1

SADRAJ

UVOD ................................................................................................................................... 2
ZATITA ENERGETSKIH TRANSFORMATORA .......................................................... 3
1. DIFERENCIJALNA ZATITA TRANSFORMATORA ................................................. 3
1.1 SPECIFINOSTI DIFERENCIJALNE ZATITE TRANSFORMATORA .............. 3
1.2 STRUJNI MEUTRANSFORMATORI DIFERENCIJALNE ZATITE
TRANSFORMATORA ..................................................................................................... 4
1.3 ODREIVANJE SPREGE I PRENOSNOG ODNOSA STRUJNIH
MEUTRANSFORMATORA.......................................................................................... 5
2. ZATITA TRANSFORMATORA OD UNUTRANJIH JEDNOFAZNIH KRATKIH
SPOJEVA .............................................................................................................................. 9
3. ZATITA MALIH TRANSFORMATORA OD UNUTRANJIH KRATKIH
SPOJEVA ............................................................................................................................ 10
3.1 BRZA PREKOSTRUJNA ZATITA TRANSFORMATORA ............................... 10
3.2 KUINA ZATITA TRANSFORMATORA ........................................................ 11
4. GASNA ILI BUHOLC ZATITA TRANSFORMATORA ........................................... 11
5. ZATITA TRANSFORMATORA OD KRATKIH SPOJEVA U MREI ................... 12
6. ZATITA TRANSFORMATORA OD PREOPTEREENJA ...................................... 13
ZAKLJUAK ..................................................................................................................... 18
LITERATURA .................................................................................................................... 19


2

UVOD

Svi tehniki sistemi funkcioniu s izvesnim nivoom pouzdanosti. Mala pouzdanost
uslovljava kvarove i zastoje u eksploataciji to poveava trokove eksploatacije. Velika
pouzdanost poveava cenu, odnosno investicione trokove. Tenje da tehniki sistem bude
pouzdan i jeftin su protivurene. Nivo tehnolokog razvoja diktira ekonomski prihvatljiv nivo
pouzdanosti. Verovatnoa pojave kvara uvek je vea od nule.
Za ekonomian i pouzdan prenos elektrine energije na daljinu potreban je visoki
napon, utoliko vii ukoliko su daljine prenosa i prenete snage znaajnijih vrednosti. Danas su
standardni nazivni naponi prenosa 123kV, 245kV, 420kV i 765kV. Proizvodnja elektrine
energije u sinhronim generatorima tehniki je najefikasnija kada je napon reda 10-20kV, a
njena upotreba je, prvenstveno zbog bezbednosti osoblja i problema izolovanosti, veinom na
naponu ispod 1kV. Razliite naponske nivoe i meusobnu izolovanost elektrnih kola koja se
na njima nalaze reava primena transformatora.
Transformator je statiki aparat koji pomou elektromagnetne indukcije pretvara jedan
sistem naizmeninih struja u jedan ili vie sistema naizmeninih struja iste uestanosti i
obino razliitih vrednosti napona i struja. Pri svakoj transformaciji energije javljaju se
gubitci. Stepen iskorienja energije kod energetskih transformatora je vrlo visok (kod veih
jedinica ak do 99,5%), to s jedne strane omoguava tehniki opravdan prenos elektrine
energije, a sa druge strane ih uvrtava u klasu najbrojnijih elektrinih maina u
elektroenergetskom sistemu.

3

ZATITA ENERGETSKIH TRANSFORMATORA

Energetski transformatori su najbrojnije elektrine maine u elektroenergetskom
sistemu. Zastupljeni su u elektranama, prenosnoj i distributivnoj mrei. U transformatorima
se, kao i u ostalim elektrinim mainama, zbog oteenja izolacije mogu javiti sledei
elektrini kvarovi:
- meufazni kratak spoj,
- fazni kratak spoj (unutar namotaja iste faze),
- unutranji jednofazni kratak spoj i
- tinjava pranjenja u transformatoru.
Pored kvarova transformator ugroavaju i sledei opasni pogonski uslovi:
- spoljanji kratki spojevi i
- preopterenja.

1. DIFERENCIJALNA ZATITA TRANSFORMATORA

Najea zatita energetskih transformatora je diferencijalna zatita. Praktino je
obavezna za jedinice snage iznad 8MVA. Za manje jedinice se ree koristi zbog visoke cene.
Diferencijalna zatita titi transformator od:
- meufaznih kratkih spojeva,
- faznih kratkih spojeva i
- jednofaznih kratkih spojeva ako je zvezdite transformatora direktno uzemljeno.

1.1 SPECIFINOSTI DIFERENCIJALNE ZATITE TRANSFORMATORA

Diferencijalna zatita transformatora je kompleksnija u odnosu na diferencijalnu zatitu
vodova i sinhronih generatora. Razlozi su sledei:
- Nominalne, pa i stvarne, struje primara i sekundara energetskog transformatora stoje u
odnosu

je skalarni prenosni odnos transformatora). Da bi struje koje

se dovode diferencijalnom releju u normalnim radnim reimima bile po modelu jednake,
4

trebalo bi da odnos nominalnih struja glavnih strujnih transformatora bude

. Kako su
primarne struje strujnih transformatora standardizovane ovaj uslov praktino nije mogue
ispuniti.
- Ako je sprega energetskog transformatora razliita od

, struje primara i sekundara

nisu u fazi.

1.2 STRUJNI MEUTRANSFORMATORI DIFERENCIJALNE ZATITE
TRANSFORMATORA

Da bi se primenila diferencijalna zatita na transformatoru, neophodno je izvriti
prilagoavanje sekundarnih struja glavnih strujnih transformatora pre njihovog uvoenja u
diferencijalni relej. Ovo prilagoavanje vri se pomou pomonih strujnih transformatora
(takozvanih strujnih meutransformatora). Strujni transformatori se u principu grade kao
monofazne jedinice te se trofazni meutransformatori formiraju od tri monofazna
transformatora. Ako je trofazni meutransformator sprege

njegov prenosni odnos jednak je

prenosnom odnosu monofaznog strujnog transformatora, to se u skladu sa oznakama sa slike
1. moe izraziti na sledei nain:

.

Slika 1. Formiranje trofaznog strujnog meutransformatora: a) sprege

, b) sprege

od tri
monofazna strujna transformatora.
Ako je trofazni meutransformator sprege

, njegov prenosni odnos je za koren iz tri

manji od prenosnog odnosa jednofaznog strujnog transformatora, to se prema oznakama sa
slike 1. moe izraziti na sledei nain:

.
U evropskim zemljama, osim u SSSR-u i Engleskoj, sekundari glavnih strujnih
transformatora se iskljuivo spreu u zvezdu. Da bi se omoguilo uzemljenje sekundarnih
5

kola glavnih strujnih transformatora i zatvaranje nulte komponente struje u sekundarnom
kolu, primari strujnih meutransformatora se spreu, takoe, u zvezdu. Pored usaglaavanja
sekundarnih struja glavnih strujnih transformatora po modulu i fazi, strujni
meutransformatori moraju da obave jo jednu ulogu koja je vezana za pojavu nejednakih
struja u napojnim vodovima energetskog transformatora, sprege Yd, pri jednofaznom
kratkom spoju u mrei. Ta situacija prikazana je na slici 2. Pretpostavljeno je da su prenosni
odnosi energetskog transformatora, glavnih strujnih transformatora i strujnog
meutransformatora (M) jednaki jedinici (radi lake analize). Pri kvaru K struja

sadri
direktnu, inverznu i nultu komponentu. Nulta komponenta struje kvara ne moe se preneti u
mreu vezanu za namotaj energetskog transformatora spregnut u trougao. Zbog toga je struja
u napojnim vodovima trougla manja koren iz tri puta u odnosu na struju u napojnim
vodovima zvezde. Poto su sekundari glavnih strujnih transformatora uvek spregnuti u
zvezdu, sekundarne struje glavnih strujnih transformatora e pri kvaru K koji je izvan
transformatora biti razliite, to bi izazvalo nepotrebno reagovanje diferencijalnog releja. Da
bi se sekundarne struje glavnih strujnih transformatora usaglasile, neophodno je da strujni
meutransformator (M) bude sprege Yd ime se spreava prenoenje nulte komponente struje
u diferencijalni relej i omoguava pravilan rad diferencijalnog releja.

Slika 2. Uloga strujnog meutransformatora pri jednofaznom kratkom spoju u mrei koju
napaja namotaj energetskog transformatora spregnut u zvezdu
1.3 ODREIVANJE SPREGE I PRENOSNOG ODNOSA STRUJNIH
MEUTRANSFORMATORA

Na slici 3. prikazana je diferencijalna zatita energetskog tronamotajnog
transformatora (najsloeniji sluaj). Svi glavni strujni transformatori su sprege Yyo.
6

Odreivanje sprega strujnih meutransformatora Mp, Ms i Mt nije jednoznano. Pri
usvajanju tih sprega treba ispotovati dva zahteva:
- mora se spreiti prodor nulte komponente struje u diferencijalni relej i
- fazni pomeraj struje na bilo kom prikljuku energetskog transformatora, recimo x, i
struje diferencijalnog releja (taka y) mora biti isti, bez obzira po kome od svih moguih
puteva je vreno svoenje.

Slika 3. Diferencijalna zatita tronamotajnog transformatora
S obzirom na spregu energetskog transformatora sa slike 3. prvi uslov diktira da sprega
strujnih meutransformatora Mp i Ms mora biti

. Zbog toga sprega strujnog

meutransformatora Ht mora biti

, jer se inae ne bi moglo postii da struje diferencijalnog

releja budu u fazi. Spreni broj meutransformatora Ht moe biti bilo koji, ali je
najjednostavnije usvojiti da bude 0. Posle ovog usvajanja spreni brojevi meutransformatora
Hp i Hs moraju biti 5 (

).
Tabela 1. Potrebne sprege strujnih meutransformatora u zavisnosti od sprege energetskog
transformatora
Energetski transformator Strujni meutransformatori
Mp Ms
Y
y0
Y
d5
Y
d5

Y
y6
Y
d5
Y
d11

Y
d5
Y
d5
Y
y0

Y
d11
Y
d11
Y
y0

D
d5
Y
y0
Y
d7

D
y11
Y
y0
Y
d1

D
d0
Y
y0
Y
y0

D
d6
Y
y0
Y
y6

7


Slika 4. Razliite mogunosti sprezanja primarnih i sekundarnih namotaja radi dobijanja
eljene sprege strujnih meutransformatora
U tabeli 1. prikazane su sistematski potrebne sprege meutransformatora u zavisnosti
od sprege energetskog transformatora. Potrebna sprega trofaznog meutransformatora moe
se dobiti sprezanjem jednofaznih strujnih transformatora prema slici 4. Na slici 4 za sve
sprege piikazan je samo jedan primarni namotaj ( ABC - K,L ) jer se primar strujnih
meutransformatora uvek vezuje u zvezdu. Strelice usmerene s leva na desno daju spregu
trofaznog meutransformatora u smeru PRIMAR-SEKUNDAR, dok strelice usmerene s
desna na leva daju spregu u smeru SEKUNDAR-PRIMAR.
Meutransformatori sprege Yyo nisu potrebni zbog usaglaavanja struja po fazi ve po
amplitudi. Nominalne struje energetskog transformatora se retko poklapaju sa nominalnim
strujama glavnih strujnih transformatora (nominalne struje glavnih strujnih transformatora su
uvek vee od nominalnih struja energetskog transformatora). Zbog toga bi pri nominalnom
optereenju energetskog transformatora kroz diferencijalni relej proticala struja manja od
nominalne. Da bi se postigla maksimalna osetljivost diferencijalnog releja, trai se da
prenosni odnosi strujnih meutransformatora budu takvi da obezbede proticanje nominalne
struje releja kroz relej pri nominalnom optereenju energetskog transformatora. Ovo je razlog
zbog koga su meutransformatori sprege Yyo u veini praktinih sluajeva potrebni. Kod
zatite velikih energetskih transformatora strujni meutransformatori se koriste, ak i kada
nisu potrebni za korekciju amplituda sekundarnih struja glavnih strujnih transformatora, da bi
se obezbedilo poednako optereenje glavnih strujnih transformatora instalisanih na
razliitim naponskim nivoima i da bi se spreilo prenoenje jednosmerne komponente struje
kvara na nivo releja.
Pri odreivanju prenosnih odnosa strujnih meutransformatora polazi se od toga da su
poznati

- nominalne struje primara, sekundara i tercijera energetskog

transformatora,

- prenosni odnosi glavnih strujnih transformatora primara, sekundara i

tercijera i
8

- nominalana struja diferencijalnog releja.

Poto se trai da pri nominalnoj struji energetskog transformatora kroz relej tee
njegova nominalna struja, moraju biti zadovoljene sledee relacije:

, (1.1)
Iz relacija (1.1) lako se dobijaju prenosni odnosi trofaznih meutransformatora primara,
sekundara i tercijera energetskog transformatora:

(1.2, 3 i 4)
Kako su sekunadari meutransformatora Mp i Ms spregnuti u trougao, prenosni odnosi
odgovarajuih jednofaznih meutransformatora su:

.
Poto je sekundar meutransformatora Mt spregnut u zvezdu, prenosni odnos
odgovarajuih jednofaznih strujnih transformatora je

.
Postoje statike varijante diferencijalnih releja koje ne zahtevaju strujne
meutransformatore za usaglaavanje struja po modulu i fazi. Takvi releji se moraju podesiti
za odgovarajuu spregu energetskog transformatora, odnosno za njih je sprega energetskog
transformatora ulazni podatak. Na releju postoje preklopnici koji se stavljaju u odreeni
poloaj zavisno od sprege energetskog transformatora. Mikroprocesorski diferencijalni releji
takoe ne zahtevaju strujne meutransformatore.

1.4 PODEAVANJE DIFERENCIJALNE ZATITE TRANSFORMATORA
Struje debalansa kod diferencijalnih zatita transformatora su mnogo vee nego kod
istih zatita generatora i vodova. Razlozi za ovo su, uglavnom, struja magneenja
transformatora koja stvara razliku izmeu primarne i svedene sekundarne struje
transformatora, i promenljiv prenosni odnos transformacije kod regulacionih transformatora
koji takoe stvara struju debalansa jer su prenosni odnosi strujnih meutransformatora fiksni.
Diferencijalne zatite transformatora sa stalnim odnosom transformacije podeavaju se
na oko 30% od nominalne struje transformatora. U praksi se pokazalo da se ovakvim
podeavanjem izbegava lano reagovanje releja zbog prisutnih struja debalansa. Kod zatite
regulacionih energetskih transformatora sa promenljivim odnosom transformacije,
diferencijalna zatita podeava se na oko 35 do 40% od nominalne struje transformatora,
odnosno, ide se na neto manju osetljivost zatite. Ovakva osetljivost diferencijalne zatite
dovoljna je da obuhvati sve kvarove u transformatoru sa direktno uzemljenim zvezditem.
Ako je zvezdite uzemljeno preko niskoomske impedanse, kao to je prikazano na slici 5.,
9

tako da je struja jednofaznog kratkog spoja u mrei ograniena na 300 do 1000 A,
diferencijalna zaita titi samo manji deo namotaja transformatora od unutranjih jednofaznih
kratkih spojeva. U takvim sluajevima potrebna je dopunska zatita od unutranjih
jednofaznih kratkih spojeva.

Slika 5. Jednofazni kratak spoj u transformatoru sa zvezditem uzemljenim preko niskoomske
iimpedanse
Kod elektromehanikih diferencijalnih zatita transformatora javljao se problem pri
ukljuenju transformatora na mreu, jer se tada javlja velika struja samo sa jedne strane
transformatora. Ovaj problem je reavan ubacivanjem vremenskog releja, odnosno,
usporavanjem delovanja diferencijalne zatite, ime je ona gubila svoju najvaniju osobinu -
brzinu delovanja. Danas je ovaj problem potpuno prevazien upotrebom diferencijalnih releja
sa kolima za blokadu strujom drugog harmonika, koja se u struji ukljuenja transformatora
sadri u velikom procentu ( do 60% ).
Brzina reagovanja diferencijalnih zatita energetskih transformatora treba da bude u
opsegu od 20 do 40 ms, odnosno jedne do dve periode.

2. ZATITA TRANSFORMATORA OD UNUTRANJIH JEDNOFAZNIH
KRATKIH SPOJEVA

Kao to je ve napomenuto, kod transformatora sa zvezditem uzemljenim preko
niskoomske impedanse, diferencijalna zatita ne titi ceo namotaj od unutranjih jednofaznih
kratkih spojeva. U takvim sluajevima za zaitu od unutranjih jednofaznih kratkih spojeva
koristi se takoe, diferencijalna zatita, ali nulte komponente struje koja je prikazana na slici
6. Kod unutranjeg jednofaznog kratkog spoja K1, nultu komponentu struje registrovae
samo strujni transformator u zvezditu energetskog transformatora i diferencijalni relej e
reagovati. Pri spoljanjem jednofaznom kratkom spoju K2, nultu komponentu struje
registrovae i strujni transformator u zvezditu energetskog transformatora i filter nulte
komponente struje instalisan na dovodnom vodu energetskog transformatora, te diferencijalni
relej 1 nee biti pobuen, jer e razlika nultih komponenti struja koje se dovode
diferencijalnom releju biti nula. Jasno je da struja koja se dobija iz filtra nulte komponente
struje ima blokadno dejstvo na diferencijalni relej.
10


Slika 6. Zatita transformatora od unutranjih jednofaznih kratkih spojeva

3. ZATITA MALIH TRANSFORMATORA OD UNUTRANJIH KRATKIH
SPOJEVA

Kod malih transformatora snage od 100 kVA do 4 MVA ekonomski se ne isplati
korienje diferencijalne zatite za zatitu od unutranjih kratkih spojeva, jer se ovi
transformatori u velikom broju koriste u distributivnoj mrei.

3.1 BRZA PREKOSTRUJNA ZATITA TRANSFORMATORA

Za zatitu od unutranjih meufaznih kvarova mali transformatori se tite brzom
prekostrujnom zatitom koja je prikazana na slici 7. Brzi prekostrujni relej 1 podeava se tako
da reaguje pri kvarovima K1 , K2 i K3 , dok pri kvarovima K4 u nienaponskoj mrei, ne
treba da reaguje. Jasno je da postoji izvesna mrtva zona za unutranje kvarove koji su blizu
nienaponskih prikljuaka transformatora koja se ne moe izbei ako se eli ouvati
selektivnost. Da bi se postigla vea osetljivost zatite koristi se trofazna brza prekostrujna
zatita bez obzira na to da li je zvezdite transformatora uzemljeno ili je izolovano.

Slika 7. Brza prekostrujna zatita transformatora
11


3.2 KUINA ZATITA TRANSFORMATORA

Za zatitu transformatora od unutranjih jednofaznih kratkih spojeva koristi se
takozvana kuina zatita, koja je prikazana na slici 8. Ova zatita je razvijena za manje
transformatore. Meutim, kako se pokazala kao vrlo dobra primenjuje se i za zatitu najveih
transformatora. Da bi se ova zatita mogla primeniti potrebno je da transformatorski sud, ili
kuite, bude uzemljeno samo u jednoj taki, odnosno samo preko jednog provodnika u koji
se instalie jednofazni strujni transformator i prekostrujni relej. Pri jednofaznim kvarovima
K3 i K4, van transformatora, kroz kulite transformatora i njegovo zemljovodno ue ne
protie struja i prekostrujni relej 1 nee reagovati. Pri jednofaznim kratkim spojevima K1 i
K2, unutar transformatora, struja kvara e tei kroz zemljovodno ue transformatorskog suda
i prekostrujni relej 1 e reagovati.

Slika 8. Kuina zatita transformatora

4. GASNA ILI BUHOLC ZATITA TRANSFORMATORA

Gasna ili Buholc zatita je najstarija varijanta zatite energetskih transformatora.
Prikazana je na slici 9. Bazira se na razvijanju gasova pri pojavi elektrinog luka u
transformatorskom sudu. Dobra osobina ove zatite je njeno kumulativno dejstvo, kojim
moe da otkrije male kvarove u transformatoru koji mogu trajati due vreme. Zatita je
veoma jednostavna i sastoji se od komore sa dva ivina kontakta sa plovcima koja se montira
izmeu transformatorskog suda i uljnog konzervatora. Gornji kontakt reaguje i slui za
alarmiranje kada se u komori skupi dovoljna koliina gasa. Ovaj kontakt ima kumulativno
dejstvo. Donji kontakt reaguje pri teim kvarovima u transformatoru kada jaka struja ulja,
koje potiskivano gasovima razvijenim u transformatorskom sudu krene u konzervator, obori
donji plovak. Ovaj kontakt deluje na iskljuenje transformatora bez vremenskog kanjenja.
Brzina delovanja Buholc zatite pri teim kvarovima u transformatoru moe biti veoma
velika i istog reda veliine kao kod diferencijalne zatite. Buholc zatita je obavezna na svim
transformatorima bez obzira na snagu. To je jedina zatita koja se ugrauje jo u fabrici,
odnosno, transformator se isporuuje sa ugraenom Buholc zatitom.
12


Slika 8. Buholc zatita transformatora

5. ZATITA TRANSFORMATORA OD KRATKIH SPOJEVA U MREI

Kratki spojevi u mrei za energetski transformator su opasna radna stanja. Za zatitu od
spoljanjih kratkih spojeva koristi se TROFAZNA prekostrujna zatita sa definisanim
vremenom reagovanja, bez obzira na nain uzemljenja zvezdita transformatora. Ako je
zvezdite transformatora uzemljeno preko niskoomske impedanse, mora se koristiti
prekostrujni relej sa kanalom za nultu komponentu struje. Kod vremenskog stepenovanja
prekostrujne zatite transformatora mora se voditi rauna o maksimalnim dozvoljenim
vremenima trajanja kratkih spojeva na prikljucima transformatora. Ta vremena data su u
tabeli 2. i bitno zavise od procentualnog napona kratkog spoja transformatora. Tabela 2.
ustvari daje dozvoljeno vreme trajanja struje:

3,5 4 5 6 7 8 9 10
t(s) 1,4 1,8 2,8 4 5,5 7,2 9 11
Tabela 2. Dozvoljeno vreme trajanja kratkog spoja energetskog transformatora u funkciji
napona kratkog spoja
Prekostrujna zatita transformatora mora biti vremenski usaglaena sa prekostrujnim
zatitama vodova u mrei koju transformator napaja. Zbog toga je prekostrujna zatita
transformatora relativno spora. Kod velikih transformatora za zatitu od spoljanjih kratkih
spojeva moe se upotrebiti distantna zatita. Mogua je varijanta sa dva distantna releja
inatalisana na razliitim naponskim nivoima, kako je prikazano na slici 10a. Prvi stepeni
distantnih releja 1 i 3 podeeni su tako da tite oko 85% reaktanse transformatora. Drugi
stepeni istih releja tite ostatak reaktanse transformatora i rezerva su prvim stepenima
13

distantnih zatita vodova (2 i 4). Na ovaj nain distantni releji 1 i 3 su dobra rezerva
diferencijalnoj zatiti transformatora, jer tite transformator od veine unutranjih kvarova u
prvom stepenu, dok u drugom stepenu tite transformator od kratkih spojeva u mrei. Ta
zatita je relativno brza jer se drugi stepen distantnih zatita vremenski usporava najvie do
0,2 s.

Slika 10. Primena distantnih zatita za zatitu transformatora od spoljanjih kratkih spojeva
Mogua je i varijanta, prikazana na slici 10b, sa jednim distantnim relejom. U ovom
sluaju prvi stepen distantnog releja 1, koji slui za zatitu transformatora, podeava se tako
da titi oko 85% reaktanse transformatora. Drugi stepen je usmeren na suprotnu stranu i
doseg mu je takav da se ne mea sa drugim stepenom distantnog releja 3. Trei stepen releja 1
usmeren je kao i prvi i doseg mu je takav da se ne mea sa drugim stepenom releja 2.
Vremensko kanjenje drugog i treeg stepena releja 1 je isto i podeava se na vrednost
karakteristinu za druge stepene distantnih zatita vodova. I u ovom sluaju distantna zatita
transformatora ima dvojaku ulogu. Ujedno je rezervna zatita diferencijalnoj zatiti
transformatora i slui za zatitu transformatora od spoljanjih kratkih spojeva. Treba
napomenuti da distantni releji za zatitu transformatora esto imaju jo jednu ulogu, a to je
njihovo uee u zatiti sabirnica na koje je transformator prikljuen.

6. ZATITA TRANSFORMATORA OD PREOPTEREENJA

Za razliku od sinhronih generatora transformatori lake mogu doiveti preoptereenje.
Preoptereenje transformatora najee nastaje zbog ispada drugih transformatora ili zbog
ispada vodova. Ni jedan propis ili preporuka ne ograniava preoptereenje transformatora.
Meutim, ograniava se trajanje preoptereenja do trenutka u kome namotaj transformatora
dostie maksimalno dozvoljenu temperaturu. Maksimalno dozvoljena temperatura namotaja
transformatora nije otro ograniena, ve zavisi od vrste izolacije i od ekonomski opravdanog
veka trajanja transformatora (kod nas oko 26 godina).
Razni standardi, odnosno preporuke, kao to su IEC , JUS , VDE i drugi malo se
razlikuju u pogledu maksimalne temperature rashladnog sredstva i maksimalne dozvoljene
nadtemperature pojedinih delova transformatora.
14

- Svi propisi i preporuke pretpostavljaju temperaturu rashladnog vazduha (a) od 35 do
40C.
- Ako je rashladni medijum voda, svi propisi pretpostavljaju da joj je temperatura 25C.
- Svi propisi definiu maksimalnu dozvoljenu nadtemperaturu namotaja, sa klasom
izolacije A, zaronjenog u ulje, u opsegu od 55 do 70C . To znai da maksimalna
temperatura namotaja, po propisima, moe da se kree u opsegu od 90 do 110C.
- Svi propisi definiu maksimalnu dozvoljenu nadtemperaturu ulja u opsegu od 55 do
60C, tako da temperatura ulja moe da bude od 90 do 100 C.
Transformator nije homogeno telo. Energija gubitaka stvara se u namotaju i gvozdenom
jezgru transformatora. Zbog toga je namotaj najtopliji deo transformatora. Na slici 11.
prikazane su krive porasta temperature namotaja i ulja za transformator, sa opsezima
maksimalno dozvoljenih temperatura ambijenta, ulja i namotaja transformatora. Strogo
gledano, vremenske konstante zagrevanja namotaja i ulja nisu iste. Ova razlika je izraenija
kod velikih preoptereenja transformatora, jer se tada namotaj znatno bre zagreva od ulja.
Kod preoptereenja transformatora u opsegu od

transformator se moe posmatrati kao homogeno telo sa jednom vremenskom
konstantom zagrevanja. Vea preoptereenja od 2 r.j. zalaze u zonu kratkih spojeva pa ih
eliminiu zatite od kratkih spojeva.



Slika 11. Krive porasta temaperature ulja (1) i namotaja (2) pri nominalnom optereenju
transformatora sa maksimalnim dozvoljenim temperaturama ambijenta, ulja i namotaja
Kod analize zagrevanja transformatora moe se poi od maksimalne dozvoljene
nadtemperature ulja.
15


Slika 12. Krva zagrevanja transformatora
Na slici 12. prikazana je kriva zagrevanja transformatora. U trenutku t
p
- trenutak
nastanka preoptereenja; t - dozvoljeno trajanje preoptereenja. t=0 transformator je
ukljuen i optereen snagom manjom od nominalne. Sa tom snagom je radio relativno dugo
tako da je dostigao stacionarnu temperaturu
o
, koja je via od temperature ambijenta, ali je
manja od maksimalne dozvoljene temperature ulja. U trenutku t
p
transformator biva
preoptereen. Kada bi sa takvim preoptereenjem radio dugo, dostigao bi neku maksimalnu
temperaturu
max
koja bi bila vea od maksimalne dozvoljene temperature ulja. Zbog toga sa
takvim preoptereenjem transformator moe da radi ogranieno vreme t, posle koga mora
biti iskljuen ili rastereen. Na osnovu slike 12. i oznaka sa nje moemo napisati sledeu
relaciju:

,
odakle se lako dobija relacija za dozvoljeno trajanje preoptereenja

(1.5)
Prirataji temperatura u (1.5) su:

, (1.6)
- povrina i koeficijent odvoenja toplote
Zamenom relacija (1.6) u (1.5) dobija se

, gde su (

(1.7)
Na primer, ako je transformator optereen sa 50% od svoje nominalne snage ako
optereenje naglo skoi na 150% od nominalnog, transformator sa termikom vremenskom
konstantom od T = 60 minuta e sa takvim preoptereenjem moi da radi
16

.
Za zatitu transformatora od preoptereenja, u principu, mogao bi se koristiti termiki
relej sa vremenskom konstantom jednakom termikoj vremenskoj konstanti transformatora.
Meutim, nedostatak ovakvog releja je u tome to on ne vodi rauna o uslovima hlaenja
transformatora. Uslovi hlaenja transformatora su promenljivi jer se transformatori uglavnom
instaliu na otvorenom prostoru. Sa promenom godinjih doba menja se srednja vrednost
temperature, a time i mogunost preoptereenja transformatora.
Ovaj nedostatak obinog termikog releja prevazilazi se upotrebom termikog releja
kompenzovanog temperaturom ulja na najtoplijem mestu u transformatorskom sudu. Ovakva
zatita naziva se u argonu inenjera koji se bave zatitom "termikom slikom"
transformatora. Termika slika, odnosno zatita transformatora od preoptereenja, prikazana
je na slici 13. Sastoji se od dva prekostrujna releja 1 i 2 i termikog releja 3 sa mernom
sondom. Merna sonda ima otpornost zavisnu od temperature. Najee se koristi otpornik od
legure platine ija je zavisnost otpornosti od temperature data u tabeli 3.

(C) 0 20 40 60 80 100 120
R (oma) 100 108 115 123 131 138 146
Tabela 3. Zavisnost otpornosti sonde od temperature

Slika 13. Termika slika transformatora
1 - prekostrujni relej za velike struje (I >>) podeen na 1,9 I
n
; 2 - prekostrujni relej za male struje (I >)
podeen na 1,05 I
n
; 3 - termiki relej sa otpornikom sondom; a - iskljuenje zbog velike struje; b -
signalizacija velike struje; c - signalizacija male prekostruje; d - ukljuenje ventilatora; e - signaliazcija
poviene temperature; f - iskljuenje zbog prevelike temperature.

Sonda termikog releja uronjena je u sud transformatora na mestu gde je ulje najtoplije.
Na tome mestu ulje se dodatno dogreva grejaem kroz koji protie preslikana struja
17

transformatora. Na taj nain na mestu ugradnje sonde simulira se temperatura namotaja
transformatora, a istovremeno, obuhvata se uticaj spoljanje temperature na temperaturu
namotaja transformatora. Termiki relej obino ima vie stepeni. Prvi stepen (kontakti d)
slui za ukljuenje ventilatora za dodatno pojaanje hlaenja. Drugi stepen (kontakti e) slui
za alarmiranje, dok trei stepen (kontakti f) slui za iskljuenje transformatora. Termikoj
sondi, odnosno termikom releju, treba odreeno vreme da se ohladi i omogui ponovno
ukljuenje transformatora nakon reagovanja termikog releja. Ovo je mana termikog releja
jer se u praksi trai da se transformator ukljui odmah nakon smanjivanja optereenja na nivo
nominalnog ili manjeg od nominalnog. Da bi se ova mana prevazila, kontakti termikog
releja se vezuju preko kontakata prekostrujnog releja tako da je iskljuenje transformatora
zbog previsoke temperature uslovljeno reagovanjem prekostrujnog releja 2. Kada se
optereenje transformatora smanji na nominalno ili manje od nominalnog prekostrujni relej 2
blokira termiki relej i omoguava da se transformator ukljui na mreu, bez obzira to
termiki relej jo uvek daje signal za iskljuenje. Za razliku od termikih releja iji se rad
zasniva samo na merenju struje, kod termike slike transformatora ne vri se modelovanje
vremenske konstante zagrevanja tienog objekta, ve se direktno meri temperatura tienog
transformatora. Ovim se eliminie nekorektan rad releja zbog nepodudarnosti vremenske
konstante zagrevanja releja i tienog transformatora.

18

ZAKLJUAK

Projektovanje diferencijalne zatite energetskih transformatora predstavlja sloen
zadatak koji iziskuje punu odgovornost imajui u vidu znaaj energetskog transformatora
unutar elektroenergetskog sistema.
Retroaktivni pogled na razvoj releja nam govori da je svaka nova generacija donela
svojevrsne inovacije u realizaciji. Pojednostavljenje izvoenja, omoguavanje fleksibilnosti,
poveanje brzina djelovanja i pouzdanosti te opadanje cena, neke su od prednosti savremenih
instalacija. S tim u vezi pojedini korisnici se odluuju na korienje vie ureaja od razliitih
proizvoaa u svrhu jo veeg poveanja pouzdanosti. Numeriki releji se danas nalaze u
svim prodajnim katalozima, to su trenutno opte prihvaeni releji.
Postizanje sigurnog rada zavisi i od uestalosti i kvalitete testiranja te odravanja
diferencijalnih zatita koje se mora sprovoditi u definisanim intervalima. Ukoliko, bez obzira
na veliki stepen sigurnosti i pouzdanosti ovih releja, ipak doe do zatajenja pri tienju
velikih energetskih transformatora, na njima e reagovati protivpoarna zatita koja takoe
treba biti instalisana.
Nakon iskljuivanja energetskog transformatora s mree ne sme se dopustiti ponovno
ukljuenje dok se ne utvrdi razlog zbog kojeg je dolo do iskljuenja.
Izazov vredan panje jeste korienje nove tehnologije optikih strujnih senzora, koji bi
u dogledno vreme trebali da preuzmu dominantnu ulogu koju jo uvek imaju strujni
transformatori, s obzirom na niz znaajnih prednosti koje pruaju u odnosu na njih.




19

LITERATURA

1. Franjo Bouta: Automatski zatitni ureaji elektroenergetskih postrojenja,
"Svjetlost", Sarajevo, 1987.
2. F. Bouta, M. Golubovi, A. Ogorelec, S. Pani, Z. Pai, P. Vujovi i . Zlatar:
Aspekti zatite elektroenergetskog postrojenja, "Svjetlost", Sarajevo, 1988.
3. Ivan Kukovi: Zatita od otkazivanja rada prekidaa, Referat br.344.09, XIII
savjetovanje JUHO CIGRE, Bled, 1977.
4. N. Chernobrovov: Protective Relaying, Mir Publishers - Moscow, 1974.
5. T. S. Madhava Rao: Power System Protection - Static Relays, "Tata McGraw - Hill
Publishing Co. Limited", 1979.