Uvod za knjigu Ä

Filozofski aspekti modernog olimpizma³

, Ljubodrag Simonovi, 2001, Beograd, E-mail:comrade@sezampro.rs

UVOD

Dvadeseti vek je za nama. Ako bismo pokuali da odredimo koje pojave karakteriu ovo istorijskorazdoblje, sport bi svakako zauzeo posebno mesto. On je dobio onaj znaaj koji je religija imala usrednjem veku : olimpijske igre postale su najznaajnija svetkovina savremenog sveta, a olimpijskaideja njegovo "humanistiko" jevanelje. Moderni olimpijski paganizam oblik je u kome jekapitalizam deklasirao hrianstvo (i druge religije) i postao najvanije ideoloko sredstvo zaintegraciju ljudi u duhovnu orbitu kapitalizma. Kalendar vodeih sportskih manifestacija preuzeo jeulogu religijskih kalendara i postao duhovni stoer, a stadion najvanije kultno mesto savremenogsveta. Sport nije samo "ideoloka zavesa iza koje se skriva realno zlo" (Adorno), ve i sredstvo buroazije za brisanje kulturnih tragova oveanstva i za unitenje emancipatorskih tekovinagraanskog drutva. Osnovna intencija modernog olimpizma nije stvaranje od sveta kulturnezajednice naroda, ve "civilizovanog" zverinjaka. Stadioni su postali savremeni koncentracionilogori u kojima se unitava nada u bolji svet i stvaraju savremene horde varvara. Sport nije samo"opijum za drutveno strukturirani defekt" i kao takav "jedan od glavnih puteva bekstva" izstvarnosti (From), ve i nain degenerisanja oveka : sportski spektakl je ritual putem kogakapitalistiki "sveti duh" oplouje ljude i stvara od njih kapitalistiki mutirane zveri.

Mit o modernom olimpizmu spada u krug mitova sa kojima ideolozi zapadnoevropskih kolonijalnihmetropola nastoje da pribave "civilizatorski" legitimitet kolonizaciji sveta. On se nalazi u istomrangu sa mitom o "istraivakom" karakteru Kolumbovih putovanja i o "civilizatorskoj" prirodikatolikog "misionarstva". Istovremeno, stvaranje mita o olimpizmu postaje stvaranje mitolokesvesti i mitolokog odnosa prema principima na kojima se zasniva kapitalizam:

ellum omniumcontra omnes

i apsolutizovani princip uinka izraen u maksimi

citius, altius, fortius

. Olimpijskeigre su "festival mladosti" (Kuberten), to znai procvat ivotne snage kapitalizma i obnavljanje vereu njegove "vene" vrednosti. Otuda takav znaaj dobija "sveti (etvorogodinji) ritam" odravanjaolimpijskih igara koji ni po koju cenu ne sme biti prekinut. Moderni olimpizam jedna je odnajagresivnijih totalitarnih ideologija XX veka koja nastoji da uniti slobodarsko dostojanstvooveka i "pomiri" (Kont) ga sa postojeim svetom nepravde. On je jedan od noseih stubovaduhovnog svoda XX veka i kao takav glavno politiko sredstvo za realizovanje jedne od najvanijihintencija monopolistikog kapitalizma: obraun s demokratskim institucijama i uspostavljanjeneposredne vlasti nad radnikom klasom. Kubertenovo uputstvo, koje je namenio nacistima da bi im pomogao u stvaranju "novog (nacistikog) poretka", da se prvo mora uspostaviti neposredna"vladavina u glavama" da bi mogla da se uspostavi uspena vladavina u institucijama, ideja-vodilja je nosilaca dananjeg "novog svetskog poretka". Sve vei broj sve krvavijih sportskih predstava trebada odvue panju ljudi od osnovnih egzistencijalnih pitanja i uniti im mo rasuivanja : sport postaje "najjeftinija duhovna hrana za mase" (Kuberten).Kritiku olimpizma treba sagledati u kontekstu postajanja kapitalizma globalnim totalitarnim poretkom kojim upravljaju najmoniji kapitalistiki koncerni. Oni uspostavljaju nadnacionalneinstitucije (NATO, MMF, STO itd.) koje postaju "zamena" za institucije koje se zasnivaju nasuverenitetu graana i nacija, i ine ograde globalnog koncentracionog logora u koji vladajuikapitalistiki centri moi nastoje da zatvore oveanstvo. Tzv. "meunarodne sportske asocijacije"su "trojanski konj" vladajuih svetskih politikih grupa i multinacionalnih koncerna koje su, sasvojim autoritarnim ustrojstvom i "nadnacionalnim" pravilima, prve dovele u pitanje nacionalni igraanski suverenitet. One su najvanije orue "novog svetskog poretka" za unitavanje nacionalnih

kultura i za integraciju ljudi u duhovnu orbitu kapitalizma - na nivou robova. Olimpizam je kruna"mondijalistike" ideologije koja brie sve normativne (obiajne, moralne, pravne i religiozne)ograde koje sputavaju uspostavljanje globalnog kapitalistikog totalitarizma. Sportom se nameu pravila koja su u suprotnosti s elementarnim ljudskim i graanskim pravima na kojima se zasnivamoderno zakonodavstvo : segregacija po polu; pravo da se nanesu teke telesne povrede i ubije;monstruozna zloupotreba dece; status sportista kao modernih robova; upotreba dopinga i stvaranjeod sportista eksperimentalnih zamoria; nedemokratski status tzv. "meunarodnih sportskihasocijacija", pogotovu MOK-a kao autoritarne organizacije koja preko nacionalnih olimpijskihkomiteta diktira pravila ponaanja... Sve su to "detalji" koji ukazuju na to da je sport "isto"otelotvorenje socijalno darvinistikog i progresistikog duha kapitalizma i kao takav osnovnosredstvo za stvaranje globalnog pozitivnog jednoumlja : olimpizam je kult postojeeg sveta ifilozofija pozitivnog ivota.Mitoloki odnos prema olimpizmu uslovio je i mitoloki odnos prema njegovom utemeljivau, Pjerude Kubertenu.

(1)

Bez preterivanja se moe rei da su ideolozi "slobodnog sveta", uz svesrdnu pomo njihovih kolega iz "realnog socijalizma", od Kubertena stvorili "novog Mesiju" ijeolimpijsko jevanelje otkriva pravi smisao ljudskog postojanja. "Oseajui" da Kuberten spada ukrug "izabranih", njegovi najodaniji poklonici proglasili su ga "boanskim baronom" i napisalilegendarnu biografiju u kojoj se potvruje njegov mesijanski karakter i opisuje njegov mesijanski(olimpijski) put. Sam Kuberten dao je znaajan doprinos izgradnji njegovog "boanskog" oreola. On je u modernom olimpijskom pokretu video "crkvu", u lanovima MOK-a "poverenike olimpijskeideje", svojevrsne apostole olimpizma, a sebi je, kao "duhovnom ocu" olimpijskog pokreta, namenioulogu "vrhovnog svetenika" modernog olimpijskog paganizma. Sedite MOK-a postaje noviVatikan. Kada se ima u vidu Kubertenovo nastojanje da od olimpizma stvori vladajuu (religioznu,filozofsku i naunu) misao modernog doba koja e ljudima dati novi smisao ivota, jasno je da seradi o svojevrsnoj mesijanskoj misiji. Ono to daje posebnu dimenziju Kubertenu je to to se on pojavljuje kao "obnovitelj" (

Rénovateur

) antikih olimpijskih igara, to znai kao glasnik olimpijskih bogova i kao takav spona koja povezuje helensku s modernom civilizacijom.

(2)

Kuberten nastoji da stvori pozitivnog oveka i izgradi pozitivno drutvo polazei od stava da su seGrci "malo posveivali razmiljanju, a jo manje knjigama". Imajui u vidu da je Kuberten bioskriboman (objavio je preko 600 knjiga, eseja i govora) oigledno je njegovo nepotovanje principaza koji se zalagao i koji predstavlja jedan od temelja pozitivnog ivota. Kubertena ne treba hvatati zare. Analiza njegovih dela jasno pokazuje da ona nisu napisana zato da bi itaoca podstakla narazmiljanje o bitnim ivotnim pitanjima, ve da bi ga fanatizovala i navela da se ponaa u skladu sainteresima vladajuih parazitskih klasa. Kubertenovi olimpijski spisi su sinteza politikih pamfleta i"istina" koje nastoje da dobiju biblijski karakter. Oni ne razvijaju kritiko-slobodarsku, veapologetsko-podaniku svest, to znai da odgovaraju "praktinoj" filozofiji koju zastupaju.Mit o Kubertenu zasniva se na tvrdnji da je Kuberten posvetio svoj ivot stvaranju "boljeg sveta" ukome e vladati "mir" i "saradnja meu narodima", i da je zbog toga "obnovio" antike olimpijskeigre i udahnuo im "novi" duh. Ako je to tano, postavlja se pitanje zbog ega su dela Pjera deKubertena - ija pisana zaostavtina iznosi preko 60 000 stranica - gotovo nepoznata javnosti? Kako je mogue da u najveem broju zemalja, u kojima je na pompezni nain proslavljena stogodinjicaosnivanja olimpijskih igara, nije objavljen ni jedan redak iz Kubertenovih spisa? Da stvar bude bizarnija, glavni cenzori Kubertenovih dela su zvanini "uvari" njegove olimpijske ideje. Najvanijirazlog za ovakav odnos olimpijske gospode prema "boanskom baronu" je taj, to se Kuberten usvojim najvanijim delima pojavljuje kao militantni predstavnik evropske buroazije koji razraujestrategiju i taktiku obrauna s radnim "masama", enom i "niim rasama". Kubertenovi olimpijskispisi su politike lekcije vladarima sveta kako da se, upotrebom sporta i telesnog drila, efikasno

obraunaju sa slobodarskom borbom potlaenih i uspostave globalnu dominaciju. To je jedan odosnovnih razloga to gospodi iz MOK-a, kao i gospodi iz nacionalnih olimpijskih komiteta, ne padana pamet da, ni nakon est decenija od njegove smrti, objave Kubertenova sabrana dela, ve podmetaju javnosti izvode iz njegovih spisa u obliku "

ranih tekstova

" ("

Textes choisis

(3)

izkojih je izostavljeno gotovo sve ono to ukazuje na pravu prirodu njegove olimpijske doktrine. Kadase ima u vidu da je Kuberten otvoreno tvrdio ono to graanski ideolozi po svaku cenu nastoje da prikriju, da je kapitalizam nepravedan poredak, postaje jasnije zbog ega graanska teorijasistematski "zaobilazi" Kubertenova dela.to se tie toliko isticane teze o "nepolitinosti sporta", i po onima koji glorifikuju olimpizam injihovog "osnivaa", prava "veliina" Kubertena nije u tome to je doprineo razvoju sporta, ve to je od sporta stvorio "sredstvo za uspostavljanje mostova saradnje meu narodima". Kubertenovolimpijski angaman postaje simbol "politike mira", a on - "politiar mira". Kada se to ima u vidu,moe se bolje razumeti zbog ega su graanski teoretiari izbrisali iz Kubertenove biografije poslednju dekadu njegovog ivota u kojoj se Kuberten otvoreno pojavljuje u ulozi reklamnog agentanacistikog reima, i zbog ega je jedan od najpoznatijih kubertenologa Iv Pjer Bulonj proglasioKubertena "izofreniarem" - da bi "objasnio" njegovu slepu odanost nacistima i oduevljenjeHitlerom. Ouvati mit o "Kubertenu mirotvorcu", koji je bio fanatini zagovornik autoritarizma ikolonijalizma, nemogu je zadatak koji stoji pred ideolozima olimpizma. Stoga je jedna od glavnih preokupacija kubertenologa da zatite olimpijski mit od samog "oca" modernih olimpijskih igara : da bi sauvali "verodostojnost" kopije, "nastavljai" unitavaju original.

Polazei od istih onih kriterijuma po kojima je Kuberten proglaen "boanskim baronom" i "jednimod najveih humanista XX veka", i naciste bi trebalo proglasiti za "humaniste" i "mirotvorce". Nisuli Berlinske olimpijske igre odrane "u znaku mira" i "meunarodne saradnje"? Nije li Hitler naBerlinskim olimpijskim igrama izgovorio "uvene" rei: "Neka se olimpijski plamen nikada neugasi!"? Nisu li nacisti okonali arheoloka iskopavanja antike Olimpije, emu je Hitler daoodluujui doprinos sa 300 000 rajhs maraka? Nije li Hitler dao nalog svom arhitekti Albertu peruda izradi projekt najveeg olimpijskog stadiona na svetu koji e moi da primi 400 000 ljudi? Nisu linacisti prvi organizovali noenje "olimpijskog plamena" iz "svete" Olimpije do Berlina - koji jetrebalo da simbolizuje organsku povezanost helenske civilizacije i faistike Nemake - to e postati jedan od najznaanijih simbola olimpijskih igara? Nije li Kuberten proglasio nacistikeOlimpijske igre, koje su po njemu bile "obasjane hitlerovskom snagom i disciplinom", za uzor buduim olimpijskim igrama, a Hitlera "za jednog od najveih graditelja modernog doba"? Nije liKuberten, kao i gospoda iz MOK-a, bezrezervno podrao naciste i poverio im svu svoju pisanuzaostavtinu sa molbom da sauvaju njegovu olimpijsku ideju od izvitoperenja, kao i "misiju" dazakopaju njegovo srce u antikoj Olimpiji? Nastojei da pribave "humanistiki" legitimitet olimpizmu, graanski teoretiari se slue izrazimakoji oznaavaju opte-ljudske vrednosti koje su irom sveta prihvaene kao najvii izazov za oveka:"mir", "meunarodna saradnja", "mladost", "zdravlje", "progres", "lepota"... Dominacijahumanistikih ideala u olimpijskoj retorici upuuje na to da olimpijske igre nisu vrednosno neutralna pojava i kao takve s onu stranu dobra i zla. Naprotiv, sve se ini da olimpizam postane sinonim zahumanizam. Tako rat izmeu nacija na sportskom polju postaje "miroljubiva saradnja", anajostraeniji zagovornici rata i faistiki zlikovci, navlaei "svetu" olimpijsku odoru, postaju"mirotvorci" : olimpijska mitologija ogledalo je u kome najgore zlo dobija aneoski izgled.Olimpizam ne tei miru, ve pacifikovanju potlaenih da bi se predupredila njihova borba protiv poretka koji se zasniva na tiraniji bogatake "elite". Pod maskom "meunarodne saradnje" nasportskom terenu se sistematski usmerava nezadovoljstvo ljudi, koje proistie iz njihovog