Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
1Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Platon - Drzava (Plato)

Platon - Drzava (Plato)

Ratings: (0)|Views: 276 |Likes:
Published by siberiandead

More info:

Published by: siberiandead on Dec 15, 2009
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/28/2012

pdf

text

original

 
Velika filozofska biblioteka
Osnivač VUKO PAVIĆEVIĆRedakcioni odbor MIHAILO ĐURIĆ, DANILO N. BASTA, ZDRAVKO KUČINAR, VLADIMIR MILISAVLJEVIC, ČASLAV KOPRIVICA,TIODOR ROSIĆPLATON
DRŽAVA 
PETO IZDANJEPreveliDr ALBIN VILHAR Dr BRANKO PAVLOVPredgovor Dr VEUKO KORAČObjašnjenja i komentariDr BRANKO PAVLOVIĆBEOGRADSKI IZDAVACKO-GRAFICKI ZAVODBEOGRAD, 2002.
 
Naslov originala
ΠΛΑΤΩΝΠΟΛΙΤΕΙΑ 
(ή περί δικαίου)
JOANNES BURNET, PLATONIS OPERA Tomus IV,
Respublica
Scriptorum ClassicorumBibliotheca Oxoniensis, 1903.Filozofski rakultat S.r.j.vo
F 1)
643 10
32.01COBISS «9
PLATONOV IDEAL JEDINSTVA FILOZOFIJE I
POLITIKE
On je prvi, a
možda i poslednji, smatrao da državomne treba da upravljaju najbogatiji, najčastoljubiviji ili najlukaviji, već najmudriji.
Shelley
Starohelenski svet nije mogao ostaviti lepše i monumen-talnije svedočanstvo svoje mudrosti nego što je Platonova
Država
i Platonova filozofija uopšte. Moglo je biti dubljih neposrednih zahvata u dijalektičku zakonitost sveta (Heraklit), višesistema i širine u naporima da se neposrednim analogijama dokuči tajna materijalne strukture sveta (Demokrit i atomisti),dubljeg postavljanja logičkih pitanja ljudskom mišljenju(elejci), više smisla za konkretnost, za strogo i sistematskoispitivanje činjenica, za kritičnost i racionalne sinteze najširihrazmera (Aristotel), ali niko kao Platon nije dočarao onu oso bitu snagu i lepotu helenskog načina mišljenja, onu gotovoneobjašnjivu daro\dtost starih Helena da neposredno i sa nadahnućem traže velike istine o-sVetu i čoveku koja im je zauvek osigurala prvo i najistaknutije mesto u istoriji filozofije inauka. I upravo to nas osvaja u Platonovim delima, time nason stalno vraća dobu u kome je živeo i mislio, time nas uvodime<tu svoje sabesednike i prijatelje, na tvrdo ali plodno tlo Atine, glavnog političkog, kulturnog i umetničkog središta ce-log helenskog sveta. Time nas on približava živoj slici stvarnosti, od koje nas deli velika vremenska udaljenost, ali koja je ipak toliko prisutna u našem današnjem kulturnom razvitkuda joj se uvek moramo vraćati kao nenadmašnom klasičnomuzoru.Istorijska pozadina ove slike doseže i dalje u prošlost odPlatonovog doba, iako je, kao što se vidi u sedmoj i osmojknjizi
Države,
Platon modelirao svoj ideal državnog uređenjaprema onim državnim uređenjima koja je imao neposrednopred očima, a pre svega prema državnim uređenjima Atine,Sparte i Sirakuze. Platon se u svojim delima ne osvrće mnogona događaje u prošlosti, ali je jasno da se njegova filozofija V 
 
rodila iz tih događaja i da se ne može uopšte shvatiti ako seto zanemari. On i Aristotel doista se pojavljuju kao žeteociduge istorijske setve na njivi helenskog narodnog žrvota i kao veliki sređivači narodne duhovne imovine, i u njihovoj sintezi,kao u lepo raspoređenoj riznici, objektivišu se istorijske moćihelenskog duhovnog života i svaka od njih dobija u njoj svojepravo mesto.
1
Ako malo uže ograničimo ono što je imalo naj veći značaj za pojavu i razvitak Platonove filozofske misli, aposebno za njegovu moralno-političku filozofiju i njegovo delo
Državu,
to će biti otprilike dva stoleća pre Platonovog rođenjaali ona ći^va stoleća u kojima je i stvoreno sve što je najznačajnije kod starih Helena.Uspon starohelenskog društva počeo je stvarno sa Solo-nom (oko 600 g. pre n. e.), koji je bio ne samo veliki državnik i reformator već i jedan od slavne, ali više legendarne negoistorijske sedmorice helenskih mudraca. On se pojavio naistorijskoj pozornici kad su velike ekonomske promene počeleiz temelja da potresaju starohelensko patrijarhalno društvoi način života koji je u njemu vladao. Snažna kolonizacija naobalama Sredozemlja proširila je helenski svet na veliki prostor od Crnog mora do Heraklovih Stubova, od Kirene i Nau-kratije do Masalije i Olbije
2
i na ćelom tom prostoru počeo je živi razvoj proizvodnje i trgovine, počelo je podizanje gradova i građanskog života. Ali to nije zaustavilo krizu koja jeuzimala sve veće razmere, niti je popravilo težak položaj radnihmasa koje su bile izložene nemilosrdnoj eksploataciji. Štaviše,što je kriza u društvenim odnosima postajala dublja, time jegori bio položaj zemljoradnika i radnika koji su sve više padaliu nepodnošljivu zavisnost od patrijarhalne zemljoposedničke vlastele. Na jednoj strani, rađale su se nove klase trgovaca, zanatlija i raznih poslovnih posrednika i njihova moć je sve višerasla, a na drugoj, radne mase u gradu i selu dolazile su u sveteži položaj zavisnosti od patrijarhalne i novčane aristokratije.Trgovci i zanatlije vodili su borbu za novi sistem društvenogi političkog života, koji je odgovarao njihovim interesima, alinisu mogli računati na uspeh bez podrške svih slobodnih građana. Tako su se stvorili savezi koji su imali vanredno velikiznačaj za politički život starih Helena u VI i V veku pre n. e.kad su se klasni odnosi do kraja zaoštrili i kad su teške klasne borbe dale vidno obeležje svim političkim zbivanjima.
Ο tom' Dr 
Miloš Đurić,
Aristotelovo etičko učenje,
„Glas Srpske Kraljevske Akademije", 93, Beograd 1940, str. 113—114.
2
Dr Miloš Đurić,
I storija helenske književnosti,
Beograd 1951, str.
493_494.
*
 VI burnom procesu govore ne samo razne društveno-političke teorije iz toga vremena već i lirske pesme Hesioda i Hibrije, Solonai Teognida, Arhiloha i Alkeja. Rađalo se novo društvo i ljudskamisao je budno pratila taj proces. Patrijarhalna država zemljoposedničke vlastele, sa kraljem na čelu, propadala je pod udarcima novih društvenih snaga koje su preuzimale vlast u svojeruke i izgrađivale život prema svojim interesima. Razume se,nije se to zbivalo jednako u svim političkim centrima. Spartai dorski centri ostali su neizmenjeni, ali je upravo Atina bilazahvaćena najburnijim događajima. U njoj su između sredine VI i sredine V veka pre n. e. snage iza kojih su stajali trgovcii zanatlije postigle ogromne uspehe. Uz pomoć narodnih masa,te snage su politički jačale i postepeno dobijale sve više značaja. Običajno pravo, po kome se živelo u patrijarhalnom društvu, ustupalo je mesto pisanom pravu i pisanim zakonimauopšte. U životu starih Helena sve je veći značaj dobijala gradska država, najoriginalnija i najznačajnija ustanova sistemaklasičnog ropstva, u kojoj je jedino i moglo da se stvori onošto se stvorilo za dva ili tri veka. Atinska demokratija najviše duguje za svoj razvoj dvojici velikih državnika i reformatora: Solonu i Klistenu. Prvi jeograničio apsolutnu moć aristokratije brisanjem dugova kojisu radne mase gradskog i seoskog stanovništva bacali u zavisnost, čak i u ropstvo, a drugi je dovršio ono što je Solon započeo ukinuvši patrijarhalnu osnovu podele građana po krvnim vezama da bi državu organizovao po teritorijalnom principui omogućio svim slobodnim građanima slobodno kretanje iučešće u državnim poslovima. Solonove i Klistenove reformeučvrstile su u stvari trgovce, zanatlije i ostale slobodne građane na račun zemljoposedničke aristokratije, a to je omogućilo da se razvije bujni život, kako u oblasti privrede tako i upolitici, kulturi, umetnosti i svim drugim oblastima duhovnogživota. Oduzimanje ovlašćenja koja je imao Areopag još izdoba aristokratske vladavine lišilo je definitivno aristokrati iusvih privilegija koje su se u izvesnoj meri zadržale i posle Solo-novih reformi, a kad su uspešno okončani persijski ratovi(449. pre n. e.) i kad je Atina zadobila vodeći položaj međuhelenskim državama, nastali su najslavniji dani atinske demo-kratije. To je doba Perikla, doba kad se u Atini najviše stvaralo,doba pune afirmacije atinskog demosa i nezadovoljstva aristokratije koja izvan Atine traži i nalazi saveze za borbu protivdemokratskog državnog uređenja.Kad se ovako posmatraju istorijska zbivanja koja su do vela do snažnog uspona Atine sredinom V veka pre n. e., ne VII

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->