienog operativnog sistema i
bolja iskorienost prostora na disku. Na primer, DOS operativni sistem koji je 16 bitni i koji koristi
FAT16 sistem datoteka, moe da adresira samo 216 = 65536 jedinica na disku. Poto najmanja
jedinica koja se moe adresirati, jedan sektor, koji kao to je poznato ima 512 bajtova, to bi znailo da
bi maksimalni kapacitet hard diska bio 65536 x 512 = 33554432 bajta, odnosno 33554432/1024/1024
= 32 MB. U poetku je u DOS operativnom sistemu maksimalna veliina hard diska stvarno bila
ograniena na 32 MB. Kako su vremenom rasli zahtevi za veim kapacitetima diskova, uvedena je
nova minimalna jedinica koju operativni sistem moe adresirati na disku. Ta jedinica se naziva klaster
i ona se sastoji od vie uzastopnih sektora koji ine jedan klaster. Broj sektora u klasteru moe biti 2,
4, 8, 16, 32 ili 64. Sa ovako definisanom minimalnom adresibilnom jedinicom prostora na disku,
maksimalni kapacitet diska iznosi 65536 x 512 x 64 = 2147483648 bajtova, odnosno
2147483648/1024/1024 = 2048 MB = 2 GB. Pri tome je veliina klastera 512 x 64 = 32768 bajta,
odnosno 32768/1024 = 32 kB. Nedostatak ovog sistema je neracionalno korienje kapaciteta hard
diska u sluaju velikog broja malih datoteka koje treba na njega snimiti. Naime, minimalni prostor
koji e zauzeti neka mala datoteka (na primer od 1 kB) iznosi jedan klaster, a to u sluaju diska od 2
GB iznosi 32 kB. Vidimo da je u tom klasteru za smetaj datoteke upotrebljen 1kB, dok je preostalih
31 kB izgubljeno, poto se u tom prostoru vie nita ne moe smestiti. Tako, ako na disku postoji
veliki broj malih datoteka, veliina izgubljenog prostora na disku moe dosta narasti i dostii i
nekoliko desetina procenata od ukupnog kapaciteta diska. Iz ovoga se zakljuuje da bi za efikasnije
korienje kapaciteta hard diska, trebalo da veliina klastera bude to manja. Meutim, kako su
potrebni kapaciteti diskova jo bre rasli, uvidelo se da je dotadanji FAT16 sistem datoteka
prevazien, pa je umesto njega uveden novi sitem FAT32. Kod njega je maksimalni broj klastera na
jednom disku 226 = 67108864, a to je 1024 puta vie nego kod FAT16 sistema. Zato su veliine
klastera kod FAT32 sistema manje, pa se bolje koristi kapacitet diska (manji gubitak prostora na
disku u sluaju veeg broja malih datoteka). Pored toga, FAT32 sistem datoteka podrava i veliine
particija vee od 2 GB. Do 1998 godine veliina particije je bila ograniena na 8,4 GB zbog toga to
su dotadanji BIOS-i koristili 24 bita za adresiranje klastera na disku. Tada je promenom BIOS-a
(uvoenjem proirenog prekida 13h), omogueno da se za adresiranje sada moe koristiti 64 bita. To
omoguava veoma velike particije koje u doglednoj budunosti sigurno nee biti prevaziene.
Podelom savremenih hard diskova velikih kapaciteta na particije i logike diskove, obezbeuje se
minimalna veliina klastera, a time i bolje iskorienje kapaciteta diska. Posle izvrene podele diska
na particije i eventualne logike diskove, potrebno je izvriti i formatiranje na visokom nivou tih
delova diska. To formatiranje se obavlja programima koji zavise od operativnog sistema koji e biti
instaliran na konkretnoj particiji. Za 114
najee koriten operativni sistem Windows, formatiranje particija i logikih diskova se moe
obaviti programom Format, mada se mogu koristiti i drugi programi (disk menaderi) koje esto
isporuuju proizvoai diskova uz svoje diskove. Formatiranje visokog niva se radi kod korisnika jer
ono zavisi od operativnog sistema koji e biti instaliran na tom disku. Tu se upisuju podaci koji su
potrebni kod upravljanja datotekama koje se pamte na disku. Tako na primer FAT particije na svakoj
logikoj jedinici imaju VBS (Volume Boot Sector), dva primerka tabele raspodele datoteka (FAT
tabela) i osnovni direktorijum (ROOT tabela).
Prilikom startovanja rafunara, BIOS program prepoznaje koji od drajvova je prisutan u sistemu. Na
kraju ovog procesa, svakom drajvu dodijeljena je slovna oznaka koja se u nastavku rada koristi za
pristup odgovarajufem drajvu. Tipifno, disketna jedinica ima pridruene slovne oznake A: i B:, hard
disk C:, D:...., CDROM F: itd. Za ispravno funkcionisanje periferne memorije takoer je bitan i nafin
organizacije datoteka, poznat kao file system, o femu de takoer biti govora. Operativni sistem i file
system su komponente koje moraju biti usklaene.
5. Sistemi zatite od kopiranja
DVD diskovi koriste tri glavna sistema zatite od kopiranja:
Regionalna kontrola reprodukcije (RPC-Regional Playback Control) ovaj standard odreuje 8
regiona u svetu tako da pojedini DVD mogu da rade samo na ureajima iz tih regiona. To se radi
putem regionalnog koda koji je utisnut u DVD a isti kod je ugraen u DVD ureaj. Kod DVD
ureaja kod PC to se radilo putem softvera ali je to naputeno tako da svi ureaji od 2000 godine
imaju hardverski klju ugraen u ureaj RPC-2. Taj kod mogue je 4 puta promeniti a nakon toga
DVD ostaje zakljuan na zadnjem regionalnom kodu.
Sistem skremblovanja sadraja (CSS-Content Scrambling Systems) podrazumeva da se sadraj DVD
skrembluje tj. ifrira na poseban nain. [ifra ne predstavlja problem ako se koriste ureaji koji imaj
CSS dozvolu. Tu se koristi trostepena zatita jer svi ti plejeri imaju jedinstven kod koji im je dodeljen
za otkljuavanje CSS zatite. Svaki DVD disk ima oko 400 takvih kljueva koji se nalaze u
zatienoj lead-in zoni u ifrovanom obliku. Rutina za deifrovanje u plejeru koristi jedinstveni kod
da bi pronala i deifrovala klju diska, a zatim taj klju iskoristila da pronae i deifruje kljueve
naslova. Meutim 1999 god. 16-godinji norveki programer je uspeo da izdvoji prvi klju iz jednog
komercijalnog DVD plejera za PC, to mu je omoguilo da vrlo jednostavno deifruje kljueve diska
i naslova. Nakon toga je napisan program DeCSS koji je mogao da razbije CSS zatitu svakog DVD.
2001 godine dva studenta objavila su nevorovatan kratak program koji je na vrlo jednostavan nain
razbijao CSS kod i omoguavao da se to radi u realnom vremenu.
Sistem analogne zatite (APS-Analog Protection System) vrsta analogne zatite koja je spreavala
da se DVD kopiraju na VCR trake.
I na kraju ponovimo jo jednom glavne osobine DVD-a: smanjena je velieina udubljenja po kojima se
upisuju binarne 0 ili 1, smanjen je razmak izmeu staza, koristi se laser krade talasne duine,
omoguden je dvoslojni zapis, podaci se upisuju na obe strane diska, bolja zatita od neovlatenog
kopiranja.

7. Princip rada CRT monitora
Koristi istu tehnologiju kao i standardni TV prijemnici. Osnovni princip rada zasniva se na CRT
pokazivau koji je prikazan na slici broj 10.6. Svi elementi jednog CRT, osim skretnog sistema i
namotaja za razmagnetisavanje ekrana, se nalaze unutar staklenog balona posebnog oblika, u kome
se nalazi vakuum. Sliku na ekranu stvara mlaz elektrona koji pogaa povrinu presvuenu
specijalnim fosfornim slojem na unutranjoj strani ekrana. Fosfor ima hemijsko svojstvo naknadnog
osvetlenja (persistenceduina trajanja fosforscencije) koja odreuje koliko dugo e ekran ostati
osvetljen. Zato je potrebno da se slika stalno osveava kako bi zadrala informaciju koju elimo da
prikaemo. Kod monitora u boji postoje tri osnovne boje, odnosno tri tipa fosfornih taaka: crvene,
zelene i plave, koje se nalaze grupisane jedne do drugih, obrazujui najmanji mogui element slike
koji se naziva dot. Na zadnjoj strani katodne cevi se nalaze tri katode (elektronska topa) KR, KG i
KB, po jedna za svaku od osnovnih boja. Katode se se zagrevaju grejnim vlaknom f f zahvaljujui
struji koja tee kroz njega. Uareno grejno vlakno zagreva katode i usled toga one emituju elektrone.
Elektroni pod uticajem visokog pozitivnog napona na anodi katodne cevi A (reda 25 kV) obrazuju
mlazeve koji udaraju u odgovarajue fosforne take na ekranu. Na svaku od te tri fosforne take pada
posebni elektronski mlaz. Kada mlaz elektrona padne na fosfornu taku, ona emituje svetlost.
Intenzitet te svetlosti zavisi od intenziteta elektronskog mlaza. Na taj nain, menjanjem intenziteta
elektronskih mlazeva koji odgovaraju trima osnovnim bojama, mogu se meanjem tih boja dobiti
praktino sve postojee boje. Menjanje intenziteta elektronskih mlazeva, a time i promena intenziteta
osvetljaja i boja se vri promenom napona izmeu katoda i prve reetke katodne cevi G1. Napon na
G1 je negativan u odnosu na napone na katodama i u zavisnosti od njegove veliine vie ili manje e
spreavati prolaz elektronima sa katoda prema anodi katodne cevi. Na drugu reetku katodne cevi G2
se dovodi pozitivan napon reda 500 do 600 V, koji ima zadatak da pomogne elektronima da
savladaju negativni potencijal na prvoj reetki i da nastave put ka anodi. Na treu reetku katodne
cevi G3 se dovodi pozitivni jednosmerni napon reda 6 kV kojim se vri fokusiranje elektronskih
mlazeva tako da svaki od njih padne tano na odgovarajuu fosfornu taku na ekranu, ime se
obezbeuje otra slika i precizna reprodukcija boja. Mlazevi se zajedno kreu po povrini ekrana po
precizno odreenom redu; prva horizontalna linija koju ispisuju, poinje u gornjem levom uglu
ekrana, a zavrava se u gornjem desnom uglu. Vreme koje je potrebno mlazu da pree ovo
rastojanje, tj. da osvetli jednu horizontalnu liniju na ekranu se zove Horizontal Active Time. Kada
mlaz na kraju te linije doe do desne ivice ekrana, on se gasi, i tada signal Horizontal Sync postaje
aktivan. On govori monitoru da treba da pomeri mlaz skroz ulevo i jedan red nadole, tj. vraa ga na
poetak sledee linije, na levu ivicu ekrana.
Vreme za ovo pomjeranje (dok je zrak ugaen) predstavlja Horizontal Blank Time. Sada se mlaz
ponovo ukljuuje i zapoinje iscrtavanje nove linije. Kada posle iscrtavanja poslednje horizontalne
linije elektronski mlazevi dospu u donji desni ugao ekrana, oni se gase i vraaju u gornji levi ugao,
ime postaju spremni za iscrtavanje sledee slike. Drugim reima, kada se iscrta cela povrina ekrana
(mlaz doe u donji desni ugao) aktivira se Vertical Sync signal koji obeleava kraj prethodnog i
poetak sledeeg vertikalnog ciklusa i nalae monitoru da vrati zrak u gornji levi ugao ekrana.
Analogno gore navedenom, vreme koje je potrebno mlazu da pree tu dijagonalu je Vertical Blank
Time. To pomeranje elektronskih mlazeva po horizontali i vertikali se vri dovoenjem
odgovarajuih struja kroz horizontalne i vertikalne skretne kalemove HSK i VSK koji se nalaze sa
spoljanje strane grla katodne cevi u okviru takozvanog skretnog (otklonskog) sistema. Broj slika
koji se u jednoj sekundi na opisani nain iscrta, zove se uestanost vertikalnog skeniranja ili brzina
vertikalnog osveavanja (Vertical Refresh Rate). Ona se izraava u hercima (Hz) i kod dananjih
monitora moe biti 50-150Hz (u zavisnosti od prikazane rezolucije). Horizontalni refresh-rate je broj
horizontalnih ciklusa u sekundi (jedan ciklus traje hactive+hblank). to je brzina osveavanja ekrana
bra to je slika stabilnija i bolja pa se nae oi mnogo manje napreu. Ako je ta uestanost niska
dolazi do treperenja slike, jer fosfor smanjuje intenzitet izraene svetlosti (gasi se), ako ga
elektronski mlaz nije na vreme ponovo pogodio, to jest osveio. Nekada je vrednost uestanosti
vertikalnog skeniranja bila reda 60 Hz, ali je danas opte prihvaeno da ona iznosi bar 72 Hz, a po
mogustvu i 75 do 85 Hz. Savremeni monitori postiu uestanosti vertikalnog skeniranja i preko 100
Hz, ali je teko primetiti neki poseban dobitak pri tim uestanostima u odnosu na uestanost od 85
Hz. Uestanost vertikalnog skeniranja ograniava maksimalna uestanost horizontalnog skeniranja
na kojoj monitor moe da radi. Da bi pri odreenoj rezoluciji imali neku uestanost vertikalnog
skeniranja, monitor mora da stabilno radi na uestanosti horizontalnog skeniranja datoj izrazom:
horizont. uestanost = (vert.rezolucija) x (uestanost vert.skeniranja) x k
Iz izraza se vidi da to je vea vertikalna rezolucija (odnosno broj horizontalnih linija koje treba
iscrtati) i broj slika koje treba iscrtati u jednoj sekundi, monitor e morati da radi na veoj uestanosti
horizontalnog skeniranja. Odavde je takoe jasno da nema potrebe insistirati na uestanostima
vertikalnog skeniranja preko 85 Hz, jer to povlai vee uestanosti horizontalnog skeniranja, a time i
komplikovanija i skuplja elektronska kola koja upravljaju skretanjem elektronskih mlazeva. Faktor k
u gornjem izrazu (kree se od 1,1 do 1,3) uzima u obzir vreme potrebno za povratak elktronskog
mlaza sa kraja jedne na poetak sledee linije i sa kraja jedne na poetak sledee slike. Tako na
primer, za rezoluciju 800 X 600 taaka, pri uestanosti vertikalnog skeniranja od 75 Hz, uestanost
horizontalnog skeniranja iznosi:
fh = 600 x 75 x 1,1 = 49500 Hz
Da bi postigli i veu rezoluciju i veu brzinu vertikalnog osveavanja, monitor, odnosno elektronska
kola u njemu, moraju da imaju dovoljno irok propusni opseg (bandwidth), to jest rastojanje izmeu
minimalne i maksimalne uestanosti koje mogu da prenesu bez izoblienja. Ako je irina propusnog
opsega nedovoljna za datu rezoluciju, slika e izgubiti otrinu i stabilnost. Potrebna irina propusnog
opsega se moe izraunati pomou izraza:
propusni opseg = 1,5 x (horizont.rezol.) x (vert.rezol.) x (brzina vert. osveavanja)
Iz gornjeg izraza se vidi da potrebni propusni opseg odreuje broj elemenata slike (jednak proizvodu
broja elemenata slike po horizontali i vertikali) i broj osveavanja svakog elementa slike u jednoj
sekundi, uz faktor sigurnosti od 1,5. Ako monitor nema dovoljan propusni opseg za eljenu rezoluciju
i brzinu vertikalnog osveavanja, moze se pribei takozvanom ispisivanju linija sa preplitanjem
(interlace). Naime, tada se u prvom prolazu iscrtavaju neparne linije slike, a u sledeem prolazu
parne linije slike. Time se broj elemenata slike koje treba preneti smanjuje na polovinu, pa i potrebna
irina propusnog opsega postaje dvostruko manja. Meutim, kvalitet slike u ovom radnom reimu je
mnogo loiji nego u radu bez preplitanja, poto je primetnije trepernje slike, tako da dui rad u reimu
sa preplitanjem nije preporuljiv.
Jo jedan parametar koji utie na kvalitet monitora je veliina fosforne take, to jest razmak izmeu
dva fosforna elementa iste boje. to je taj razmak manji, slika je otrija. Dananji monitori imaju
veliinu fosforne take oko 0,25 milimetara.
Pored opisanih elemenata katodne cevi koji neposredno uestvuju u formiranju slike na ekranu,
katodna cev sadri i namotaj za razmagnetisavanje ekrana (degaussing coil), oznaen sa DGC na slici
10.6. Namena ovog namotaja je da se proputanjem naizmeninog napona kroz njega, izvri
razmagnetisavanje povrine ekrana. Ekran se moe sluajno namagnetisati nekim spoljanjim
magnetnim poljem i usled toga se gubi na istoi boja. Namotaj za razmagnetisanje ekrana u tom
sluaju omoguuje ponovni prikaz istih boja na ekranu.
Noviji i skuplji monitori poseduju digitalne komande, kod kojih se upotrebom tastera, najee u
zajednici sa on screen display-em, vre sva podeavanja parametara slike, dok su na starijim i
jeftinijim monitorima te komande analogne (pomou potenciometara). Koji od ova dva naina
kontrole je bolji (jednostavniji za korienje) je stvar ukusa, ali stoji injenica da kod monitora sa
digitalnim komandama, zahvaljujui postojanju memorije, prilikom promene rezulucije nee biti
potrebno ponovo podeavati veliinu i poziciju slike na ekranu.
Kada danas proizvoai svoje monitore deklariu kao digitalne, onda se to u stvari odnosi samo na
nain podeavanja parametara slike, poto su signali boja u sutini analogni, jer se samo tako moe
imati veliki broj razliitih boja na ekranu (do16,7 miliona boja). ak ta vie, stariji tipovi monitora
koji se vie ne proizvode (crno beli Herkules, ili CGA i EGA u boji), su pre digitalni monitori, jer su
njihovi signali boja imali ogranieni broj tano definisanih nivoa, tako da su oni mogli da prikau
maksimalno 16 do 256 boja.
Monitor je sa raunarom (odnosno sa video karticom u raunaru) povezan signalnim kablom koji na
svojem kraju ima 15-o pinski konektor. Raspored pojedinih signala koji iz video kartice stiu na
monitor preko VGA konektora, dat je na slici 10.7.
Pored standardnog VGA konektora prikazanog na slici 10.7, pojedini, naroito monitori viih klasa,
imaju i BNC konektore. Takvi monitori se na video karticu prikljuuju standardnim
petnaestopinskim konektorom iz koga polazi pet koaksijalnih kablova sa mukim BNC konektorima
na krajevima. Ti konektori se prikljuuju na odgovarajue enske BNC konektore na kuitu
monitora. U ovom sluaju se posebnim koaksijalnim kablovima vode signali osnovnih boja (crvena,
zelena i plava), kao i vertikalni i horizontalni sinhro impulsi. Kabl sa BNC konektorima je skuplji od
standardnog VGA kabla, ali zato obezbeuje bolju zatitu od umova i smetnji iz okoline.
1 SIGNAL CRVENE BOJE (R)
2 SIGNAL ZELENE BOJE (G)
3 SIGNAL PLAVE BOJE (B)
5,6,7,8,10 MASA (GND)
13 HORIZ. SINHRO IMPULSI (H)
Slika broj 10.7 VGA konektor 14 VERT. SINHRO IMPULSI (V)
Zadnjih godina moemo da naemo i najnoviji tkz. digitalni prikljuak DVI-I sa 20 pinova. Ta vrsta
prikljuka je pozajmljena od ravnih LCD monitora koji su standardno koristili ova prikljuak.
Sredinom 80-tih bilo je pokuaja sa digitalnim TTL prikljucima ali taj prikljuak nije mnogo dobio
na popularnosti jer nije mogao da podri veliki broj boja. Sa sve veom prodajom TFT monitora
odustalo se od ugraivanja DVI-I prikljuka na CRT monitorima koji polako odlaze u istoriju.
Sve doskoro komunikacija izmeu video kartice i monitora je bila jednosmerna jer je monitor samo
primao signale triju osnovnih boja (crvene, zelene i plave; pinovi 1, 2 i 3 na konektoru), kao i
horizontalne i vertikalne sinhro impulse (pinovi 13 i 14 na konektoru). Noviji monitori, koji
podravaju Plug and Play standard, preko pinova 12 i 15 obezbeuju i komunikaciju u smeru
monitor -video kartica, takozvani VESA Display Data Channel, dime se omogudava automatsko
konfigurisanje monitora. Postoje dve vrste monitora sa CRT displejom i to ravni i zakrivljeni.

9. USB
Jedan od najveih problema koji se javljao je sloenost povezivanja raunara. Trebalo je pronai
odgovarajui kabli, pa instalirati odgovarajui drajver. Zato su se proizvoai dogovorili i doneli
standarde za povezivanje koji su u mnogome olakali povezivanje razliitih ureaja. Sedam
kompanija(Compaq,DEC,IBM,Intel,Microsoft,NEC i Northen Telecom) doneli standard koji su
nazvali USB-Universal Serial Bus. USB 1.0 pa USB 1.1 i zadnji USB 2.0. USB omoguava da se
poveu ukupno 127 razliitih ureaja. Jedan USB ureaj se vezuje direktno na host raunar a da bi se
povezalo vie ureaja potreban je poseban ureaj nazvan hub. USB ureaji se povezuju u vidu
hijerarhijske strukture gde je koren host raunar, hub-ovi meuvorovi a USB ureaji krajnji vor.
Sve to host raunar poalje putuje do svih vorova u hijerarhiji. Ne postoji teoretsko ogranienje u
pogledu broja ureaja koji se mogu povezati, ali USB koristi 7-bitnu emu adresiranja koja nam
omoguava adresiranje 127+host.
USB kabli se sastoji od 4 ice i to dve upredene ice za prenos podataka i ostale dve za napajanje.
USB 1.0 definie brzinu od 12 Mbps a USB 2.0 480 Mbps.
Dva tipa prikljuaka standardni A(na hostu-PC) i standardni B prikljuak(na spoljnom ureaju).
Duina kabla je ograniena na 4,5 m.
Transfer podataka odvija se u master/slave reimu. Prenos podataka se vri po konceptu okvira gde
sada kod USB terminologije okvir predstavlja vremenski period od 1 ms. Za to vreme (okvir) podaci
se prenose po paketima. Svi USB ureaji su sinhronizovani u odnosu na okvir, to se ne postie
zajednikim taktom, ve se to sinhronie putem hosta. USB definie etri razliita tipa prenosa:
Kontrolni transfer: USB ureaji se mogu ukljuivati i iskljuivati na ivo.
Teretni (bulk) transfer: Neki USB ureaji su predvieni za transfer velikog broja podataka-
skeneri, video kamere. Ovde se garantuje pouzdan ali ne i pravovremeni transfer podataka.
Prekidni transfer: USB ne funkcionie na tradicionalan nain koji podrazumeva prekidni
program. Kada ureaj ima podatke za transfer on ih uva sve dok ga host raunar ne prozove i potrai
te podatke od njega metoda prozivke (pooling). Primer tastature gde host u svakom okviru proziva
tastaturu: 50 puta za 0,5 sekunde. 1 okvir 1ms.
Izohroni transfer: neki USB ureaji su real-time ureaji (mikrofoni, slualice) tako da oni
zahtevaju da se unapred rezerviu okviri za njih kako bi se postigao pouzdan i pravovremen prenos
podataka. Ovde nema kontrole greaka kao kod teretnog transfera jer je bitna brzina koja mora da se
postigne.

Za USB postoje 4 vrste konektora koje su u upotrebi i to: serija A, mina A, serija B i mini B. Pored
tog a na raspolaganju su nam i nekoliko USB adaptera za paralelni port, serijski, SCSI, Ethernet,
tastatura/mi i TV/video.
USB
USB (universal serial bus) je specifikacija za povezivanje periferijskih ureaja razvijena od strane
kompjuterske i telekomunikacione industrije. Universal znai da svi ureaji dijele isti konektor na
PC-u, Serial oznaava da se USB ureaji povezuju u nizu (daisy chainning). Standard je zamiljen
da eliminie probleme prilikom instaliranja eksternih ureaja tako to ne zahtijeva otvaranje
kuita radi umetanja kartica za odgovarajue ureaje.
Razvijen zajednieki od strane kompanija Compaq, Digital, IBM, Intel, Microsoft, NEC i Northern
Telecom, Universal Serial Bus - USB standard nudi novi konektor za spajanje vedine ulazni/izlaznih
ureaja na jedan port, pojednostavljujudi dananju konfiguraciju sa vie serijskih i paralelnih
portova i konektora. Prva USB specifikacija publikovana je 1998. godine. Ovaj standard omogueava
spajanje do 127 ureaja preko daisy lanca ili pomodu USB hub-a, koji ima odreen broj USB
konektora. Na svaki hub moe se spojiti sedam perifernih ureaja. Ovaj hab moe primiti i novi hub
sa slededih 7 ureaja, itd. Specifikacija 1.1 USB standarda predvia high-speed i low-speed modove.
U high-speed modu, host dozvoljava USB ureaju da komunicira brzinom od 12 Mb/s, dok u low-
speed modu ureaj radi na brzini od 1.5 Mb/s (megabita u sekundi). U ureaje koji koriste low-
speed mod spadaju mievi, tastature i dojstici, dok high-speed mod koriste skeneri i printeri.
Universal serial bus 1.1, koji je de facto standard za eksterno povezivanje kod Mac-a i PC-a je na
poeetku sporo usvajan od strane proizvoaea periferijske opreme. Danas, postoje brojni USB ureaji
na tritu, ali njihov glavni nedostatak je brzina. Kao reenje ovog problema, usaglaen je standard
USB 2.0. Ovu specifikaciju su zajedno izradili Compaq, Hewlett Packard, Intel, Lucent, Microsoft,
NEC i Philips. Ona treba da poveda brzinu transfera do 480 Mb/s to je 40 puta bre od USB-a 1.1.
Originalno, planirana brzina je bila 240 Mb/s ali je ona povedana na 480 Mb/s. Sa vedom brzinom
transfera, korisnici de modi da povezju i periferije koje imaju visoke brzinske performanse. ak i
povezivanjem vedeg broja high-speed ureaja na USB 2 bus, nede morati da se vodi briga o
dostizanju maksimalne propusne modi ove magistrale.
Laserski tampai
Prvi laserski tampa proizvela je kompanija Hewlett-Packard 1984. godine. Ovaj tip tampaa postao je
brzo popularan zahvaljujui visokoj kvaliteti i relativno maloj cijeni. Spada u grupu nemehanikih
straninih tampaa.
Osnovni dijelovi laserskih tampaa su:
mikroprocesor,
ROM memorija, koja sadri definisane znakove (fontove),
RAM memorija, u koju se smijeta sadraj stranice koja se tampa,
aluminijumski valjak presvuen elektroosjetljivim materijalom,
laserska dioda koja emituje laserski zrak,
ogledala koja usmjeravaju laserski zrak na valjak,
estougaona prizma koja pomjera laserski zrak po cijeloj duini valjka,
soiva koja fokusiraju laserski zrak,
spremnik elektroosjetljive boje u prahu (toner),
kaseta za papir,
sistem za prihvatanje i transport papira,
sistem za zagrijavanje i suenje boje otisnute na papiru.

Prvi laserski tampa bazirao je svoj princip rada na tehnologiji rada fotokopir aparata, s tim da je kod
laserski tampaa izvor svjetlosti bio laser.
Kada PC proslijedi tampau sliku koju treba odtampati, prvi posao kojeg tampa treba da obavi je da
je transformie iz niza signala dobijenih PCa u bitmap - matricom taaka koje ine sliku. Ovu funkciju
obavlja interni mikroprocesor tampaa, to rezultuje slikom koja se smjeta u RAM memoriju tampaa.
Osnovni elemenat tampaa je mali rotirajui valjak presvuen materijalom koji omoguava zadravanje
elektrostatikog naboja. Inicijalno, cijeli valjak je pozitivno nalektrisan. Laserski zrak skenira du povrine
valjka, te selektivno vri negativno naelektrisanje taaka na povrini valjka - one take na kojima treba da
bude otisak postaju negativno nelektrisane. irina valjka odgovara irini papira na kojem e se tampati
slika, svaka taka na valjku odgovara taci na papiru.
Laserski zrak je usmjeren prema centru valjka. Ima ulogu da osvijetli ona mjesta na kojima treba da bude
otisak. estougaona prizma, koja stalno rotira, skree laserski zrak po cijeloj duini valjka. Jedna stranica
prizme usmjerava laserski zrak du jedne linije. Kada se nova stranica prizme nae ispred zraka,
usmjerava ga na poetak reda. Istovremeno, valjak se obrne za odreeni stepen i praktino zapone
tampanje nove linije. Valjak pri obrtanju prolazi kroz toner koji se lijepi za valjak na onim mjestima koja
su obraena laserskim zrakom. Toner je veoma fini crni prah koji je pozitivno naelektrisan, tako da biva
privuen negativno naelektrisanim takama na povrini valjka. Stoga, nakon punog okreta valjka,
povrine valjka sadri cijelu sliku sa selektovanim crnim takama. Na taj nain, kada se valjak okrene za
cio krug, ispiu se sve linije i dobija se cijela stranica.
Pored valjka, na kojem je formirana slika, na vrlo malom rastojanju prolazi papir, ali ga ne dodiruje.
Naelektrisani toner prelazi na papir formirajui sliku. Papir zatim prolazi kroz sistem za suenje koji trajno
uvruje toner zagrijavajui ga do 200 stepeni Celzijusa. Poslije tampanja valjak se oisti i spremi za
tampanje nove stranice.

11. Vrste sistemskih magistrala
Srce svake mati~ne plo~e ~ine razli~ite magistrale koje prenose signale do sastavnih delova.
Procesorska magistrala-FSB(Front Side Bus) predstavlja osnovu skupa ~ipova i mati~ne plo~e i
najbra je magistrala u sistemu. Radi na 66MHz, 100MHz, 133MHz, 200MHz, 266MHz, 400MHz,
533MHz i 800MHz.
Memorijska magistrala slui za prenos informacija izmeu procesora i glavne RAM memorije u
sistemu. U zavisnosti od skupa ~ipova koji ~ine RAM memoriju zavisi i brzina memorijske
magistrale na kojoj e ona da radi. Najbolje je da ta brzina bude ista kao i brzina procesorske
magistrale. Sistemi koji koriste SDRAM PC133 imaju propusnu mo od 1066 MB/s {to je identi~no
brzini procesorske magistrale od 133 MHz. Sistemi koji rade sa 266 MHz i skupom memorijskih
~ipova DDR-SDRAM PC2100 (propusni opseg od 2133 MB/s). To su obicno sistemi sa Pentijum III
procesorom. Sistemi sa Pentijum IV procesorom koji obicno rade na proc.magistrali od 400 MHz
koriste dvokanalnu RDRAM memoriju koja ima 1600 MB/s za svaki kanal (ukupno za dva kanala
3200 MB/s). Kod Pentijum IV sa magistralom na 533 MHz i memorijskim modulima RIMM4200
odgovara propusna mo od 4266 MB/s.
ISA magistrala (Industry Standard Architecture-standardna industrijska arhitektura) Predstavlja
16-bitnu magistralu koja radi na 8 MHz i koja je jo{ uvek ostala u malobrojnim mati~nim
plo~ama(96 signala 62+36 pina). Prvi put se pojavila kao 8-bitna magistrala na 5 MHz(62 kontakta).
Predstavlja sporu magistralu koja je imala svoju ulogu u povezivanju modema, videokartica, mrenih
kartica tj. ureaja koji nisu zahtevali neku veu brzinu. 1988 g. Compaq objavljuje EISA (32 bita)
magistralu koja nije ni{ta drugo neko pro{irena ISA magistrala. Ona je dodala 90 novih veza (55
signala) bez nekih veih hardverski zahvata i podravala je sve dotada{nje ISA kartice. Sve ove tri
magistrale pripadaju U/I magistralama.
VESA magistrala 1992 god. Dolazi do razvitka VESA magistrale koja je prevashodno bila
namenjena za pobolj{anje vido sistema. Ima 112 izvoda i konstrukcija joj je bila sasvij jednostavna.
Samo su se na postojeu EISA magistralu dodali izvodi procesora 486. Drugim re~ima VL-
magistrala je bila procesorska magistrala 486. Vrlo kratko se zadrala i to samo na plo~ama sa 486
procesorm.Kao i PCI i AGP magistrala pripadaju lokalnim magistralama.
PCI magistrala(Peripheral Component Interconnect-lokalna magistrala za priklju~ivanje
periferskih ureaja) Ovo je obi~no 32-bitna magistrala na 33 MHz koja postoji gotovo u svim PC od
486. Noviji sistemi imaju 64-bitnu PCI magistralu na 66MHz.
AGP magistrala(Accelerated Graphics Port) ubrzani grafi~ki port. Ovo je veoma brza 32-bitna
magistrala posebno namenjena video kartici. Radi na 66MHz(AGPx1), 133MHz(AGPx2),

266MHz(AGPx4), ili 533(AGPx8) {to dozvoljava propusni opseg od 2133 MB u sekundi.
Neke novije plo~e imaju specijalne konektore kao {to su AMR(Audio Modem Riser za audio
modem) i CNR(Communications Network Riser za komunikacije i umreavanje).

1. Skrivena memorija
Procesori su postajali sve bri i bri, ali ostali elelementi raunara nisu mogli da prate tako brzi
razvoj. To se naroito odnosi na memoriju. Brzina RAM memorije je sve vie zaostajala za brzinom
mikroprocesora. Da bi se ta nesrazmera smanjila, uvedena je takozvana ke memorija. Za razliku od
radne RAM memorije koja je dinamikog tipa, ke memorija je statikog tipa i ima za red veliine
(oko 10 puta) krae vreme pristupa. Ke memorija je postavljena izmeu mikroprocesora i radne
memorije, a njenim radom je upravljao posebni ke kontroler. Ovaj kontroler je na osnovu podatka
kojeg je mikroprocesor traio iz memorije pokuavao da predvidi koji e sledei podatak biti
potreban mikroprocesoru, pa je unapred, ne ekajui zahtev, taj podatak oitavao iz radne memorije i
smetao ga u ke memoriju. Ako je predvianje bilo dobro, kada mikroprocesor zatrai taj podatak,
on e ga dobiti iz ke memorije, a to e biti desetak puta bre nego da ga je ekao iz radne memorije.
Drugi uzrok ubrzanja rada raunara je u tome da kada mikroprocesor treba da smesti neke podatke u
memoriju, on ih predaje brzoj ke memoriji, odakle se ti podaci pod upravljanjem ke kontrolera
alju u radnu memoriju. Za to vreme procesor je slobodan da obavlja neke druge poslove. Ke
memorija se prvobitno smetala na matinu plou, ali je ve od 486 procesora delimino premetena
u sam mikroprocesor. Pojavom Pentijum procesora, pojavila su se i dva nivoa ke memorije. Ke
memorija prvog nivoa (L1 nivo) je smetena u samo jezgro mikroprocesora. Ova veoma brza
memorija ima relativno mali kapacitet i podeljna je na dva bloka, jedan slui za instrukcije a drugi za
podatke. Ona obino radi na istom taktu kao i sam procesor. Ke memorija drugog nivoa (L2 nivo)
ima znatno vei kapacitet i kod dananjih mikroprocesora je takoe smetena unutar samog
procesorskog ipa. Zavisno od tipa procesora, ova ke memorija moe da radi na punom taktu
procesora ili na niem taktu (obino polovina uestanosti takta procesora). Uvoenjem ke memorije
u sam mikoprocesor dobilo se dalje poveanje brzine rada raunara, s tim da ta brzina dosta zavisi od
kvaliteta ke kontrolera, odnosno od toga koliko dobro on predvia sledee podatke koje e biti
potrebni mikroprocesoru, da bi mogao unapred da ih pripremi.
Vaan parametar u razmatranju kvaliteta mikroprocesora je i tkz. skrivena memorija koja predstavlja
ke memoriju koja je pridruena mikroprocesoru i njena uloga je da prilagodi brzinu procesora sa
brzinom spoljnih komponenata. Kako se brzina jezgra procesora mnogo bre poveava nego to je to
sluaj sa brzinom memorije jedini nain da se te brzine usklade je da se izmeu procesora i memorije
postavi neki bafer koji e sinhronizovati ovd dve brzine a to je upravo ta brza memorija ke.
Njegova uloga je da prihvati podatke od procesora i prilagodi ih po brzini sa operativnom
memorijom koja je sporija. Obino se ova memorija nalazi u blizini samog procesora ili se pak u
dananjim procesorima ona ugrauje u samo jezgro procesora. U dananjim procesorima ralikujemo
dve vrste ove skrivene memorije i to:
Nivo 1 ili L1 svi procesori poevi od 486 poseduju skrivenu memoriju nivoa 1. Ova memorija
je gotovo uvek uraena na matrici procesora pa prema tome ona uvek radi na punoj brzini jezgra
procesora. To znai da je ovo vrlo brza memorija kojoj se pristupa bez stanja ekanja i slui da uva
neke od tekuih kodova za izvrenje programa kao i podataka. Njena veliina varira od procesora do
procesora i kree se od 8 Kb pa do 64 KB pa i vie kod novijih procesora. Ona predvia koji e
podaci biti potrebni procesoru za rad i unapred priprema te podatke kako bi procesor to manje
ekao. Ta predvianja idu dosta daleko kod ove memorije i kreu se negde oko 90 % to znai da
procesor samo 10 % od svog rada ne radi na maksimalnoj brzini (primer veere u restoranu).
Nivo 2 ili L2 primenjuje se za ubalaavnje strahovitog usporavanja rada procesora kod svakog
promaaja skrivene memorije nivoa 1. U poetku ona se nalazila van jezgra procesora ali sa novijim
raunarima ona je sastavni deo jezgra procesora i radi na istoj brzini kao i memorija nivoa 2. Znatno
je vea od memorije nivoa 1 i varira od 64 kB pa do 2 MB. Verovatnoa pogodaka u ovoj memoriji
se takoe kree negde oko 90 %.
Ke memorija se koristi za uvanje podataka kojima se poslednje pristupalo u memoriji tako da
im se moe brzo pristupiti. to se tie ke memorije procesora, postoje tri vrste:

nivo 1 (L1) ili unutranji ke, veliine obino 16-32 KB mada je kod novijih raunara i tri puta
vea. Prvenstveno se koristi za kreiranje instrukcija i slino.
nivo 2 (L2) ili spoljani ke, ugrauje s eneposredno u pakovanje procesora, ranije je ugraivan u
plou, veliine od 512KB i vie, za uvanje podataka i komandi kojima s eee pristupa.
nivo 3 (L3), obino smetena izmeu procesora i memoeirj raunara, u kome s uvaju podaci iz
glavne memorije kojima s eesto pristupa. Primer Itanium.

2. Tipian raspored memorijskog prostora u jednom PC izgleda ovako:
00000 09000 ( 640 Kb ) konvencionalna tj. Bazna memorija
0A000 0B000 ( 128 Kb ) - Upper Memory Area
0C000 0D000 ( 128 Kb ) razni upravljaki programi 0C000-0C800-video kartica
0E000 0F000 ( 128 Kb ) ROM BIOS
ROM sa matine ploe skenira posebno podruje koje je predvieno za upravljake programe sa
adapterskih kartica (0C000-0D000) i trai bajtove 55AAh koji ukazuju na poetak upravljakog
programa-ROM-a sa adaptera. Svi adapterski ROM-ovi moraju da ponu sa bajtovima 55AAh, inae
ih matina ploa nee poznati. Trei bajt u tim ROM-ovima oznaava veliinu ROM-a u jedinicama
od po 512 bajtova, dok se u etvrtom bajtu nalazi stvarni poetak upravljakog programa. Bajt
veliine slui ROM-u sa matine ploe za ispitivanje ispravnosti pronaenog upravljakog programa.
ROM sabira sve bajtove za adapterskog ROM-a i dobijeni zbir deli sa brojem bajtova. Deljeni
rezultat trebalo bi da ima ostatak 100h. Zbog toga, kada se pravi ROM adapter, programer koristi bajt
popune na kraju kako bi ova raunica dala oekivani rezultat.
Kako je brzina ROM-ova(150 ns) mnogo manja od brzine RAM-a (10 ns) esto se pribegava opciji
kopiranja upravljakih programa u RAM prostor Shadowing. Postoje 4 tipa ROM memorije i to:
ROM, PROM, EPROM i EEPROM ili fle ROM.

3. Seme kodiranja podataka kod HARD DISKOVA
eme kodiranja podataka
Magnetno skladitenje predstavlja u osnovi analogni medijum a podaci koje PC skladiti su
digitalnog oblika. Za kodiranje digitalnih podataka na anlogni medijum kontroleri koriste promenu
fluksa kojima su razgranieni delovi pozitivnog i negativnog polariteta. Iako su postojale razliite
eme kodiranja do danas su se ustalile tri sledee vrste:
Modulacija frekvencije (FM - Frequency Modulation)- jedan od najstarijih postupaka za
kodiranje koji se vie ne koristi.
Izmenjena modulacija frekfencije (MFM Modified Frequency Modulation)-izmiljeno je da bi
se smanjio broj promena fluksa koji korien kod prve FM modulacije. MFM upisuje vremenski
signal samo ako ispred bita 0 takoe stoji bit 0. Na taj nain je udvostruena gustina upisa u odnosu
na FM diskove jer se promenom fluksa upisuju dva puta vie bitova. Koristi se kod svih disketa i
dugo se koristilo i kod diskova. Kodiranje se vri na sledei nain: 1-NT, 0(ispred koje se nalazi 0)-
TN i 0(ispred koje se nalazi1)-NN gde je N-bez promene a T-promena fluksa.
Ograniena radna duina (RLL Run Length Limited)- sa ovom emom se upisuju dva puta vie
bitova nego sa MFM emom. Ovde se spajaju grupe bitova i proizvode se odreeni uzorci promene
magnetnog fluksa. Radni takt se dodatno ubrzava dok se na medijumu zadrava isti razmak izmeu
promene fluksa. Postoji nekoliko ema kodiranja ali su prihvaene dve: RLL 2,7 i RLL 1,7.

5.Nacini za kodiranje podataka na optickom disku
Kodiranje podataka na disku
Podaci koji se stvarno upisuju na disk nisu ba ti podaci jer se oni dodatno kodiraju. Da bi se izbeglo
da nikada nemamo manje od 2 nule ili vie od 10 nula stvarni podaci se podvrgavaju dodatnom
kodiranju koje se zove EFM (Eight to Forteen Modulation) 8B/14B modulacija. To je neka vrsta
RLL kodiranja (RLL2,10) a to je potrebno da bi se izbegle greke u itanju podataka. Kako su neki
od EFM kodova poinjali ili zavravali sa 1 ili 5 nula, svakoj 14 bitnoj vrednosti dodavana su po tri
bita koji se nazivaju spojni bitovi koji mogu da budu i 0 i 1. Sada se na svaku od ovih 17 bitnih
informacija na poetku svakog okvira dodaju 24 bita koja slue za sinhronizaciju. To daje ukupno
588 bitova u svakom okviru koji se stvarno skladiti na disk. Kada to pomnoimo sa 98 okvira
dobijamo 7203 bajta ili puni kapacitet jednog CD-ROM-a koji iznosi oko 2,4 GB od ega se oko 682
MB koristi za podatke.

6.Princip rada LCD monitora
LCD monitori
Pozajmivi tehnologiju od prenosivih raunara proizvoai LCD monitora postaju sve vie
dominantniji na tritu monitora za PC-je. Sa padom cena oekuje se da e u narednim godinama
potpuno izbaciti CRT monitore.
Kako radi LCD ? Polarizujui filtar na LCD stvara dva odvojena talasa svetlosti. On dozvoljava da
prou samo talasi svetlosti koji su u istoj ravni sa njim. Svi talasi koji preostanu posle prolaska kroz
polarizujui filtar, poreani su u istom pravcu. Ako se drugi polarizujui filtar postavi pod prvim
uglom u odnosu na prvi, svi ovi talasi e biti zaustavljeni. Menjajui ugao drugog polarizujueg
filtra, menja se i jaina svetlosti koja prolazi. elije sa tenim kristalom menjaju ugao polarizacije i
odreuju jainu svetlosti koja prolazi. Teni kristali sastoje se od molekula u obliku tapia i oni
mogu da teku poput tenosti. Prisustvo naelektrisanja menja njihovo usmerenje a samim tim i
usmerenje svetlosti koja prolazi kroz njih. Kod LCD u boji postoji dodatni filter koji za svaku taku
na ekranu ima tri elije po jednu za prikazivanje crvene, plave i zelene boje. Za svaku eliju postoji
odgovarajui tranzistor koji je doprineo da se moe upravljati svakom elijom posebno. Tu osobinu je
iskoristio Microsoft koji je razvio posebnu tehniku za upravljanje LCD monitorima koju je ugradio u
WINXP i nazao je ClearType. Jedna od karakteristika ovih ekranu su tkz. ive i mrtve take koje
predstavljaju take na LCD ekranu koje ili stalno svetle (bele) i ne svetle. Sa poboljanjem
tehnologije proizvodnje ovih monitora broj tih taaka se sve vie smanjuje.

7. DVI interfejs
Zbog ogromnog broja video kartica sa analognim VGA video izlazom, svi TFT monitori standardno imaju
analogni VGA ulazni prikljufak. Kvalitetniji monitori imaju i digitalni DVI prikljufak. Na boljim video
karticama zato, pored analognog VGA izlaznog konektora, postoji i digitalni DVI konektor, preko koga se
slika u monitor alje digitalnim signalima. Tako de jo dosta vremena na video karticama postojati i
analogni i digitalni izlazni prikljufci. Poto interno koriste digitalni video signal, preporufuje se kupovina
grafifke kartice koja ima DVI (Digital Video Interface) izlaz, jer se time eliminiu D/A i A/D konverzije
signala pri prenosu u monitor, to poboljava kvalitet slike. Digitalni vizuelni interfejs (Digital Visual
Interface DVI) standard koji je predloila Radna grupa za digitalni prikaz aprila 1999 god. koji je postao
osnovni standard koga podrava veliki broj proizvoafa.
Povezivanje monitora na PC rafunar se moe obaviti na dva nafina. Prvi je pomodu standardnog VGA
konektora za analogne video signale, kakav se upotrebljava i kod klasidnih monitora sa katodnom cevi.
Drugi nafin, koji se pojavio tek sa pojavom monitora sa ekranom od tednih kristala, je povezivanje
pomodu takozvanog DVI (Digital Visual Interface) konektora za digitalne video signale. Osnovna ideja za
primenu ovog konektora se sastoji u tome da poto se u video kartici rafunara obrauje video signal u
digitalnom obliku, a i poto se skoro sva obrada video signala u TFT monitoru takoe obavlja u
digitalnom obliku, mogu se izbedi dve konverzije video signala. Prva konverzija je digitalno/analogna
konverzija u video kartici, pomodu koje se digitalni video signal pretvara u analogni signal potreban za
klasidne monitore sa katodnom cevi. Druga konverzija je analogno/digitalna konverzija na ulazu TFT
monitora, kojom se dovedeni analogni video signali pretvaraju u digitalni oblik kakav je potreban u TFT
monitorima. I pored dananje unapreene tehnologije D/A i A/D konverzije, njihovo koridenje
neminovno izaziva izoblidenja i greke u video signalu, a time i smanjenje kvaliteta prikazane slike na
ekranu monitora. Zato je uveden novi konektor preko koga se digitalni signal iz video kartice direktno,
bez konverzija, dovodi u TFT monitor, gde se nastavlja njegova obrada u digitalnom obliku. Na taj nafin
se, izbegavajudi dve konverzije video signala (iz digialnog u analogni oblik, pa zatim iz analognog ponovo
u digitalni oblik), moe postidi kvalitetnija slika na TFT monitoru. Postoje dve vrste DVI konektora. Prva je
DVI-D konektor koji prenosi samo digitalne video signale. Druga vrsta je DVI-I konektor preko koga se
mogu pored digitalnih preneti i analogni video signali. Dananje kvalitetnije video kartice imaju na sebi i
standardni VGA konektor za analogne signale i najdede DVI-I konektor za digitalne i analogne video
signale.
Zbog velikog broja piksela koji formiraju sliku na ekranu monitora, naravno da se pomodu DVI konektora
ne mogu istovremeno preneti digitalni podaci o svim pikselima. Zato se ovi podaci prenose serijski
(redno) koristedi takozvani TMDS postupak Transmission Minimized Differential Signaling
(diferencijalni prenos sa minimalnim tranzicijama). Kod ovog postupka se po osam bitova svake od tri
osnovne boje (crvene, zelene i plave) zajedno sa po dva kontrolna bita pretvaraju u po deset bitova koji
se prenose dvoidno, diferencijalnim prenosom preko tri kanala. Po detvrtom kanalu se prenosi takt
signal koji omogudava sinhronizaciju signala boja prilikom stvaranja TMDS signala u video kartici i
njihovog ponovnog pretvaranja iz TMDS oblika u podetne TTL signale u TMDS prijemniku u TTF
monitoru. Osobina diferencijalnog prenosa je da je veoma otporan na spoljanje smetnje, a takoe
poto se koriste relativno niski naponi i zahvaljajudi primenjenom algoritmu kodovanja sa minimalnim
brojem tranzicija nivoa, uticaj prenoenih signala na okolinu je znatno manji nego kada bi se koristio
paralelni prenos signala sa TTL nivoima. Standardni DVI-I konektor prikazan na slici 51 ima mogudnost
prikljudivanja est diferencijalnih kanala sa podacima o slici i jednog diferencijalnog kanala sa signalom
takta. Na taj nafin se istovremeno mogu preneti podaci o dva uzastopna piksela u slici (jedan je parni a
drugi neparni piksel). Ova dva piksela koriste zajednidki kanal za signal takta i njihovim istovremenim
prenosom se postie dvostruko vedi propusni opseg video signala, odnosno za isti broj prenetih
podataka je potrebna upola manja udestanost takta nego kad bi se koristio prenos samo po jednog
piksela u jednom trenutku. Meutim, vedina dananjih monitora koji imaju i DVI ulaz koristi prenos samo
jednog piksela u jednom trenutku, odnosno koristi samo tri diferncijalna kanala za prenos podataka o
slici i jedan kanal za prenos takt signala. Preostala tri diferencijalna kanala za podatke onda ostaju
neiskoridena.

9. FIREWIRE
FireWire ili IEEE 1394
FireWire je razvio krajem 1980 od strane Apple, a tek 1995 god. prihvaen je standard IEEE 1394
koji je tano definisao ovu tehnologiju za povezivanje ureaja.Zajednike karakteristike sa USB:
1. Ukljuivanje i iskljuivanje na ivo
2. Plag and play tehnologija
3. Koristi se serijska konekcija
4. Standardizovan nain prikljuivanja velikog broja razliitih ureaja
5. Relativno jevtin nain za implementiranje

Jedna od najvanijih razlika je u pogledu brzine koja je kod FireWire u startu iznosila 400 Mbps da bi
sada ve dostigla brzinu od 800 Mbps. U istraivakim centrima se ve sada eksperimentie sa
brzinama od preko Gbps kod konekcija sa oprikim fiberom. Osnovna namena mu je za povezivanje
multimedijalnih ureaja gde se zahtevaju velike brzine prenosa zbog veeg broja podataka. FireWire
povezuje vie ureaja koristei daisy chain pristup. To znai da se ureaji povezuju u nizu (max.
razdaljina je 4,5 m.). Jedan ureaj moe da povee dva nova a jedino nije mogue da se poveu
ureaji tako da formiraju zatvorenu petlju. Nema potrebe za posebnim ureajima(hub kod USB) jer
se svaki FireWire port ponaa kao repetitor.
FireWire kabli se sastoji od 6 ica i to dve upredene parice(TPA i TPB) i dve ice za napajanje. Ovde
se koristi metod kodiranja poznat kao kodiranje podataka sa strob signalom (data strob encoding).
Podaci koji se prenose prvo se kodiraju jednim oblikom NRZ kodiranja gde je 1 visoki signal a 0
niski signal i to se prenosi preko TPA parice. Na TPB paricu se alje strob signal koji ostaje
konstantan svaki put kada dolazi do promene u podacima. Ako nema promene u signalu podataka
menja se strob signal. To znai da se u svakom taktu javlja promena ili u signalu podataka ili u strob
signalu. Podsea na Manester kodiranje samo to to kodiranje zahteva da brzina bauda bude dva
puta vea od bitske brzine a ovde je ona ista kao bitska brzina.
Sutinska razlika izmeu USB i FireWire je tip protokola. Dok je kod USB to bio master/slave ovde
je to peer to peer protokol. Vie ureaja moe da formira grupu bus grupu koje su meusobno
odvojene/povezane preko bus mostova. U okviru jedne grupe mogue je adresirati 63 ureaja (6 bita)
a ostalih 10 bita moe da kodira 123 razliite bus grupe.
FireWire podrava komuniciranje u dva moda: asihronom i izohronom. Asihroni paket ima zaglavlje
od 64 bita (16 bita za identifikaciju ureaja i preostalih 48 bitova za referenciranje memorije 256
terabajta).
Javlja se problem arbitrae tj. kom ureaju dodeliti prvenstvo izlaza na magistralu ako doe do
istovremenog pristupa. Tu ulogu igra koren stabla koji na osnovu prioriteta ureaja donosi odluku.
Ova arbitraa funkcionie zajedno sa dva metoda arbitrae: nepristrasnom i urgentnom arbitraom.
Nepristrasna arbitraa koristi koncept fer intervala tj. koliine vrmena. To podrazumeva da se u
okviru jednog intervala razreavaju zahtevi samo jednog ureaja.
Monitori koji imaju i DVI prikljudak za digitalne video signale moraju da imaju i sklop TMDS prijemnika.
Ovaj sklop preko DVI prikljudka prima diferencijalne video signale i signal takta iz video kartice i dekoduje
ih u tri grupe osmobitnih digitalnh video signala osnovnih boja sa TTL nivoima (magistrale podataka
RD(0..7), GD(0..7) i BD(0..7) na slici 50). Tako se na izlazu TMDS prijemnika dobijaju osmobitni podaci o
tri osnovne boje koje sadinjavaju svaki piksel. Poto se monitor sa rafunarom povezuje ili preko
analognog VGA prikljudka, ili preko digitalng DVI prikljudka, mikrokontroler prepoznaje koji je od ta dva
prikljudka aktivan i prema tome aktivira ili A/D konvertor ili TMDS prijemnik.
Zadnjih godina moemo da naemo i najnoviji tkz. digitalni prikljufak DVI-I sa 20 pinova. Ta vrsta
prikljufka je pozajmljena od ravnih LCD monitora koji su standardno koristili ova prikljufak. Sredinom
80-tih bilo je pokuaja sa digitalnim TTL prikljufcima ali taj prikljufak nije mnogo dobio na popularnosti
jer nije mogao da podri veliki broj boja. Sa sve vedom prodajom TFT monitora odustalo se od
ugraivanja DVI-I prikljufka na CRT monitorima koji polako odlaze u istoriju.

10. LASERSKI STAMPACI

Prvi laserski tampa proizvela je kompanija Hewlett-Packard 1984. godine. Ovaj tip tampaa postao je
brzo popularan zahvaljujui visokoj kvaliteti i relativno maloj cijeni. Spada u grupu nemehanikih
straninih tampaa.
Osnovni dijelovi laserskih tampaa su:
mikroprocesor,
ROM memorija, koja sadri definisane znakove (fontove),
RAM memorija, u koju se smijeta sadraj stranice koja se tampa,
aluminijumski valjak presvuen elektroosjetljivim materijalom,
laserska dioda koja emituje laserski zrak,
ogledala koja usmjeravaju laserski zrak na valjak,
estougaona prizma koja pomjera laserski zrak po cijeloj duini valjka,
soiva koja fokusiraju laserski zrak,
spremnik elektroosjetljive boje u prahu (toner),
kaseta za papir,
sistem za prihvatanje i transport papira,
sistem za zagrijavanje i suenje boje otisnute na papiru.

Prvi laserski tampa bazirao je svoj princip rada na tehnologiji rada fotokopir aparata, s tim da je kod
laserski tampaa izvor svjetlosti bio laser.
Kada PC proslijedi tampau sliku koju treba odtampati, prvi posao kojeg tampa treba da obavi je da
je transformie iz niza signala dobijenih PCa u bitmap - matricom taaka koje ine sliku. Ovu funkciju
obavlja interni mikroprocesor tampaa, to rezultuje slikom koja se smjeta u RAM memoriju tampaa.
Osnovni elemenat tampaa je mali rotirajui valjak presvuen materijalom koji omoguava zadravanje
elektrostatikog naboja. Inicijalno, cijeli valjak je pozitivno nalektrisan. Laserski zrak skenira du povrine
valjka, te selektivno vri negativno naelektrisanje taaka na povrini valjka - one take na kojima treba da
bude otisak postaju negativno nelektrisane. irina valjka odgovara irini papira na kojem e se tampati
slika, svaka taka na valjku odgovara taci na papiru.
Laserski zrak je usmjeren prema centru valjka. Ima ulogu da osvijetli ona mjesta na kojima treba da bude
otisak. estougaona prizma, koja stalno rotira, skree laserski zrak po cijeloj duini valjka. Jedna stranica
prizme usmjerava laserski zrak du jedne linije. Kada se nova stranica prizme nae ispred zraka,
usmjerava ga na poetak reda. Istovremeno, valjak se obrne za odreeni stepen i praktino zapone
tampanje nove linije. Valjak pri obrtanju prolazi kroz toner koji se lijepi za valjak na onim mjestima koja
su obraena laserskim zrakom. Toner je veoma fini crni prah koji je pozitivno naelektrisan, tako da biva
privuen negativno naelektrisanim takama na povrini valjka. Stoga, nakon punog okreta valjka,
povrine valjka sadri cijelu sliku sa selektovanim crnim takama. Na taj nain, kada se valjak okrene za
cio krug, ispiu se sve linije i dobija se cijela stranica.
Pored valjka, na kojem je formirana slika, na vrlo malom rastojanju prolazi papir, ali ga ne dodiruje.
Naelektrisani toner prelazi na papir formirajui sliku. Papir zatim prolazi kroz sistem za suenje koji trajno
uvruje toner zagrijavajui ga do 200 stepeni Celzijusa. Poslije tampanja valjak se oisti i spremi za
tampanje nove stranice.