Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
1Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Александар М. Петровић: ПРИРОДА И ОКОЛНИ СВЕТ

Александар М. Петровић: ПРИРОДА И ОКОЛНИ СВЕТ

Ratings: (0)|Views: 38 |Likes:
Published by Bl_P
Филозофеме 8 (2008)

Резиме:
Ако смо у правилном смислу размотрили екологију природе и све-
та, закључак је да су нам потребни телеолошки и теолошки елементи
за очување од загађивања са свих страна. Кантово учење о ”техници
природе” као јединственој активној целини света, Хајдегерова маркан-
тна визија о господарењу нове техничке метафизике и Финков излаз у
окрету према космолошкој игри темељних сила Неба и Земље још боље
нам појашњавају речи Св. Григорија Паламе о сили лепоте у свету и
спасоносним могућностима Исусове молитве. Алтернатива је величање
осредњости и тенденција удобности, које имају моћ да наш живот учи-
не корисним и унеколико конформнијим, али без осећаја људске среће.

Кључне речи:
”Екологија природе”, ”Техника природе”, ”Техничка метафизика”,
”Онтолошка космологија”, ”Исусова молитва”.
Филозофеме 8 (2008)

Резиме:
Ако смо у правилном смислу размотрили екологију природе и све-
та, закључак је да су нам потребни телеолошки и теолошки елементи
за очување од загађивања са свих страна. Кантово учење о ”техници
природе” као јединственој активној целини света, Хајдегерова маркан-
тна визија о господарењу нове техничке метафизике и Финков излаз у
окрету према космолошкој игри темељних сила Неба и Земље још боље
нам појашњавају речи Св. Григорија Паламе о сили лепоте у свету и
спасоносним могућностима Исусове молитве. Алтернатива је величање
осредњости и тенденција удобности, које имају моћ да наш живот учи-
не корисним и унеколико конформнијим, али без осећаја људске среће.

Кључне речи:
”Екологија природе”, ”Техника природе”, ”Техничка метафизика”,
”Онтолошка космологија”, ”Исусова молитва”.

More info:

Published by: Bl_P on Jan 02, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/02/2010

pdf

text

original

 
 57
 Александар
 
М 
.
 Петровић
 
UDK 113/119:349.6
ПРИРОДА
 
И
 
ОКОЛНИ
 
СВЕТ
 
Резиме
:
 Ако
 
смо
 
 у
 
правилном
 
смислу
 
 размотрили
 
екологију
 
природе
 
и
 
све
-
та
 ,
 закључак
 
 је
 
да
 
су
 
нам
 
потребни
 
телеолошки
 
и
 
теолошки
 
елементи
 
 за
 
очување
 
од
 
 загађивања
 
са
 
свих
 
страна
.
 Кантово
 
 учење
 
о
техници
 
природе
као
 
 јединственој
 
активној
 
целини
 
света
 ,
 Хајдегерова
 
 маркан
-
тна
 
визија
 
о
 
господарењу
 
нове
 
техничке
 
 метафизике
 
и
 
Финков
 
излаз
 
 у
 
окрету
 
према
 
космолошкој
 
игри
 
темељних
 
сила
 
 Неба
 
и
 
 Земље
 
 још
 
боље
 
нам
 
појашњавају
 
 речи
 
Св
.
 Григорија
 
 Паламе
 
о
 
сили
 
 лепоте
 
 у
 
свету
 
и
 
спасоносним
 
 могућностима
 
 Исусове
 
 молитве
.
 Алтернатива
 
 је
 
величање
 
осредњости
 
и
 
тенденција
 
 удобности
 ,
које
 
имају
 
 моћ
 
да
 
наш
 
 живот
 
 учи
-
не
 
корисним
 
и
 
 унеколико
 
конформнијим
 ,
али
 
без
 
осећаја
 
 људске
 
среће
.
Кључне
 
 речи
:
 Екологија
 
природе
”, ”
Техника
 
природе
”, ”
Техничка
 
 метафизика
”,
Онтолошка
 
космологија
”, ”
 Исусова
 
 молитва
”.
Забринутост
 
за
 
свет
 
који
 
нас
 
окружује
,
за
 
његову
 
еколошку
 
судби
-
ну
,
није
 
нешто
 
што
 
бисмо
 
могли
 
да
 
прогласимо
 
непотребним
.
Оно
 
што
 
би
 
требало
 
да
 
буде
 
еколошко
,
тј
.
домаћински
 
пажено
 
и
 
неговано
,
а
 
то
 
 је
 
свет
 
у
 
коме
 
живимо
,
захтева
 
и
 
одговарајући
 
појам
 
о
 
природи
 
света
 
и
 
тла
 
уређеног
 
поретка
 
у
 
коме
 
се
 
налазимо
.
Именујући
 
свет
 
и
 
његову
 
исправ
-
ност
,
он
 
обраћа
 
пажњу
 
на
 
сам
 
појам
 
требања
,
као
 
главни
 
појам
 
Кантове
 
практичне
 
философије
,
који
 
упућује
 
на
 
прелаз
 
у
 
хеуристички
 
сагледава
-
ну
 
природност
 
природе
 
из
 
хоризонта
 
њеног
 
технолошки
 
срачунатог
 
и
 
на
 
искориштавање
 
окренутог
 
и
 
обрачунатог
 
лика
(
а
 
што
 
опет
 
упућује
 
на
 
тематизацију
 
поимања
 
његове
 
философије
 
природе
).
Кантово
 
поимање
 
технике
 
природе
као
 
 јединствене
 
активне
 
целине
 
 је
 
еколошко
 
у
 
том
 
смислу
 
да
 
има
 
своју
 
позадинску
 
херменеутичку
 
тежину
 
која
 
апострофи
-
 ра
 
хеуристички
 
значај
 
интенционалитета
 
телеолошких
 
и
 
теолошких
 
мо
-
мената
 
теоријских
 
концепција
 
природе
.
Она
 
 је
 
на
 
тај
 
начин
 
посредујући
 
моменат
 
са
 
којим
 
се
 
код
 
савременог
 
човека
 
остварује
 
могућност
 
да
 
за
-
корачи
 
према
 
властитој
 
сврси
 
бивствовања
 
и
 
Божијем
 
сјају
 
и
 
слави
 
из
 
свега
 
што
 
 јесте
.
Технички
 
или
 
уметнички
 
карактер
 
природе
 
код
 
Канта
 
подразумева
 
 реални
 
свет
 
са
 
својим
– 
условно
 
 речено
– 
механичким
 
устрој
-
 
 58
ством
,
како
 
се
 
он
 
д
â
сагледати
 
у
 
трансценденталној
 
перспективи
,
али
 
се
 
такође
 
види
 
и
 
из
 
идеје
 
лепоте
 
као
 
украшености
 
поретка
 
у
 
коме
 
 је
 
кроз
 
питање
 
намере
 
стварања
 
света
 
истакнут
 
нарочито
 
важан
 
смисао
 
појма
 
сврхе
,
који
 
 је
,
сходно
 
својим
 
философским
 
поимањима
,
прецизирао
 
као
 
ентелехички
 
караткер
 
унутрашње
 
сврсисходности
 
бивствовања
 
и
 
удо
-
стојеност
 
близини
 
Божијег
 
бивства
.
Са
 
модерним
 
принципом
 
 релативи
-
зације
 
свега
 
што
 
 јесте
,
као
 
оним
 
латентно
 
припремљеним
 
и
 
епохално
 
произведеном
 
у
 
крилу
 
тродимензионално
 
институционализоване
 
науке
 (
са
 
чиме
 
 је
 
промењено
 
и
 
схватање
 
каузалности
),
ступила
 
 је
 
на
 
сцену
 
епоха
 
другачијег
 
поимања
.
Нове
 
хоризонте
 
партикуларних
 
осмишљава
-
ња
 
стварности
 
понудио
 
 је
 
поглед
 
на
 
свет
 
са
 
претпоставком
 
до
 
тада
 
непо
-
знате
 
атомизације
 
ејдоса
 
и
 
њихове
 
патентне
 
примене
 
у
 
пракси
.
На
 
дело
 
 је
 
ступило
 
становиште
 
по
 
коме
 
се
 
оно
 
што
 
 је
 
стварно
 
 ра
-
зоткрива
 
као
 
стање
 
које
,
осигуравањем
 
услова
,
може
 
и
 
изазвано
 
да
 
се
 
симулира
,
прати
 
истовремено
,
или
 
упознаје
 
са
 
оним
 
што
 
иде
 
 једно
 
за
 
дру
-
гим
 
као
 
проверено
 
сазнајно
 
достигнуће
.
Сасвим
 
сходно
 
оваквом
(
лако
 
измичућем
)
праћењу
 
подручја
 
истраживања
,
Хајдегер
 
 је
 
приметио
: ”
Нико
 
не
 
може
 
 рећи
 
да
 
ли
 
 је
,
усред
 
највеће
 
опасности
,
уметности
 
дата
 
та
 
нај
-
већа
 
могућност
 
њене
 
суштине
.
Али
,
можемо
 
се
 
чудити
.
 Чему
?
Другој
 
могућности
:
да
 
дивљање
 
технике
 
свугде
 
узме
 
маха
,
тако
 
да
 
 једнога
 
дана
,
преко
 
свега
 
техничког
,
суштина
 
технике
 
буде
 
у
 
догађају
 
истине
.
Будући
 
да
 
суштина
 
технике
 
није
 
ништа
 
техничко
,
суштинско
 
 размишљање
 
о
 
техници
 
и
 
одлучан
 
 разрачун
 
са
 
њом
 
морају
 
се
 
извести
 
у
 
области
 
која
 
 је
,
с
 
 једне
 
стране
,
сродна
 
са
 
суштином
 
технике
,
а
 
с
 
друге
,
темељно
 
се
 
од
 
ње
 
 разликује
.”
1
 
У
 
ситуацији
 
отварања
 
свега
– 
када
 
ништа
 
није
 
немогуће
 
у
 
неком
 
истомерном
 
заједничком
 
враћању
 
кроз
 
страна
 
испуњења
,
чиме
 
се
 
отвара
 
простор
 
за
 
појављивањем
 
другог
 
као
 
страног
,
у
 
саприпадном
 
повлаче
-
њу
 
онога
 
што
 
не
 
може
 
да
 
се
 
повуче
– 
то
 
друго
 
бива
 
својеврсан
 
сурогат
.
У
 
дијалогу
 
песништва
 
и
 
философије
 
истина
 
се
 
догађа
 
као
 
пропитивање
 
ишчезавања
 
божанског
”,
са
 
чиме
 
надире
 
нововековни
 
нихилизам
,
и
 
ишчезавају
Очеве
 
зраке
”,
од
 
којих
 
се
 
живи
,
а
 
у
 
чијем
 
недостајању
 
кроз
 
бивствовање
 
и
 
време
 
Мартин
 
Хајдегер
 
то
 
препознаје
 
као
 
незаборавно
 
догађање
.
У
 
писму
 
Жану
 
Бофреу
 
из
1946,
он
 
и
 
изричито
 
каже
 
да
 
 је
 
њего
-
во
 
властито
 
мишљење
 
сећање
 
на
 
бивствовање
 
и
 
ништа
 
спољашње
.
При
-
падно
 
бивствовању
,
оно
 
мисли
 
бивствовање
.
Ранији
 
списи
 
су
 
чинили
 
при
-
прему
 
за
 
прелаз
 
до
 
окрета
 
ка
 
бивствовању
.
Место
 
бивствовања
 
 јесте
 
у
 
његовој
 
сместивости
,
а
 
он
 
 је
 
налази
 
у
 
песничком
 
казивању
 
као
кући
 
1
 
М
.
Хајдегер
,
 Питање
 
о
 
техници
,
у
:
 Предавања
 
и
 
 расправе
,
Београд
, 1999,
стр
. 32.
 
 59
бивствовања
”,
сазданој
 
или
 
као
 
претресање
(
 расправа
)
или
 
као
 
пут
 
миш
-
љења
 
који
 
одговара
 
на
 
питање
.
Тиме
 
 је
 
уздрмана
 
и
 
сама
 
човекова
 
сушти
-
на
,
али
 
феноменолошки
 
темпирана
 
као
 
 Die Sprache als die Sprache zur Sprache bringen
,
чиме
 
се
 
указује
 
на
 
феноменолошку
 
аутентичност
 
човека
 
као
 
присутности
 
њему
 
својствене
 
суштине
,
проистекле
 
из
 
односа
 
према
 
бивствовању
.
 Човекову
 
суштину
 
традиционално
 
 је
 
држао
 
да
 
познаје
 
ис
-
торијски
 
хуманизам
,
а
 
науке
 
које
 
су
 
 је
 
артикулисале
 
именоване
 
су
 
ху
-
манистичким
 
наукама
.
Кант
 
 је
 
захтевао
 
укључивање
 
човека
 
у
 
светске
 
токове
 
на
 
умнопрактичан
 
начин
,
у
 
коме
 
ће
 
гола
 
контемплација
 
школских
 
 разматрања
 
бити
 
превазиђена
 
делима
,
а
 
за
 
Мартина
 
Хајдегера
 
добро
 
оно
-
га
бити
као
 
хуманистичка
 
перспектива
 
више
 
није
 
ништа
 
 једнозначно
 
нити
 
саморазумљиво
 
у
 
повезаном
 
 разумевању
 
ствари
.
У
 
спису
 
О
 
 хуманизму
,
Хајдегер
 
 расправља
 
о
 
смислу
 
коначности
 
света
 
и
 
беззавичајности
 
његовој
,
која
 
се
 
ширила
 
из
 
пукотине
 
материја
-
листичких
 
инструкција
,
извлачећи
 
ваљано
 
 расуђивање
:
Суштина
 
 ма
-
теријализма
 
не
 
састоји
 
се
 
у
 
тврђењу
 
да
 
 је
 
све
 
материја
,
него
 
пре
 
у
 
метафизичком
 
одређењу
 
према
 
којем
 
се
 
све
 
бивствујуће
 
појављује
 
као
 
 материјал
 
 рада
.
Нововековно
-
метафизичка
 
суштина
 
 рада
 
антиципира
-
на
 
 је
 
у
 
Хегеловој
 
Феноменологији
 
духа
 
као
 
самоуспостављајући
 
процес
 
безусловне
 
производње
,
то
 
 јест
 
као
 
попредмећивање
 
стварности
 
од
 
стране
 
човека
 
искушеног
 
као
 
субјективност
.
Суштина
 
материјализма
 
скрива
 
се
 
у
 
суштини
 
технике
,
о
 
којој
 
се
(
техници
)
додуше
 
много
 
пише
,
али
 
мало
 
мисли
.
У
 
својој
 
суштини
,
техника
 
 је
 
бивствовноисторијска
 
судбина
 
истине
 
бивствовања
 
која
(
истина
)
почива
 
у
 
забораву
.
Наиме
,
техника
 
не
 
само
 
да
 
се
 
етимолошки
 
изводи
 
из
 
грчког
 

 
већ
 
она
 
и
 
су
-
штински
 
и
 
историјски
 
потиче
 
из
 

-
а
,
као
 
начин
 

-
а
,
то
 
 јест
 
поочигледњивања
 
бивствујућега
.
Као
 
облик
 
истине
,
техника
 
има
 
свој
 
те
-
мељ
 
у
 
историји
 
метафизике
.
Сама
 
метафизика
 
 јесте
 
особена
 
и
 
досад
 
 је
-
дино
 
прегледна
 
фаза
 
историје
 
бивствовања
.”
2
 
У
 
доба
 
ступања
 
на
 
сцену
 
принципа
 
субјективности
 
заокупљеног
 
успостављањем
 
воље
 
за
 
вољу
 (
подвргавање
 
свега
 
бивствања
 
субјектитету
 
воље
 
појединца
 
у
 
 релативи
-
зујућим
 
стањима
 
ствари
 
као
 
самопотврђивање
 
воље
 
која
 
значи
 
изостаја
-
ње
 
односа
 
скрби
 
и
 
чувања
),
природа
 
се
 
појављује
 
као
 
 рачунски
 
утврдив
 
и
 
информативно
 
исцрпив
 
систем
.
Ту
 
долази
 
до
 
 распадања
 
философије
 
у
 
поједине
 
науке
,
чије
 
се
 
 јединство
 
на
 
нови
 
начин
 
успоставља
 
у
 
киберне
-
тици
 
као
 
пандану
 
конструктивизма
 
физичке
 
механике
.
Нововековна
 
фи
-
зичка
 
теорија
 
природе
 
утрла
 
 је
 
пут
 
суштини
 
модерне
 
технике
,
као
 
 још
 
увек
 
недовољно
 
препознати
 
претеча
 
техничког
 
постоља
 
или
 
успостав
-
љању
 
новог
 
представодајног
 
погона
 
стварности
.
На
 
тај
 
начин
 
секторски
 
2
 
М
.
Хајдегер
,
 Писмо
 
о
 
 хуманизму
,
у
:
 Путни
 
 знакови
,
Београд
, 2003,
стр
. 302.

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->