Izvod iz knjige ³Filozofski aspekti modernog olimpizma´, Ljubodrag Simonovi, ³Lorka´, Beograd,2001. E-mail:comrade@sezampro.rs
OLIMPIZAM I IGRA
Imajui u vidu da je Kuberten meunarodnom sportskom turniru "civilizovanih nacija" dao ime"olimpijske igre", moglo bi se oekivati da e igra biti glavna preokupacija Kubertenove olimpijskedoktrine, ali razmatranje sporta kao igre iskljueno je iz Kubertenovog olimpizma. Teorija po kojoj je igra sutina sporta izvlai sport iz okrilja Kubertenove "utilitarne pedagogije", po kojoj je oniniverzalno politiko sredstvo vladajuih parazitskih klasa za ostvarivanje njihovih stratekihinteresa, i stavlja ga u daleko iri socioloki i filozofski kontekst koji prdstavlja isuvie sloen iopasan izazov za pragmatinog pozitivistu Kubertena.
Odreenje sporta kao najvie religiozne ceremonije posveene stvaranju kulta postojeeg sveta, priemu olimpijske igre dobijaju status "crkve", jedan je od glavnih razloga to Kuberten olimpijskimigrama (sportu) uskrauje igraku prirodu. Umesto igrake spontanosti, sakralna ozbiljnost postajeglavna odlika stroge forme koju olimpijske igre, kao najvia sluba belicioznom duhu koji vladasvetom - koji je reinkarnacija "besmrtnog duha antike" - mora da ispotuju. Militaristikaceremonija, u kojoj dominira polaganje zakletve koja simbolizuje potpunu pokornost uesnikavladajuem poretku, najprikladniji je oblik u kome treba izvesti kultne radnje. U uniformama, podzastavama, marirajui po taktovima koranice nestaje eros, spontanost, mata, stvaralako - sve onoto ini igraku prirodu oveka. Zatim, igra podrazumeva pravila koja su jednaka za sve, to je zaKubertena najvee svetogre, budui da je po njemu "pravo jaega" osnovni ivotni princip. Ono naemu Kuberten insistira u "sportskoj republici" nije potovanje normi koje su obavezne za sve, ve pridobijanje potlaenih da potuju poredak u kome je uspostavljena neprikosnovena vlast snanihnad slabima. Za razliku od graanske filozofije igre, koja razmatranje igre (ukljuujui i sport)sagledava u kontekstu nastojanja da se izgrade normativni i institucionalni okviri sa kojima trebasauvati drutvo od razornog dejstva "agresivne" ivotinjske prirode oveka, Kuberten sagledavasport u kontekstu nastojanja da se uklone sve norme i institucije koje postavljaju ograde gramzivosti buroazije i ekspanziji evropskih kolonijalnih metropola. Za Kubertena sport je najvanije sredstvoza militarizovanje i fanatizovanje buroaske omladine i kao takav je priprema za osvajaki rat.Tree, Kubertenu je strana ideja o sportskoj kao igrakoj zajednici. Nastojei da pokida spone koje povezuju ljude, Kuberten svodi svoje pozitivne ljude na Lajbnicove monade: "rivalsko" sueljavanje pripadnika "gospodarske rase", kao "brae po oruju", i njihovo tlaenje radnih masa, ene ikolonijalizovanih naroda, predstavlja take "meuljudskog" dodira. Za Kubertena sport jenajautentiniji oblik igranja ivota koji se zasniva na principu
bellum omnium contra omnes
: jai idudalje, slabiji bivaju odstranjeni. Istovremeno, pobeda postizanjem veeg rezultata, na emu sezasniva "progres", osnov je i granica sportske igre. to se tie "sportske tehnike", ona postaje naindegenerisanja i unitavanja igrakog bia oveka i mogunosti za njegovu realizaciju. U sportu sesavlauje ablonizovana igraka tehnika, koja se "dobija" iz tehnikog sveta i koja podrazumevainstrumentalizovanje tela tehnizovanim produktivistikim aktivizmom, iji je smisao odreen prirodom sportske igre kao rata telima. Istovremeno, svoenjem tela na orue za postizanjeneljudskih ciljeva i na predmet obrade stvara se (samo)destruktivni karakter. Bespotedni odnosoveka prema svome telu postaje osnov bespotednog odnosa prema "protivniku" u kome se ne vidiovek, nego neprijatelj koga treba pobediti i unititi. Tipian primer su tzv. "borilaki sportovi", kojisu po Kubertenu najvanije sredstvo za vaspitanje dece, koji se zasnivaju na "pravu" da se nanesutelesne povrede i ubije "protivnik". Otuda Kuberten daje primat miinoj snazi, brzini, odlunosti,hrabrosti - svemu onome to treba da izgradi bespotedni karakter buruja koji e sa ognjem imaem da pokori svet - nad razvojem igrakog bia oveka i igrake vetine koja je usmerena na
razvoj meuljudskih odnosa. U Kubertenovoj teoriji postaje oigledno ono to graanska teorijanastoji da prikrije : sport ne proistie "spontano" iz "agresivne (ivotinjske) prirode oveka", ve jenametnuti model ponaanja i kao takav sredstvo za stvaranje ljudi po meri vladajueg poretka."Sportska igra" postaje kapitalistiki nain degenerisanja oveka kao igrakog bia.
Kuberten
i il
er
Ukoliko ilerovu teoriju igre uporedimo sa Kubertenovim shvatanjem sporta, videemo da ona predstavlja jedno od "negativnih" polazita Kubertenove olimpijske doktrine. Po ileru "ovek moena dva naina biti u protivrenosti sa samim sobom ; ili kao divljak, ako njegova oseanja vladajunjegovim naelima, ili kao varvarin - ako njegova naela unitavaju njegova oseanja."
(1)
Kubertenov pozitivni ovek nalazi se ispod nivoa kako ilerovog divljaka, tako i varvarina. Kodnjega nema ni oseanja ni razuma: postoje nabrekli miii i borilaki karakter. Kuberten seobraunava s ilerovim "nagonom za igru" koji nastoji da "potre vreme u vremenu, da spoji postojanje sa apsolutnim bitisanjem, promenu s identitetom".
(2)
"Igraki nagon" postaje nagon zaslobodom koja se zasniva na jedinstvu ulnog i umnog. Biti slobodan u sebi, stiati krajnosti, postiiunutranji mir - osnov je uspostavljanja meuljudskih odnosa i lepog ivota. Kuberten je ukinuokako ilerov "ulni nagon", koji "polazi od fizikog postojanja oveka ili od njegove ulne prirode",tako i "nagon za formom", koji "polazi od apsolutnog ovekovog bia ili od njegove razumne prirode i nastoji da ga oslobodi...".
(3)
U tom kontekstu, ilerov prikaz antike Grke predstavljasuprotnost slici o antici koju nam nudi Kuberten. iler: "Grke vidimo kako u divnoj ljudskoj prirodiujedinjuju mladost fantazije sa muevnou razuma; puni su forme i ujedno puni obilja, filozofiraju iujedno obrazuju, neni su i ujedno energini."
(4)
"Fantazija", "razum" i "nenost" su ono sa imKuberten tei da se po svaku cenu obrauna. On nastoji da putem sporta uini ljude neprijateljima;iler nastoji da putem igre uini ljude braom. ilerova koncepcija suprotnost je Kubertenovoj "voljiza mo" : umesto ilerovog "estetskog nagona za igrom",
(5)
kod Kubertena dominira nagon zaosvajanjem i bogaenjem. On se, poput nacista, obraunava s "miroljubivim estetama" (Hitler) kojitee da razviju svoju ulnu i duhovnu prirodu, i nastoji da stvori kolonijalne falange koje su zadojenefanatinim rasizmom. Pacifistika i filantropska intencija ilerove filozofije je ono to stvaranepremostivi jaz izmeu njegove i Kubertenove doktrine.
Za razliku od onih teoretiara kod kojih je uspostavljena dominacija igre (normativnog) nadigrakom prirodom oveka, iler daje prednost igrakom biu oveka, s tim to ni on ne pravirazliku izmeu privida igre, slobodarske igre i slobodne (istinske) igre. Kod ilera nemanormativnog projekta igre ni konkretne igre, ve se insistira na definisanju igrakog bia oveka iimaginarnog prostora na kome ono moe da se "realizuje". ilerova koncepcija nije oblik u kome seizraava vera u oveka kao slobodarsko i stvaralako bie, koje je u stanju da stvori novi svet posvom ljudskom liku, ve romantini vapaj za neostvarenom ljudskou. U "estetskoj dravi" postajemogue ostvariti ono to nije mogue ostvariti u svakodnevnom ivotu: da ovek dosegne do svojecelovite ljudskosti. Radi se o iluzornom svetu koji se, na temelju emotivnog zanosa, gradi u glavamaljudi i doivljava itavim "igrakim" biem. ilerova "estetska drava" je paralelni svet koji lebdi naoblacima mate bez ikakve nade da e se spustiti na zemlju. Ona je prostor gde stvaralaki duhodlazi u dobrovoljno izgnanstvo. Otuda iler govori o "estetskom prividu" - "koji niti hoe dazastupa realnost, niti mu je potrebno da ga ona zastupa".
(6)
I dalje: "Tenja za samostalnim prividomzahteva vie sposobnosti za aspstrakciju, vie slobode srca, vie energije volje nego to je oveku potrebno da se ogranii na realnost, i ovu on mora prevazii ako hoe da dospe do one."
(7)
Zarazliku od ilera koji putem igre nastoji da prevazie duhovne horizonte postojeeg sveta, Kubertense obraunava s matom da bi duh oveka prikovao za postojei svet i obraunao se s idejom
budunosti. iler tei sferi istog duha koja se ostvaruje u "estetskoj dravi; Kuberten nastoji daobezduhovi oveka i uspostavi pozitivno drutvo. Za ilera je "sposobnost za apstrakciju" most kojivodi oveka u "estetsku dravu"; za Kubertena je bespotedna borilaka volja most koji vodi ovekau "sportsku republiku". iler trai "vie energije volje" da bi se prevazila realnost putem"samostalnog privida" koji je otelotvoren u "estetskoj dravi"; Kuberten insistira na razvoju volje sakojom treba unititi ne samo "estetsku dravu", ve i samu potrebu oveka za prividnim svetom.iler tei da stvori "letee" ljude koji e da se vinu prema novim svetovima; Kuberten nastoji daodsee oveku krila i zauvek ga zatvori u postojei svet. Kod ilera se ljudsko realizuje u ovekurazvojem punoe njegovog bia - van drutva; kod Kubertena se sve bitno deava van oveka -ukidanjem drutva kao ljudske zajednice. Istovremeno, za ilera, za razliku od Kubertena, nijematerijalno, ve duhovno bogatstvo ono to spaja "letee" ljude inei od njih jato. Umesto davanja primata umetnosti, Kuberten daje primat pozitivnoj nauci: princip
savoir pour prevoir, prevoir pour agir
zamenjuje romatino sanjarenje o budunosti. ovek je u istom rangu sa Huizingovim"banalnim" ovekom: umesto nastojanja da se stvori razumna alternativa postojeem (neljudskom)svetu, ovek se nanovo vraa pod tutorstvo nadljudskih sila koje se kod Kubertena pojavljuju uobliku "progresa".
ilerova "estetska drava" postaje iluzorni svet i kao takva obraun s kritiko-menjalakim duhomoveka, s tim to je, za razliku od Huizingovog iluzornog sveta koji se svodi na idealizaciju srednjegveka, otvoren za matanje o budunosti. iler: "Na krilima mate naputa ovek uske granicesadanjosti, kojom je obuhvaeno samo ivotinjsko da bi teio napred, ka neogranienoj budunosti..."
(8)
Duhovno oplemenjivanje oveka nezavisno je od njegovog stvarnog ivota idrutvenog poloaja. Umesto da tei da oslobodi oveka tiranije, iler nastoji da oslobodi matuokova svakodnevnice. ovek ne dosee do slobode borbom da raskine ropske lance, veromantiarskim zanosom u kome ne osea teinu lanaca, s tim to je "lepota" apstraktni iistrumentalizovani pojam sa kojim se stvara privid o slobodarskoj praksi oveka. "Sanjarenje"zamenjuje politiku borbu za novi svet. ilerova koncepcija misaoni je izraz specifinog duhovnogstanja u kome romantiarski zanos potiskuje sve to moe da ugrozi nesputani uzlet mate ka"estetskoj dravi" - u kojoj postaje mogue sve ono to je nemogue u postojeem ivotu.Istovremeno, odnosi izmeu ljudi, kao i let duha u "budunost", nisu posredovani progresistikomlogikom i u tom kontekstu naukom i tehnikom, kao ni trgovakim duhom: vera u oveka u budunost je bezuslovna i bezgranina. Uprkos romantinoj intonaciji ("vie slobode srca"), iler nudi racionalno zasnovani normativni projekt koji tei da uoblii ideale ljudskog koji postaju najviiizazov za oveka i koji je mogue polazite za kritiki odnos prema postojeem svetu.Za ilera estetsko nadahnue ini sutinu kretanja, pri emu se priroda pojavljuje kao estetskainsipracija, a ne kao objekt eksploatacije. Kod njega dominira princip zadovoljstva u slobodnom pokretu u prirodi, to je suta suprotnost principu "veeg napora", koji dominira u sportu, sa kojim sesakati telo i unitava igraka priroda oveka. Umesto instrumentalizovanog i tehnizovanog pokretakoji je usmeren protiv oveka i prirode, kod ilera dominira pokret ka oveku i prirodi. Nastoji se postii jedinstvo prirode, tela i duha: osloboeni duh pokree telo i oplemenjuje prirodu u oveku putem simbola koji ga nadahnjuju i jaaju njegovu veru u ivot. Vetina kretanja postajeoslobaanje, a ne sputavanje tela i duha, to znai estetski izazov. Usavravanje se ne svodi na pukirazvoj tela i borilakog karaktera, kao to je to sluaj kod Kubertena, ve na razvoj duha. Vetinanije samo "tehnika" pretpostavka za artikulisanje duhovnog, ve nain samostvaranja,samopotvrivanja i samosaznavanja i kao takva most ka prirodi i prema oveku. Telesni pokret postaje romantini uzlet duha graanina, koji je inspirisan verom u oveka i koji prua mogunost dase prevaziu horizonti postojeeg sveta. On ne sputava, ve razigrava matu koja svemu oko ovekadaje fantastino obeleje i simbolini karakter. Igra nije bekstvo iz stvarnosti, ve je izraz tenje zaslobodom i ima vizionarski karakter. "Let" tela na ledu prati let duha; klizaljke koje nose telo postaju"krila" koja nose duh... Pri tome, umesto brzine, nain klizanja postaje oblik u kome ovek iskazuje
Search History:
Result 00 of 00
00 results for result for
p.
Olimpizam i igra
Izvod iz knjige “Filozofski aspekti modernog olimpizma”, Ljubodrag Simonović, “Lorka”, Beograd, 2001. E-mail:
comrade@sezampro.rs
Ducijev blog: http://ljubodragsimonovic.wordpress.com/
comrade@sezampro.rs
Ducijev blog: http://ljubodragsimonovic.wordpress.com/
12.4K
Reads
10
Readcasts
8
Embed Views
Recommended
More From This User
Notes
Load more
