Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
6Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
NEVIDLJIVA RUKA UZVRAĆA UDARAC

NEVIDLJIVA RUKA UZVRAĆA UDARAC

Ratings: (0)|Views: 152 |Likes:
Published by Ljiljana Tatic
Roj A. Čajlds Mlađi (Roy A. Childs Jr.) kritika Nozikove knjige Anarhija, država i utopija sa anarhističkih pozicija, u kojoj autor polemiše sa Nozikovom tezom da legitimna država može nastati procesom "nevidljive ruke". Stvar je obrnuta: "nevidljiva ruka" vodi od države ka anarhiji. Prevod: Bojana Radovanović
Roj A. Čajlds Mlađi (Roy A. Childs Jr.) kritika Nozikove knjige Anarhija, država i utopija sa anarhističkih pozicija, u kojoj autor polemiše sa Nozikovom tezom da legitimna država može nastati procesom "nevidljive ruke". Stvar je obrnuta: "nevidljiva ruka" vodi od države ka anarhiji. Prevod: Bojana Radovanović

More info:

Published by: Ljiljana Tatic on Dec 26, 2009
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/04/2013

pdf

text

original

 
Roy A. Childs, Jr., “The Invisible Hand Strikes Back“, Journal of LibertarianStudies, Tom I, Br. 1, str. 23-33. Originalna verzija ovog rada je prezentovanana Trećoj naučnoj konferenciji o liberalizmu, oktobra 1975, u Njujorku.
Prva kritika Nozikove knjige Anarhija, država i utopija sa anarhističkih pozicija, u kojoj autor polemiše sa Nozikovom tezom da legitimnadržava može nastati procesom "nevidljive ruke". Stvar je obrnuta:"nevidljiva ruka" vodi od države ka anarhiji 
 edan od najvažnijih događaja na intelektualnoj sceni tokom proteklih nekolikogodina, zasigurno predstavlja pojavljivanje profesora filozofije sa harvardskoguniverziteta u ulozi jednog od najelokventijih i najžešćih zagovornika doktrineliberalizma. I zaista, na zadovoljstvo svih koji podržavaju doktrinu ljudskihsloboda, toliko pažnje i hvale je u poslednje vreme sručeno na čoveka poimenu Robert Nozik (Robert Nozick) i na njegovu monografiju
 Anarhija,država i utopija
, nagrađenoj Nacionalnom nagradom za knjige.Ako su, međutim, i bili zadovoljni prijemom knjige kao i novonastalom brigom jednog dela intelektualnog establišmenta o liberalizmu, nisu bili zadovoljnisadržajem same knjige. Među suptilnim i sveobuhvatnim kritikama doktrinakakve su Marksova teorija eksploatacije, egalitarizam, kao i teorija DžonaRolsa (John Rawls) (toliko hvaljene od strane intelektualaca poslednjihgodina), pojavljuje se i argument toliko bitan za Nozikov način razmišljanja dadominira celom prvom trećinom njegove rasprave: (neka vrsta) odbrane“minimalne države“ od anarhističkih tvrdnji i argumenata. Deo konsternacijeuzrokovan ovim delom knjige potiče usled toga što Nozik daje argumente kojisu jako komplikovani, koristeći pritom protiv čitaoca sve tehnike i oruđamoderne filozofije, u kombinaciji sa mnogim drugim stručnim izrazima izdrugih polja, na primer iz ekonomije, tako nabacanih da čine da se čitalacoseća kao da se vrtoglavim ritmom okreće na vrtešci, menjajući smer nanepredvidljiv način.Ali deo te konsternacije je jednako prouzrokovan prirodom samih argumenata,onim što izgleda kao njihova naklonost anti-liberalizmu: argumentima kojipočivaju na idejama kao što su “princip naknade štete“, princip “rizika“ inavodnog “prava“ da se zabrane određene rizične aktivnosti drugih.Zato nije slučajno da je
 Anarhija, država i utopija
izazvala oluju kontroverzi uliberalnim krugovima.I dok su se mediji i intelektualci uopšte vrlo predano fokusirali na Nozikove
 
ubedljive kritike konvencionalnih mudrosti, pogotovo na deo posvećenispitivanju Rolsove teorije pravde i na Nozikovu odbranu “kapitalističkihdelatnosti odraslih uz dobrovoljni pristanak“, libertarijance je više zanimaoNozikov referencijalni okvir, odsustvo teorije o pravima (na kojoj se prećutnozasniva veći deo knjige), kao i napad na anarhizam.igledno da bi ubedljiva i razumljiva kritika ovog dalekosežnog ikompleksnog dela morala biti isto toliko duga kao i sama knjiga. Mi ne težimotako grandioznim visinama. Ono što ćemo pokušati da uradimo jeste daodgonetnemo Nozikove glavne argumente koje koristi u odbrani “minimalnedržave“. Nozik počinje Lokovim (Locke) “prirodnim stanjem“ da bi pokazaokako se putem serije procesa “nevidljive ruke“ koji ne ugrožavaju ničija prava,može uspostaviti legitimna “minimalna država“. Nasuprot tome, mi ćemozastupati ideju da, počei od “minimalne državei kri se kroz nizstupnjeva (od kojih nijedan ne narušava ničija prava), stižemo pravo dostadijuma anarhije. Ukratko, dokazaćemo da je jedina dobra minimalnadržava – mrtva minimalna država, ona koja dopušta tim procesima da seodvijaju tako da bi, ako bi se odvijali neko vreme, istopili minimalnu državunazad do anarhije.Pošto ovo razjasnimo, prodiskutovaćemo Nozikov koncept “rizika“, njegovprincip “naknade štete“, i njegovo gledište da je ponuđeno objašnjenje oporeklu države, objašnjenje “nevidljivom rukom“. Videmo da, nasuprottome, postoji veoma vidljiva ruka; u stvari, istinska gvozdena pesnica.Odbrana minimalne države profesora Nozika se odvija u 3 stupnja. Kao prvo,on tvrdi da će, ako je u okviru slobodnog tržišta dat anarhistički sisitemkonkurentskih asocijacija za zaštitu, samo jedna dominantna agencija, putemtržišnih procedura i ekonomske nužnosti, izbiti na čelo.Ova “dominantna agencija“ će zauzvrat, na moralno dopustiv način koji nenarušava ničija prava, putem procesa “nevidljive ruke“, evoluirati u“ultraminimalnu državu“. Ta “ultraminimalna državase razlikuje oddominantne agencije po tome što zadržava monopol sile u datoj geografskojoblasti (osim u slučaju nužne samoodbrane). Stoga to isključuje mogućnostprivatne odmazde ili odmazde od strane agencije zbog grešaka i iznuđivanjenaknade štete; ali ona daje zaštitu i usluge sprovođenja zakona samo onimakoji kupe njenu zaštitu i polise sprovođenja zakona. Profesor Nozik zatimpokazuje kako ultraminimalna država evoluira u minimalnu državu, koja je“ekvivalentna ultraminimalnoj državi sa (očigledno redistributivnim)
 
Fridmanovim planom o vaučerima, finansiranim putem poreskih prihoda. Poovom planu, svim ljudima ili nekima (na primer onima kojima treba) daju sevaučeri finansirani poreskim prihodima, koji se mogu koristiti samo da bi ljudikupili polisu zaštite od ultraminimalne države“. Profesor Nozik smatra da su“rukovodioci ultraminimalne države u moralnoj obavezi da stvore minimalnudržavu“, pošto bi “bilo moralno nedopustivo za osobe da zadržavaju monopolu ultraminimalnoj državi, a da ne obezbeđuju usluge zaštite za sve“.Ovo poslednje je, naravno, posebno interesantno. Uspešna transformacijaultraminimalne države u minimalnu državu zavisi od lojalnosti ultraminimalnedržave principu naknade štete profesora Nozika. Ultraminimalna država jeobavezna da “nadoknadi štetu“ onima čije rizične aktivnosti na silu zabranjuje.A za adekvatnu naknadu štete uzeta je, kao što ćemo videti, sasvimbezrazložno, provizija od usluga zaštite. Profesor Nozik dopušta daultraminimalna država “mda ne uspe da obezbedi ovu naknadu“, alipredpostavlja da će “ljudi uopšte uraditi ono što su moralno obavezni daurade“. Ovu pretpostavku, na nesreću, profesor Nozik iznosi razmatrajućisamo delatnosti državnog aparata, ne zastajući da razmisli o delatnostimakonkurentskih asocijacija za zaštitu. Ovakva naivnost je zaista šarmantna, aline baš utešna, ohrabrujuća, a ni realistična. Da takva pretpostavka može bitimost od krucijalne važnosti za argumente profesora Nozika, na mnogo načina je simptomatično za ovu knjigu, kao i za većinu savremenih filozofskihrasprava o državi.Zašto samo jedna “dominantna agencija“ mora da se razvije u okviru sistemakonkurentskih agencija za zaštitu slobodnog tržišta? “U početku“, pišeprofesor Nozik, “nekoliko različitih asocijacija ili kompanija za zaštitu ćeponuditi svoje usluge u istoj geografskoj oblasti. Šta će se desiti kada nastanekonflikt između klijenata različitih agencija?“ Saznajemo da “vredi razmotritisamo tri mogućnosti“:U ovakvim situacijama sukobljavaju se snage dveju agencija. Jedna agencijauvek pobeđuje u takvim sukobima. A pošto su klijenti agencije gubitnika lošezaštićeni u sukobima sa klijentima agencije pobednika, oni napuštaju svojuagenciju da bi poslovali sa pobednikom.Jedna agencija svoju moć centralizuje u jednoj geografskoj oblasti, a druga udrugoj. Svaka od njih, po pravilu, pobeđuje u bitkama koje se vode blizucentara njihove moći. Ljudi koji posluju sa jednom agencijom a žive pod

Activity (6)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 thousand reads
1 hundred reads
eugenbrusi liked this
rumenko51 liked this
wlex88 liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->