Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
31Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Milenko S. Filipovic - Žir u ishrani balkanskih naroda

Milenko S. Filipovic - Žir u ishrani balkanskih naroda

Ratings: (0)|Views: 4,870 |Likes:
Published by Daia
Milenko S. Filipović - Žir u ishrani balkanskih naroda

http://www.youtube.com/watch?v=X9HDu5hrKI8
http://anarheologija.blogspot.com/2010/03/zir-u-ishrani-balkanskih-naroda.html
Milenko S. Filipović - Žir u ishrani balkanskih naroda

http://www.youtube.com/watch?v=X9HDu5hrKI8
http://anarheologija.blogspot.com/2010/03/zir-u-ishrani-balkanskih-naroda.html

More info:

Published by: Daia on Dec 28, 2009
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/04/2013

pdf

text

original

 
Milenko S. Filipović: Žir u ishrani balkanskih narodaM I L E N K O S. F I L I P O V I Ć
Ž I R U I S H R A N I B A L K A N S K I H N A R O D A
Kod balkanskih naroda, i u normalnim vremenima, skupljanje samorodnih biljnih proizvoda i sitnih životinja imalo je znatnog udela u narodnom životu, u nekom kraju većeg unekom manjeg. Dovoljno je da potsetim na mnogobrojne vrste gljiva koje se beru i jedu; pa natrnjine, jagode, borovnice, drenjine maline i kupine, puževe, školjke i rakove, zatim razno zelje kao:lobodu, štir, koprive i dr, pa mnogobrojno lekovito bilje itd. Namirnice takvog porekla su odvelikog značaja i udela u ishrani osobito kod siromašnijeg seoskog sveta, a naročito kod pastira, kodkojih se i inače može naći srazmerno najviše ostataka i uspomena iz davne kulturne prošlosti. Kaokarakterističan primer navešću samo ovo. Jedan od ispitivača našeg narodnog života iznosi kako je pastirska hrana u Lici suha i oskudna: zimi pastiri dobijaju hleba i slanine, a leti se hrane
 zamuzom
(mešavina svežeg i kiselog ovčijeg mleka). U proleće i u leto im je nešto bolje, a to bolje je uovome: leti beru jagode, kojih tu ima dosta, a u jesen lešnike, koje spremaju i za zimu. U prolećesrču
musu,
sok iz grabova, bukova i javorova drveta, a jedu i javorovu mezgru (liko).
1
 A u ratnim igladnim godinama, koje su kod nas bile tako česte, svet se redovno vraćao iskustvima svojih predaka — koja je na taj način periodski osvežavao — pa se hranio korenjem, korom sa stabala iraznovrsnim plodovima koji se ne jedu u normalnim prilikama, pored toga što se je u većoj merikoristio onim samorodnim proizvodima koje je već inače upotrebljavao, kao što su npr. različnevrste zelja, žir i dr. Naši stari zapisi i narodna predanja obiluju kazivanjima o takvim nevoljama isredstvima kojima su se ljudi služili da se spašavaju.Od svih pomenutih samorodnih biljnih proizvoda koji dolaze u obzir u savremenoj balkanskoj narodnoj ishrani najveći značaj imaju hrastov i bukov žir. Jedenje žira u različnomobliku jest, može se reći, svuda u običaju. Što je najvažnije, tako reći i u naše dane ima toga da seod žira pravi i hleb, glavno jelo balkanskih seljaka. Toga je i kod nas u prošlosti bilo više, aupotreba žira za pravljenje hleba bila je nekada veoma rasprostranjena u zemljama gde ima hrasta.Hrast je drvo koje uspeva poglavito u Sev. Americi, Evropi i Zapadnoj Aziji. Poznato je preko 200 njegovih vrsta. Glavne su vrste koje uspevaju u Evropi: Ouercus pedunculata (hrastlužnjak), Quercus robur i Qu. cerrus (cer). U Južnoj Evropi uspeva više zimzelenih vrsta. Po našimzemljama uspeva nekoliko vrsta hrasta. Vrlo je značajno da neke vrste hrasta nose imena koja sudobile baš po ukusu svog žira:
blagim
ili
blagunj
u Srbiji i Makedoniji a
 sladunac
u Hercegovini(Quercus conferta), zatim vrste
 gorun
i
ljutik 
(Ouercus sessiliflora). I kod Bugara su poznati ti istinazivi:
 gorun, sladun
ili
blagun
i
ljutak.
Činjenica da neke vrste hrasta nose kod Južnih Slovenaimena po ukusu svog žira najbolji je dokaz kako o velikoj starini tako i o velikom rasprostranjenjuupotrebe žira u ljudskoj ishrani kod Južnih Slovena. Hrastov žir se upotrebljavao kod nas i kodnaših suseda; a delimično se i danas upotrebljava, da se melje u brašno i jede kao hleb, da se jede pečen, kuhan ili sirov, da se upotrebljava kao surogat za kafu i da se jede kao lek. Upotrebljavan jene samo u godinama gladi i oskudice, nego i u normalnim prilkama.
1
 
 Hećimović, M.:
Ovčarstvo u selu Ivčević Kosi u Lici. — Etnografska istraživanja građa II (Zagreb 1940), 99.
1
 
Milenko S. Filipović: Žir u ishrani balkanskih narodaHranljivost hrastova žira je u tome što sadrži 35% škrobnog brašna, 8% šećera, 7% belančevina, 4% masti, a pored toga sadrži 2% smole i oko 6–9% štavne kiseline, zatim gume,celuloze i dr. Od procenta štavne kiseline (tanina) zavisi da li će se žir jesti. Neke vrste žira imajumanje te kiseline, pa su bolje za jedenje. To je osobito slučaj sa Quercus Hex s istočnjačkimvrstama Qu. macrolepis i Qu. vallonea. Međutim, kao što će se videti iz daljih izlaganja, ukontinentalnom delu Balkana jede se i jeo se žir gotovo od svih vrsta hrasta koje tu uspevaju, pa iod cera, čiji je žir najoporniji. Pravilo je da tamo gde uspevaju razne vrste hrasta ljudi jedu žir odone vrste koja je najukusnija, a gde uspeva samo jedna vrsta, onda se jede taj žir što ga ima. Većovde da napomenem da nije tačno tvrđenje E. Majerhofera da naš domaći žir, zbog velikog sadržajatanina, ne dolazi u obzir kao ljudska hrana.
2
I pored te njegove rđave osobine, u našim zemljama ježir upotrebljavan kao ljudska hrana. Doduše, danas više žir nema ni u balkanskim zemljamanikakav naročit značaj u ishrani u normalnim prilikama. Ali, žir se iskorišćava za ishranu u mnogimkrajevima i na razne načine, što je sve dokaz o negdašnjoj veoma rasprostranjenoj upotrebi žira uishrani kod Južnih Slovena i drugih balkanskih naroda i o tome da je nekada žir imao značajan udeou njihovoj ishrani.
2
 
Mayerhoffer, E.:
Leksikon prehrane (Zagreb 1944), 504.
2
 
Milenko S. Filipović: Žir u ishrani balkanskih narodaH R A S T O V Ž I R U L J U D S K O J I S H R A N I
1.
 Hleb od žira
Ispitivanjem narodnog života i običaja, uglavnom dobronamerni ljudi ali bez potrebneetnološke spreme, opisujući način života i način ishrane, obraćali su pažnju u prvom redu i gotovo jedino na jela koja se gotove u kući od biljnih ili životinjskih materija što ih proizvode samadomaćinstva. O ishrani u nenormalnim prilikama oni retko govore, a gotovo nikako ne obraćaju pažnju na ono što ljudi, pastiri i deca beru i jedu onako uzgred. Stoga se u našoj nauci malo znalo ooblicima tog najstarijeg pribavljanja hrane i drugih potreba kod nas i o iskorišćavanju takvih proizvoda.U članku pod naslovom »O narodnoj hrani u Marijovu« prof. V. S. Radovanović izneo jekako je u izdvojenoj i zabačenoj oblasti Marijovu u Makedoniji i danas još sasvim dobro poznathleb od žira
(zeladov leb).
Odmah u početku svog članka naglasio je kako se ništa više nije znalo oupotrebi žira za jelo kod Srba sem jednog saopštenja d-ra Sime Trojanovića: da su gladne godine1813. u Srbiji mahom mleli žir i pekli hleb (ipak, već je bilo više podataka o tome koji su promakli prof. Radovanoviću). Prelazeći na izlaganje o upotrebi hleba od žira u Marijovu. V. S. Radovanovićiznosi kako je hleb od žira bio u Marijovu sve do Prvog svetskog rata glavna redovna hranasiromašnijeg stanovništva, a ne samo u gladnim godinama. Takav hleb se jeo osobito kad je i inačeoskudna hrana na izmaku, obično još od sredine zime i sve do nove letine. Planinska sela uMarijovu imala su svoje
 zabele
(zabrane, gajeve), koje su veoma pazila baš radi žira ili želudi.Svaki domaćin bi s jeseni brao u svom
 zabelu
žir (u selu Vaprčanima bi svaki nabrao najmanje po1000 oka), od čega bi se jedan deo upotrebio za ishranu stoke a drugi deo za ishranu čeljadi. Dok suu normalnim godinama samo siromašnij i svoju ishranu dopunjavali žirom, u gladnim godinama bižirovni hleb bio glavna hrana svega planinskog stanovništva. Žir koji bi nabrali s jeseni ljudi bi prvodobro osušili na suncu a onda smeštali u hambare
(soknice).
Žir namenjen ljudskoj ishrani najpre sestavljao u zemljanu peć, da bi pečenjem izgubio opor ili gorak a zadobio prijatniji ukus. Pečen žir bimleli, a posle se to brašno mesilo kao obično, presno (beskvasno) testo, od kog se pekao hleb. Zavreme Prvog svetskog rata (1915 – 1918) uništeni su im njihovi hrastovi
 zabeli
i otada nestajeupotreba žira u ljudskoj hrani.
3
I sam prof. Radovanović naglašava u svom radu kako se žirovnihleb upotrebljavao u planinskim selima Marijova i da ni sami Marijovci nisu bili nimalooduševljeni tom vrstom hleba. U zbirci narodnih umotvorina iz Marijova, koju je takođe objavio prof. Radovanović, ima pesma kojom se rugaju selu Vrpskom da im devojke po
 zabelima
beruželudi da od njih prave hleb.
4
Prof. Radovanović je, u pomenutom članku, ušao i u razmatranje o poreklu i starini tog načina spravljanja hleba, na što ću se i ja osvrnuti u svojim daljim izlaganjima.Upotreba žira u ishrani ljudi kod balkanskih naroda mnogo je više rasprostranjena i mnogoraznovrsnija nego što je to bilo poznato prof. Radovanoviću. Upotrebljava se ne samo hrastov negoi bukov žir. Pored toga, ne samo u Marijovu, nego i drugde je bilo da se pravi hleb od žira, a bilo jei toga da se žir jeo, pa se i danas jede, i na još primitivniji način: jednostavno pečen, kuhan ili čak isirov. Podatke za ovaj prilog prikupljao sam poglavito na svojim putovanjima. Nisam dospeo ni usve srpske oblasti a kamoli u sve druge krajeve. A pošto sam gotovo svuda tamo gde sam dospevaonailazio na upotrebu žira u ljudskoj hrani, verujem da bi se o tome moglo sabrati još mnogo građe.
3
 
 Радовановић, Војислав С.:
О народној храни у Маријову. Гласник Београдског друштва у Београду XIV(Београд 1928), 131–133.
4
Зборник за етнографију и фолклор Јужне Србије I (1931), 148.
3

Activity (31)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
AndrejaSK liked this
Dimitrije liked this
sanjapj liked this
sanjapj liked this
Ktc Grupa liked this
Ktc Grupa liked this
Ktc Grupa liked this
Ktc Grupa liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->