Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
6Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
UmetnostJeMrtva

UmetnostJeMrtva

Ratings: (0)|Views: 93 |Likes:
Published by dusan1967

More info:

Published by: dusan1967 on Dec 17, 2009
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/07/2012

pdf

text

original

 
LEŠINA KOJA DONOSI NOVACilio smrti pojedinca zbog povlačenja istine iz umetnosti
Kada vas plemensko-rodovsko-mitska svest zatvori u jednu sredinu poputcrne rupe iz koje čak ni svetlost ne može da izađe, a o istini da i ne govorimo,onda iz dana u dan, kao u Platonovoj pećini promatramo samo senke bez ikakvesuštine, jer se ona davno povukla sa scene, tako da na pozornici, na platnu i nafilmu gledamo samo činjenice bez istine, dakle imamo umetnost koja je mrtva.Možda će nekome ovo izgledati kao jeres, poput Ničeove (Boge je mrtav),ne shvatajući da umetnost iz koje se istina povukla (mada to možda niko nijeprimetio jer mi u Srbiji imamo najviše pisaca, slikara po glavi stanovnika usvetskim razmerama), da umetnost koja je sama sebi postala svrha, da umetnostkoja za publiku ima građane koji sa predstava, izložbi i književnih večeri izlaze sabrdom činjenica koje bez istine ne mogu da povežu u celinu koja ih menja, jestemrtva. Kome će jedna ovakva misao da pomogne kada jednostavno iz jedneovakve kolektivno-palanačke svesti individua ne može da izađe i ne može da sečuje, nego se jednostavno proglava za nekoga ko želi da naruši sistemvrednosti koji je palanka uspostavila kao običaj, kao ''istinu'' kolektivnog bića,koja se pretvorila u suštinu pojedinca koji je daleko od toga da postane svestansamog sebe i samim tim postane individua koja ostvaruje svoju slobodu kaotrebanje, a ne kao potvrdu činjeničkog stanja koje je bez slobode, nego je samodeterminisana palanačkom svešću.Kada je suština ljudskog bića kolektiv, a ne samosvest onda je svakakritika nešto što je palanački udar, koji je istovetan sa državnim udarom.''Intelektualna elita'' koja se nije izdigla iznad kolektivne svesti, nego je sebepotvrđivala i obrazovala unutar kolektiva stvorila je sistem vrednosti koji je uništioi svaku mogućnost kritike postojećeg stanja koji sebe održava kao kolektivnasvest, a ne kao samosvest pojedinca koji menjajući sebe menja i drugog, i zbogtoga se mi i u 21. veku vraćamo prošlosti i mitologiji jer nismo došli do nivoaindividualnosti i zajednice individua koje kao svoju suštinu imaju slobodu kaoonog ''treba da'', a ne ono ''to jeste''.Sve ovo gore navedeno ima za posledicu da je umetnost svih ovih godinabila samo odmor za ratnike i lešina koju su razvlačili po pozorištima, galerijama iknjiževnim večerima zbog uzimanja novca, a ne zbog istine i promene kolektivnesvesti u samosvest individue koja će da menja svet, a ne da jednostavnokonstatuje jedno činjenično stanje. Pošto palanačka svest ne može da sagleda ukakvom se stanju nalazi umetnost, nego jednu lešinu prikazuje kao istinu ihiperprodukciju pesnika, pisaca, slikara shvata kao ''civilizacijski'' napredakkulture u Srbiji (i još se time hvali), i to navodi kao dokaz da je moguće izkvantiteta bez suštine preći u kvalitet, jednostavno ne uviđa da je ostala pustoš,da je počinjen zločin prema čovečnosti, da iza jedne takve svesti ipak stojipojedninac, samo ga kolektivna svest još uvek ne vidi, ili još bolje ne želi da gavidi jer joj ne treba. Kada jedna takva svest dođe do samosvesti moći će tačnoda imenuje ko je kriv što se sama istina povukla iz umetnosti, zašto su umišljeni
 
pojedinci bili na čelu ustanova kulture, zašto su samoimenovani pisci, slikari,glumci organizovali nekrofilske predstave, izložbe i književne večeri i to slavilikao pobedu ''umetnosti'' i time zadovoljavali svoje godinama prepisivaneprograme dok je mladost Srbije bila ubijana na raznim ratištima, prebijana odstrane diktatorskog režima na ulicama i zatvorima, a palanačka ''umetnost'' poizboru kolektivno-plemenske svesti je uveseljavala publiku rečima bez podloge(čitaj istine) i tako stvarala i zatvarala glas individualnosti u crnu rupu svojeništavnosti.Pošto kolektivno-mitska svest funkcioniše na nivou primera i činjenicaželim da kroz primer jedne zatvorene sredine kakva je GRAD PO VAŠEMIZBORU pokažem stanje te lešine koju neko još uvek zove umetnost, neshvatajući da je ona mrtva njihovom krivicom, što naravno jedna takva svestnikada neće prizna jer taj pojam za nju ne postoji, ali zato postoji pojam kriviceonoga koji jedno takvo stanje kritikuje, odnosno on je kriv zato što je različit odnormi GRADA PO VAŠEM IZBORU.Kada jednu ustanovu kulture finansiraju građani, onda je sasvim logičnoda se i taj građanin pita šta bi voleo da gleda, sluša i čita, a ne da pojedinci usvojim glavama osmišljavaju programe koji zadovoljavaju formu napisanogprograma kako bi imali opravdanje za utrošen novac, a za stanje u glavamasvojih sugrađana i o pogubnom uticaju tih i takvih programa da jednostavnonemaju nikakvu odgovornost. Pošto je umetnost prvenstveno pojavljivanje istineu raznim oblicima, kao slikarstvo, pozorište, film, knjiga ali naravno ne bilo kojegslikarstva, ne bilo koje pozorišne predstave, ne bilo kojih filmova i ne bilo kojihknjiga u kojima se nabrajaju činjenice koje samo održavaju jedan sistemvrednosti koji je i naterao istinu da se povuče i skloni sa scene, samo što todanašnji ''umetnici'' i organizatori takvih programa ne mogu da shvate i sagledaju jer za to je potreban samosvesni pojedinac kao individua, a ne kolektivnabezoblična masa u likovima nedovršene pojedinačnosti. Kada imate jednoovakvo stanje onda je hiperprodukcija kvazi-umetnosti nešto što je nužnost, kojaim donosi novac, a ostavlja pustoš u glavama njihovih sugrađana (pa zar to nijezločin, koji je još i naplaćen).Neko je svih ovih godina organizovao razne predstave, puštao filmove,organizovao književne večeri i još se žalio što su pojedine manifestacije ukinute(ne zbog manifestacija već zbog novca koji su time izgubili), ne shvatajući da jevreme koje smo proživeli vreme kada je trebalo dozvoliti istini da komunicira sagrađanima, jer samo u obostranoj komunikaciji građanin dolazi do svoje vlastitesuštine, a istina do svoje egzistencije. Međutim, nama su svih ovih godina''istinu'' saopštavali samoimenovani pisci, samoimenovani slikari, samoimenovanirežiseri i samoimenovani muzičari u čijim delima ima svega osim pojavljivanja igovora istine, a neko ko je bio na pozicijama da nešto takvo spreči i prepozna, još je učestvovao, a ne retko i na njihovu inicijativu dovodio takve sadržaje uGRAD PO VAŠEM IZBORU i nudio našim sugrađanima da to plate (kakvog liapsurda), a ako jedno takvo nekrofilsko dešavanje nije imalo publiku, krivi sunaravno naši sugrađani koji nisu na tom nivou svesti da takvo jedno dešavanjemogu da prate.

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->