Коначни обрачун - Евроазиjа

Embed Doc
Copy Link
Readcast
Collections

CommentGo Back

Download

КОНАЧНИ

ОБРАЧУН

ЕВРОАЗИЈА

ЕВРОАЗИЈА

Зборник

текстова

објављених

у

интернет

часопису

Коначни

Обрачун

у

рубрици

ЕВРОАЗИЈА

Садржај

КРАТКА

ИСТОРИЈА

ЕВРОАЗИЈСКОГ

ПОКРЕТА

................................................................2

ИЗМЕЂУ

МОРА

И

ЗЕМЉЕ

.....................................................................................................3

ЕВРОАЗИЈСКО

УПОРИШТЕ

..................................................................................................6

ЕВРОАЗИЈСКИ

ПОГЛЕД

НА

ЗАПАД

.....................................................................................8

О

ИСТИНСКОМ

И

ЛАЖНОМ

НАЦИОНАЛИЗМУ

................................................................11

РЕФОРМЕ

ГЕНЕРАЛА

ДЕ

ГОЛА

.........................................................................................18"

НАЦИОНАЛ

-

БОЉШЕВИЗАМ

":

ПРИЛОГ

ИСТОРИЈИ

ПОЈМА

* ........................................19

УНУТРАШЊА

РУСИЈА

:

САКРАЛНОСТ

ЦАРА

....................................................................25

ПСИХОПАТОЛОГИЈА

СРПСКЕ

ПОЛИТИЧКЕ

СВАКОДНЕВИЦЕ

......................................27

НАТО

-

ОКУПАТОР

ЕВРОПЕ

................................................................................................30

СТАЉИН

-

ЕВРОЗИЈСКИ

ИМПЕРАТОР

.............................................................................34

ЕВРОАЗИЈА

НАСПРАМ

ЕВРОАМЕРИКАНЕ

.......................................................................35

КОНТИНЕНТАЛНА

ТВРЂАВА

.............................................................................................39

ИСЛАМ

И

ГЕОПОЛИТИКА

...................................................................................................42

На

конгресу

Интернационалног

Евроазијског

покрета

одржаног

у

Москви

20.

новембра

2003.

прочитана

је

порука

србских

евроазијаца

учесницима

конгреса

: ...........................46

1

КОНАЧНИ

ОБРАЧУН

ЕВРОАЗИЈА

КРАТКА

ИСТОРИЈА

ЕВРОАЗИЈСКОГ

ПОКРЕТА

Ове

теоријске

основе

је

почео

да

остварује

др

Бадмајев

чије

су

геополитичке

стратегије

биле

нешто

вишеод

војно

-

политичког

савеза

Русије

са

Кином

и

Индијом

.

То

је

био

план

метафизичког

откривања

Орјента

ипокушај

да

се

у

древним

баштинама

хиндуизма

,

таоизма

,

будизма

и

ислама

нађе

лек

за

атеистички

,

утилитарни

,

духовно

устајали

отров

којим

је

Русију

отровала

Европа

.

Ово

нипошто

није

значилоокретање

од

Хришћанства

.

Напротив

.

Када

је

21.

априла

2001.

године

у

Москви

одржан

конститутивни

конгрес

пан

-

руског

друштвено

-

политичкогпокрета

ЕВРОАЗИЈА

,

московска

штампа

је

овај

покрет

окарактерисала

као

произвиод

тајних

служби

ипродужену

руку

министарства

спољних

послова

.

Међутим

,

истина

је

сасвим

другачија

.

Да

би

се

правилно

схватила

суштина

овог

покрета

,

потребно

је

појаснити

геополитичко

схватањеисторије

.

Два

геополитичка

субјекта

историје

су

Море

(

таласократија

)

и

Копно

(

телурокатија

),

односноЗапад

и

Исток

,

али

,

што

је

најбитније

,

не

као

националности

,

идеологије

и

економије

,

већ

као

Западнацивилизација

и

Источна

култура

.

Атлантида

и

Евроазија

.

Море

је

парадигма

женског

принципа

,

хаоса

,

капитала

,

непрестаног

кретања

и

промене

,

без

сталног

центра

;

Копно

је

мушки

принцип

,

Традиције

,

Реда

,

Хијерархије

и

Ауторитета

,

са

постојаним

системима

вредности

.

Дијалектика

геополитике

је

у

непрестанојборби

ова

два

принципа

,

вечне

Картагине

и

вечног

Рима

.

Први

постулати

евроазијске

геополитике

су

формулисани

од

стране

првог

таласа

руских

емиграната

(

кнежеви

Трубецкој

,

Пјотр

Савицки

,

Павле

Флоренски

,

Алексејев

,

Л

.

Н

.

Гумиљев

,...)

и

немачкоггеополитичара

Карла

Хаусхофера

(

његова

је

осовина

Берлин

-

Москва

-

Токио

).

Тада

су

први

путформулисани

принципи

континенталног

,

евроазијског

погледа

на

свет

,

као

империјалне

идеје

,

која

сепровлачи

кроз

политичку

историју

Европе

,

од

античког

Рима

,

преко

Византије

,

до

Москве

као

"

трећегРима

",

али

такође

и

кроз

Свето

римско

царство

немачких

нација

,

Аустро

-

Угарску

и

Немачку

.

Интересантно

је

напоменути

да

је

код

прото

-

евроазијаца

барона

фон

Стернберга

,

др

-

а

Бадмајева

имадам

Блавацке

,

постојала

та

идеја

источног

,

орјенталног

карактера

Империје

.

Ове

теоријске

основе

јепочео

да

остварује

др

Бадмајев

чије

су

геополитичке

стратегије

биле

несто

више

од

војно

-

политичкогсавеза

Русије

са

Кином

и

Индијом

.

То

је

био

план

метафизичког

откривања

Орјента

и

покушај

да

се

удревним

баштинама

хиндуизма

,

таоизма

,

будизма

и

ислама

нађе

лек

за

атеистички

,

утилитарни

,

духовноустајали

отров

којим

је

Русију

отровала

Европа

.

Ово

нипошто

није

значило

окретање

од

Хришћанства

.

Напротив

.

Окретање

је

једино

од

Запада

чије

је

Хришћанство

одавно

постало

празно

,

пуританскоморалисање

.

Са

друге

стране

отвореност

ка

реалној

традицији

Истока

омогућава

препород

истинскогдуха

и

обнову

интелектуалног

језгра

традиције

у

Русији

и

самим

тим

и

целој

Европи

.

Вођа

модерног

евроазијског

покрета

је

Александар

Дугин

,

директор

центра

за

геополитичке

експертизе

,

саветник

претседника

Думе

,

оснивач

модерне

руске

геополитичке

школе

,

филозоф

и

аутор

многих

књига

.

Према

његовим

речима

Евроазијство

је

"

она

национална

идеја

која

служи

свим

нацијама

,

културама

иљудима

Русије

".

Ова

идеја

је

зачета

90-

тих

година

прошлог

века

у

кругу

интелектуалаца

окупљених

окочасописа

Елементи

,

чији

је

главни

уредник

А

.

Дугин

.

У

оквире

евроазијске

традиције

,

са

почетка

XX

века

,

убачени

су

нови

структурни

елементи

из

социологије

,

религије

,

културе

,

филозофије

али

и

геополитичкихнаука

.

Такође

је

успостављен

контакт

са

идејно

блиским

круговимаиз

Европе

.

Москву

су

тада

посетилиАлен

де

Беноа

,

Жан

Тиријар

,

Роберт

Стојкерс

,

Клаудио

Мути

,

и

др

.

који

су

закључили

да

»

од

будућноистиРусије

,

као

моћне

евроазијске

силе

,

не

зависи

само

будућност

региона

,

већ

и

целокупне

људске

врсте

«.1997.

године

излази

Дугиново

најважније

дело

Основе

геополитике

,

као

компактна

концепција

одбранеод

Атлантског

пола

и

адекватни

одговор

на

питање

стварања

моћног

гиганта

евроазијске

државестворене

око

Русије

(

Хартланд

).

После

Јељциновог

насиља

и

масакра

браниоца

Белог

Дома

,

васкрсење

Русије

на

њеном

евроазијскомпуту

је

привремено

онемогућено

на

нивоу

масовних

политичких

снага

.

Али

са

друге

сране

,

све

вишемладих

људи

,

научника

,

бизнисмена

,

политичара

и

велики

број

административне

елите

,

схвата

значајевроазијске

идеје

која

је

све

приметнија

у

спољњој

политици

Русије

,

али

и

у

интегративним

процесимаЗаједнице

независних

држава

.

Следбеник

ове

идеје

је

и

велики

муфтија

Русије

,

а

интересантна

је

и

2

КОНАЧНИ

ОБРАЧУН

ЕВРОАЗИЈАпојава

евроазијаца

у

Израелу

окупљених

у

покрету

чији

утицај

расте

медју

емигрантима

из

бившег

СССР

-

а

.

Евроазијски

покрет

,

који

има

за

циљ

не

само

јачање

Русије

,

већ

и

хармонизацију

међу

-

етничких

и

међу

-

конфесионалних

односа

и

плитичку

и

економску

интеграцију

са

околним

земљама

,

постаје

идеолошкинедостижан

за

постојеће

политичке

субјекте

.

Али

и

поред

тога

приметан

је

покушај

помодног

имитирањаове

идеје

од

стране

појединих

политичара

,

чиме

се

сама

идеја

деградира

и

претвара

у

кич

.

Можда

једошло

време

да

идеја

Евроазије

преузме

конкретну

политичку

форму

.

Можда

је

време

да

се

пробуђениТитан

подигне

.

Владимир

Трифуновић

-----------------------------------------------------------------------------------

ИЗМЕЂУ

МОРА

И

ЗЕМЉЕ

Сакрално

-

симболички

корени

геополитике

.

Органски

мотиви

геополитике

.

О

геополитици

у

Руса

.

Геополитика

англосаксонаца

.

Сакрално

-

симболички

корени

геополитике

Геополитичка

наука

,

наука

која

изучава

“

зависност

политичких

догађаја

од

земљиног

тла

”,

нема

нарочитодугу

повест

:

назив

“

геополитика

”,

који

је

први

сковао

Швеђанин

Рудолф

Кјелен

,

појавио

се

на

самомпочетку

XX

века

,

Нешто

старији

,

сродан

термин

“

политичка

географија

”

први

пут

је

употребљен

1897.

уистоименом

делу

Фридриха

Рацела

.

Ипак

,

иако

је

геополитика

као

наука

скорашњег

датума

,

стварносткојом

се

она

бави

,

као

и

основни

принципи

и

елементи

геополитичког

мишљења

знатно

су

старији

:

они

несамо

да

су

били

познати

од

најранијих

времена

,

већ

су

,

несумњиво

,

играли

значајну

улогу

и

када

је

реч

отрадиционалним

државама

,

њиховим

интересима

,

савезима

и

(

спољно

)

политичким

оријентацијама

,

Геополитичке

категорије

одвајкада

образују

реалност

коју

није

могуће

занемаривати

ни

игнорисати

.

Изгледа

да

се

,

исто

тако

,

и

основни

геополитички

модели

мало

мењају

кроз

историју

:

Картагина

каопример

нарочите

таласократске

,

колонијално

-

трговачке

силе

чини

образац

који

ће

се

у

основи

понављатисве

до

данашњег

времена

.

Рим

представља

супротан

пример

изразито

империјалне

и

континенталне

,

телурократске

моћи

.

Мада

је

име

геополитике

ново

,

она

почива

,

на

веома

старим

изворима

.

Поред

митолошких

и

теолошкихконцепција

,

права

исходишта

геополитичке

науке

су

традиционалне

области

сакралне

и

симболичкегеографије

,

те

стога

и

данас

,

у

значајној

мери

,

геополитика

указује

на

своју

сродност

са

многимтрадиционалним

схватањима

,

чак

ни

у

данашње

време

,

геополитичке

категорије

није

могуће

свести једино

на

њихову

економску

димензију

,

ни

тумачити

кроз

искључиво

квантитативни

,

материјални

аспект

.(

Ове

категорије

,

али

и

геополитика

у

целини

,

и

током

XX

века

задржале

су

свој

наглашено

квалитативникарактер

.)

Традицијски

приступ

,

бар

у

свом

прерушеном

,

донекле

измењеном

виду

,

могуће

је

препознати

и

усавременим

геополитичким

концепцијама

.

Рат

Мора

против

Земље

,

Океана

против

Копна

,

сукоб

Истока

иЗапада

,

атлантизма

и

евроазијства

одговара

,

у

главним

цртама

,

древним

митолошким

,

религиозним

,

па

итеолошким

представама

.

Двојност

и

супротстављеност

Мора

и

Копна

,

у

свом

последњем

значењу

,

темељи

се

на

симболизму

Воде

и

Земље

,

где

водена

стихија

,

праелемент

Воде

симболизујепроменљивост

,

несталност

,

пролазност

,

време

.

Архетип

Земље

,

Тла

,

насупрот

томе

исто

је

што

иукорењеност

,

постојаност

,

непроменљивост

,

простор

.

Оваквим

представама

могуће

је

наћи

и

одговарајуће

аналогије

на

митолошкој

равни

.

Митске

слике

сукобаморске

немани

(

Левијатана

)

и

медведа

(

Бехемота

)

познају

многе

и

различите

митологије

.

Истом

редузначења

,

по

свему

судећи

,

припада

и

грчки

мит

о

борби

змије

Питона

и

његовог

“

сунчаног

победника

”,3

of 00

Leave a Comment