Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
18Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Владика Атанасије - ОРИГЕН И ГРЧКА ФИЛОСОФИЈА

Владика Атанасије - ОРИГЕН И ГРЧКА ФИЛОСОФИЈА

Ratings: (0)|Views: 1,844|Likes:
Владика Атанасије, "Ориген и грчка философија", На путевима отаца - књига друга, Храст, Београд 1991. стр. 73-106
Владика Атанасије, "Ориген и грчка философија", На путевима отаца - књига друга, Храст, Београд 1991. стр. 73-106

More info:

Published by: Протомајстор on Dec 28, 2009
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/08/2013

pdf

text

original

 
Владика АтанасијеОРИГЕН И ГРЧКА ФИЛОСОФИЈА*
У историји богословске и философске хришћанске мисли, а и философије уопште, окоОригена и оригенизма вођени су спорови низ векова. И данас још увек постоји живоинтересовање за Оригена и проблеме којима се он бавио, што доказују и бројна новијаиздавања и проучавања његових дела и опширне и разноврсне студије посвећене њему и,посебно, његовом односу према грчкој филооофији
1
.
* Предавање одржано на Народном универзитету у Српској Патријаршији (1974), ирерађено и допуњено.
 
1
Поред
дела
Оригенових (имали смо у виду више издања и на више језика: осим Migne-a, PG t. 11—17, новијегрчко издање Оригенових дела сачуваних у целини или одломцима на грчком, В. Ε. П. том. 9—17, Атина 1956—58,текст углавном према критичком издању P. Koetschau; затим најновија латинско-грчка издања појединих дела,углавном егзегетских, у серији Sources Chrétiennes у Паризу, са француским преводом и оолидним уводима икоментарима), користили смо и дела Св. Методија Олимпског, Григорија Неокесаријског, Јевсевија Памфила,Блаженог Јеронима, Руфина, Св. Епифанија, Сократа Схоластика, цара Јустинијана и Св. Фотија, као и акта VВасељенског Сабора
(Е. Schwartz,
АСО, т. III и IV, 1). — Од студиja о Оригену које смо користили наводимо најпрекратак али веома садржајан чланак
Г. Флоровког,
Противо
Ь
чiя Оригенизма (на руском, у часопису „Путь", Париз, №18, 1929, стр. 107—115; чланак сс појавио поводом изласка књиге
 Ε. de Paye,
Origene, sa vie, son oeuvre, sa doctrine,t. I—III Paris 1923—28). На Флоровског ce и иначе доста ослања трећи део овог нашег чланка (ср. још и његовечланке
Тваръ и тварностъ,
„Православная мысль", Париз, 1, 1928, стр. 176—212;
Појам стварања код Св. Атанасија Великог,
наш превод у „Теолошки Погледа", бр. 4, 1973, стр. 245—9 и др.). Затим:
 В. Бологое,
УчешеОригена о Св. ТроицЪ, С. — Петербург 1879;
Н. Петров,
О началахъ (De principiiis) (руски превод, увод ипримедбе), Казан 1899;
А. Лосев,
Античная философия истории, Москва 1977;
Д. Баланос,
Патрологи ja (на грчком),Атина 1930;
В. Ставридис,
Оригенистички снорови (на грчком), Атина 1958;
П. Христу,
Оригенис (опширапчланак у грчкој „Религиозно-моралној енциклопедији", т. 12, 573—595, Атина 1968);
J. Теодоракопулос,
Платон-Плотин-Ориген (на грчком), Атина 1959;
Г. Константиновић,
Ориген. Догматско-патролошка расправа, „ЗборникПравославног Богословског факултета", т. II, 507—526, Београд 1951;
В. Bosnjak,
Grcka filozofska kritika Bibliije.Kellsoss contra apologeticos, »Naprijed« Zagreb 1971;
Aimé Puech,
Histoire de la littérature grecque chrétienne, Paris1928, t. II, 326—463;
G. Bardy,
Origène Paris 1931;
J. Daniélou,
Origène (»La Genie du Christianisme«), Paris 1948;
H. de Lubac,
Histoire et Esprit. L'inteligence de l'Ecriture d'après Origène, Paris 1950;
H. Crouzel,
Théologie de l'image de Dièuchez Origène, Paris 1956 и такође Origene et la philosophie, Paris 1962 (где je дата и богата библиографија); HenriCrouzel,
Origène,
Paris 1985.
J. Quasten,
Initiation aux Pères de l'Eglise, t. II, 49—123, Paris 1966 (превод с енглескогњегове Patrology);
 H. von Campenhausen,
Les Pères grecs, Paris 1963 (превод с немачког);
P. Nautin,
Origène, Paris1977;
A. Guillaumont,
Les 'Kephalaia gnostica' d'Evagre le Pontique et l'histoire de l'Origénisme chez les Grecs et chez lesSyriens (»Patristica Sorbonensia«, 5), Paris 1962;
G. L. Prestige,
Fathers and Heretics, London 1968
й
, pp. 43—66;
A. H. Armstrong, — H. Chadwick,
etc., The Camridge History of La ter Greek and Early Médiéval Philosophy, Cambridge 1970;
 Ј 
.
Zizioulas,
Vérité et Communion dans la perspective de la pensée patristique grecque, »Irénikon«, 4, 1977, 451—510;
J.Meyendorff,
Le Christ dans la théologie byzantine, Paris 1969 и такође Initiation à 1a, théologie byzantine, Paris 1975(превод с енглеског).
 
 
Пре но што проговоримо конкретније о односу хришћаннна Оригена према грчкојфилооофији, претходно неколико речи и података о личности и делу „трудољубивог Оригена"како га је назвао још Свети Атанасије Велики. Подаци су, углавном, према 6. књизи
Црквенеисторије
Јевсевије Памфила (писаној на основу аутентичних докумената, писама самогОригена и казивања савременика и очевидаца Оригенових, јер је Јевсевије рођен 263. г.),посвећеној скоро искључиво „Адамантију", овом
челичном
или
дијамантском
човеку (сходноњеговим моралним и умним способностима), како је још у старини био назван овај великиалександријски писац и богослов.
 
Рођен у Александрији око 185. године, највероватније у јелинској породици (али изгледакоптског порекла — ср. Св. Епифаније, Панарион 64, 1) која је рано прешла у хришћанство,Ориген је од оца свога Леонида још од раног детињства поучаван у наукама опшгег световногобразовања, а тако исто и још више у божанској науци Светога Писма, где је још као малипоказао задивљујућу проницљивост и нагли напредак. Затим је слушао и предавања Пантена иКлимента, хришћанских учитеља у Алекоандрији. Каца је десете године владавива императораСептимија Севера (193—211. г.), тј. око 202. године, настало горвење хришћана, које сеоднооило пре свега на оне који нису од роћења били хришћани него су прешли у хришћанство,тада је био ухваћен и Оригенов отац Леонид и поведен на страдање. Ориген, „иако још веомамлад, но душом обузет љубављу према мучеништву", појурио је за оцем да и он мученичкипострада, тако да га је мајка једва спречила сакривши му одело, те није могао наг изаћи(Јевсевије 6, 2, 3—5). Не могући ништа друго учинити, он напише оцу писмо потстичући га намучеништво за Христа и саветујући га речима: „Пази да због нас не промениш мишљење", тј.не изгубиш веру своју. Касније, када су му ученици и пријатељи били хватани и затварани ради Христа, Ориген им је писао ватрена писхма потстичући их на мучеништво, па је једнотакво опширније писмо његово и до данас сачувано
(,,Протрептик
— тј. потстицање — 
на мучеништво").
 
По смрти оца (то је Свети мученик Леонид, који ое слави 22. априла), пошто властиконфискују све очево имање, седамнаестогодишњи Ориген остане без игде ичега са мајком и још шесторо деце, све млаће од њега. Нешто што се нашло добрих људи, а нешто овојимоопственим радом, Ориген је издржавао породицу. У осамнаестој години отворио је школу,где је учио писмености и науци углавном јелинску децу, и од зараде се издржавао. Уследсиромаштва продавао је и преостале му од оца књиге класичних јелинских писаца. Међуњеговим ученицима било je доста младих мношбожаца, који су се интересовали захрашћанство, па je на ььихово тражење Ориген почео да држи и катихизацију. Тако je упоредодржао и „граматичку школу" (тј. школу основног, „енциклопедијског" = општег образовања), аи хришћанску школу, ко ja je још увек била забрањена и прошњена од власти. Услед тота супој едини од ученика Оригенових, поставши хришћани, убрзо били ухваћени и затим посталимученици за Христа. Јер римска власт je била забранила „прозелитизам", тј. проповедањехришћанске вере, веронауку, примање у Цркву. Но Ориген се на то није обазирао, него je својеученике поучавао усмено и пишући храбрио их, и посећивао у тамници, и подстицао намучеништво. И сам ће касније проћи кроз тамницу ради своје хришћанске вере, мада нећемученички пострадати за веру (него je умро у Тиру 254. године).
 
Ориген je живео строгим аскетским животом, мало je jeo, мало спавао и то на земљи,ишао je бос, уздржавао се од свега луксузнога и сувишнога, изучавао Свето Писмо, „живеоживот философски" (тј. подвижнички — ib. 6, 3, 9; Григорије Неокесаријски,
Захвална рен
 Оригену, 6, 11, 12). Пошто je међу својим ученицима имао и младића и девојака, да не би даваоповода многобошцима за разне приче, он je, у претераној ревности својој, — схватајућибуквално речи из Јеванђеља Матејевог 19, 12, — себе добровољно и тајно од других ушкопио(Јевсевије 6, 8, 1—2), зашто je касније сам себе осуђивао.
la
Користимо издање G.
Bardy-a,
(»Sources Chrétiennes«), t. I—IV, Paris 1952—60. — Чињенице које о Оригенунаводи Јевсевије ν овој својој
Историји
углавном су тачне, али je γ својим тумачењима појединих догађаја Јевсевијечесто пристрасан, као ватрени присталица Оригена. Критичку анализу Јевсевијевих података о Оригену даје P.
  Nautin,
Origene, 19— 153.
 
 
Била je то већ та да душа која се отимала „да се врати" у небо, остављајући тело Kojeспутава, како je то јасно изражено касније у целокупном Оригеновом систему. У поступцима ипонашању своме Ориген je био живи пример и образац хришћанске философије, којој je другеучио, тако да с правом пише за њега Јевсевије: „Сам je на делу задивљавао многе својимправим философским животом, на коме се огледала наука коју je проповедао. Кажу за њега:какав je био у речи, такав je био и у понашању, и како je живео, тако je и учио. Због тога je, узпомоћ божанске силе, многе одушевљавао на такво исто ревносно живљење" (6, 3, 7; ср.
 
 Григорије Неокесаријски
 ,
Захв. реч, 11).Како je услед Северовог гоњења Александријска катихетска школа била затворена(Климент Александру ски je био напустио град и отишао у Кападокију, одакле се впше нијевратио; jep je тамо и умро 215. г.), епископ Александријски Димитрије, по престанку гоььен>апозва je Оригена и поверио му, иако још врло младом, вођење катихетске школе. Ориген jeову школу убрзо преуредио, па je не душ после тога катихизирање почетникй поверио свомеученику и сараднику Хераклу, каенијем наследнику епископа Димитрија на Алексанријскојкатедри, а сам се посветио предавању општег образовања и културе (тзв. έγκύκλια γράμματα — граматика, дијалектика (логика), реторика, музика, астрономија, аритметика, физика, и накрају философија), и уз то још — дубљем и свестранијем развијању хришћанског учења ипотпунијем тумачењу Светога Писма групи својих напреднијих ученика. Иако гевшјалноспособан и већ врло учен, или управо баш зато, Ориген je осетио потребу за још темељнијимпознавањем Светога Писма (зато je почео
Да
учи јеврејски језик) и за свестранијимпознавањем оггштеобразовних наука, особито грчке философије и њених разних школа. Jep jeнегде у то време и сам почео да својим способнијим ученицима преда je дубл>е и детаљнијеизучавање и тумачење Светога Писма и проучавање и тумачење разних философских системаи учења. Није сасвим јасно да ли je у овом Оригеновом свестранијем образовању претходилопродуб љивање познавања философије или Светога Писма. Највероватније je ово je ишлоупоредо. Извесни, међутим, текстови (Порфиријев, који ћемо ниже навести, затим МаркелаАнкрирског
2
, па и Јевсевијев и Григориja Неокесаријског, кoje ћемо такође навести) указују нато да je дубљем изучавању Библије претходило студиранье грчке философије (и код АмонијаСакаса и приватно). Сам по себи овај факт, ако je тако било, не мора да je био пресудан заОригена, — jep еличан случај имамо и касније код великих Кападокијских Отаца, ВасилијаВеликог и Григорија Богослова, који су се тек по завршетку философије предали изучавањуСв. Писма —, али се то питање намеће због чудног сплета богослова и философа γ личностиОригена: по тенденцији и менталитету он je био пре света библијски егзегета, али, с другестране, то тумачење Св. Писма код шега je често подређено унанред нрихваћенимфилософским концепцијама наслеђеним из јелинске философије.
 
Што се тиче Оригеновог рада на Светом Писму, остала су до данас позната његовастудиозна упоредна изучавања самога текста Светога Писма на више језика и у више превода(тзв.
Тетрапла, Хексапла, Октапла)
због чега je морао да код једног Јеврејина „насупротстарости и природи", како вели Јероним, научи јеврејски језик (De viris ill. 54). Затим његоводетаљио, у више ваврата и у различитим облицима (краће
схолије, омилије,
опширни
 коментари)
тумачење Светога Писма, које je великим делом и до данас сачувано, и по чему ћеовај велики александријски богослов и библиста остати до данас познат и занимљив. Из ово гпрвог александријског периода Оригеновог рада на Св. Писму датирају његова првавишетомна егзегетска дела на Св. Писмо Старог и Новог Завета: првих пет књита тумачења наЈеванђеље Јованово, тумачење на књигу Постања (првих осам овезака или томова), на Псалме,на Плач Јеремијин, и друга, краћа или опширни ja, тумачења Речи Божје, која ће битинастављена и касније у Кесарији Палестинској. Из овог првог периода списатељскеделатиости „челичног" и неуморног Александринца (који je иначе почео да пише тек послесвоје тридесете године) потиче и његово главно систематско, но и за њега најтрагичније, дело
 О начелима
(Περί, άρχων De principiis). Према Јевсевију, своја опншрнија тумачења СветогаПисма почео je Ориген, с једне стране, под утицајем Иполита Римског, који je иначе првипочео да пише опширне коментаре на Свето Писмо.
2
Види
примедбу 17.
 

Activity (18)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
gavriss liked this
bobankarpos liked this
Ugo Cavez liked this
andreej liked this
majevicki liked this
Darko Stefanovic liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->