High Quality
Open the downloaded document, and select print from the file menu (PDF reader required).
Izvod iz knjige ³Filozofski aspekti modernog olimpizma³, Ljubodrag Simonovi, ÄLorka³, Beograd,2001. E-mail:comrade@sezampro.rs
OLIMPIZAM I MODERNA TELESNA KULTURA
Graanski teoretiari po pravilu pokrivaju polje telesne kulture sa izrazom "sport" da bi prikrilikarakter sporta kao konkretne istorijske pojave i spreili stvaranje osnova za uspostavljanje kritikedistance prema sportu sa aspekta (istinske) telesne kulture. Kuberten je mnogo odreeniji: za njega je"sport telesna kultura u pravom smislu", a izmeu sporta i telesne kulture se mogu uspostaviti samo"teorijske razlike". Kuberten: "U teoriji, telesna kultura se razlikuje od sporta; u praksi, nikada nemoe biti dobrovoljne telesne kulture (intenzivne, razume se, jedine o kojoj ovde treba da bude rei ikoja je odgovor shvatanju M. Herbera) bez uplitanja sportskog elementa."
(1)
Sport po Kubertenu nema uporite u kulturi, ve je isti izraz socijalno darvinistikog i progresistikog duha kapitalizma i kao takav je sredstvo za stvaranje "novog oveka" iji dolazak simbolino nagovetava kraj starog i nastanak "pozitivnog sveta" u kome je ukinuto kulturno nasleecivilizacije. Kubertenov olimpizam nije pokret naprednog graanstva koje je, inspirisano duhom prosvetiteljstva i idealima Francuske graanske revolucije, teilo da stvori novi svet, veimperijalistikih krugova koji nastoje da se obraunaju s emancipatorskim nasleem graanskogdrutva XIX veka i da pokore svet. Kubertenove olimpijske igre izraz su "mondijalistikog" duhaimperijalistikog kapitalizma i kao takve su obraun s kulturnim biem antikih olimpijskih igara,kao i s olimpijskim idejama i pokretima koji su nastali u modernom dobu - koji se zasnivaju naantikim kulturnim tradicijama i na emancipatorskom nasleu graanskog drutva (Dover, artan,Grci, Bruks, Leseps, Gruse... ). Iz Kubertenove olimpijske doktrine nedvosmisleno sledi da sportspada u sferu rata i vojne obuke i da je glavno sredstvo za obraun s pacifistikom sveu. Stav KarlDima, vernog tumaa Kubertenove doktrine i nastavljaa njegovog dela: "Sport je rat!" ("
Sport ist Krieg!
")
(2)
- na najadekvatniji nain izraava sutinu Kubertenove olimpijske ideje. Ne trebasmetnuti s uma da je Kuberten krenuo ka olimpijskim vrhovima s usklikom "
R
ebronzer la France!
"da bi pokrenuo francusku buroaziju u nove osvajako-pljakake pohode. Kolonijalni pohod bez"dobre sportske pripreme" predstavlja po Kubertenu "opasnu nepromiljenost".
(3)
Nije sluajno to je Engleska kao vodea kolonijalna sila, u kojoj ima mesta samo za "jake linosti", bila glavnoizvorite Kubertenovog olimpijskog nadahnua. Isto tako, nije sluajno da je Kuberten u krvavim borbama na antikom olimpijskom borilitu i u srednjovekovnim turnirima obesnih velikaa pronaao izvorite za "viteki ideal" kome buruj treba da tei. Rat na sportskom polju trebalo je daouva militaristike tradicije ratnike aristokratije i da ih "prevazie" belicioznim i progresistikimduhom monopolistikog kapitalizma. Biti u stanju "gledati smrti u oi", koja se pojavljuje u oblikuoveka svedenog na "protivnika", jedna je od najvanijih osobenosti Kubertenovog "novog oveka",a sposobnost i spremnost oveka da ubije oveka predstavlja najvii izazov za njegovu "utilitarnu pedagogiju". Za razliku od onih graanskih ideologa koji smatraju da je rat neposredno izvoritesporta, za Kubertena je to sam ivot u kome dominira bespotedna borba za opstanak iapsolutizovani princip uinka. Olimpizam je "kult postojeeg sveta", to znai slavljenje odnosa kojidovode do borbe izmeu ljudi, rasa i nacija : rat na bojnom polju samo je jedan od njihovih pojavnihoblika. U sportu se takmienje svodi na borbu za opstanak i dominaciju koja u potpunosti odgovaravladajuem duhu kapitalistikog poretka: jai idu dalje, slabiji otpadaju. Eliminacija "protivnika" pobedom koja se ostvaruje postizanjem veeg rezultata kapitalistiki je oblik "mirnodopske" prirodne selekcije. U sportu je "osamostaljen" beliciozni duh kapitalizma koji, putem moderneolimpijske predstave, nastoji da vaskrsne duh antike robovlasnike aristokratije, kao i "viteki duh"krvoedne srednjovekovne vlastele. Militarizacija tela, duha, meuljudskih odnosa i odnosa izmeunacija i rasa najvii je "kulturni" oblik u kome se pojavljuje vladajui beliciozni duh. Otuda jemilitaristika estetika vladajui oblik u kome se pojavljuje sportski spektakl.
Kubertenova olimpijska doktrina predstavlja obraun s pokretima telesne kulture koji su stvoreni umodernom drutvu i koji nemaju ni beliciozni ni militaristiki karakter. U njoj su osakaeni iuniteni emancipatorski impulsi slobodarskog telesnog aktivizma koji e se, inspirisani duhom prosvetiteljstva i filantropskog pokreta, razviti nakon Francuske graanske revolucije. Treba pravitirazliku izmedju slobodnog telesnog aktivizma kao spontanog i nesputanog ispoljavanja i razvojaautentinih ljudskih potreba i sposobnosti - kao neotuivog prava oveka i graanina, i sporta kaoinstitucionalnog otelotvorenja osnovnih principa kapitalistikog drutva u "istom" obliku - sa kojimse stvara lojalni i upotrebljivi podanik. U prvom sluaju radi se o telesnom aktivizmu koji je usmerenna stvaranje sveta "po meri" oveka razvojem njegovih univerzalnih stvaralakih moi; u drugomsluaju radi se o stvaranju "civilizovanog" zverinjaka unitavanjem slobodarskog dostojanstva istvaralake linosti oveka. Istinska telesna kultura i sport su nespojivi. Sa razvojem kapitalistikogdrutva izvorni impulsi slobodarskog telesnog aktivizma graanstva osakaeni su u oblikuinstitucionalizovane "fizike kulture" koja se svodi na telesni dril sa kojim se unitava eros, ula, um,mata, u krajnjem, linost oveka. Zvanina "socijalistika" teorija fizike kulture, beznadenoostajui u ideolokom horizontu graanskog drutva, nije bila u stanju da radikalizuje odnos izmedjufizike kulture i sporta, pogotovu ne i da doe do pojma slobodarskog telesnog aktivizma koji e bitiotvoreni izazov uspostavljenom poretku. to se tie teze da je sport svojevrsni "
esperanto
" (irado),ona je neprihvatljiva jer jezik proizvodi kulturno bie oveka, omoguava oplemenjivanjemeuljudskih odnosa i uspostavljanje kritiko-menjalakog odnosa prema postojeem svetunepravde i neslobode, dok sport unitava kulturu, stvara od ljudi "protivnike", odrava stanje stalnograta izmeu nacija, unitava kritiki odnos prema vladajuem poretku nepravde i u potpunostiintegrie oveka u postojei svet. Umesto susreta kultura, na sportskim terenima se, putem miiavihtela fanatizovanih jurinika, vodi rat izmeu nacija i rasa. Sport je otelotvorenje "mondijalistikog"duha kapitalizma i kao takav je sredstvo za unitenje kulturnih tradicija oveanstva i za stvaranjeglobalnog varvarizma.Moderni olimpizam odbacuje emancipatorsko naslee renesansne telesne kulture, koja se razvija uitalijanskim gradovima, koja je doprinela uspostavljanju "duhovne autonomije" (Jeger) linosti uodnosu prema hrianskoj depersonalizovanoj "dui". Radi se o ponovnom otkrivanju tela, erosa,afekata i ula, pri emu se kao uzor pojavljuje antiki princip "lepog i dobrog" (
kalokagathia
).Govorei o "usavravanju linosti" u renesansnoj Italiji, Burkhart konstatuje da je ideal "svestranogoveka" (
l' uomo universale
) bio najvii vrednosni izazov.
(4)
U tom kontekstu dolazi, u prvoj polovini XV veka, do razvoja gimnastike kao pedagoke discipline. Na dvoru Franeska Gonzage uMantovi, Vitorino de Feltre otvara kolu u kojoj je "bila izjednaena gimnastika (kao i svaka plemenitija tjelovjeba) sa znanstvenom podukom".
(5)
Istovremeno, razvija se pokret, iji je jedanod rodonaelnika Petrarka, koji je usmeren ka prirodi i oslobaanju i razvoju prirodnog bia oveka,u kome se ogleda i humanistiko naslee Galenove telesne kulture.Kubertenova doktrina obraun je i s tzv. "narodnom" telesnom kulturom koja je bila vezana zaegzistencijalni ciklus ivota koji se zasnivao na radu. Takmienje kosaca, takmienje u kroenjukonja, ianju ovaca i sline discipline primeri su koji ilustruju povezivanje takmienja sa radnimaktivnostima. Narodna telesna kultura nije bila samo oblik telesnog jaanja, razvoj radnihsposobnosti i odmor od rada, ve i oblik duhovne integracije zajednice i oblik erotskog optenja. Ona je bila oblik proizvoenja drutva kao zajednice ljudi u najneposrednijem i najivotnijem obliku. Utom kontekstu pojavljuje se kolo kao jedan od najviih oblika igre do koga se u istoriji doseglo. Unarodnim svetkovinama dominira duh zajednitva kroz ouvanje kulturnih tradicija. Telesne vebe inadmetanja postaju demonstracija ne samo radne, ve i bioloke i duhovne snage zajednice.Slavljenje postojeeg sveta nije slavljenje belicioznog duha i pljakakog poretka, kao to je to sluajs Kubertenovim olimpizmom, ve je slavljenje ivota koji se zasniva na radu u zajednitvu.Svetkovine se odvijaju u prirodi i izraavaju prirodni i radni ciklus ivota, za razliku od moderniholimpijskih igara koje imaju vetaki (etvorogodinji) ritam i odvijaju se u vetakom prostoru.
Priroda nema status "protivnika", kao to je to sluaj kod Kubertena, niti je odnos prema prirodi posredovan nezajaljivim eksploatatorskim duhom i od oveka otuenom naukom i tehnikom, venaturalnom proizvodnjom, kolektivistikim duhom, telesnom snagom i radnom vetinom. Jo jeTomas Mor u "poljskim radovima" dece video kako "praktinu vebu", tako i "priliku za jaanjetela".
(6)
I Rusoova filozofija telesnog zasniva se na naturalnoj proizvodnji i pripremi za radnu kaoosnovnu ivotnu aktivnost.
(7)
Furije je otiao jo dalje. Zalaui se za to da "rad postane sport" on predlae uspostavljanje (poljoprivrednog) "
radnog turnira
gdje e svaki atlet pokazati svoju snagu iokretnost, istaknuti se pred ljepoticama koje e na kraju radne smjene donijeti ruak ili uinu".
(8)
to se tie Marksa, on se u "
Kapitalu
" zalae za oivotvorenje Ovenovog "fabrikog sistema" izkoga je ponikla "klica vaspitanja budunosti, koje e za svu decu iznad izvesnog doba starosti spajati proizvodni rad s nastavom i gimnastikom, i to ne samo kao metod za poveavanje drutvene proizvodnje nego i kao jedini metod za proizvoenje svestrano razvijenih ljudi."
(9)
Kuberten i Ruso
Kubertenova olimpijska doktrina predstavlja odbacivanje emancipatorskog naslea Rusoovefilozofije koja je jedan od najvanijih misaonih izvorita moderne telesne kulture. Za razliku odRusoa koji polazi od oveka kao slobodnog i razumnog bia koje je u stanju da, rukovodei sesvojom izvornom ljudskom prirodom - "nema iskvarenosti u srcu oveka" - stvori svet u kome eljudi biti slobodni, Kuberten tei da ukine graansko drutvo i uspostavi "civilizovani" zverinjak ukome je uspostavljena tiranija parazitskih klasa nad radnim slojevima. U Rusoovom prirodnom poretku ljudi se raaju slobodni; u Kubertenovom drutvenom poretku ljudi se raaju kao gospodariili robovi zavisno od toga kojoj klasi, rasi i polu pripadaju. Dok Ruso u prirodi vidi prostor kojioplemenjuje oveka, Kuberten u drutvu vidi prostor u kome do najvieg izraaja dolazi agresivna"ivotinjska" priroda oveka. Rusoov "divljak" otelotvorenje je ljudskih vrlina; Kubertenov "noviovek" je nad-zver liena ljudskih osobenosti. U Rusoovom "prirodnom poretku", u kome su "sviljudi jednaki", "zajedniki poziv" ljudi je "pre svega biti ovek";
(10)
u Kubertenovoj olimpijskojdoktrini "zajedniki poziv" je unititi sve ono to oveka ini ovekom. Za razliku od Kubertenovogoveka koji moe da bude gospodar ili rob, Rusoov Emil "ne pokazuje puzavu i ropsku pokornostroba, niti govori u zapovednikom tonu gospodara" jer "on zna vrlo dobro da je uvek svoj vlastitigospodar".
(11)
Otuda Ruso trai da se iz renika dece izbace izrazi "pokoravati se i zapovedati",
(12)
koji predstavljaju
conditio sine qua non
Kubertenove pedagoke prakse. Biti "svoj vlastitigospodar" tako to e se iveti od vlastitog rada i biti u jedinstvu sa svojim prirodnim biem, najvii je princip Rusoove pedagogije i osnovni uslov slobode. Na toj osnovi Ruso dolazi do "svog" ovekakoji nije ni gospodar, ni rob, ve samosvojna individua. Istovremeno, u svetlu Rusoove filozofijeotkriva se izvorite i prava priroda Kubertenove "elitistike" koncepcije. Dok Kuberten polazi odkolektiviteta, koji se pojavljuje u obliku rase (nacije) i klase, da bi stvorio "gospodarsku rasu" kojae ognjem i maem da pokori svet, Ruso polazi od individue koja se pojavljuje u oblikuemancipovanog graanina koji nastoji, na temelju sopstvenog rada i "drutvenog ugovora" (
contrat social
), da stvori graansko drutvo. To je za Kubertena najneprihvatljiviji deo Rusoove teorije: ne prava oveka i graanina, ve "pravo jaega" i ouvanje poretka privilegija monih neprikosnoveni je osnov drutvene integracije. Pored toga, Kubertenov "novi ovek" nije svoj gospodar i zato to je produena ruka procesa evolucije koji je dostigao svoj najvii nivo razvoja u kapitalistikom"progresu" koji se slui ovekom kao sredstvom za uklanjanje prepreka na svome putu.Ruso je blizak duhu novostvorenog graanstva koje eli da zapone novi ivot koji se temelji na produktivistikom aktivizmu pojedinaca, a ne na osvajanju i pljaki. Umesto borbe koja se svodi natiraniju monih nad slabijima, Ruso se zalae za borbu putem radne aktivnosti sa kojom se uklanjaju
Add a Comment
This document has made it onto the Rising list!