Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
7Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Olimpizam i igra

Olimpizam i igra

Ratings:

4.86

(7)
|Views: 943|Likes:
Published by Nebojša
Izvod iz knjige “Filozofski aspekti modernog olimpizma”, Ljubodrag Simonović, “Lorka”, Beograd, 2001. E-mail:
comrade@sezampro.rs
Ducijev blog: http://ljubodragsimonovic.wordpress.com/
Izvod iz knjige “Filozofski aspekti modernog olimpizma”, Ljubodrag Simonović, “Lorka”, Beograd, 2001. E-mail:
comrade@sezampro.rs
Ducijev blog: http://ljubodragsimonovic.wordpress.com/

More info:

Categories:Types, Research
Published by: Nebojša on Aug 15, 2007
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/19/2011

pdf

text

original

 
Izvod iz knjige ³Filozofski aspekti modernog olimpizma´, Ljubodrag Simonovi, ³Lorka´, Beograd,2001. E-mail:comrade@sezampro.rs 
OLIMPIZAM I IGRA
 
Imajui u vidu da je Kuberten meunarodnom sportskom turniru "civilizovanih nacija" dao ime"olimpijske igre", moglo bi se oekivati da e igra biti glavna preokupacija Kubertenove olimpijskedoktrine, ali razmatranje sporta kao igre iskljueno je iz Kubertenovog olimpizma. Teorija po kojoj je igra sutina sporta izvlai sport iz okrilja Kubertenove "utilitarne pedagogije", po kojoj je oniniverzalno politiko sredstvo vladajuih parazitskih klasa za ostvarivanje njihovih stratekihinteresa, i stavlja ga u daleko iri socioloki i filozofski kontekst koji prdstavlja isuvie sloen iopasan izazov za pragmatinog pozitivistu Kubertena.
 
Odreenje sporta kao najvie religiozne ceremonije posveene stvaranju kulta postojeeg sveta, priemu olimpijske igre dobijaju status "crkve", jedan je od glavnih razloga to Kuberten olimpijskimigrama (sportu) uskrauje igraku prirodu. Umesto igrake spontanosti, sakralna ozbiljnost postajeglavna odlika stroge forme koju olimpijske igre, kao najvia sluba belicioznom duhu koji vladasvetom - koji je reinkarnacija "besmrtnog duha antike" - mora da ispotuju. Militaristikaceremonija, u kojoj dominira polaganje zakletve koja simbolizuje potpunu pokornost uesnikavladajuem poretku, najprikladniji je oblik u kome treba izvesti kultne radnje. U uniformama, podzastavama, marirajui po taktovima koranice nestaje eros, spontanost, mata, stvaralako - sve onoto ini igraku prirodu oveka. Zatim, igra podrazumeva pravila koja su jednaka za sve, to je zaKubertena najvee svetogre, budui da je po njemu "pravo jaega" osnovni ivotni princip. Ono naemu Kuberten insistira u "sportskoj republici" nije potovanje normi koje su obavezne za sve, ve pridobijanje potlaenih da potuju poredak u kome je uspostavljena neprikosnovena vlast snanihnad slabima. Za razliku od graanske filozofije igre, koja razmatranje igre (ukljuujui i sport)sagledava u kontekstu nastojanja da se izgrade normativni i institucionalni okviri sa kojima trebasauvati drutvo od razornog dejstva "agresivne" ivotinjske prirode oveka, Kuberten sagledavasport u kontekstu nastojanja da se uklone sve norme i institucije koje postavljaju ograde gramzivosti buroazije i ekspanziji evropskih kolonijalnih metropola. Za Kubertena sport je najvanije sredstvoza militarizovanje i fanatizovanje buroaske omladine i kao takav je priprema za osvajaki rat.Tree, Kubertenu je strana ideja o sportskoj kao igrakoj zajednici. Nastojei da pokida spone koje povezuju ljude, Kuberten svodi svoje pozitivne ljude na Lajbnicove monade: "rivalsko" sueljavanje pripadnika "gospodarske rase", kao "brae po oruju", i njihovo tlaenje radnih masa, ene ikolonijalizovanih naroda, predstavlja take "meuljudskog" dodira. Za Kubertena sport jenajautentiniji oblik igranja ivota koji se zasniva na principu
bellum omnium contra omnes
: jai idudalje, slabiji bivaju odstranjeni. Istovremeno, pobeda postizanjem veeg rezultata, na emu sezasniva "progres", osnov je i granica sportske igre. to se tie "sportske tehnike", ona postaje naindegenerisanja i unitavanja igrakog bia oveka i mogunosti za njegovu realizaciju. U sportu sesavlauje ablonizovana igraka tehnika, koja se "dobija" iz tehnikog sveta i koja podrazumevainstrumentalizovanje tela tehnizovanim produktivistikim aktivizmom, iji je smisao odreen prirodom sportske igre kao rata telima. Istovremeno, svoenjem tela na orue za postizanjeneljudskih ciljeva i na predmet obrade stvara se (samo)destruktivni karakter. Bespotedni odnosoveka prema svome telu postaje osnov bespotednog odnosa prema "protivniku" u kome se ne vidiovek, nego neprijatelj koga treba pobediti i unititi. Tipian primer su tzv. "borilaki sportovi", kojisu po Kubertenu najvanije sredstvo za vaspitanje dece, koji se zasnivaju na "pravu" da se nanesutelesne povrede i ubije "protivnik". Otuda Kuberten daje primat miinoj snazi, brzini, odlunosti,hrabrosti - svemu onome to treba da izgradi bespotedni karakter buruja koji e sa ognjem imaem da pokori svet - nad razvojem igrakog bia oveka i igrake vetine koja je usmerena na
 
razvoj meuljudskih odnosa. U Kubertenovoj teoriji postaje oigledno ono to graanska teorijanastoji da prikrije : sport ne proistie "spontano" iz "agresivne (ivotinjske) prirode oveka", ve jenametnuti model ponaanja i kao takav sredstvo za stvaranje ljudi po meri vladajueg poretka."Sportska igra" postaje kapitalistiki nain degenerisanja oveka kao igrakog bia.
Kuberten
i il
er
 
Ukoliko ilerovu teoriju igre uporedimo sa Kubertenovim shvatanjem sporta, videemo da ona predstavlja jedno od "negativnih" polazita Kubertenove olimpijske doktrine. Po ileru "ovek moena dva naina biti u protivrenosti sa samim sobom ; ili kao divljak, ako njegova oseanja vladajunjegovim naelima, ili kao varvarin - ako njegova naela unitavaju njegova oseanja."
(1)
 Kubertenov pozitivni ovek nalazi se ispod nivoa kako ilerovog divljaka, tako i varvarina. Kodnjega nema ni oseanja ni razuma: postoje nabrekli miii i borilaki karakter. Kuberten seobraunava s ilerovim "nagonom za igru" koji nastoji da "potre vreme u vremenu, da spoji postojanje sa apsolutnim bitisanjem, promenu s identitetom".
(2)
"Igraki nagon" postaje nagon zaslobodom koja se zasniva na jedinstvu ulnog i umnog. Biti slobodan u sebi, stiati krajnosti, postiiunutranji mir - osnov je uspostavljanja meuljudskih odnosa i lepog ivota. Kuberten je ukinuokako ilerov "ulni nagon", koji "polazi od fizikog postojanja oveka ili od njegove ulne prirode",tako i "nagon za formom", koji "polazi od apsolutnog ovekovog bia ili od njegove razumne prirode i nastoji da ga oslobodi...".
(3)
 
U tom kontekstu, ilerov prikaz antike Grke predstavljasuprotnost slici o antici koju nam nudi Kuberten. iler: "Grke vidimo kako u divnoj ljudskoj prirodiujedinjuju mladost fantazije sa muevnou razuma; puni su forme i ujedno puni obilja, filozofiraju iujedno obrazuju, neni su i ujedno energini."
(4)
"Fantazija", "razum" i "nenost" su ono sa imKuberten tei da se po svaku cenu obrauna. On nastoji da putem sporta uini ljude neprijateljima;iler nastoji da putem igre uini ljude braom. ilerova koncepcija suprotnost je Kubertenovoj "voljiza mo" : umesto ilerovog "estetskog nagona za igrom",
(5)
kod Kubertena dominira nagon zaosvajanjem i bogaenjem. On se, poput nacista, obraunava s "miroljubivim estetama" (Hitler) kojitee da razviju svoju ulnu i duhovnu prirodu, i nastoji da stvori kolonijalne falange koje su zadojenefanatinim rasizmom. Pacifistika i filantropska intencija ilerove filozofije je ono to stvaranepremostivi jaz izmeu njegove i Kubertenove doktrine.
 
Za razliku od onih teoretiara kod kojih je uspostavljena dominacija igre (normativnog) nadigrakom prirodom oveka, iler daje prednost igrakom biu oveka, s tim to ni on ne pravirazliku izmeu privida igre, slobodarske igre i slobodne (istinske) igre. Kod ilera nemanormativnog projekta igre ni konkretne igre, ve se insistira na definisanju igrakog bia oveka iimaginarnog prostora na kome ono moe da se "realizuje". ilerova koncepcija nije oblik u kome seizraava vera u oveka kao slobodarsko i stvaralako bie, koje je u stanju da stvori novi svet posvom ljudskom liku, ve romantini vapaj za neostvarenom ljudskou. U "estetskoj dravi" postajemogue ostvariti ono to nije mogue ostvariti u svakodnevnom ivotu: da ovek dosegne do svojecelovite ljudskosti. Radi se o iluzornom svetu koji se, na temelju emotivnog zanosa, gradi u glavamaljudi i doivljava itavim "igrakim" biem. ilerova "estetska drava" je paralelni svet koji lebdi naoblacima mate bez ikakve nade da e se spustiti na zemlju. Ona je prostor gde stvaralaki duhodlazi u dobrovoljno izgnanstvo. Otuda iler govori o "estetskom prividu" - "koji niti hoe dazastupa realnost, niti mu je potrebno da ga ona zastupa".
(6)
I dalje: "Tenja za samostalnim prividomzahteva vie sposobnosti za aspstrakciju, vie slobode srca, vie energije volje nego to je oveku potrebno da se ogranii na realnost, i ovu on mora prevazii ako hoe da dospe do one."
(7)
 
Zarazliku od ilera koji putem igre nastoji da prevazie duhovne horizonte postojeeg sveta, Kubertense obraunava s matom da bi duh oveka prikovao za postojei svet i obraunao se s idejom
 
 budunosti. iler tei sferi istog duha koja se ostvaruje u "estetskoj dravi; Kuberten nastoji daobezduhovi oveka i uspostavi pozitivno drutvo. Za ilera je "sposobnost za apstrakciju" most kojivodi oveka u "estetsku dravu"; za Kubertena je bespotedna borilaka volja most koji vodi ovekau "sportsku republiku". iler trai "vie energije volje" da bi se prevazila realnost putem"samostalnog privida" koji je otelotvoren u "estetskoj dravi"; Kuberten insistira na razvoju volje sakojom treba unititi ne samo "estetsku dravu", ve i samu potrebu oveka za prividnim svetom.iler tei da stvori "letee" ljude koji e da se vinu prema novim svetovima; Kuberten nastoji daodsee oveku krila i zauvek ga zatvori u postojei svet. Kod ilera se ljudsko realizuje u ovekurazvojem punoe njegovog bia - van drutva; kod Kubertena se sve bitno deava van oveka -ukidanjem drutva kao ljudske zajednice. Istovremeno, za ilera, za razliku od Kubertena, nijematerijalno, ve duhovno bogatstvo ono to spaja "letee" ljude inei od njih jato. Umesto davanja primata umetnosti, Kuberten daje primat pozitivnoj nauci: princip
 savoir pour prevoir, prevoir pour agir 
zamenjuje romatino sanjarenje o budunosti. ovek je u istom rangu sa Huizingovim"banalnim" ovekom: umesto nastojanja da se stvori razumna alternativa postojeem (neljudskom)svetu, ovek se nanovo vraa pod tutorstvo nadljudskih sila koje se kod Kubertena pojavljuju uobliku "progresa".
 
ilerova "estetska drava" postaje iluzorni svet i kao takva obraun s kritiko-menjalakim duhomoveka, s tim to je, za razliku od Huizingovog iluzornog sveta koji se svodi na idealizaciju srednjegveka, otvoren za matanje o budunosti. iler: "Na krilima mate naputa ovek uske granicesadanjosti, kojom je obuhvaeno samo ivotinjsko da bi teio napred, ka neogranienoj budunosti..."
(8)
Duhovno oplemenjivanje oveka nezavisno je od njegovog stvarnog ivota idrutvenog poloaja. Umesto da tei da oslobodi oveka tiranije, iler nastoji da oslobodi matuokova svakodnevnice. ovek ne dosee do slobode borbom da raskine ropske lance, veromantiarskim zanosom u kome ne osea teinu lanaca, s tim to je "lepota" apstraktni iistrumentalizovani pojam sa kojim se stvara privid o slobodarskoj praksi oveka. "Sanjarenje"zamenjuje politiku borbu za novi svet. ilerova koncepcija misaoni je izraz specifinog duhovnogstanja u kome romantiarski zanos potiskuje sve to moe da ugrozi nesputani uzlet mate ka"estetskoj dravi" - u kojoj postaje mogue sve ono to je nemogue u postojeem ivotu.Istovremeno, odnosi izmeu ljudi, kao i let duha u "budunost", nisu posredovani progresistikomlogikom i u tom kontekstu naukom i tehnikom, kao ni trgovakim duhom: vera u oveka u budunost je bezuslovna i bezgranina. Uprkos romantinoj intonaciji ("vie slobode srca"), iler nudi racionalno zasnovani normativni projekt koji tei da uoblii ideale ljudskog koji postaju najviiizazov za oveka i koji je mogue polazite za kritiki odnos prema postojeem svetu.Za ilera estetsko nadahnue ini sutinu kretanja, pri emu se priroda pojavljuje kao estetskainsipracija, a ne kao objekt eksploatacije. Kod njega dominira princip zadovoljstva u slobodnom pokretu u prirodi, to je suta suprotnost principu "veeg napora", koji dominira u sportu, sa kojim sesakati telo i unitava igraka priroda oveka. Umesto instrumentalizovanog i tehnizovanog pokretakoji je usmeren protiv oveka i prirode, kod ilera dominira pokret ka oveku i prirodi. Nastoji se postii jedinstvo prirode, tela i duha: osloboeni duh pokree telo i oplemenjuje prirodu u oveku putem simbola koji ga nadahnjuju i jaaju njegovu veru u ivot. Vetina kretanja postajeoslobaanje, a ne sputavanje tela i duha, to znai estetski izazov. Usavravanje se ne svodi na pukirazvoj tela i borilakog karaktera, kao to je to sluaj kod Kubertena, ve na razvoj duha. Vetinanije samo "tehnika" pretpostavka za artikulisanje duhovnog, ve nain samostvaranja,samopotvrivanja i samosaznavanja i kao takva most ka prirodi i prema oveku. Telesni pokret postaje romantini uzlet duha graanina, koji je inspirisan verom u oveka i koji prua mogunost dase prevaziu horizonti postojeeg sveta. On ne sputava, ve razigrava matu koja svemu oko ovekadaje fantastino obeleje i simbolini karakter. Igra nije bekstvo iz stvarnosti, ve je izraz tenje zaslobodom i ima vizionarski karakter. "Let" tela na ledu prati let duha; klizaljke koje nose telo postaju"krila" koja nose duh... Pri tome, umesto brzine, nain klizanja postaje oblik u kome ovek iskazuje

Activity (7)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
Nikola Kljajic liked this
tengen liked this
porfirogenit1 liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->