Orjentacioni Raspored Nastavnog Gradiva Za 5.r.o.š

Јагода Жунић
ОРИЈЕНТАЦИОНИ РАСПОРЕД
НАСТАВНОГ ГРАДИВА
СА ПРИПРЕМАМА
ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК У 5. РАЗРЕДУ
Завод за уџбенике, Београд

Београд, Обилићев венац 5
www@zavod.co.rs
1
Рецензент
Александра Лалић, професор ОШ „Филип Филиповић“ у Београду
Уредници
мр Бранислава Марковић,
Драгица Морић - Радовановић
Одговорни уредник
Слободанка Ружичић
Директор и главни уредник

Милољуб Албијанић
2
САДРЖАЈ
1. Предговор
2. Наставни план и програм
3. Глобални план
4. Оперативни план са припремама
3
1. ПРЕДГОВОР
Оријентациони распоред наставног градива са припремама за српски језик за пети разред основне школе треба да послужи наставницима српског језика као оријентир
како да спроведу наставу у 5. разреду.
Годишњи фонд часова подељн је на: књижевност, језик − граматика, правопис, језичка култура. Већи број часова посвећен је утврђивању, а у циљу постизања трајног
знања и умења ученика.
Осим циљева и задатака прописаних Правилником о наставном плану и програму за пети разред основног образовања и васпитања дајемо и самостално припремљене
задатке.
Табеларно је приказан распоред наставних јединица у годишњем плану, са прецизирањем наставних тема (1. Мудрост светом влада, 2. Неустрашива реч, 3. Бескрајна чуда
света, 4. Необичне пустоловине, 5. Благо мајци која те родила, 6. Чаролија љубави, 7. Радознала чула, 8. Чаробни врт детињства). Наведен је број часова по наставној теми уз
редни број часа, затим наставне јединице и за сваку наставну јединицу тип часа, корелација са другим предметима, активности ученика и активности наставника.
Прецизно је обрађено свих 180 часова.
Свака наставна јединица има конкретне циљеве (образовни, васпитни и функционални) и тип часа, а у складу са садржајем часа прецизно одабране наставне методе,
облике и наставна средства. Разноликошћу метода, облика рада и наставних средстава најразноврсније приступамо свакој наставној јединици.
Садржај часа подељен је на уводни, главни и завршни део, уз домаће задатке који ученике подстичу да обрађено градиво увежбавају код куће.
У садржају часа наводимо примере из наставне праксе, које сваки наставник може искористити као полазне идеје током обраде, утврђивања и систематизације градива.
Препоручујемо и употребу читанке, граматике и радне свеске.
Свака припрема садржи и анализу часа, коју наставник самостално попуњава као степен успешности часа и могућност побољшања рада.
Такође предлажемо програме допунске и додатне наставе, као и полугодишње и годишње тестове.
Основна одлика ових припрема су поступност и систематичност у свакој од 180 наставних јединица, што је нарочито важно код израде писмених задатака, где се
поступно током целог тромесечја раде адекватне говорне, писмене и правописне вежбе, тако да писмени задаци долазе као продукт апсолутне припреме ученика. Наводимо и теме
писмених задатака, што може бити подстицај за креативнији рад.
4
2. НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ
СРПСКИ ЈЕЗИК
Циљ и задаци
Циљ наставе српског језика јесте да ученици овладају основним законитостима српског књижевног језика на којем ће се усмено и писмено правилно изражавати, да упознају,
доживе и оспособе се да тумаче одабрана књижевна дела, позоришна, филмска и друга уметничка остварења из српске и светске баштине.
Задаци наставе српског језика:
− развијање љубави према матерњем језику и потребе да се он негује и унапређује;
− описмењавање ученика на темељима ортоепских и ортографских стандарда српског књижевног језика;
− поступно и систематично упознавање граматике и правописа српског језика;
− упознавање језичких појава и појмова, овладавање нормативном граматиком и стилским могућностима српског језика;
− оспособљавање за успешно служење књижевним језиком у различитим видовима његове усмене и писмене употребе и у различитим комуникационим ситуацијама (улога
говорника, слушаоца, саговорника и читаоца);
− уочавање разлике између месног говора и књижевног језика;
− развијање осећања за аутентичне естетске вредности у књижевној уметности;
− развијање смисла и способности за правилно, течно, економично и уверљиво − усмено и писмено изражавање, богаћење речника, језичког и стилског израза;
− увежбавање и усавршавање гласног читања и читања у себи (доживљајног – изражајног, интерпретативног, истраживачког; читање с разумевањем, логичко читање) у складу са
врстом текста (књижевним и осталим текстовима);
− оспособљавање за читање, доживљавање, разумевање, свестрано тумачење и вредновање књижевноуметничких дела разних жанрова;
− упознавање, читање и тумачење популарних и информативних текстова из илустрованих енциклопедија и часописа за децу;
− поступно и систематично оспособљавање ученика за логичко схватање и критичко процењивање прочитаног текста;
− развијање потребе за књигом, способности да се њоме ученици самостално служе као извором сазнања; навикавање на самостално коришћење библиотеке (одељењске, школске,
месне);
5
− поступно овладавање начином вођења дневника о прочитаним књигама;
− поступно и систематично оспособљавање ученика за доживљавање и вредновање сценских остварења (позориште, филм);
− усвајање основних функционалних појмова и теоријских појмова из књижевности, позоришне и филмске уметности;
− упознавање, развијање, чување и поштовање властитог националног и културног идентитета на делима српске књижевности, позоришне и филмске уметности, као и других
уметничких остварења;
− развијање поштовања према културној баштини и потребе да се она негује и унапређује;
− навикавање на редовно праћење и критичко процењивање часописа за децу и емисија за децу на радију и телевизији;
− подстицање ученика на самостално језичко, литерарно и сценско стваралаштво;
− подстицање, неговање и вредновање ученичких ваннаставних активности (литерарна, језичка, рецитаторска, драмска, новинарска секција и др.);
− васпитавање ученика за живот и рад у духу хуманизма, истинољубивости, солидарности и других моралних вредности;
− развијање патриотизма и васпитавање у духу мира, културних односа и сарадње међу људима.
Пети разред
Оперативни задаци:
− проверавање и систематизовање знања стечених у претходним разредима;
− овладавање простом реченицом и њеним деловима;
− појам сложене реченице;
− увођење ученика у појам променљивости и непроменљивости врста речи;
− стицање основних знања о именицама, значењима и функцијама падежа;
− стицање основних знања о именичким заменицама и бројевима;
− стицање основних знања о глаголима (видовима и функцијама);
− оспособљавање ученика за уочавање разлике у квантитету акцента;
6
− савладавање елемената изражајног читања и казивања текстова, одређених програмом;
− увођење ученика у тумачење мотива, песничких слика и изражајних средстава у лирској песми;
− увођење ученика у структуру епског дела, с тежиштем на књижевном лику и облицима приповедања;
− увођење ученика у тумачење драмског дела, са тежиштем на драмској радњи и лицима;
− оспособљавање ученика за самостално, планско и економично препричавање, причање, описивање, извештавање, те за обједињавање разних облика казивања (према захтевима
програма).
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
ЈЕЗИК
Граматика
Обнављање, проверавање и систематизовање знања која се у овом и старијим разредима проширују и продубљују, до нивоа њихове примене и аутоматизације у изговору и
писању у складу са књижевнојезичком нормом и правописом.
Проста реченица − обнављање знања о главним реченичним члановима (конституентима): предикату, као централном члану реченице, и субјекту, као независном члану реченице,
који се слажу у роду и броју. Именски предикат. Зависни реченични чланови: прави и неправи објекат − допуна глагола и прилошке одредбе за место, време, начин, узрок, меру и
количину; атрибут и апозиција.
Систематизација знања о члановима реченице: главни (независни) и зависни.
Приликом усвајања и обнављања знања о прилошким одредбама уочавање и препознавање прилога, њиховог значења и функције у реченици.
Сложена реченица − појам и препознавање (указивање на функцију личног глаголског облика).
Уочавање везника у сложеној реченици и указивање на њихову функцију.
Појам променљивости и непроменљивости речи. Променљиве речи: именице, заменице, придеви, бројеви, глаголи; непроменљиве речи: прилози, предлози, везници, узвици,
речце.
Промена именица (деклинација): граматичка основа, наставак за облик, појам падежа. Уз промену именица указује се на гласовне алтернације (у руци), ради правилног говора и
писања, али се не обрађују.
Основне функције и значења падежа: номинатив − субјекат и део именског предиката; генитив − припадање и део нечега; датив − намена и управљеност; акузатив − објекат;
вокатив − дозивање, скретање пажње, обраћање; инструментал − средство и друштво, употреба у инструменталу; локатив − место.
7
Уз обраду падежа, уочавање и препознавање предлога и њихове функције.
Придеви − обнављање и систематизација: значење и врсте придева; слагање придева са именицом у роду, броју и падежу. Промена; компарација придева; функција придева у
реченици, придевски вид.
Именичке заменице − личне заменице: промена, наглашени и ненаглашени облици, употреба личне заменице сваког лица себе, се; неличне именичке заменице (ко, што, итд.).
Глаголи − несвршени и свршени (глаголски вид); прелазни, непрелазни и повратни глаголи (глаголски род). Инфинитив и инфинитивна основа. Грађење и основна функција
глаголских облика. Презент, презентска основа; наглашени и ненаглашени облик презента помоћних глагола; радни глаголски придев, перфекат, футур I.
Бројеви − појам и употреба бројева; систематизација врста; главни (основни, збирни) и редни; значење бројева.
Уочавање разлике у квантитету акцента (на тексту).
Правопис
Проверавање, понављање и увежбавање садржаја из претходних разреда (писање присвојних придева са наставницима) -ов, -ев, -ин; и присвојних придева који се завршавају на
гласовне групе: -ски, -шки, -чки; управног говора; вишечланих географских имена, основних и редних бројева и др.).
Писање придева изведених од именица у чијој се основи налази ј (нпр. армијски).
Писање назива разних организација и њихових тела (органа). Писање заменица у обраћању: Ви.
Писање генитива, акузатива, инструментала и локатива именичких одричних заменица; одрична речца не уз именице, придеве и глаголе; речца нај у суперлативу.
Тачка и запета. Запета уз вокатив и апозицију. Три тачке. Цртица.
Навикавање ученика на коришћење правописа (школско издање).
Ортоепија
Правилан изговор гласова: е, р, с, з
Вежбе у изговарању дугих и кратких акцената.
Уочавање разлике у интонацији упитних реченица (Ко је дошао? Милан је дошао?).
Интонација и паузе везане за интерпункцијске знакове: запету, тачку и запету и три тачке.
8
КЊИЖЕВНОСТ
Лектира
Лирика
Народна песма: Вила зида град
Народна песма: Војевао бели Виде, коледо
Обредне народне календарске песме (избор)
Бранко Радичевић: Ђачки растанак (одломак)
Јован Јовановић Змај: Песма о песми
Војислав Илић: Зимско јутро
Душан Васиљев: Домовина
Јован Дучић: Поље
Десанка Максимовић: Покошена ливада
Стеван Раичковић: Лето на висоравни
Мирослав Антић: Шашава песма
Бранко В. Радичевић: Кад мати меси медењаке, Кад отац бије
Добрица Ерић: Вашар у Тополи (одломак)
Епика
Народна песма: Свети Саво
Народна песма: Женидба Душанова
Епске народне песме старијих времена (о Немањићима и Мрњавчевићима) (избор)
9
Народне питалице, загонетке и пословице (избор)
Народна приповетка: Еро с онога свијета
Народна приповетка: Дјевојка цара надмудрила
Народне бајке, новеле, шаљиве народне приче и приче о животињама (избор)
Вук Ст. Караџић: Житије Ајдук-Вељка Петровића (одломак)
Милован Глишић: Прва бразда
Стеван Сремац: Чича Јордан (одломак)
Бранислав Нушић: Хајдуци
Иван Цанкар: Десетица
Бранко Ћопић: Башта сљезове боје (избор приче из циклуса Јутра плавог сљеза)
Иво Андрић: Мостови
Гроздана Олујић: Небеска река
Стеван Раичковић: Мале бајке или Велико двориште (избор)
Данило Киш: Дечак и пас
Данијел Дефо: Робинзон Крусо
Марк Твен: Доживљаји Тома Сојера
Жил Верн: 20 000 миља под морем (одломак)
Драма
Бранислав Нушић: Кирија
Душан Радовић: Капетан Џон Пиплфокс
10
Љубиша Ђокић: Биберче
Допунски избор
Душан Радовић: Антологија српске поезије за децу
Милован Витезовић: Шешир професора Косте Вујића (одломак)
Горан Петровић: Пронађи и заокружи (одломак)
Вида Огњеновић: Путовање у путопис (одломак)
Тиодор Росић: Златна гора
Л. Н. Толстој: Девојчица и крчаг
А. П. Чехов: Шала
Са предложеног списка, или слободно, наставник бира најмање три, а највише пет дела за обраду.
Научнопопуларни и информативни текстови
Никола Тесла: Моји изуми
Милутин Миланковић: Успомене, доживљаји, сазнања (избор)
Павле Софрић Нишевљанин: Главније биље у народном веровању и певању код нас Срба (одељци о ружи, босиљку, храсту, липи...)
Веселин Чајкановић: Студије из српске религије и фолклора (Сунце, Месец, ружа, босиљак...)
Грчки митови (избор)
Избор из књига, енциклопедија и часописа за децу.
Тумачење текста
Увођење ученика у анализу лирских, епских и драмских дела: мотиви и песничке слике у лирској песми; уочавање и образлагање поступака у обликовању књижевних ликова.
Систематско навикавање ученика на тумачење ликова са више становишта: епско (у акцији), чулно (изглед), лирско (осећања), драмско (сукоби), психолошко (мотивисање
поступака); социолошко (услови формирања и испољавања), етичко (процењивање ставова и поступака).
11
Уочавање и тумачење форми приповедања (облика излагања) у епском тексту (нарација, дескрипција, дијалог).
Откривање композиције епског и драмског дела; увиђање и образлагање значајних појединости у структури дела.
Откривање језичкостилских средстава којима су обликоване слике и изазвани уметнички утисци у књижевном делу и образлагање њихове уметничке функције. Читање и
критичко процењивање одломака из бележака о прочитаној лектири.
Усвајање образовних и васпитних вредности научнопопуларног текста.
Књижевнотеоријски појмови
Радом на тексту и путем читалачког искуства ученици увиђају и усвајају одређене књижевнотеоријске појмове.
Лирика
Лирски субјекат (увиђање разлике између лирског субјекта и песника).
Композиција; мотиви и песничке слике као елементи композиције лирске песме; аналитички увид у водећи (главни) мотив, уметничке појединости и поенту песме.
Врсте стихова према броју слогова у лирској песми: експресивност, изражајност, ритмичност.
Језичкостилска изражајна средства: епитет, ономатопеја, поређење.
Врсте ауторске и народне лирске песме: описна (дескриптивна) песма, митолошка народна песма, обредна народна лирика.
Епика
Приповедач (увиђање разлике између епског приповедача и писца).
Облици приповедања (излагања): описивање, уочавање и образлагање облика приповедања у првом и трећем лицу; дијалог.
Фабула: елементи фабуле; уметнички поступци у развијању радње у епском делу.
Врсте стихова према броју слогова у народној епској песми: експресивност, изражајност, ритмичност.
Карактеризација: појам и врсте; етичка и језичка карактеризација ликова.
Врсте епских дела у стиху и прози: епска народна песма, бајка, новела, шаљива народна прича, прича о животињама.
Драма
12
Драмска радња (основни појмови о развијању драмске радње).
Драмски дијалог (основни појмови о дијалогу у драмском делу).
Чин, појава, лица у драми.
Драма и позориште: драмски писац, глумац, редитељ, лектор, сценограф, костимограф и гледалац.
Драмске врсте: драма за децу, радио и телевизијска драма.
Функционални појмови
Ученици се подстичу да разумеју, усвоје и у одговарајућим говорним и наставним ситуацијама примењују следеће функционалне појмове: свест, машта, доживљај, расположење,
емпатија (преношење у душевни свет другог); став, гледиште, запажање, поређење, закључак; узрок − последица, главно − споредно, лично − колективно, реално − фантастично;
стил, сликовитост, изражајност; одломак, локализовање; писац, песник, читалац; искреност, правичност, солидарност, честитост, племенитост, досетљивост, духовитост.
Читање
Увежбавање читања у себи, доживљајног и истраживачког читања; читање с разумевањем и са постављеним задацима у функцији истраживања, упоређивања, документовања,
одабирања примера и тумачења текста; читање с оловком у руци (писање подсетника за рад на тексту, припремање за анализу текста).
Посебно припремање проученог текста ради увежбавања изражајног читања (тематска и емоционална условљеност ритма, темпо, паузирање и реченички акценат). Увежбавање
изражајног читања у функцији убедљивог казивања и рецитовања. Учење напамет и изражајно казивање одломака из епске поезије и прозе и рецитовање неколико лирских
песама.
ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА
Основни облици усменог и писменог изражавања
Препричавање кратких текстова. Уочавање структуре приче грађене хронолошким редом (увод − почетак приче, ток радње − истицање најважнијих момената, врхунац и
завршетак). Препричавање динамичне сцене из епског дела, филма и телевизијске емисије.
Причање о догађајима (хронолошки ток радње) и описивање доживљаја − према сачињеном плану. Причање о измишљеном догађају на основу дате теме − према самостално
сачињеном плану, уз консултовање са наставником.
Описивање: једноставног радног поступка; спољашњег и унутрашњег простора; појединости у природи.
Уочавање успелих књижевних портрета и језичко-стилских средстава којима су остварени. Портретисање личности из непосредне околине према сачињеном плану.
Уочавање језичко-стилских средстава у одломцима дескриптивног карактера у лирским и епским делима.
13
Извештавање; вест; обликовање вести према питањима: ко, шта, када, где, како и зашто.
Усмена и писмена вежбања
Уочавање разлике између говорног и писаног језика.
Комбиновање говорних и правописних вежби − говорна интерпретација интерпункцијских знакова (подизање тона испред запете и испред три тачке, а спуштање испред тачке и
тачке и запете).
Ортоепске, граматичке, лексичке и стилске вежбе у усменом и писаном изражавању различитих садржаја (препричавање, причање, описивање, извештавање и др.).
Препричавање динамичне сцене из епског дела, филма, телевизијске емисије − према заједничком плану.
Причање о догађајима (хронолошки ток радње) и описивање доживљаја − по самостално сачињеном плану.
Описивање спољашњег и унутрашњег простора, појединости у природи − по датом плану. Портретисање личности из непосредне околине − према датом плану.
Писмо (међушколско дописивање); општа правила о писму као саставу и облику општења.
Ортоепске вежбе: увежбавање правилног изговора речи, исказа, реченица, пословица, брзалица, загонетака, питалица, краћих текстова; слушање звучних записа, казивање
напамет лирских и епских текстова; снимање казивања и читања, анализа снимка и вредности.
Лексичке и семантичке вежбе: изналажење синонима и антонима, уочавање семантичке функције акцента; некњижевне речи и туђице − њихова замена језичким стандардом;
основно и пренесено значење речи.
Синтаксичке и стилске вежбе: састављање и писање реченица према посматраним предметима на слици и заданим речима; састављање и писање питања о тематској целини у
тексту, на слици, у филму; писање одговора на та питања.
Коришћење уметничких, научнопопуларних и ученичких текстова као подстицаја за сликовито казивање. Вежбе за богаћење речника и тражење погодног израза. Уопштено и
конкретно казивање. Промена гледишта. Уочавање и отклањање безначајних појединости и сувишних речи у тексту и говору. Отклањање празнословља и туђица. Отклањање
нејасности и двосмислености.
Увежбавање технике у изради писменог састава (тежиште теме, избор и распоред грађе, основни елементи композиције и груписање грађе према композиционим етапама).
Уочавање пасуса као уже тематске целине и његове композицијско-стилске функције.
Осам домаћих писмених задатака и њихова анализа на часу.
Четири школска писмена задатка − по два у сваком полугодишту (један час за израду задатка и два за анализу и писање побољшање верзије састава)*
*„Просветни гласник“, бр. 6 од 25. јуна 2007.

14
Уџбеници за ученике:
• Љ. Бајић, З. Мркаљ: Читанка за 5. разред, Завод за уџбенике, Београд, 2007.
• М. Николић, М. Николић: Српски језик и језичка култура за 5. разред, Завод за уџбенике, Београд, 2007.
• М. Николић, М. Николић: Радна свеска за српски језик у 5. разреду основне школе, Завод за уџбенике, Београд, 2007.
• Књиге лирске, епске и драмске поезије предвиђене програмом за пети разред; допунски избор и научнопопуларни и информативни текстови.
Литература за реализацију програма:

• Љ. Бајић, З. Мркаљ: Читанка за 5. разред, Завод за уџбенике, Београд, 2007.
• М. Николић, М. Николић: Српски језик и језичка култура за 5. разред, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2007.
• М. Николић, М. Николић: Радна свеска за српски језик у 5. разреду основне школе, Завод за уџбенике, Београд, 2007.
• М. Николић: Методика наставе српског језика и књижевности, Завод за уuбенике и наставна средства, Београд, 1988.
• П. Илић: Методика наставе српског језика и књижевности, Прометеј, Нови Сад, 1991.
• С. Маринковић: Методика креативне наставе српског језика и књижевности, Креативни центар, Београд, 2003.
• М. Андрић: Наставно проучавање народног песништва, Завод за уuбенике и наставна средства, Београд, 1997.
• Живојин Станојчић, Љубомир Поповић: Граматика српског језика, Завод за уџбенике, Београд, 2008.
• М. Пешикан, Ј. Јерковић, М. Пижурица: Правопис српскога језика, Матица српска, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1997.
• И. Тартаља: Теорија књижевности, Завод за уџбенике, Београд, 2008.
• Р. Пешић, Н. Милошевић-Ђорђевић: Народна књижевност, Требник, Београд, 1997.
• Речник књижевних термина, уредник Д. Живковић, Нолит, Београд, 1992.
• В. Јанковић: Митови и легенде, СКЗ, Београд 2006.
• П. Булат, В. Чајкановић: Митолошке речник, СКЗ, Београд 2007.
• М. Николић: Стилске вежбе, Просветни преглед, Београд, 2000.
15
3. ГЛОБАЛНИ ПЛАН
НАСТАВНА ОБЛАСТ Број часова обраде, утврђивања и обнављања
КЊИЖЕВНОСТ 64
ЈЕЗИК И ПРАВОПИС 69
ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА 47
УКУПНО 180
Ред. Наставна тема Књижевност Језик Језичка Укупно

бр. култура
1. МУДРОСТ СВЕТОМ 8 5 7 20
ВЛАДА
2. НЕУСТРАШИВА РЕЧ 5 12 6 23
3. БЕСКРАЈНА ЧУДА 7 11 2 20
СВЕТА
4. НЕОБИЧНЕ 5 8 8 21
ПУСТОЛОВИНЕ
5. БЛАГО МАЈЦИ КОЈА 9 12 6 27
ТЕ РОДИЛА
6. ЧАРОЛИЈА ЉУБАВИ 9 8 6 23
7. РАДОЗНАЛА ЧУЛА 7 7 4 18
8. ЧАРОБНИ ВРТ 14 6 8 28
ДЕТИЊСТВА
64 69 47 180
Ред. Наставна тема Обрада Утврђивање Систематизација Други типови Укупно

бр.
1. МУДРОСТ СВЕТОМ 11 5 / 4 20
ВЛАДА
2. НЕУСТРАШИВА РЕЧ 10 9 / 4 23
3. БЕСКРАЈНА ЧУДА 13 5 / 2 20
СВЕТА
4. НЕОБИЧНЕ 8 7 1 5 21
ПУСТОЛОВИНЕ
5. БЛАГО МАЈЦИ КОЈА 14 8 / 5 27
ТЕ РОДИЛА
6. ЧАРОЛИЈА ЉУБАВИ 9 10 1 3 23
7. РАДОЗНАЛА ЧУЛА 7 4 3 4 18
8. ЧАРОБНИ ВРТ 11 7 3 7 28
ДЕТИЊСТВА
УКУПНО 83 55 8 34 180
16
Ред. Бр. Ред. Тип часа Корелација Активности Активности
Бр. Наставна тема час. бр. НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ученика наставника
Н.т. по н. ј.
н.
т.
1. МУДРОСТ СВЕТОМ 20 1. Уводни час ГВ Ликовна Слушање Организатор и
Књига коју највише волим − реализатор
ВЛАДА 2. препоручујем својим вршњацима ГВ култура Писање наставног
Музичка процеса и
Изражајно читање непознатог текста мултимедијалне
3. ПРОВЕРА култура Читање наставе
Диктат: Употреба великог слова, тачке,
4. запете, управног говора УТВРЂИВАЊЕ Историја Препричавање
Еро с онога свијета, шаљива народна Партнер у
5. прича ОБРАДА Географија педагошкој
Шаљиве народне приче (Избор) и афективној
6. ОБРАДА Енглески Рецитовање комуник.
Провера усвојеног градива од првог до
7. четвртог разреда (тест) ПРОВЕРА језик
8. Анализа провере знања УТВРЂИВАЊЕ Немачки Описивање Подстиче
9. Дјевојка цара надмудрила, народна новела ОБРАДА језик Усмена на
10. Дјевојка цара надмудрила УТВРЂИВАЊЕ Информатика драматизација размишљање,
Допунски текст: Краљ и чобанин закључивање и
11. Главни реченични чланови ОБРАДА Анализирање развијање
композиције критичког
12. Врста предиката – глаголски предикат ОБРАДА и ликова става
13. Народне приче о животињама ОБРАДА Игра
(избор) асоцијација Мотивише,
14. Врста предиката – именски предикат ОБРАДА подржава
15. Главни реченични чланови УТВРЂИВАЊЕ Квиз и развија
16. Народне бајке ОБРАДА интересовања
избор ученика
17. Анализа ДЗ : „Моја бајка“ УТВРЂИВАЊЕ
17
18. Зависни реченични чланови; ОБЈЕКАТ ОБРАДА Прати
19. Кратке народне умотворине ОБРАДА напредак
20. Биберче, сценски говор ОБРАДА ученика
Oртоепска вежба: увежбавање правилног
2. НЕУСТРАШИВА РЕЧ 23 21. изговора УТВРЂИВАЊЕ
22. Глаголски додаци – прилошке одредбе ОБРАДА
23. Прилози ОБРАДА
24. Грчки митови − избор ОБРАДА
25. Глаголски додаци – прилошке одредбе УТВРЂИВАЊЕ
Житије Ајдук-Вељка Петровића, Вук
26. Караџић ОБРАДА
Житије Ајдук-Вељка Петровића, Вук
27. Караџић УТВРЂИВАЊЕ
28. Именички додаци – атрибут и апозиција ОБРАДА
29. Именички додаци – атрибут и апозиција УТВРЂИВАЊЕ
30. ДЗ: „Лик Хајдук Вељка“, анализа УТВРЂИВАЊЕ
31. Писање назива установа и предузећа ОБРАДА
32. Први школски писмени задатак ОБРАДА
33. Главни и зависни реченични чланови УТВРЂИВАЊЕ
34. Анализа ПЗ (колективни исправак) УТВРЂИВАЊЕ
35. Писање побољшане верзије ПЗ УТВРЂИВАЊЕ
36. Сложена реченица ОБРАДА
37. Везници ОБРАДА
38. Домовина, Душан Васиљев ОБРАДА
Казивање одломака из обрађених прозних
39. и поетских текстова ГВ
40. Сложена реченица УТВРЂИВАЊЕ
41. Контролна вежба − граматика и правопис ПРОВЕРА
42. Анализа контролне вежбе УТВРЂИВАЊЕ
43. Дечак и пас, Данило Киш ОБРАДА
18
Писмо; општа правила о саставу и
3. БЕСКРАЈНА ЧУДА 20 44. облику ОБРАДА
Променљиве и непроменљиве речи
СВЕТА 45. ОБРАДА
Променљиве и непроменљиве речи
46. на задатом тексту УТВРЂИВАЊЕ
47. Ђачки растанак, Бранко Радичевић ОБРАДА
48. Именице по значењу, род и број ОБРАДА
49. Именице − деклинација ОБРАДА
50. Небеска река, Гроздана Олујић ОБРАДА
51. Именице − функција у реченици УТВРЂИВАЊЕ
52. Поход на Мјесец, Бранко Ћопић ОБРАДА
53. Поход на Мјесец, Бранко Ћопић УТВРЂИВАЊЕ
54. Номинатив ОБРАДА
55. Вест ОБРАДА
Башта сљезове боје, Јутра плавог
56. сљеза, Бранко Ћопић ОБРАДА
57. Генитив ОБРАДА
58. Појам предлога ОБРАДА
59. 20.000 миља под морем, Жил Верн ОБРАДА
60. Датив ОБРАДА
ДЗ „Слика детињства коју носим у
61. себи“ (анализа) УТВРЂИВАЊЕ
62. Акузатив ОБРАДА
63. Акузатив УТВРЂИВАЊЕ
4. НЕОБИЧНЕ 20 64. Робинсон Крусо, Данијел Дефо ОБРАДА
ПУСТОЛОВИНЕ 65. Робинсон Крусо, Данијел Дефо УТВРЂИВАЊЕ
66. Вокатив ОБРАДА
Писање вишечланих географских
67. појмова и вокатива ОБРАДА
Путовање у путопис, Вида
68. Огњеновић ОБРАДА
ДЗ „Моје чудесно
69. путовање“(анализа) УТВРЂИВАЊЕ
Други школски писмени задатак
70. ОБРАДА
71. Инструментал ОБРАДА
19
72. Анализа ПЗ (колективни исправак) УТВРЂИВАЊЕ
Писање побољшане верзије ПЗ
73. (индивидуално) УТВРЂИВАЊЕ
74. Локатив ОБРАДА

75. Падежи УТВРЂИВАЊЕ
76. Зимско јутро, Војислав Илић ОБРАДА
77. Шала, А. П. Чехов ОБРАДА
78. Падежи − систематизација СИСТЕМАТ.
Полугодишњи тест (језик, правопис,
79. књижевност) ПРОВЕРА
80. Анализа полугодишњег теста УТВРЂИВАЊЕ
81. Писмена вежба: „Зимски пејзаж“ ПВ
„Прочитао сам у току зимског
распуста“ („Дневник прочитаних
82. књига“) ГВ
83. Придеви ОБРАДА
Придеви, слагање придева са
84. именицом у роду, броју и падежу ОБРАДА
5. 27 85. Свети Сава, народна епска песма ОБРАДА
Свети Сава у народној песми,
86. причи, традицији ОБРАДА
Придеви : промена, компарација,
87. вид, функција ОБРАДА
Правопис − практична вежбања
БЛАГО МАЈЦИ
88. УТВРЂИВАЊЕ
КОЈА
Женидба Душанова, народна епска
ТЕ РОДИЛА
89. песма ОБРАДА
Женидба Душанова, народна епска
90. песма УТВРЂИВАЊЕ
ДЗ: „Лик Милоша Војиновића“
91. (анализа) УТВРЂИВАЊЕ
92. Бројеви ОБРАДА
93. Бројеви, писање бројева ОБРАДА
94. Народне епске песме старијих
времена
ОБРАДА
Народне епске песме старијих
95. времена ОБРАДА
20
96. Именичке заменице ОБРАДА
97. Именичке заменице УТВРЂИВАЊЕ
Вила зида град, народна лирска
98. песма ОБРАДА
Тест: Именске речи (значење и
99. функција падежа) ПРОВЕРА
100 Анализа теста
. УТВРЂИВАЊЕ
101 Војевао бели Виде
. ОБРАДА
102 Студије из српске религије и
. фолклора, Веселин Чајкановић ОБРАДА
103 Писање заменице Ви у обраћању;
одричне именичке заменице
104 Народне лирске песме (митолошке

. и обредне) ОБРАДА
Рецитовање научених одломака из
народних епских песама старијих
времена и лирских, митолошких и
105 обредних
. ГВ
106 Глаголи − глаголски вид
. ОБРАДА
107 Глаголи − глаголски род
. ОБРАДА
108 Глаголски вид и род
109 Народна књижевност − епика
. СИСТЕМАТ.
110 Народна књижевност − лирика
. СИСТЕМАТ.
111 Инфитив и инфинитивна основа
. ОБРАДА
ЧАРОЛИЈА 112 Прва бразда, Милован Глишић
6. ЉУБАВИ 23 . ОБРАДА
113 Прва бразда, Милован Глишић
114 Презент; презентска основа
. ОБРАДА
21
115 Презент помоћних глагола
. ОБРАДА
116
. ОБРАДА
Песме о мајци, Бранко В. Радичевић
117 Кад мати меси медењаке

. ОБРАДА
Кад отац бије, Бранко В. Радичевић
Песме о мајци
118 Инфинитив и презент
119 Десетица, И. Цанкар
. ОБРАДА
120 Десетица, И. Цанкар
121 Лик мајке из обрађених текстова
. ПВ
122 ДЗ: „Портрет личности из
. непосредне околине“ УТВРЂИВАЊЕ
„Волим да обрадујем драгу
особу“
Одрична речца не уз именице,
123 придеве и глаголе, интерпункцијски
. знаци УТВРЂИВАЊЕ
124 Трећи школски писмени задатак
. ОБРАДА
125 Радни глаголски придев
. ОБРАДА
126 Перфекат
. ОБРАДА
127 Перфекат
128 Анализа Трећег школског писменог
. задатка (колективно) УТВРЂИВАЊЕ
129 Писање побољшане верзије
. писменог задатка (индивидуално) УТВРЂИВАЊЕ
Обрађени глаголски облици
130 (инфинитив, презент, радни
. глаголски придев, перфекат) СИСТЕМАТ.
22
131 Антологија српске поезије за децу,
. Душан Радовић ОБРАДА
132 Синоними, антоними
133 Кирија, Бранислав Нушић
. ОБРАДА
134 Кирија, Бранислав Нушић (сценски
. приказ) УТВРЂИВАЊЕ
РАДОЗНАЛА 135 Футур први
7. ЧУЛА 18 . ОБРАДА
136 Футур први
Моји изуми, Никола Тесла
137
. ОБРАДА
138 Глаголи – вид, род
. СИСТЕМАТИЗАЦИЈА
139 Глаголски облици и времена
140 Вашар у Тополи, Добрица Ерић
. ОБРАДА
141 Писање запете, тачке, цртице
142 Мостови, Иво Андрић
. ОБРАДА
143 Мостови, Иво Андрић
144 Људи на раду
. ГВ
145 ДЗ: „Мостови су руке које спајају
. обале и људе“ УТВРЂИВАЊЕ
146 Променљиве и непроменљиве врсте
. речи УТВРЂИВАЊЕ
147 Контролна вежба
. ПРОВЕРА
148 Шешир професора Косте Вујића,
. Милован Витезовић ОБРАДА
149 Шешир професора Косте Вујића,
. Милован Витезовић УТВРЂИВАЊЕ
150 „Кад одрастем бићу...“
. ПВ
151 Сликовито казивање обрађених
. текстова ГВ
23
152 „Успомене, доживљаји, сазнања“,
. Милутин Миланковић ОБРАДА
153 Врсте речи, практична вежбања
8. ЧАРОБНИ ВРТ 28 . УТВРЂИВАЊЕ
154 Хајдуци, Бранислав Нушић
ДЕТИЊСТВА . ОБРАДА
155 Хајдуци, Бранислав Нушић
156 Главни и зависни реченични
. чланови УТВРЂИВАЊЕ
157 Чича Јордан, Стеван Сремац
. ОБРАДА
158 Чича Јордан, Стеван Сремац
„Наши мали несташлуци“
159 (описивање доживљаја по
. самостално сачињеном плану) ГВ
160 Проста и сложена реченица
. СИСТЕМАТ.
161 Поље, Ј. Дучић
. ОБРАДА
162 Покошена ливада, Десанка
. Максимовић ОБРАДА
Лето на висоравни, Стеван
163 Раичковић
. ОБРАДА
164 Описивање појединости из природе
. по датом плану
ПВ
165 Правопис – систем основних
. правила; знаци интерпункције СИСТЕМАТИЗАЦИЈА
166 ДЗ: „Пролећна слика мога града“
167 Четврти школски писмени задатак
. ОБРАДА
168 Корњаче, С. Раичковић
. ОБРАДА
169 Анализа писменог задатка
170 Писање побољшане верзије
. писменог задатка УТВРЂИВАЊЕ
171 Капетан Џон Пиплфокс, Душан ОБРАДА
24
. Радовић
172 Капетан Џон Пиплфокс, Душан
. Радовић СГ
173 Падежи (практична вежбања),
. функција речи у реченици СИСТЕМАТИЗАЦИЈА
174 Доживљаји Тома Сојера, Марк Твен
. ОБРАДА
175 Доживљаји Тома Сојера, Марк Твен
. ОБРАДА
176 Годишњи тест (језик, правопис,
. књижевност) ПРОВЕРА
177 Шашава песма, Мирослав Антић
. ОБРАДА
178 Анализа годишњег теста
179 Песма о песми, Ј. Ј. Змај
Казујемо најлепше стихове, мисли,
научено у 5. разреду
180 Књиге које треба прочитати у току
. летњег распуста ГВ
25
4. ОПЕРАТИВНИ ПЛАН СА ПРИПРЕМАМА
МЕСЕЦ НАСТАВНА ТЕМА

септембар МУДРОСТ СВЕТОМ ВЛАДА
октобар НЕУСТРАШИВА РЕЧ
новембар БЕСКРАЈНА ЧУДА СВЕТА
децембар НЕОБИЧНЕ ПУСТОЛОВИНЕ
јануар и фебруар БЛАГО МАЈЦИ КОЈА ТЕ РОДИЛА
март ЧАРОЛИЈА ЉУБАВИ
април РАДОЗНАЛА ЧУЛА
мај и јун ЧАРОБНИ ВРТ ДЕТИЊСТВА
МЕСЕЦ ПЛАН И ПРОГРАМ РАДА ДОПУНСКЕ НАСТАВЕ

Реченице по саставу
Септембар –
октобар Врсте речи (именске)
Служба речи
Правопис
Новембар – Главни реченични чланови

децембар
Зависни реченични чланови
Падежи; значење и функција
Правопис
Фебруар – март Придеви; писање придева на -ски, -чки, -шки, -ов, -ев, -ин; извођење придева од именица са Ј у
основи (армија − армијски)
Глаголи, глаголски вид, глаголски род
Глаголске основе, инфинитивна и презентска основа
26
Април − мај Правопис (употреба великог слова, запете у апозицији и вокативу, одричне заменице са предлогом:
ни са ким)
Глаголски облици (инфинитив, радни глаголски придев, презент, перфекат, футур I
Месец ПЛАН И ПРОГРАМ РАДА ДОДАТНЕ НАСТАВЕ
Септембар – Књижевно дело по избору ученика – тумачење ( увођење ученика у разумевање битних одлика
октобар књижевног дела: тема, композиција, ликови, језик)
Главни и зависни реченични чланови
Новембар – Граматичке категорије именских речи

децембар
Заменице и употреба падежа
Вежбе правописа, са правилним акцентом
Правописне промене
Фебруар – март Школско такмичење − припрема (збирка текстова)
Школско такмичење из језика и језичке културе
Припрема за општинско такмичење (збирка тестова)
Општинско такмичење из језика и језичке културе
Основна стилска изражајна средства
Правопис (тачка и запета, неколико тачака, цртица…)
27
Април – мај Припрема за градско такмичење из језика и језичке културе (збирка текстова)
Учешће на градском такмичењу
Проучавање локалног говора; састављање речника локалних речи и израза и њихово замењивање
речима и изразима из стандардног књижевног језика
Разговор о гледаној позоришној представи ( глума и глумци, режија и редитељ, текст и писац;
музика и композитор)
Јун Збирка песама из „Дневника прочитаних књига“ (тумачење, стилска анализа)

Казивање стихова из самосталног ученичког стваралаштва
28
1. час
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Уводни час
ТИП ЧАСА: Увод
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати ученике са програмом, планираним распоредом градива; годишњим, месечним; Читанком, Уџбеником, Радном свеском...
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати љубав према свом, српском језику; неговати га и волети.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Научити ученике да се служе уџбеницима и приручницима.
НАСТАВНА МЕТОДА: Монолошка и дијалошка
НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Годишњи програм рада; Читанка, Српски језик и језичка култура (Уџбеник) и Радна свеска; Завод за уџбенике 2007.
САДРЖАЈ ЧАСА
УВОДНИ ДЕО ЧАСА

Представити ученицима Годишњи програм рада из језика и књижевности, основне циљеве и задатке.
ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:

− Објаснити: начин коришћења Читанке, Уџбеника и Радне свеске; технику учења и вођења бележака.
− Шта се бележи – битни елементи градива, концизност бележака.
− Како се бележи – прегледност, распоред грађе, наслови, подвлачења, функције маргина, рукопис, илустрације.
− Дати информације о:
− писању школских и домаћих задатака (8);
− свескама и њиховом изгледу (маргине), вежбама;
− раду школске библиотеке и начину коришћења књижног фонда;
− вођењу „Дневника прочитаних књига“;
− начину читања књига (образац).
ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:

− Истаћи основне циљеве:
− утврдити и систематизовати знања стечена у млађим разредима (иницијални тест);
− савладати основне садржаје из језика и правописа;
29
− оспособити ученике за тумачење књижевних дела (епских, лирских, драмских);
− приказати све оно што је садржај програма у 5. разреду.
ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД):

Купити одговарајуће свеске, обележити маргине
АНАЛИЗА ЧАСА:
30
2. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Књига коју највише волим – препоручујем...
ТИП ЧАСА: Говорна вежба
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике да доживе и самостално тумаче књижевна дела
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати љубави према читању
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Правилан избор добре и вредне литературе
НАСТАВНА МЕТОДА: Дијалошка, монолошка
НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Индивидуални, фронтални
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Књиге по избору ученика
САДРЖАЈ ЧАСА:
УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Објаснити ученицима како да читају „с оловком у руци“.
Љиљана Бајић и Зона Мркаљ: НАУЧИ ДА ЧИТАШ „СА ОЛОВКОМ У РУЦИ“
Научи да читаш „са оловком у руци“ и да записујеш све што ти заокупи пажњу и подстакне те на размишљање.
У „Дневник прочитаних књига“ можеш унети:

− назив дела, издавача, место и годину издања;
− битније податке о писцу;
− запажања о прочитаном делу: утиске, осећања, занимљива и необична места; све што те је зачудило и задивило; оцену дела...;
− недоумице о ликовима, току радње и другим уметничким чиниоцима и питања која у вези са тим постављаш;
− фабулу, сиже, кратак садржај дела;
− водеће ликове (карактеристике);
− композицију дела и кључне моменте у току радње;
− важне поруке које могу бити изражене и народним пословицама, афоризмима, крилатицама, изрекама...;
− облике изражавања (упечатљиве описе, занимљиве дијалоге, унутрашње монологе, делове наративног текста...);
− лепе реченице, синтагме и речи (уз откривање њиховог значења).
31
Овакви записи постаће драгоцени за дневник којем ћеш се вратити и кад порастеш. Пратићеш сопствено сазревање до читаоца са искуством. Уочићеш колико је
књижевност као уметност дубока за онога ко зарони у њен чудесни свет.
32
ТУМАЧЕЊЕ НЕПОЗНАТИХ РЕЧИ
ФАБУЛА – хронолошки организована прича, низ догађаја или мотива узрочно-последично повезаних.
СИЖЕ – план, скица, начин организовања садржајних елемената у књижевном делу.
КОМПОЗИЦИЈА – начин на који се различити елементи књижевног дела повезују у јединствену уметничку целину.
АФОРИЗАМ – „уметничка варијанта“ народне пословице.
ДИЈАЛОГ – разговор између две особе или више особа у драми.
МОНОЛОГ – разговор са самим собом; гласно размишљање лица у драми.
УНУТРАШЊИ МОНОЛОГ – уметнички поступак праћења тока свести главног јунака.
НАРАЦИЈА – (приповедање) – причање догађаја по природном, хронолошком реду.
ДЕСКРИПЦИЈА – опис природе, људи... (Извор: По јутру се дан познаје, читанка за 5. разред, Београд, Завод за уџбенике, 2004)

Ученици говоре о књигама које су недавно прочитали и које препоручују својим друговима. Читају занимљиве одломке из књига које су донели на час и коментаришу са
осталим ученицима. Објашњавају зашто препоручују баш ту књигу.

Подсетити ученике на који начин да воде свој „Дневник прочитаних књига“. Поделити им огледни образац.

Прочитати једну књигу коју су препоручили други ученици.
33
3. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Изражајно читање непознатог текста
ТИП ЧАСА: Провера
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Утврдити колико су ученици савладали изражајно читање, посебно непознатих текстова.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Значај правилног читања у култури изражавања и свакодневном животу и раду.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Правилно изражајно читање као предуслов за уметничко изражавање: рецитовање, учење драмских улога, казивање драмских текстова и сл.
НАСТАВНА МЕТОДА: Текст
НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални, индивидуални
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Одабрани текстови
УВОДНИ ДЕО ЧАСА:

Истаћи значај правилног изражајног читања. Указати на елементе изражајног читања: усклађеност теме и емоција, добра дикција, ритам, темпо, боја гласа, наглашавање,
паузе, акцентуација.
Могли би се читати следећи текстови: Шешир професора Косте Вујић,, Доживљаји Тома Сојера,Небеска река, Лето на висоравни, Покошена ливада.

Читање текстова из Читанке.

Коментарисање са ученицима ко је најбоље и најлепше читао. Изабрати троје најбољих.

Вежбати код куће изражајно читање текстова по самосталном избору и тако упознати своју читанку.
34
4. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Употреба великог слова, тачке, запете, управног говора
ТИП ЧАСА: Провера предзнања – диктат
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Утврдити степен стеченог знања о основним правописним нормама
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Указати на значај писмености и културе писменог изражавања
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Примена знања у свим наставним областима
НАСТАВНА МЕТОДА: Дијалошка, текст
НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални, индивидуални, у паровима
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Одабрани текст

Обновити основна правила из правописа

1. захтев: Одговори на питања:
Зовем се _______________________________________________________________________
Ученик сам Основне школе ________________________________ у _____________________ .
Идем у __________ разред.
Подвучену групу речи напиши скраћено: Идем у Основну школу „Вук Караџић“. ________________________
2. захтев – диктат
− Живели смо у Инђији, у Улици војводе Степе коју су због мирисног дрвореда звали и Улица липа. У Инђији постоје улице оригиналних назива: Ластина улица и
Голубија улица.
− Често путујемо на Фрушку гору, Палићко језеро и Обедску бару.
35
Тачност диктата проверити по паровима

Обновити садржаје 4. разреда ради што боље израде иницијалног теста.
Основна правила солидно савладана у млађим разредима.
36
5. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Епика: Еро с онога свијета, шаљива народна прича
ТИП ЧАСА: Обрада новог градива
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Даље увођење ученика у народно стваралаштво – прозно; упознавање са врстама народне приповедне прозе и бројном мотивском грађом. Шаљиве народне
приче на шаљив начин исмевају људске нарави и мане.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати правилан однос према народној културној традицији; развијати љубав и поштовање.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Практично вежбање технике читања и изражајног, правилног
НАСТАВНА МЕТОДА: Дијалошка, текстовна
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, књига шаљивих прича

Народна књижевност; поезија и проза.
Врсте народних приповедака.
Из ког краја је човек кога називамо Ером? По чему су Ере познате у народу?

− Изражајно читање текста; утисци ученика
− Ову шаљиву народну причу В. С. Караџић је чуо у детињству и забележио по сећању.
− Из колико се шаљивих ситуација састоји ова прича? Проучи њихову повезаност тако што ћеш направити план приче.
− Тема: Како је Еро подвалио Турчину и Туркињи и узео им новце и коња
− Анализа садржаја према захтевима аутора Читанке
− Истовремено тумачење мање познатих речи и појмова (ашлук, кмет, када, савити шипке...); турцизми; архаизми
− Ерине особине: груб, шаљивчина, несналажљив, похлепан, домишљат, лукав, мудар (паметан)
− Означите делове текста који представљају: УВОД, ЗАПЛЕТ и РАСПЛЕТ.
− Пронађи и објасни места која су ти смешна.

− Појам шаљиве приче. Примери (Еро и кадија...)
37
− Смисли и напиши поруке ове приповетке (Економска моћ, нпр., на страни је Турака, али моћ духа, сналажљивост и животност су на страни Ере.)
− Изражајно читање по улогама

Прочитати циклус шаљивих прича о Ери у књизи Српске народне приповетке Вука С. Караџића
38
6.
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Шаљиве народне приче (избор)
ТИП ЧАСА: Обрада
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати ученике са овом врстом народне прозе засноване на врелу народног духа и хумора
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати и неговати љубав и поштовање према нашој народној књижевној традицији
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Развијати код ученика потребу, жељу за читањем богатог народног стваралаштва
НАСТАВНА МЕТОДА: Дијалошка, монолошка, текстовна
НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Групни, фронтални
НАСТАВНА СРЕДСТВА: „Дневник прочитаних књига“

− Поновити и утврдити причу Еро с онога свијета с посебним освртом на карактерне особине Ере.

1. група
− Служећи се својим „Дневницима прочитаних књига“, у које су по избору забележили кратке садржаје, ликове, занимљиве и хумористичке сцене из прича о Ери, ученици ће
уоквирити лик Ере: сналажљив, лукав, довитљив, неухватљив, уман..., баш као што и јесте човек из народа.
* Еро и кадија
− тема: Како је Еро још једном надмудрио Турчина
1. слика – Еро чува говеда; 2. Краве се поболе; 3. Кадија гледа у ћитап.
* Ера је најпознатији шаљиви довитљивац народних приповедака, око кога се ствара циклус. Носилац етичких, националних и социјалних одлика, духовит и несаломљив борац
против Турака, кадија, трговаца, других етичких група.
2. група
− Група која је кроз шаљиве приче о Насрадин хоџи изградила његов лик, презентоваће важније особине и смешне ситуације у којима се оне испољавају.
По једна општељудска особина (мудрост, глупост, грамзивост, злоба) која се приписује махом анонимним носиоцима радње, везује се, врло често, за одређене
личности. Постајући прави типови, ове личности добијају извесну „национално-социјалну“ обојеност. Тако је код Срба најпознатији довитљивац Ера, на подручју
Црне Горе Вук Дојчевић, међу Хрватима Петрица Керемпух, у муслиманско-турској средини Насрадин Хоџа.
39
3. група
Шаљива прича је кратка прича заснована на комици речи или ситуације. Описује један догађај, једну особину, даје један одговор. Често је заснована на неспоразуму који
произлази из употребе страних речи, хомонима, из буквалног схватања речи (лењи сељак се погодио да га газда храни и облачи, па остао лежећи – очекујући остварење погодбе).
* Хумор великог броја прича о верским представницима произлази из несагласности њих и њиховог позива (поп се утопи иако му са обале говоре да им да руку, јер није навикао
ништа да даје – требало му је рећи: „На попе руку!“).
* Горчину сатире има већина прича о кадијама, агама, беговима и њиховим поступцима према раји.

Пословице као поруке:
− Весело срце кудељу преде.
− Жедног би преко воде превео.
− Невоља свачему човека научи...

Вежбати изражајно читање.
40
7. и 8. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Провера усвојеног градива од 1. до 4. разреда
ТИП ЧАСА: ТЕСТ / анализа теста
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Проверити степен усвојености градива из српског језика и књижевности из млађих разреда.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: У континуитету наставити савладавање програмских садржаја.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Оспособити ученике да исказују своје знање у форми теста.
НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Индивидуални
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Тест

Поделити тестове и објаснити начин рада. Тест се не оцењује.

Израда теста.
ТЕСТ
ПРОВЕРА ПРЕДЗНАЊА УЧЕНИКА ПЕТОГ РАЗРЕДА ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА
________________________________ ______________________
Име и презиме ученика Број бодова
41
Редни Број
ЗАДАЦИ
број бодова
1. Препиши латиницом правилно следећи текст.
јована живковић је ученица петог разреда основне школе доситеј обрадовић у новом саду. Станује у
улици јована јовановића змаја. сваке године за ускрс она иде код баке и деке у аранђеловац. увек
понесе неколико бројева политикиног забавника. у аранђеловцу су и њени љубимци пас фића и мачак
лаки.
________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________ 20
________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________
2. Подвуци правилно написане речи:

авион – авијон јарко црвен – јаркоцрвен
диалог – дијалог литерална – литерарна
оделење – одељење фотоапарат – фото-апарат 10
одгризен – одгрижен шесто – шестсто
читаоц – читалац цело време – све време
3. Напиши присвојне придеве од следећих властитих именица:

Јанко _____________________ Ваљево __________________
Мита _____________________ Ужице __________________ 6
Биљана ___________________ Нови Сад________________
4. Напиши умањенице датих речи:
анђео ____________________ чамац ____________________

ђак ______________________ чанак ____________________
10
ђеврек ___________________ чун ______________________
ћуп ______________________ џак ______________________
венац ____________________ џеп ______________________
5. Следећа реченица садржи управни говор, који овде није обележен. 6
Човек познаје само оне ствари које припитоми рече лисица.
42
Препиши је у управном говору у сва три модела!
1._______________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
2. _______________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
3. _______________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
6. Какве су према говорној улози следеће реченице?

______________________________________
Сунце је зашло за облак. ______________________________________
3
Ко је јутрос закаснио? ______________________________________
Бежи ми са очију!
7. Какве су следеће реченице по саставу?
1. Милица учи. ____________________________________________

2. Пошао сам у пети разред. ____________________________________________
10
3. Ја сам ученик. ____________________________________________
4. Марко је почео да учи. ____________________________________________
5. Написао сам домаћи задатак. ____________________________________________
8. У следећој реченици именски скуп речи подвуци једном, а глаголски скуп двема цртама.
5
Мала брза веверица јутрос ужурбано сакупља лешнике по шуми.
9. Одреди службу речи у следећој реченици: 10
Маја, моја најбоља другарица, данас ће лепо одиграти утакмицу у препуној градској хали.
Маја ________________________
моја најбоља другарица _____________________
данас __________________________
ће одиграти _____________________
лепо ___________________________
утакмицу _________________________
у препуној градској хали ____________________
препуној градској __________________________
43
10. Од речи СВЕТ направи:
а) две именице _______________________, _____________________

б) два глагола _______________________, _____________________ 8
в) два придева _______________________, _____________________
г) два имена _______________________, _____________________
11. Према значењу именице

делимо на:
________________, _________________, _______________, ______________,

Милица ученица лишће песак 7
________________, _________________, _______________.
радост читање петак
12. Одреди род и број следећих именица:
РОД БРОЈ
облак ____________________ _____________________
деца ____________________ _____________________
5
цветови ____________________ _____________________
Маја ____________________ _____________________
вода ____________________ _____________________
13. Према значењу придеве делимо на:
________________________, ______________________, _____________________,

данашњи (дан) вредно (дете) београдски (пут)
5
________________________, ______________________.
дрвени (мост) лева (обала)
14. Глаголи су речи које означавају 3
_________________________, ______________________, _____________________.

читати спавати грмети
44
15. На линији напиши назив глаголског времена, лице и број:
глаголски облик време лице број

НАУЧИО САМ 9
УЧИМО
НАУЧИЋЕ
16. Бројеви према значењу могу бити:

___________________________
пет
___________________________
3
пети
___________________________
петоро
17. Променљиве речи су: Непроменљиве су:
_______________________ _________________________
ученик данас
_______________________ _________________________
ја на
________________________ _________________________ 10
вредан и
________________________ _________________________
три ох
________________________ _________________________
учити не
18. Напиши врсту сваког наведеног књижевног дела:
1. Ко ради, не боји се глади. _________________________________

2. „ЈЕЛЕНЧЕ“ _________________________________
5
3. „Стари Вујадин“ _________________________________
4. „Јесен“, Десанка Максимовић _________________________________
5. „Пепељуга“ _________________________________
УКУПНО БОДОВА: 135 _________________________

ОСВОЈЕНО БОДОВА: ________ ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК
45
СРЕЋНО!!!

Прикупити тестове.
46
9. и 10. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Дјевојка цара надмудрила, народна новела
ТИП ЧАСА: Обрада новог градива / утврђивање, 2. час
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Стварност и фантастика у народним приповеткама; уочити разлику између бајке и новеле. Уочити мотивско-тематску суштину бајки, њихове опште
карактеристике, митолошке, нестварне мотиве и ликове; указати да постоје у нашој народној књижевности и друге врсте прича; особине новеле; паралела: новела – бајка.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати љубав према народној мудрости.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Читати и поштовати народно стваралаштво.
НАСТАВНА МЕТОДА: Дијалошка, монолошка, текст, демонстрације
ОБЛИК РАДА: Фронтални, групни и индивидуални
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, збирка приповедака

О мудрости. Појам.
Шта значи надмудрити некога?
Зашто је важно бити мудар?
Шта све човеку може да помогне да постане мудрији?

− Изражајно читање приповетке. Утисци ученика.
− Тема у наслову. Пратимо развој приче – радње на релацији цар − девојка; компаративним путем и бележимо. Тумачење мање познатих речи.
РАДЊЕ:
47
СРЕЋАН
ЗАВРШЕТАК
РАСПЛЕТ
ЦАР СЕ ПОНЕСЕ
НАЉУТИ НАЈДРАЖЕ
ПОСТАВЉА
ПРОСИДБА
УСЛОВ
ПИТАЊА НА
МУДРИ ОДГОВОРИ
ОБРТ
ДВОРУ
ДА ИСУШИ МОРЕ ДА ЗАПУШИ ИЗВОРЕ И
ДА ОСТАНЕ ПОЉЕ ЈЕЗЕРА СТУПОМ
ДА ОД ПОВЕСМА ЛАНА ДА ОД КОМАДА ДРВЕТА
ИЗАТКА УЖЕ И ЈЕДРА ЗА БРОД НАПРАВИ РАЗБОЈ
ДА ИЗ ВАРЕНИХ ЈАЈА ИЗЛЕЖЕ ПОМОЗИ, БОЖЕ, ДА РОДИ
УСПОН
ПИЛАД ВАРЕНИ БОБ!

СИРОМАХ НА ДВОРУ.
ДЕВОЈКА У ПЕЋИНИ
ЦАР САЗНАЈЕ ЗА ДЕВОЈКУ.
Како се мењао цар од почетка до Какав је пут прешла девојка од
краја приче? почетка до краја приче?

− Поруке: Свако је ковач своје среће. Мудрост светом влада. Боље је умети него имати.
− У новелама преовладава оно што се могло догодити.

Допунски текст Краљ и чобанин
Научити изражајно читати текст. Преписати најлепше дијалоге из приче!
Веома успешно обрађен текст.
Мисаона активност ученика све време!
2. час
Компаративни поступак анализе – бајка / новела – уочавање на примерима
− Изражајно читање текста.

− Проучити захтеве аутора Читанке.
48
11. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Главни реченични чланови
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Поновити, проширити и усвојити нова знања о субјекту и предикату
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Јасним мислима се најлакше споразумевамо са саговорником, а то је циљ језика као основног средства комуникације
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Оспособити ученике да у реченици разликују основне реченичне чланове
НАСТАВНА МЕТОДА: Дијалошка, монолошка, текст, демонстрација
НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални и индивидуални
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, Радна свеска

Поновити реченицу и особености; и функцију.
Реченица је низ речи (или само једна реч), којим се исказује нека порука.
Главни реченични чланови су субјекат и предикат, а зависни објекат (прави и неправи), прилошке одредбе; атрибут и апозиција

Подвуци предикате у следећим реченицама:
а)
Први ватромет појавио се у Кини.
Производио је велику буку.
Кинези их користе и данас.
Такве механизме правиће и убудуће.
б)
Ови ватромети су опасни.
Дим им је био црн.
гл. део именски део
− Предикат је главни члан реченице који казује радњу или стање субјекта.
− Може бити глаголски и именски. Именски – објекту се приписује нека особина.
49
− Са субјектом се слаже у лицу, броју и роду (ако глаголски облик разликује род).
Подвуци субјекте у следећим реченицама:

Милан је шутнуо лопту.
Нова лопта је имала црне пруге.
Иванов брат ће бранити за наш тим.
И ми смо трчали за лоптом.
Са нама се играла и Ана.
Ива, Ана и Миша трчали су ка нама.
Субјектом се исказује вршилац радње или носилац стања који су означени предикатом.
Граматички (номинатив) и логички (генитив, датив, акузатив)
Не мора бити исказан.
Именице и заменице су најчешће субјекти.

ВЕЖБАЊЕ:
Ти ћеш бити први.
Кад порастем, бићу лекар. (Ја)
Филм је био напет.
Мој старији брат је студент.

Урадити у Радној свесци вежбу бр. 12 (18. и 19. стр.).
50
12. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Врсте предиката − глаголски предикат
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособити ученике да уочавају централну улогу предиката у реченици; мора бити глагол у личном глаголском облику.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати језичко осећање.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Оспособити ученике да у реченици разликују основне реченичне чланове.
НАСТАВНА МЕТОДА: Дијалошка, монолошка, текст
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, стр. 32, Радна свеска

Поновити реченичне чланове: главни: субјекат и предикат; зависни: допуне и одредбе

Примери:
Марко пише домаћи задатак певушећи.

Мира је плесала на школској приредби.
Сутра ћемо путовати на море.
Две девојчице нису хтеле да путују (нису хтеле путовати).
Анализирати реченице − предикате и закључити:
Предикат је глагол у личном глаголском облику.
Може бити прост и сложен.
Сложени глаголски предикат садржи глагол непотпуног значења, допуњен презентом другог глагола и везником да,
( Нису хтеле да путују) или инфинитивом (Нису хтеле путовати).
Нелични глаголски облици не могу бити предикати (певушећи).
51
Самостални рад ученика. Састави две реченице − у једној употреби прост, а у другој сложени глаголски предикат.

Урадити вежбе у Уџбенику на стр. 33.
52
13. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Народне приче о животињама (избор)
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Проширити стечена знања о овој врсти народних приповедака
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати, неговати љубав према народном стваралаштву
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Уочити разлику између бајке и приче о животињама и између басне
НАСТАВНА МЕТОДА: Текст, дијалошка
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка и Српске народне приповетке; Веселин Чајкановић

Подсетити ученике на текст обрађен у 4. разреду Међед, свиња и лисица

* Изражајно читање текста Пјевац на дивану
− Уочавање посебности композиције оваквих прича:
а) окупљање животиња
б) путовање животиња
в) сукоб са противником
г) побеђује најјачи
− Тумачење непознатих појмова током анализе
* „Побијеђени вук“
* приче по избору ученика које су забележили у „Дневник прочитаних књига“
*** Приче о животињама су развијене народне приповетке чији су носиоци радње животиње.
Појам комичног – смешног у причама.
53
Изражајно читање по улогама.

Прочитати народну басну Какве су длаке, онаке су и ћуди и направити поређење са причама о животињама.
54
14. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Врсте предиката − именски предикат
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Утврдити знања о глаголском предикату и на одабраним примерима уочавати да именске речи могу бити у функцији именског дела предиката (предикатива)
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Пробудити у ученицима жељу за новим сазнањима.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Оспособити ученике за практичну примену усвојених знања о предикату.
НАСТАВНА МЕТОДА: Дијалошка, монолошка, текст, демонстрација

Подсетити ученике на главне реченичне чланове (конституенте): предикат − централни члан реченице; прост и сложен предикат; субјекат − независни члан реченице.
Марко пише.
Марко је хтео писати.

Уочавати главне реченичне чланове на одабраним примерима, са акцентом на предикату:
Милица је ученица. Иде у први разред. Веома је вредна.
После наставе игра у плесној групи школе. Она ће бити добра плесачица. Њени родитељи желе да буде одличан ђак.
ПРЕДИКАТИ
Глаголски Именски
Иде је ученица
Игра је вредна
Желе ће бити добра плесачица
буде одличан ђак.
гл. део именски део
55
(спона) (предикатив)
Именски предикат се састоји из два дела:
− глаголски део (јесам/бити) − спона
− именски део (именске речи: именице, заменице, придеви, бројеви) − предикатив.
Именским предикатом се субјекту најчешће приписује нека особина.

Проверити усвојеност градива на самосталним примерима ученика.

Урадити вежбу бр. 12 у Радној свесци, стр. 18−19.
56
15. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Главни реченични чланови
ТИП ЧАСА: Утврђивање
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Поновити, проширити и усвојити знања о главним реченичним члановима
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Јасно споразумевање као основа језичке комуникације
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Оспособити ученике да у реченици разликују основне реченичне чланове
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Припремљени текст и задаци
ТЕСТ
Допуни реченице:
1. Реченице по значењу могу бити:
а) _______________________________, б) _____________________________,
в) _______________________________.
2. Реченице се по облику деле на:

а) _______________________________, б) ______________________________,
3. Реченице се по саставу деле на:
а) _______________________________, б) ______________________________,
в) _______________________________.
4. Марко се уплашио.
Субјекат је: ___________________________

Предикат је: ___________________________
Предикат је у реченици:
а) именски б) глаголски
Запиши субјекат и предикат, па заокружи слово испред тачног одговора.
57
5. Непознати плави дечак мирно гледа утакмицу.
Реченица је по саставу
а) проширена б) сложена Заокружи слово испред тачног одговора.
6. Одреди врсту и службу речи у реченици.

Реченица је дата вертикално.
врста речи служба
НЕПОЗНАТИ _______________ ______________
ПЛАВИ _______________ ______________
ДЕЧАК _______________ ______________
МИРНО _______________ ______________
ГЛЕДА _______________ ______________
УТАКМИЦУ _______________ ______________
7. Петар је читао, а Марија је пажљиво слушала.

Ова реченица је:
а) простопроширена б) сложена
Заокружи слово испред тачног одговора.
8. Павле је победио.
Подвуци предикат у реченици.
Предикат је: а) именски б) глаголски
9. Павле је победник.
Подвуци предикат. а) именски б) глаголски
Предикат је:
10. Ту Миона извади храну. Простре торбицу па разреди по њој: лук, со, кромпире и танку погачицу.
а) У наведеном тексту подвуци деминутиве.

б) Из истог текста испиши објекте:
___________________, __________________, __________________,
___________________, __________________, __________________.
11. Ови објекти су:

а) прави (ближи) б) неправи (даљи)
12. Сутрадан је освануло дивно, сунчано јутро.

У овој реченици
субјекат је: _______________________ предикат је: ___________________
атрибути су: ______________________, ____________________,
58
прилошка одредба је: _____________________
13. Одреди врсте речи у реченици:

Сутрадан _______________________ је освануло ____________________
дивно __________________________ сунчано _______________________
јутро ___________________________
14. Због болести Марија, наша мезимица, дуго није ишла у школу.
Коју службу (функцију) имају следећи делови реченице?
Због болести __________________________
Марија ___________________________
наша мезимица ______________________
дуго _____________________
није ишла ______________________
у школу ________________________
15. Марија је снажно дете.

Подвуци предикат у реченици.
Предикат је: а) именски б) глаголски
16. Човек приђе чесми, напи се воде и оде.

Ова реченица је сложена из __________реченице. Допуни одговор.
17. Огњен поруча, па се диже, прихвати рало и ошину волове.

1) ова реченица се састоји из __________реченице.
2) зависни чланови у тим реченицама су:
а) прави објекти б) неправи објекти

Поделити ученицима припремљени тест и објаснити им начин рада. Упозорити ученике да су у тесту и садржаји рађени у претходним разредима.


Прикупити тестове.
59
16. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Народне бајке (избор)
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Проширити и утврдити знања о бајкама (женске приповетке)
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Васпитавати ученике на вредностима народног стваралаштва
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Изнова се враћати народним вредностима
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, Народне бајке (књига)

Вукова подела народне прозе.
Предзнање ученика о бајкама, доминантним фантастичним мотивима и срећном завршетку након савладаних препрека...

− „Дневник прочитаних књига“ (Избор ученика)
− Анализирати бајке: Аждаја и царев син, Баш-челик; Немушти језик...
Аждаја и царев син (стр. 46 Читанке)

− Тема: Како је царев син спасао народ од велике напасти (зла)
− Тематске слике:
− Аждаја прерушена у зеца доводи своје жртве у рекавицу.
− Најмлађи царев син у рекавици наилази на бабу.
− Баба куша (испитује) аждају.
− Царев син се у другом царству запосли као пастир.
− Младић се бори са аждајом.
− Чаробна моћ пољупца цареве кћери.
− Младић – царев син – враћа се кући; срећан крај приче
60
Фантастични мотиви: аждаја (зло, несрећа)...
Поруке: Против сваког зла, ма колико било велико, човек ће својом упорношћу и памећу изаћи као победник.
Поруке ученика: _________________________________________

Анализирати бајку по избору (писмено)
Прочитати Биберче, стр. 53. у Читанци
Прочитати текст: Научимо, на стр. 52 у Читанци
61
17. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Анализа домаћег задатка: „Моја бајка“
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Развијати креативност и самостално стваралаштво ученика у повезивању фантастичних и реалних мотива, уз поштовање композиције бајке.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати креативно писмено изражавање.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Примена знања о народним бајкама
НАСТАВНА МЕТОДА: писани радови
НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: индивидуални и фронтални
НАСТАВНА СРЕДСТВА: свеска за домаће задатке

Проверити да ли су сви ученици урадили домаћи задатак и донели свеске. Обавезно прегледати задатке.

Читање домаћих задатака и разговор о њима. Док један ученик чита свој задатак, остали бележе своја запажања, примедбе и сугестије везане за одговор на тему,
композицију, стил изражавања, језик, однос фантастичних и реалних мотива, савладавање препрека, завршетак бајке (срећан крај). После свака три прочитана задатка, усмено
коментарисати.

Изабрати најбоље задатке за пано у учионици.
62
18. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Зависни реченични чланови; ОБЈЕКАТ
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обновити, проширити и утврдити нова знања о објекту (допуни) и прилошким одредбама
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Овладати знањима о зависним реченичним члановима
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Примена знања у анализи реченице

Поновити главне реченичне чланове на примерима:
Ана распрема собу.
Случајно је разбила мало огледало. (Она)

− Њен брат слаже разбацане књиге.
− Мама их је похвалила.
− Милица је помогла другарици.
− Размишљам о филму.
− Не сећам се филма.
− Гледао сам филм.
Зависни реченични чланови су ДОПУНЕ и ОДРЕДБЕ.
Допуне су ПРАВИ и НЕПРАВИ ОБЈЕКАТ.
Прави објекат је у акузативу без предлога (кога, шта) и деоном генитиву.
Неправи објекат је у генитиву, дативу, акузативу са предлозима, инструменталу и локативу.
63
Уочавање објекта на тексту Крадљивци, Уџбеник

Урадити у Радној свесци вежбу бр. 18, на стр. 26.
64
19. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Кратке народне умотворине
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обрадити на примерима битне књижевнотеоријске појмове о врстама кратких народних умотворина
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Вежбати ученике у логичком закључивању о смисаоности и кондензованим, искуственим народним мудростима
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Научити и знати применити у комуникацији што више народних пословица, изрека...
НАСТАВНА МЕТОДА: Дијалошка, текст, монолошка
НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални, индивидуални, групни
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка

Поћи од предзнања ученика о кратким народним умотворинама, пре свега од пословица и изрека.

Ученици излажу по групама.
Примери
Прва група: ПОСЛОВИЦЕ
− Ко се не намучи, тај се не научи.

− Ко мудро ћути, лепо говори.
− Сваки је почетак тежак.
− Дрво се на дрво наслања, а човек на човека.
− Што можеш данас, не остављај за сутра.
Пословице су кратке сликовите изреке у којима су изражени животно искуство и мудрости.
Друга група: ИЗРЕКЕ
65
− Терати мак на конац. (бити тврдоглав)
− Лези хлебу да те једем. (ленштина)
− Кад на врби роди грожђе. (никад)
Народне изреке сликовито описују особине људи или неки појам.
Трећа група: ЗАГОНЕТКЕ
− Уста нема, а уједа. (зима)

− Ко је увек сам у кући. (пуж)
− Водом иде не бућка, травом иде не шушка. (сенка)
Загонетке су врста говорне игре. Састоје се од питања у којима је скривен одговор.
Четврта група: ПИТАЛИЦЕ
* Питали пса:
– Зашто свакога репом поздрављаш?
– Зато што немам капе.
Питалице се састоје од питања и одговора. Поента је у одговору. Најчешће су у дијалогу.
СИНТЕЗА: Кратке фолклорне форме (у прози и стиху)

То су: ПОСЛОВИЦЕ, ЗАГОНЕТКЕ, ПИТАЛИЦЕ, ИЗРЕКЕ, БРЗАЛИЦЕ, КЛЕТВЕ, ЗАКЛЕТВЕ, БЛАГОСЛОВИ, ПОСЛОВИЧКА ПОРЕЂЕЊА

У „Дневник прочитаних књига“ унети што разноврсније примере кратких народних умотворина.
66
20. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Биберче (сценски говор)
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати ученике са драмом као књижевним родом; појмовима драматизације, јунака, дидаскалија...
ВАСПИТНИ ЦИЉ: На основним сукобима добра и зла развијати позитивне, племените људске особине.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Научити основне појмове – карактеристике драме.
НАСТАВНА МЕТОДА: Дијалошка, текстовна, монолошка
НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Групни и индивидуални
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, стр. 56.

С обзиром на припремне задатке – читање бајке Биберче и одломка Биберче из драме за децу Љ. Ђокића, очекује се уочавање сличности и разлика у оба дела.

− Ученици (претходно подељене улоге) читају текст изражајно, доживљено.
− Утисци о тексту
− Карактеризација ликова, почев од имена: Биберче, Добриша, Свадиша, Стогодан...
− Улога приповедача у тексту – повезивање догађаја који чине радњу
− Радња – најважнији елемент драме (књ. род)
− Етапе у развоју драмског текста:
1. експозиција (увод у радњу)
2. заплет
3. врхунац (кулминација)
4. перипетија (обрт радње)
5. расплет радње
− Биберче – лик – јунак – главна уметничка личност у тексту.
67
− Дидаскалије (упутства дата у загради).
* Поруке засноване на племенитости главног јунака (ученици)

Позоришне бајке, Љ. Ђокић – прочитати и забележити занимљивости у „Дневник прочитаних књига“.
68
21. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Ортоепска вежбања − увежбавање правилног изговора
ТИП ЧАСА: вежбање
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за правилан изговор гласова, правилно акцентовање и ваљану реченичну интонацију
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати и развијати говорну културу
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Практична примена ортоепских вежби у казивању кратких народних умотворина
ОБЛИКЕ РАДА: Фронтални, индивидуални
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник и припремљени текстови са кратким народним умотворинама

Ученици говоре брзалице, научене у млађим разредима.

Ученици читају изабране:
− речи
− исказе
− реченице
− пословице
− брзалице
− загонетке
− питалице

Научити напамет неке од кратких народних умотворина по слободном избору.
69
22. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Глаголски додаци − прилошке одредбе
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Проширити и усвојити нова знања о прилошким одредбама
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати љубав према матерњем, српском језику
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Уочавање прилошких одредби у реченици
НАСТАВНА МЕТОДА: Текст, демонстрације
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник и Радна свеска

Поновити главне и зависне реченичне чланове са акцентом на врстама зависних чланова.

Примери:
− Ана се много обрадовала због награде. (за узрок)
− Остали смо на мору десет дана. (за меру и количину)
− Од среде више нећемо имати информатику. (за време)
− На српском увек седим испред Милана. (за место)
− Цео дан смо радили без плана. (за начин)
Данас је Марко због такмичења изненада отпутовао у Ниш.
Марко ће у Нишу остати кратко.
Прилошким одредбама изричемо време, место, начин, количину или узрок вршења радње исказане предикатом.
Најчешће су исказане прилогом или именицом у неком падежу.
Сваку одредбу појединачно објаснити.
Прилошка одредба за МЕСТО: ГДЕ?, КУД(А)?, ОДАКЛЕ?, ДОКЛЕ?
70
прилози: ТАМО, ОВДЕ, ДОЛЕ, ЛЕВО, НАПРЕД, БЛИЗУ...
именице: ИЗ ГРАДА, У ВАЉЕВО, НА КЛУПИ...
Прилошка одредба за НАЧИН: КАКО?

прилози: БРЗО, ТИХО, ДОБРО, ЗАЈЕДНО, ВЕСЕЛО...
именице: СА ЉУБАВЉУ, БЕЗ НАПОРА, УЗ ОСМЕХ...
Прилошка одредба за ВРЕМЕ: КАД(А)?

прилози: ДАНАС, СУТРА, ЗИМУС, ЛЕТОС;
именице: ПОСЛЕ ЧАСА, ПРЕ ПОДНЕ, НЕДЕЉОМ…

Прилошка одредба за УЗРОК: ЗАШТО? ЗБОГ ЧЕГА?
прилози: ЗАТО;
именице: ЗБОГ СЕСТРЕ, ОД СРЕЋЕ
Прилошка одредба за КОЛИЧИНУ и МЕРУ: КОЛИКО?

прилози: ПРЕВИШЕ, МНОГО, ДОСТА, МАЛО
бројеви и именице: ШЕСТ САТИ, ДВЕ ТОНЕ, СТО ВЕКОВА

Урадити у Радној свесци, вежбу бр. 17, на стр. 25.
71
23. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Прилози
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за уочавање непроменљивих речи, почев од прилога; делимична променљивост у компарацији; значења, функције
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Систематско усвајање градива о непроменљивим речима
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Уочавање и препознавање прилога у тексту
НАСТАВНА МЕТОДА: Дијалошка, текстовна, монолошка
НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални; у паровима
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, стр. 141.

− Поновити променљиве врсте речи; набројати непроменљиве
− Не мењају свој облик.

− Читање текста На вашару (стр. 141)
− Уочавање истакнутих прилога и њихових значења и функција у реченици
− Уз коју врсту речи најчешће стоје прилози (уз глаголе)?
− Шта све могу да означавају? (место, време, начин, количину)
− Закључите! Шта су прилози?
Прилози су непроменљиве речи које најчешће стоје уз глаголе и означавају време, место, начин, количину вршења глаголске радње.
Према значењу могу бити:
а) за време: јуче, данас, сутра, зимус, летос, некад, тад...
б) за место: горе, доле, лево, десно, тамо, амо, овде, онде, свуда...
в) за начин: неуморно (вежба), радознало (пита), упорно (вежба)...
г) за количину: дуго (гледа), много, доста, оволико, пуно, још...
72
− Разликовање прилога од придева (вежба у Уџбенику, стр. 143)
− Функција прилога

Урадити вежбу бр. 43, на 57. страни Радне свеске.
73
24. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Грчки митови (избор)
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: У далекој прошлости људи су колективне представе изражавали митовима. То су приче у којима су сачувана првобитна веровања људи и заједнице.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Упознавати најразличитије митове Роберта Гревса.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Проширивати знања о митовима, посебно грчким
НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Групни, индивидуални, фронтални
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Књига Роберта Гревса Грчки митови

Разговор о митовима. Да ли су неке прочитали?
Испричати.

Изражајно читање
− Мит о Ахилу
− Одисејева лутања.
− Одисеј је био омиљени лик у античкој књижевности и уметности.
− Мит о Одисеју обрађивали су у својим делима велики писци трагедија: Есхил, Софокле, Еурипид; песник Хомер.
− Одисеја су неки звали Уликс (мудри). Оженио се разборитом прелепом Пенелопом, која је годинама чекала да јој се муж врати кући. Она је просце заваравала тако што
је предиво које би дању исплела, ноћу парала. Дочекала је да се Одисеј врати, а он је сурово казнио њене просце.
* Ахил – у грчкој митологији син краља Пелеја и богиње Тетиде, главни јунак Илијаде и, уједно, највећи грчки јунак.
* Аргус – вечито будан див из грчке митологије са сто очију.
* Прометеј – син дива Јапета, који је с неба украо ватру и донео је људима. Зевс га сурово казнио – приковао за стену.

Мит је предање из старих времена о божанствима, легендарним личностима, херојима и догађајима.
74
Прочитати и у „Дневник прочитаних књига“ забележити мит по избору − Гревсов или Густава Шваба Приче из класичне старине
Ученици доста знају о митовима. Занимљиве приче.
75
25. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Глаголски додаци − прилошке одредбе
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Усвојити знања о прилошким одредбама
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати усмено и писмено изражавање, користећи знања о глаголским додацима
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Уочавање прилошких одредби у реченици

Поновити главне и зависне реченичне чланове: субјекат и предикат, односно допуне и одредбе.

На обрађеним текстовима Девојка цара надмудрила или Еро с онога свијета увежбавати глаголске додатке − допуне и одредбе, уз стално истицање већ утврђених знања о
главним реченичним члановима.

Самостално саставити кратку причу, у којој ће бити употребљени и главни и зависни реченични чланови које су до тада научили.

У бајци Биберче (Читанка, стр. 53) подвући све зависне реченичне чланове и разврстати их у свесци на допуне и прилошке одредбе.
76
26. и 27. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Житије Ајдук Вељка Петровића, Вук Стефановић Караџић
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Вук Караџић – биограф једног од највећих и најнеобичнијих јунака Првог српског устанка; књижевни лик – портрет; појам житија
ВАСПИТНИ ЦИЉ: На примерима јунака из наше славне прошлости показати који су људски квалитети и које моралне вредности треба да нас руководе у животу.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Увођење ученика у структуру и анализу епског дела, с тежиштем на књижевном лику.
НАСТАВНА МЕТОДА: Дијалошка, текст, слика Хајдук Вељка Петровића

Основни подаци о раду Вука Караџића.
Дела: Пјесмарица, Писменица, Српски рјечник (1818. и 1852.)
три књиге Српских народних пјесама, Нови завет (превод)
– реформа језика и правописа

Житије Ајдук Вељка Петровића је оригиналан прозни спис који наговештава рађање уметничке прозне књижевности.
− Изражајно читање текста; утисци
− Разговор према захтевима аутора Читанке
− Изглед Вељка Петровића – текст из Читанке
− Вељкове карактерне особине
− Опис спољашњег изгледа лика (лица, стаса, појаве), као и најизраженијих карактерних особина које се испољавају у одређеним ситуацијама преставља ПОРТРЕТ
− Мање познате речи и појмове тумачити уз садржајну анализу.

Изражајно читање текста.
77
2. час
− Биографија (животопис, житије) јесте књижевно дело у којем је описан живот неке историјске личности.
− Слика – портрет Хајдук Вељка (рад Уроша Кнежевића)
− Упутити на подсетник за портретисање ( Уџбеник, стр. 61)

Лик Хајдук Вељка Петровића
78
28. и 29. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Именички додаци – АТРИБУТ и АПОЗИЦИЈА
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обновити и проширити именичку одредбу атрибут као зависни члан синтагме и апозицију као издвојену именичку одредбу.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати љубав према језику
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Уочавати именичке одредбе у реченици
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Графикон реченичних чланова, Уџбеник, Радна свеска

Поновити главне и зависне реченичке чланове.
Главни: субјекат + предикат; зависни: ДОПУНЕ (прави и неправи објекат) и ОДРЕДБЕ (прилошке и именичке)

Примери: Бакино двориште прекривено је беличастим, крупним песком. Он подсећа на уситњени камен. У углу је велика липа, а под њом дрвени сто.
КАКАВ? ЧИЈИ? ОД ЧЕГА?
Атрибут је реч која стоји уз именицу и ближе је одређује. У служби атрибута најчешће су ПРИДЕВИ, ПРИДЕВСКЕ ЗАМЕНИЦЕ (моја, твоја), РЕДНИ БРОЈЕВИ (први
ред), ИМЕНИЦЕ (наруквица од сребра, колач од чоколаде).
* Речи у служби атрибута могу бити и део именског предиката уз глаголе ЈЕСАМ/БИТИ (Сналажљив дечак. Дечак је сналажљив).
Примери:
− Вук Караџић, сакупљач народних умотворина, рођен је у Тршићу.
− Марија, моја сестра од тетке, допутовала је у Ниш.
− Милан, Марков друг, иде у биоскоп.
− Новак Ђоковић, најбољи српски тенисер, угостио је децу са Косова.
79
Апозиција је издвојена именичка одредба која на други начин казује исто што и именица коју одређује.
У говору се обележава паузама, а у писању запетама.

Писање занимања:
Дечји лекар Марко Марковић сутра не ради.
Марко Марковић, дечји лекар, сутра не ради.
Ученик Петар Перић...
Петар Перић, ученик...

Урадити вежбања у Уџбенику и Радној свесци на стр. 23−24.
2. час – Вежбања на тексту
80
30. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Домаћи задатак. „Лик Хајдук Вељка Петровића“
ТИП ЧАСА: Анализа домаћих задатака
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Портрет – књижевни лик – свеукупност изгледа и карактерних особина дат кроз поступке у делу
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати поштовање и љубав према националним јунацима, браниоцима, устаницима; неговати културу писменог изражавања
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Усвојити и практично у задацима применити знања о портретисању књижевног лика.
НАСТАВНА МЕТОДА: Самосталног стваралаштва, текстовна
НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: индивидуални, фронтални
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Свеске – писмени радови ученика

− Прегледати и евидентирати да ли су сви написали задатке.
− Подсетити ученике – да пажљиво прате, слушају своје другове док читају задатке и бележе запажања – одговор на тему, композиција, реченица, стил
− Они који читају, морају то чинити изражајно, доживљено.

− Читање задатака и колективно процењивање
− Ученици – критичари, саветници; предлагачи нових, бољих начина изражавања
− Вредновати задатке
− Одабрати три најбоља по избору ученика уз потпуно образложење избора и ставити на пано – Наши домаћи задаци
− Битно је да ученици уоче портрет Вељка Петровића – физички изглед и карактер, заправо најизражајније карактерне особине испољене у одређеним ситуацијама (у
сукобу са Турцима, војводама, у односу према друговима, Карађорђу, Совјету).

Похвалити све оне који су написали потпун и сликовит лик Вељков, а они који нису добро написали, нека то ураде поново.
81
Поновити основна правописна правила, као припрему за први школски писмени задатак.
82
31. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Писање назива установа и предузећа
ТИП ЧАСА: Обнављање и проширивање
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Савладати правописна правила везана за писање назива установа, предузећа и сл.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Инсистирати на правилном писању и поштовању правописне норме
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Примена научених правописних правила у писању (свакодневна комуникација, писма, литерарни састави…)
НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Индивидуални, рад у паровима

Поновити правила о употреби великог слова. (Шта се све пише великим почетним словом?)

− Диктирати текст из Уџбеника (стр. 69) или припремити сличан предложак за рад.
− Ученици размењују свеске са диктатом и међусобно исправљају грешке, читајући правилно написан текст који је послужио за диктат.
− Ученици изводе правила о писању великог слова у називима установа, предузећа и организација и записују их у свеску.

Издвојити пет диктата са најмањим бројем грешака и наградити их адекватном оценом.

Урадити 22. вежбање из Радне свеске.
83
32. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Први школски писмени задатак
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Композиција, језик стил, правопис и обрада теме
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати и неговати културу писменог изражавања ученика и неговања лепе речи
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Проверити усвојеност писменог изражавања; израда првог школског писменог задатка
НАСТАВНА МЕТОДА: Писани радови
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Вежбанке за писмени задатак

– Припремне радње: обрађени текстови, домаћи задатак, одељак, композиција задатка; правописна вежбања обављена на претходним часовима у континуитету
– Поделити свеске за писмене задатке и подсетити ученике на техничку страну израде задатка.

Записати теме на табли и објаснити
– Теме:
1. Иза седам гора, иза седам мора…
2. Мој омиљени јунак из обрађених прича
С обзиром на то да су већ писали домаћи задатак „Моја бајка“ и увежбали структуру бајке, треба их само подсетити на следеће елементе:
– отмица или бекство чланова породице,
– одлазак јунака да поврати изгубљено,
– јунак путује чаробним средствима, али прекрши неко правило, забрану,
– срећан повратак кући.
84
И за другу тему урађене су припреме „Лик Хајдук-Вељка Петровића“, шта све треба да садржи лик – портрет (изглед, карактерне особине кроз поступке)
На крају часа скупити вежбанке.

Прикупити вежбанке
85
33. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Главни и зависни реченични чланови
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Утврдити и систематизовати знања о главним и зависним реченичним члановима
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати осећај за реченицу, њен смисао и логичан ток.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Практична примена знања о реченицама у култури писаног и усменог изражавања
НАСТАВНА МЕТОДА: Монолошко-дијалошка, текстовна
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Радна свеска

Поновити врсте речи и њихове најчешће функције у реченици.
* Предлози, везници и речце су у реченици помоћне речи. Оне помажу у повезивању реченичних делова и обележавању односа међу њима.
* Остале врсте речи: именице, заменице, придеви, бројеви, глагол у неличном облику и прилози врше функцију једног од реченичних чланова.
* Чланови реченице су: субјекат, предикат, прилошке одредбе за место, време, начин, узрок, меру и циљ; атрибут и апозиција.
* Коју ће функцију реч вршити зависи од: ВРСТЕ РЕЧИ којој припада и од тога у какву је везу у реченици доведена са другим речима.
Пример: Жена је водила дете.
У ТОМ ТРЕНУТКУ ЖЕНА ЈЕ ВОДИЛА ЖИВАХНО ДЕТЕ ПРЕКО УЛИЦЕ.
прилошка одредба
прилошка одредба за време субјекат предикат објекат
за место
У ТОМ ТРЕНУТКУ ЖЕНА ЈЕ ВОДИЛА ЖИВАХНО ДЕТЕ ПРЕКО УЛИЦЕ.
предлог показна именица м. р. именица глагол придев именица предлог именица
замениц ж. р. ср. р. ж. р.
86
а

Вежбање на примерима из Радне свеске.
87
34. и 35. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Анализа првог школског писменог задатка
ТИП ЧАСА: колективни исправак / писање побољшане верзије (2. час)
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособити ученике за поштовање композиције писменог задатка; одељка, језика, стила, и правописа
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати самостално стваралаштво ученика
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Примена савладаног градива у самосталном писменом изражавању и богаћење лексике
НАСТАВНА МЕТОДА: Дијалошка, демонстрације, писмених радова
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Писмени задаци у вежбанкама

Општа запажања о писменим задацима; читање најбољих композиционих целина или радова у целости.

Указивање на добре стране, као и на стилске и језичке погрешке у радовима; на табли направити табелу у којој ће се бележити неправилно и правилно написане речи и
изрази (НИЈЕ − НЕГО).
− Поделити ученицима свеске.
− Сваки ученик исписује у свесци за школски рад своје погрешке.

Припрема за писање побољшане верзије писменог задатка.

У свесци за школски рад написати побољшану верзију писменог задатка.
2. час
Писање побољшане верзије првог писменог задатка у вежбанкама.
Ученици предају наставнику вежбанке, да утврди квалитет побољшане верзије задатка.
88
36. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Сложена реченица
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Поступно уочити и усвојити појам сложене реченице; најмање два предиката; предикат само глагол у личном глаголском облику
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати језик и културу изражавања
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Примена знања на тексту
НАСТАВНА МЕТОДА: Текст, дијалошка, монолошка
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Припремљени наставни листићи, Уџбеник

Поновити реченице по саставу на примерима:
– Деца се играју.
– Весела деца се играју на цветној ливади.
– Весела деца се играју на цветној ливади и уживају у лепом дану.

– Истицање циља часа, бележење на табли
– Поделити наставне листиће на којима је одломак из бајке Биберче (може и Читанка, стр. 53).
– Текст је познат, те се може одмах прећи на уочавање врсте реченица.
– Инсистирати на уочавању предиката, уз напомену да само глагол у личном глаголском облику може бити предикат.
– Одређивати границе предикатских (простих) реченица према броју предиката и смислу.
– Објаснити да нелични глаголски облици не могу бити предикати (гледајући, плачући).
* Закључујемо: Сложене реченице су састављене од најмање две предикатске (просте) реченице. Повезане су везницима (и, па, те, али, да, јер...) или одвојене запетама.

– Вежбање бр. 1 на стр. 34 Уџбеника или
– самостално – индивидуално састављање сложених реченица. Бирајмо најлепшу!
89
Урадити вежбање бр. 2, стр. 35 у Уџбенику.
90
37. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Везници
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Да би се у потпуности савладала сложена реченица, неопходно је познавање везника као непроменљиве врсте речи и њихове везивне функција помоћних
речи
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати језик
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Примена у анализи сложених реченица
НАСТАВНА МЕТОДА: Текстовна, дијалошка, монолошка
НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални, у паровима

Поновити врсте речи; променљиве и непроменљиве;
Обрађени су примери и на њима појам непроменљивости

Истицање циља часа, бележење на табли
– Читање текста Преварени берберин, народна прича
– Кратка садржајна анализа текста
– Ученици читају текст, уочавају сложене реченице и везнике, којима су повезане предикатске реченице у сложеној реченици.
– Записивање на табли и закључивање ученика
*Везници су помоћне непроменљиве речи које везују речи и реченице.
Усклађени су са значењима речи и реченица и истичу та значења (вежбање бр. 1, у Уџбенику, на стр. 150).
Рад у паровима, вежба 47. у Радној свесци.
Прва три пара, која без грешке све ураде, добијају одличне оцене.
91
Анализа рада 47. вежбе и проглашење победника.

Вежбе на тексту Еро с онога свијета, са акцентом на усклађеност значења или Аждаја и царев син – по избору ученика.
92
38. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Домовина, Душан Васиљев
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за тумачење лирске песме; појам лирике; песма као израз снажног родољубља сликовито представљеног у песничким сликама;
емоционални однос према домовини; версификација
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати родољубива осећања; родољубље као неисцрпна инспирација наших песника.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: „Домовина, то није само мртва груда…“
НАСТАВНА МЕТОДА: Вербална, текстуална
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, Звучна читанка
Психолошко-емоционална припрема. Човек мисли и осећа. Бројна су осећања: радост, усхићење, туга, страх, љубав, мржња... Које је најснажније човеково осећање?
(Љубав) Љубав према домовини. Како називамо поезију у којој песници изражавају своја осећања? (Лирика)
ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Песме у којима песници изражавају љубав према домовини – родољубиве – патриотске.
О песнику:
Душан Васиљев је српски песник. Био је велика нада нашег песништва, али је његово стваралаштво прекинуто прераном смрћу (1900−1924). Писао је искрене и лепе
песме о домовини (као ова) и песме о последицама ратног страдања – Човек пева после рата.
Изражајно читање песме Звучна читанка – Домовина – изражајна маркација.
Главни мотив (тема) и идеја се поклапају, чине јединство;
− искрена, дубока и непомућена љубав према родној груди – домовини.
Анализа теме: Композицију песме чине 3 песничке слике.
Прва слика
– Обухвата 2 строфе. Домовина није само географски појам, нити детаљ мртве природе, домовина су и њени људи, њихов живот, њихова песма. Домовина је – рад, труд и
плодови тога рада, „класје што богато буја“.
Домовина је прошлост – „руже што су на гробљима свеле“. Домовина је и ваздух који удишемо, лет птица – цео један живот – његове љубави и патње.
Друга слика
− Домовина је смисао нашег живота, наша радост и топлина, као мајчино крило и мајчин загрљај.
93
Трећа слика
− Домовина је наша будућност, наша маштања, наша стремљења – то су снови о нечему још лепшем, срећнијем
Стилска анализа: Богатство епитета
Версификација:
− Песма има 4 строфе са по 4 стиха.
− Стихови по броју слогова нису јединствени – 10−13 слогова.
− Римују се у свим строфама 1. и 3. и 2. и 4. Рима је чиста и тонски правилно сложена.
*** Рима је посебно подударање слогова на крају два стиха или према месту у строфи, са становишта укрштања сликова, постоје 3 основне врсте риме.
аа – ПАРНА РИМА – гласовно подударање 1. и 2. ; 3. и 4. стиха ББ
абаб – УКРШТЕНА РИМА – гласовно подударање 1. и 3. ; 2. и 4. стиха
абба – ОБГРЉЕНА РИМА – 1. и 4. ; 2. и 3.
** Мушка рима (подударање 1 слога)
** Женска рима (подударање 2 слога)
** ВЕРСИФИКАЦИЈА (метричка) је наука о ритму у стиховима. грч. реч metrom − мера; versus − стих
** Песнички језик – језик поезије
Елементи: − Емоционалност – осећајност / претварање речи у посебан доживљај
− Музикалност – понављање језичких јединица / анафора, епифора
− Ритмичност – кратки и дуги вокали, наглашени и ненаглашени слогови, четири врсте акцента...
Рима доприноси музикалности и ритмичности.

Изражајно прочитати песму.

Научити песму напамет.
94
39. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Казивање одломака из обрађених прозних и поетских текстова
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Развијати културу усменог изражавања, уз поштовање природне интонације, акцентуације и уметничких изражајних елемената.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: На примерима из одабране родољубиве лирике и сличних прозних текстова, неговати љубав према домовини.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Неговати културу изражавања и у свакодневној комуникацији
НАСТАВНА МЕТОДА: Вербална, текстуална
Објаснити ученицима значај усменог казивања. Подсетити их на текстове који ће се казивати. Поделити ученике у три групе, према афинитетима и жељама.

Ученици казују по следећем редоследу:
1. група − Домовина Душана Васиљева
2. група − Житије Ајдук Вељка Петровића (одломак) Вука Караџића
3. група − Еро с онога свијета или Девојка цара надмудрила

Жири ученика бира најбољег рецитатора и казивача.
95
40. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Сложена реченица
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Утврдити знања о сложеној реченици, систематски повезивати знања о предикату, везницима...
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати љубав према језику
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Уочавати реченице у тексту; разликовање предикатске (просте) од проширене; сложену реченицу – најмање два глагола у личном глаголском облику
НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални и групни
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Текст Еро с онога свијета (Читанка, стр. 129)

− Обновити појам реченице; поделу по значењу; комуникативној функцији
− Глаголски и именски предикат
− анализирати, проверити тачност урађене вежбе бр. 13 у Радној свесци, стр. 20.

− Читање текста, који је иначе обрађен, Еро с онога свијета и уочавање сложених реченица у одабраном одломку.
− Не задржавати се на делу текста који се налази у Уџбенику јер је он анализиран на претходном часу.
− Негде на половини часа спровести такмичење у уочавању сложених реченица са подвученим предикатима и обележеним границама.
Рад на делу текста који није коришћен:
− формира се шест група по 4 ученика,
− рад група траје 10 минута
− извештавање група; провера тачности.

Проглашење 1, 2. и 3. места
Награда – одговарајуће оцене (без грешке – одличне, са 1 грешком – врло добре...)
96
Вежбати на тексту по слободном избору
Напомена: Овај текст је одабран јер га ученици воле, а садржаје језика треба радити на обрађеним текстовима.
97
41. и 42. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Контролна вежба – граматика и правопис
ТИП ЧАСА: Систематизација / провера усвојеног знања обрађених садржаја
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Систематизовати и проверити у којој су мери заиста усвојени садржаји – реченица, служба речи, главне и зависне, реченични чланови; прилози и везници
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати потребу за правилним писменим изражавањем и придржавањем језичких норми и прописа
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Практична примена усвојених садржаја
НАСТАВНА МЕТОДА: Текст – тест
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Наставни листић – тест

Ученици су припремљени увежбавањем садржаја који се налазе у тексту.
– Поделити наставне листиће/тестове
– Могу се комбиновати 2 групе

ПРОВЕРА – ТЕСТ (ЗАДАЦИ)
1. Реченице по саставу могу бити:

а1) _________________________
а) __________________________
а2) _________________________
б) __________________________
2. Подвуци предикате и одреди какве су по саставу следеће реченице?
а) Марко пева, свира и игра у фолклорној секцији. __________________________
б) Он је ученик. _____________________
в) Зови га. _____________________
3. Одреди службу речи у реченици:
98
– Дуња, моја најбоља другарица, поред реке пажљиво слика занимљиви предео.
СУБЈЕКАТ __________________________ АПОЗИЦИЈА ___________________________

ПРЕДИКАТ __________________________ АТРИБУТ ___________________________
ОБЈЕКАТ __________________________ ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ ___________________________
4. Подвуци субјекатски скуп речи:
– Враголасти, плавокоси дечак упорно баца камење у базен.
5. Подвуци атрибутски скуп речи:
– Чуло се завијање гладних вукова.
6. Подвуци објекатски скуп речи (синтагму):
– У јесен лишће мења своју зелену боју.
7. Напиши правилно следећу реченицу:
Оља, пита Марија, где си пошла?
_______________________________________________________________________________________________________
8. Подвуци предикате и обележи границе предикатских (простих) реченица у следећој сложеној реченици:
Није смео да погледа у њега јер га је било стид.
9. Уз следеће реченице издвој прилоге и напиши какви су по значењу.

– Јуче је Марко дуго посматрао Перу док је неуморно вежбао доле на ливади.
______________, ____________, ___________, _____________.
10. Препиши писаним словима следећу реченицу:

ОНИ СУ УЧЕНИЦИ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ ВУК КАРАЏИЋ КОЈА СЕ НАЛАЗИ У ПЕТРОВЦУ НА МЛАВИ И ЧЕСТО ШЕТАЈУ ПЕТРОВАЧКИМ УЛИЦАМА.
______________________________________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________________________________

Скупити радове ученика и прочитати им решења задатака.
2. час / Анализа теста – Сваки захтев се вреднује!
99
100
43. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Дечак и пас, Данило Киш
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за читање, разумевање и тумачење књижевног дела у форми писма
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати љубав према књижевности, лепој речи; развијати способност комуникације формом писма.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Писмо – садржај; композиција, стил
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, стр. 25; Рани јади Д. Киша

− О збирци приповедне прозе Рани јади, коју ће радити у 1. разреду средње школе
− Животни пут (детињство Д. Киша)
− Необичност приче Дечак и пас − пас који говори

− Локализација одломка
− Изражајно читање текста
− Утисци, доживљеност, ученичке импресије
* Тумачење текста
− Уочавање мотива туге и усамљености
− Дингова приврженост Андију и љубав према њему
− Динго – приповедач – уочити његове особине приповедача. Зашто баш он прича део приче о себи и дечаку?
− Када се у приповедање укључује Андреас Сам и како он то чини?
− О чему све говори?
101
− Зашто се на крају писма господину Беркију потписује са „јадни Андреас Сам, ученик“?
−- Растанак са псом (дечаков опис); осећања; ситуације

Писмо – комуникација између просторно раздвојених лица; садржаји...; постиже се непосредност и уверљивост казивања.
Уметност квалитетно (садржај, композиција, стил) постаје књижевни облик.

Проучити текст и размислити о могућем одговору господина Беркија Андију.
102
44. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Писмо
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Писмо као облик комуникације; форма и садржај
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати љубав према књижевности; љубав према животињама и људима
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: На примеру писма Андију научити писање писма као форме општења међу људима
НАСТАВНА МЕТОДА: Дијалошка, текстовна, писаних радова
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Писма ученика, Рани јади Д. Киша

Подсетити ученике на домаћи задатак са претходног часа. Требало је да размисле о могућем одговору господина Беркија.

На овом часу ћете написати писмо Андију, водећи рачуна да садржај одговора буде у духу приче.
− Шта би то све г. Барки могао написати Андију?
− Форма писма
− Садржај – мисли, жеље, осећања, обавештења, поруке
− Композиција; стил
* Писање писма у свесци за школски рад (20')
− Читање 2−3 писма
− Анализа форме и садржаја

Прочитати садржај Беркијевог писма из Раних јада
− Компарација са одговорима ученика
103
Довршити писмо.
104
45. и 46. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Променљиве и непроменљиве речи
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Указати на карактеристике променљивости неких врста речи; класификовати врсте речи по променљивости, односно непроменљивости
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати језичко осећање за разликовање речи које мењају − не мењају свој облик.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Уочавање и препознавање врста речи у тексту.
НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, монолошка, текстовна
НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални, рад у паровима
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Одабрани примери, текст

* О речима и њиховим значењима
Речи настају повезивањем гласова (с-о-к). Ови гласови повезани у речи су фонеме (обележавају разлику у значењу речи). Речи су језичке јединице вишег ранга од гласова
(фонема). Свака реч као ознака појма (лексема) има своје посебно лексичко значење.

* ВРАТА (велика), ВАТРА (јака), ТРАВА (зелена)
Ове речи имају своја посебна лексичка значења, али и заједничко граматичко значење – означавају квалитет исказан именицом. Према заједничком граматичком значењу, деле се
на врсте речи! У зависности од тога да ли се употребљавају у различитим облицима или увек у истом облику; све речи се деле на променљиве и непроменљиве.
ПРОМЕНЉИВЕ НЕПРОМЕНЉИВЕ
1 падежи именске −делимично променљиви
именице 6. прилози
. речи брзо трчи; брже трчи
2 замениц употребљавају се увек
7. предлози
. е у једном
3 придеви 8. везници облику
.
105
4
бројеви − делимично 9. узвици
.
5 10
глаголи − лица, времена, начини вид и род речце
. .
− Мој брат живи у Француској. именица

− У Француској револуцији најзначајнија фигура био је Робеспјер. придев
* Именске речи су такве променљиве речи чије обличне (морфолошке) особине чине три граматичке категорије:
− РОД (природни): МУШКИ и ЖЕНСКИ, и граматички: МУШКИ, ЖЕНСКИ и СРЕДЊИ
− БРОЈ (граматички): једнина и множина
− ПАДЕЖ – седам падежних облика за означавање односа међу речима
* Глаголи су променљиве речи али њихове обличне особине изражавају друге граматичке категорије: лице, време, начин, глаголски вид, глаголски род, граматички род и број.

Из одабраних реченица разврстати речи на променљиве и непроменљиве, а затим на њихове врсте.
Пример: Веселе веверице скачу по гранама.
2. час
Рад на задатом тексту − утврђивање
106
47. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Ђачки растанак, Бранко Радичевић
ТИП ЧАСА: Обрада одломка
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за усвајање појмова: ПОЕМА, уметнички свет песме, лирски јунак – субјект, епитет
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати љубав према поезији, стиху као облику изражавања емоција и догађаја
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Упознавање са поезијом Б. Радичевића и његовим доприносом за увођење народног језика у књижевност; Мини Караџић у спомен
НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални, у паровима
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, 11. стр. Песме, Бранка Радичевића

− Несташлуци и узбудљиви доживљаји ученика
− Кратак садржај поеме
− Појам поеме – лирско-епска песма (догађај са осећањима)

− Читање одломка
− Импресије ученика
− Тумачење слика – мотива: Дунав – виђен очима песника („силна и умилна река“);
„Красне муке“ (необичност, узбудљивост, непромишљеност);
Сликовитост мотива постигнута одабраним епитетима
− Појам епитета: Реч или група речи додатих главној речи, именици или глаголу да би се они на сликовит начин конкретно означили
− Лирски субјект – уметничка личност; лирски јунак, песма
* О песнику Бранку Радичевићу

− Читање песме Мини Караџић у спомен;
107
− Певање песме (песму пева Здравко Чолић); ученици је знају

Научити део песме по избору (слика Дунава...)
108
48. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Именице по значењу; род и број
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обновити научено и обрадити остала значења именица; природни и граматички род; једнина и множина
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати матерњи језик
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: На одабраном тексту уочавати именице и њихова значења.
НАСТАВНА МЕТОДА: Дијалошка, монолошка и текстовна
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, свеска, табла; графикон

Поћи од предзнања ученика. Поновити врсте речи (променљиве и непроменљиве).

Зидари су градили кућу додајући у мешалицу воду, песак и цемент, а Пера је помагао чистећи лишће и грање које је ветар поломио. Похвалили су га, а радост је обасјала
његово лице.
Разврстај именице из наведеног текста према значењу:
Властите: Пера (посебна имена)

Заједничке: зидари, кућу, мешалицу, ветар, лице (општа имена)
Збирне: лишће, грање (мноштво)
Градивне: вода, песак, цемент (материја)
Мисаоне: радост (апстрактно)
109
Именице су самосталне, променљиве пунозначне речи, које означавају имена бића, предмета и појава.
Граматичке категорије именица су: РОД, БРОЈ и ПАДЕЖ.
Род: природни (мушки и женски); граматички (мушки, женски и средњи)
Број: једнина и множина
Падеж: седам различитих облика именске речи

Вежбати на тексту Ђурица (стр. 61 у Уџбенику).

Научити главне реченичне чланове.
110
49. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Именице – деклинација
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике да уочавају промену облика именице према функцији у реченици, као и других именских речи.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Правилно говорење, захваљујући употреби падежа
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Уочавање различитих облика именица − падежи

Поновити променљиве и непроменљиве речи, врсте именица.
Допуни следеће реченице одговарајућим облицима именице грана:
Њиха се _______________. Веверица је на __________. Сада скаче с __________на _________. Ено је вере се оном _____________. Не видим је више од великих _________.
Изгубила се у лиснатим ____________.
(Њиха се грана. Веверица је на грани. Сада скаче с гране на грану. Ено је вере се оном граном. Не видим је више од великих грана. Изгубила се у лиснатим гранама. )
Ученици уочавају и заједнички изводе закључак о деклинацији именица.
111
Именица се мења, појављује у више облика и разлика је само у служби и наставку.
Падежима се означавају различити односи у које именица ступа у реченици.
За обележавање тих односа у српском језику има седам падежа: номинатив, генитив, датив, акузатив, вокатив, инструментал и локатив, који чине падежни систем.
Део именице који се не мења назива се основа (гран-).
Делови именице који се мењају називају се наставци за облик (падежни наставци).
Основа именице се добија кад се од генитива једнине одбије наставак:
човека, жена, ноћи, села
човек-, жен-, ноћ-.

Заједнички објаснити промену облика именице, помоћи цртежа на стр. 72−73 Уџбеника.

Урадити 24. вежбање у Радној свесци, стр. 34.
112
50. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Небеска река, Гроздана Олујић
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученика за тумачење епског дела.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати стваралачко маштање ученика.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Побудити жељу за читањем ауторских бајки.
НАСТАВНА МЕТОДА: Дијалошка, текстовна, демонстрација

Слика дуге − Небеске реке.
Разговор.

Изражајно читање текста
Утисци о тексту
Тумачење текста према истраживачким задацима на стр. 75 Читанке.
− Шта је нарочито занимљиво у овој причи?
− Како је представљена небеска река у тексту? (Као несташна девојчица која има своје снове.)
− По чему се разликовала од својих сестара?
− Како је мајка покушавала да заштити своју најмлађу кћер?
− Који тренутак је искористила да побегне пут неба?
Указивати на стилску изражајност епитета, поређења и персификација.

Објасни како је, према овој причи, настала дуга. Нацртај у свесци дугу са ликом несташне девојчице.
113
Пронађи и прочитај још неку ауторску бајку Гроздане Олујић.
114
51 . час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Именице – функција у реченици
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособити ученике да разликују функције именице у реченици, субјекат, предикатив, објекат, прилошка одредба, атрибут и апозиција.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Подстицати љубав према језику и самосталном стваралаштву.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Богатити лексику и примењивати стечена знања о именицама.
НАСТАВНА МЕТОДА: Текстовна, дијалошка
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, припремљени наставни листић

Анализирати са ученицима већ самостално урађену 20. вежбу на 29. стр. Радне свеске и наставити рад у 21. вежби, која се односи на службу именица.

Мира је ученица.
субј. предикатив
Прошле недеље прочитала је занимљиву књигу у школској библиотеци.

ПО за време прави обј. ПО за место
Ових дана слободно време проводи у својој соби слушајући музику са радија.
ПО за време обј. ПО место прави обј. атрибут
Књига је Мири најбољи пријатељ.

субј. непр. обј. предикатив
Мира, најбоља ученица, савесно обавља све задатке.

субј. део апоз. објекат
115
Најчешће функције именица у реченици су:
− субјекат: Мира, књига;
− предикатив: (је) ученица, (је) пријатељ;
− објекат: књигу, време, музику, задатке (прави), Мири (неправи);
− прилошке одредбе (за време, место): недеље, библиотеци, соби;
− атрибут: (са) радија;
− апозиција: (најбоља) ученица

Довршити вежбања из Радне свеске, на стр. 29.
116
52. и 53. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Поход на Мјесец, Бранко Ћопић
ТИП ЧАСА: Обрада – анализа текста
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Изражајно читање текста, карактер приповетке, слика детињства, ликови, односи између дечака и осталих ликова, откривање непознатих светова
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Подстицање радозналости и маштања
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Мотивисати ученике да прочитају збирку Башта сљезове боје Бранка Ћопића.
НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, текст-метода
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, табла, креда

Ученичка сазнања о Бранку Ћопићу и његовом стваралаштву, са посебним освртом на приче из детињства.
Дела: Песме, романи: Пролом, Осма офанзива; приповетке Доживљаји Николетине Бурсаћа

* Изражајно читање текста
* Непознате речи:
– самарџија – мајстор који прави самаре
– колмица – шупа у којој су запрежна кола
– џабе – узалуд
ТЕМА: Опис сеоског живота у Босанској Крајини
* Анализа песничких слика – садржаја:
– Дечак се већ у петој години осећа спутан забранама одраслих.
– Стега попушта кад у кућу дође самарџија Петрак.
– „Петракови дани“ у рану јесен за Бају су празнични.
– Целог дана лута и ужива у природи.
– У „Петраковим развезаним данима“ много тога се може.
117
– Деда пече ракију; Ниџа пијан спава.
– Дечак слуша разговор стараца – запиткује.
– Баја жели да дохвати Месец, самарџија га подржава.
– Самарџија жали што и сам у младости то није пробао.
– Дечак и Петрак са грабуљама одлазе „у поход на Мјесец“ .
– Деда је забезекнут.
– Старац храбри дечака када му месец побегне.
– Дечак је разапет између љубави према деди и љубави према самарџији.
– Враћају се...
* Дечакови немирни снови
* Ујутру све оно личи на сан о којем се не прича
– Ниџо нагазио на грабуље.
* И данас Баја стоји разапет „између смирене дједове ватрице... у непознато“
* Анализа ликова: Дечак Баја, деда Раде, стриц Ниџа, самарџија Петрак
* Стилска анализа: ЕПИТЕТИ (голубије...) ПОРЕЂЕЊА; ПЕРСОНИФИКАЦИЈА („Вири Мјесец кроз прозор... уноси му се у лице“). Стилски анализу радити упоредно са
садржајном анализом.
* Изражајно читање
Користити се истраживачким захтевима аутора Читанке.

Уочити дескриптивне слике у тексту и објаснити њихову функцију.

Изабрати и написати једну од тема понуђених на 73. стр. Читанке.
118
54. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Номинатив
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Утврдити да именица има седам облика и да ћемо овога часа уочавати основна значења и функције номинатива – субјекат, именски део предиката, атрибут,
апозиција...
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Увести ученике у појам и функцију падежа.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Уочавање основног облика сваке именске речи на тексту.
НАСТАВНА МЕТОДА: Монолошко-дијалошка, демонстрације
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Шема падежа – назив, питања и значења; Уџбеник

Променљиве речи на тексту из Уџбеника
Примери (графофолија)

− Наш град је све лепши.
− Лети одлазимо из града.
− Увек смо узбуђени кад се приближавамо граду.
− Видимо град.
− Хеј, граде, друже!
− Шетам градом.
− Био сам у граду.
*
Миша учи. (ГРАМАТИЧКИ) СУБЈЕКАТ
Миша је студент. (ИМЕНСКИ) ПРЕДИКАТ
Наш Миша је одличан студент. АТРИБУТ
Миша, најбољи студент, полаже сутра. АПОЗИЦИЈА
119
* По односу према осталим речима у реченици у падежном систему разликујемо НЕЗАВИСНЕ и ЗАВИСНЕ ПАДЕЖЕ.
* Номинатив је независни падеж, којим се именују бића, предмети, појмови и појаве. У реченици је најчешће: субјекат (граматички), предикат (именски), атрибут и апозиција.
* Пожар! – Ласте! – Снег! (непотпуне – елиптичне реченице)

Вежбати на одабраним примерима из Уџбеника (стр. 75−76).

Научити!
120
55. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Вест
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати ученике са облицима новинског извештавања
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати културу новинског изражавања
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Развијати културу читања штапе, праћења занимљивих информативних емисија на радију, телевизији и интернету.
НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Текстовна, демонстрације и самосталног стваралаштва
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Новине, писани радови ученика
УВОДНИ ДЕО:
Ученици доносе вести исечене из новина. Разговор о облицима новинског изражавања.

Ученици читају занимљиве вести по свом избору.
Закључујемо:
− вест је кратко обавештење − писмено или усмено − о неком новом и значајном догађају;
− вест је вредна ако је нова и док је свежа;
− закаснела вест губи своју намену.
Догађај у вестима мора да је актуелан, а подаци проверени и тачни.
Питања на која вест мора дати одговор: КО, ШТА, ГДЕ, КАДА, КАКО, ЗАШТО се нешто догодило.
Напишите вест о: спортском такмичењу, приредби, екскурзији или излету.

Читање писаних радова ученика.

Прочитајте дневне новине које купују ваши укућани.
121
122
56. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Башта сљезове боје, Бранко Ћопић
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обрадити уметничку личност приповедача и живот и сликовитост нарације у причама. Осветлити лик деда Рада и самарџије Петрака; хумор у причама
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Истицати да би без заноса, радозналости и маштовитости живот био сиромашан; подстицати стваралачку машту и сензибилност ученика.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Развијати код ученика способност уживљавања у душевни свет других људи. Истраживачким усмеравањем побуђивати стваралачко интересовање.
НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални и групни
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Збирка приповедака Башта сљезове боје Бранка Ћопића и писмени радови ученика из „Дневника прочитаних књига“.

Композиција збирке: Јутра плавог сљеза, Несмирени ратник и Дани црвеног сљеза

− Читање и анализа писмених радова ученика – „Дневник прочитаних књига“
− Башту сљезове боје уоквирује посвета пишчевом пријатељу Зији Диздаревићу, убијеном 1942. године у Јасеновцу.
− Није ова књига само пишчево сећање на детињство и пређашњи живот већ и борба против нечовештва...
− Мотив баште јавља се као творбени и вишеструки симбол Ћопићеве књиге.
− Јавља се и везује за духовне вредности и карактерне особине.
− Прикључује се симболичкој представи детињства сатканог од маштања и снова.
− Деда Раде је својом љубављу и чистотом загрејао и озарио целокупни свет детињства.

Хумор: бројни маштари, сањари и луталице (самарџија Петрак, брадоња, живописац) обојили су својим смехом и причама и Бајино детињство.

Они који нису прочитали приче, да прочитају и направе белешке у „Дневнику прочитаних књига“.
123
57. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Генитив
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: На одабраним примерима уочити и усвојити основна значења генитива без предлога и са предлозима, припадање, део нечега, потицање.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати правилно изражавање, уз придржавање граматичких правила.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Уочавати многозначност генитива јер је то падеж са највећим бројем значења.
НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Монолошко-дијалошка, демонстрације
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Фолија, графоскоп, шема падежа, Уџбеник

Обновити знања о номинативу.

Примери:
а) БЕЗ ПРЕДЛОГА
− На пијаци нема воћа. – СУБЈЕКАТ (ЛОГИЧКИ)

− Најављен је штрајк радника. – АТРИБУТ
− Узми воћа. – ОБЈЕКАТ (ПРАВИ)
− Бојали се неуспеха на испиту. – ОБЈЕКАТ (НЕПРАВИ)
− Он је пријатног изгледа. – ПРЕДИКАТ (ИМЕНСКИ)
− Наследио сам одело старијег брата. – АТРИБУТ
− Последњег дана на мору је пљуштала киша. – ПРИЛОШКА ОДРЕДБА ЗА ВРЕМЕ
б) С ПРЕДЛОГОМ
124
− Добила сам хаљину од чисте свиле. – АТРИБУТ
− Доселио се из Новог Сада. - ПРИЛ. ОДРЕДБА ЗА МЕСТО
− Брали су воће од зоре до мрака. - ПРИЛ. ОДРЕДБА ЗА ВРЕМЕ
− Учила сам за испит без ичије помоћи. - ПРИЛ. ОДРЕДБА ЗА НАЧИН
− Из школе сам изостала због болести. - ПРИЛ. ОДРЕДБА ЗА УЗРОК
− На лето ћу у бању ради здравља. - ПРИЛ. ОДРЕДБА ЗА ЗА ЦИЉ
* Генитив је падеж – ЗАВИСАН који има највише значења.

Употребљава се и са предлозима и без предлога.
Најчешћа значења генитива без предлога су:
− ПРИСВОЈНИ (ПОСЕСИВНИ): Ми смо деца славних предака.
− ДЕОНИ (ПАРТИТИВНИ): Донео нам је корпу шљива.
− АБЛАТИВНИ (ОДВАЈАЊЕ, ПОТИЦАЊЕ): Са лишћа букава падају росне капље.

* Указати на квалитативни генитив
То је човек педесетих година, средњег стаса, лепе главе, седих коса, зеленкастих благих очију.
* Систематизовати.
* Предлози уз генитив: ОД, ДО, ИЗ, БЕЗ, КОД, У, ЗА, СА, ОКО, ПРЕ, ПОСЛЕ, ПРЕКО, ЗБОГ, РАДИ

Научити и урадити вежбање, стр. 78. из Уџбеника.
125
58. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Појам предлога
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Уочавати предлоге, њихову непроменљивост и просторне, временске и друге односе које они означавају; употреба уз одговарајуће падеже.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Правилна употреба предлога и падежа као предуслов правилног изражавања.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Примена стечених знања у свакодневној писаној и говорној комуникацији.
НАСТАВНА МЕТОДА: Текстовна, дијалошка, демонстрације
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник (стр. 145) и Радна свеска (вежбе 45 и 46 на стр. 61)

Прочитати текст Прва филмска представа, на стр. 145 Уџбеника и разговарати о њему.

− Уочавање истакнутих предлога у тексту.
− Уочавање предлога на слици (стр. 146. у Уџбенику).
− Разврставање и бележење предлога:
− за просторне односе: на, поред, изнад, испод, између…,
− за временске односе: после, пре…,
− за узрок: због, од…,
− за циљ: ради, за…,
− за друштво: са.
Закључити: предлози су непроменљиве речи. Стоје уз именице и личне заменице и означавају просторне, временске и друге односе.
− Слагање предлога са падежима у реченици (вежбање на стр. 147 Уџбеника).

Понављање и утврђивање (вежбања 45 и 46 у Радној свесци, стр. 61).
126
ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:
Пронаћи предлоге у тексту Бели и шарени (Уџбеник, стр. 131).
127
59. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: 20.000 миља под морем, Жил Верн
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Откривати радозналост духа деце према непознатим световима.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати стваралачко маштање и креативност.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Мотивисати ученике да прочитају роман у целости и да маштају.
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка и књига 20.000 миља под морем

Мотивациони разговор почети причом о неком научно-фантастичном филму, ТВ серији.

Упознавање са писцем. Изражајно читање текста. Локализација. Одломак из романа 20.000 миља под морем
Тема − главни мотив одломка. Подводна шетња двојице научника по давно потонулој планини и људском насељу (Атлантида).
Тумачење одломка према захтевима аутора Читанке и тезама:
− „Наутилус“ израња на површину мора (изглед)
− Ходање двојице научника по морским дубинама
− Долазак на живописне остатке некадашњег људског насеља
− Вулкан − планина
Појам авантуристичког романа
Научно-фантастична књижевност

Изражајно читање текста
128
Прочитати роман 20.000 миља под морем и направити белешке о њему у „Дневнику прочитаних књига“.
129
60. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Датив
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Уочавати основна значења датива – управљеност и намена; функција
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати и неговати љубав према језику и неопходност развоја језичке културе
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Разликовати облике именских речи номинатив – генитив – датив
НАСТАВНА МЕТОДА: Монолошка, дијалошка, текстовна, демонстрације

Поновити основна значења и функције номинатива и генитива.
Примери:
− Вођа крену напред. Н – субјекат
− Милан је ученик. Н – именски део предиката
− Ово је кућа мога деде. Г – присвојни
− Попио сам много воде. Г – деони
− Гнуша се лажи. Г – аблатив

− Истицање циља часа
− Примери:
* − Позајмио сам другу књигу? Коме? – намена
− Вратио сам се својој кући. Чему? – усмереност
− Спава му се. − носилац стања / логички субјекат
* Дакле, основна значења датива без предлога су:
НАМЕНА, УСМЕРЕНОСТ и НОСИЛАЦ СТАЊА (закључак ученика)
130
Прилошка одредба за место − усмереност са предлозима: К, КА, ПРЕМА
− Упутио се ка излазу.
− Окрете се према вратима.
Прилошка одредба за циљ:

− Отишли су к њој.
Допусна прилошка одредба:

− Изашла је упркос забрани.
Датив је падеж који се добија на питање Коме? Чему?
Предлози: К, КА, ПРЕМА, УПРКОС (уочавање ученика)

Вежбања у Уџбенику, стр. 79, уз самосталне примере ученика.

Научити градиво.
131
61. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Анализа домаћег задатка „Слика детињства коју носим у себи“
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Развијати креативност и самостално стваралаштво ученика, уз поштовање композиције писменог састава.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати креативно и самостално писмено изражавање, живост и занимљивост у приповедању.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Тематска повезаност са предстојећим другим писменим задатком; континуитет одређеног облика изражавања (нарације)
НАСТАЦНИ ОБЛИЦИ: Индивидуални и фронтални
НАСТАВНА СРЕДСТВА: свеска за домаће задатке са написаним радовима


композицију, стил изражавања, језик, занимљивост приповедања, разноврсност мотива, емотивност. После свака три прочитана задатка, усмено коментарисати.

132
62. и 63. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Акузатив – КОГА, ШТА
ТИП ЧАСА: Обрада – 1. час, Утврђивање – 2. час
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Научити основна значења и функције акузатива
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Основни циљ – љубав према језику
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Практична примена знања; уочавање и препознавање акузатива на тексту
НАСТАВНА МЕТОДА: Монолошка, дијалошка, текст, демонстрација
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, графофолије

На одабраним примерима обновити основна значења и функције номинатива, генитива, датива; самостални примери ученика за наведене примере.

Записивање примера на табли и тумачење.
Примери
ЗНАЧЕЊЕ ФУНКЦИЈА
− Ана воли Милована. предмет радње прави објекат
а) − Читам књигу. предмет радње прави објекат
− Милица се заљубила у Петра. предмет радње неправи објекат
− Ану је страх. носилац стања логички субјекат
б)
− Боли ме глава. носилац стања логички субјекат
− Ушао је у учионицу. место прилошка одредба за место
в)
− Прошао је кроз град. место прилошка одредба за место
− Целу ноћ није спавала. време прилошка одредба за време
г) − У понедељак идемо у време прилошка одредба за време
позориште.
133
− Отишао је на брзину. начин прилошка одредба за начин
д)
− Одговорио је кроз плач. начин прилошка одредба за начин
Ученици закључују: Акузатив је падеж за казивање објекта, места, времена, начина и логичког субјекта.
Добија се на питања – Кога (видиш), Шта (примећујеш)
ПРЕДЛОЗИ: У, НА ЗА

Вежбе у Уџбенику, стр. 80−81.
2. час
Припремљени наставни листићи са примерима за акузатив и обрађене падеже.

Урадити вежбе у Радној свесци и научити основна значења и функције акузатива.
134
64. и 65. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Робинсон Крусо, Данијел Дефо
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ:Упознавати ученике са светском литературом у којој доминира авантуристичка садржина.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Подстицати интересовање за читањем прозних дела која својом садржином подстичу развој маште и креативности.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Упознати ученике са литерарним стваралаштвом Данијела Дефоа.
НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Текстовна, излагања, дијалога
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Робинсон Крусо, „Дневник прочитаних књига“

−Утисци, запажања, мишљења о књизи

− О писцу – биографски подаци (укратко)
− Фабула романа
− Врста – авантуристички
− Радња романа се прича у 1. лицу (главни јунак), чиме је постигнута непосредност доживљаја, занимљивост и узбудљивост.
− Делови романа по хронологији догађаја
− Лик главног јунака (уочавање карактерних особина кроз поступке)
− Петко
* Проблемско питање: Шта је Робинсону пружала природа? Како се адаптирао на природну околину?
Како је постепено савладавао усамљеност?
− На који начин бисте ви храбрили себе да издржите више година у таквим условима?
135
Читање најлепших делова према избору ученика.

Писмени приказ романа у „Дневнику прочитаних књига“
136
66. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Вокатив
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати основна значења вокатива
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Схватити изражајност и стилску обојеност вокатива
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Посебно усвојити употребу запете при писању вокатива

− Обновити обрађене садржаје о падежима.
− Независни падежи; увек без предлога: номинатив и вокатив
− Записати на табли наставну јединицу.

* Путник на уранку Бранка Радичевића – изражајно читање
− Уочавање речи и синтагми којима се песник обраћа, скреће пажњу, дозива.
− Бележење примера из текста
Примери на табли:
− Петре, дођи!
− Чујте, браћо, то он говори!
− Зашто ме, Милице, не слушаш?
Вокатив служи за дозивање и обраћање.
Увек се употребљава без предлога, као и номинатив.
У говору се обележава интонацијом – паузом, а у писању запетама (до наведене формулације доћи закључцима ученика, уочавањем).

Вежбе у писању вокатива.
Диктат 3. строфе Путник на уранку, стр. 82. из Уџбеника.
137
Урадити вежбања у Уџбенику, стр. 83.
138
67. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Писање вишечланих географских појмова и вокатива
ТИП ЧАСА: Обрада и утврђивање
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Усвојити правила о писању вишечланих географских имена и вокатива
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Разумети неопходност елементарне писмености и изражавања
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Примена у свим наставним областима – посебно географије
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Припремљени задаци, Уџбеник, Радна свеска

Обновити:
− Употреба великог слова
− Употреба запете

Примери:
− Моја бака живи у Бачком Петровом Селу, Маркова у Петровцу на Млави, а Мирина у Малом Мокром Лугу.
− Фрушка гора је најлепше излетише Новосађана.
− Београђани често посећују Делиблатску пешчару и Обедску бару.
* Насељена места пишу се великим почетним словом – свака реч, осим предлога.
*Имена планина, гора, брда... пишу се великим почетним словима – Фрушка гора, Стара планина; Атлантски океан, Северни ледени океан, Охридско језеро...
Вокатив се одваја у говору паузама; у писању запетама:

− Маро, донеси књигу!
− Донеси књигу, Маро!
− Донеси, Маро, књигу!

Вежбе у Радној свесци на стр. 33.
139
Урадити вежбе у Уџбенику – са прегледне географске карте преписати захтеве наведене на 70. стр.
140
68. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Путовање у путопис, Вида Огњеновић
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати ученике са појмом путописа – путописне прозе, ретроспективна прича
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговање културе читања и тумачења књижевног дела.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Путопис – књижевна врста; пејзаж – опис предела; ретроспекција – од садашњости ка прошлости
НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални, индивидуални

− Обновити текстове са темом сећања из детињства (Б. Ћопић)
− Неко непријатно сећање ученика

− Изражајно читање текста
− Разговор према захтевима аутора Читанке; тумачење мање познатих речи
− Анализа поступка наставнице српског језика
− Понашање девојчициних другарица
− Како се осећала девојчица?
− Незадовољство, негодовање, страх од писменог задатка
* Путопис – књижевна врста у којој писац износи своје утиске о земљама, пределима кроз које путује; опис путовања
Пејзаж – опис предела, краја, природе

* Изражајно читање
141
Моје чудесно путовање
142
69. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Анализа домаћег задатка „Моје чудесно путовање“
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Развијати креативност и самостално стваралаштво ученика, развијати креативно стваралачко маштање.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати тачност, јасност, прецизност, убедљивост и сликовитост у изражавању. Неговати креативно и самостално писмено изражавање, живост и
занимљивост у приповедању.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике да је изражавање најбоље када се са мало речи много каже. Домаћи задатак као припрема за наредни Други писмени задатак.
НАСТАЦНИ ОБЛИЦИ: Индивидуални и фронтални
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Свеска за домаће задатке са написаним радовима


композицију, стил изражавања, језик, занимљивост приповедања, разноврсност мотива, маштовитост и креативност. После свака три прочитана задатка, усмено коментарисати.

143
70. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Други школски писмени задатак
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Композиција, језик, стил, правопис и обрада теме; стваралачко маштање и приповедање о доживљајима.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати и неговати културу писменог изражавања ученика.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Проверити усвојеност писменог изражавања; израда другог школског писменог задатка


Записати теме на табли и објаснити.
– Теме:
1. Открио сам лепоту коју други нису приметили
2. Неочекивана радост
С обзиром на то да су већ писали домаћи задатак „Моје чудесно путовање“, и теме треба да буду усклађене са свим садржајима обрађеним између два писмена задатка.

Прикупити вежбанке.
144
71. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Инструментал
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Научити значења и функције инструментала
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати љубав према језику...
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Препознати значења и функције инструментала на тексту
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, Радна свеска, одабрани примери на табли

− Падежи; независни, зависни
− Падежна основа; наставак за облик
− Деклинација именице ОЛОВКА / АУТОБУС

Примери:
ЗНАЧЕЊЕ ФУНКЦИЈА
− Пишем оловком. средство ПО средства
а)
− Путујем возом. средство ПО средства
− Разговарала сам са Пером. друштво ПО друштва
б)
− Крени с нама. друштво ПО друштва
Основна значења инструментала су средство и друштво – С ким (идеш)? Чиме (радиш)?
− С муком се пробио кроз гужву. начин ПО за начин

в)
− Говорио је тихим гласом. начин ПО за начин
− Идем улицом. место ПО за место
г)
− Седим пред кућом. место ПО за место
145
ПРЕДЛОЗИ: С, СА, ПРЕД, ПОД, ЗА (углом) – Тугује за девојком. неправи објекат

Вежбања у Уџбенику

Научити о инструменталу.
146
72. и 73. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Анализа другог писменог задатка / Писање побољшане верзије писменог задатка
ТИП ЧАСА: Колективни исправак / писање побољшане верзије (2. час)
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособити ученике за поштовање композиције писменог задатка; одељка, језика, стила, и правописа.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати самостално стваралаштво ученика.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Примена савладаног градива у самосталном писменом изражавању и богаћење лексике.




2. час
147
74. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Локатив
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Усвојити знања о локативу, падежу места; истаћи искључиву употребу са предлозима.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати правилно изражавање, уз правилну употребу падежа.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Препознати значења и функције локатива на тексту и његово разликовање од датива.
НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Монолошка, дијалошка, текстовна
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Графоскоп, графофолија

Поновити обрађене падеже
Примери на графофолији.

У следећим примерима одреди падеж и значење следећих речи:
1. Децо моја два Војиновића ви имате брата у планини. (локатив – место)
2. Љубодраг је погинуо у јуну 1942. године (локатив – време)
3. То су браћа мајку послушала брже пишу књигу на кољену... (локатив – место)
4. Састаћемо се по недељи. (локатив – место)
5. Обојицу хоће објесити о вратима града Вучитрна. (локатив – место)
6. По мајчином доласку Ниџа је одахнуо. (локатив – време)
7. Побратиме, Краљевићу Марко, да ти мени о јесени дођеш о јесени, о Дмитрову данку, а о моме крсноме имену. (локатив – време)
8. Разговарамо о падежима. (локатив – предмет радње; неправи објекат)
*** Локатив најчешће означава место и предмет радње, а може и време, начин...
Увек се употребљава са предлозима.
Предлози уз локатив су: У, НА, О, ПО, ПРИ, ПРЕМА
148
ПИТАЊА: ГДЕ, НА ЧЕМУ СТОЈИШ? О КОМЕ, О ЧЕМУ ГОВОРИШ?

Увежбавање на примерима из Уџбеника, стр. 86−87.
Уочавање разлике између локатива и датива.
Локатива и акузатива.

Вежбања на стр. 88 Уџбеника.
149
75. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Падежи
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Систематизовати знања о падежима; значења и функције.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати правилно изражавање и практичну примену знања о падежима.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Правилна употреба падежа у говорној и писаној комуникацији
НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Текстовна, демонстрације
НАСТАВНА СРЕДСТВА: СПЕЦИЈАЛНО ПРИПРЕМЉЕНЕ ФОЛИЈЕ (ПРИЛОГ)

Поновити основна значења и функције падежа.
Бирамо најбољи ред (3 реда столова)

(Садржај на фолији)
− Фолија је исписана слојевито.

− Задаци се решавају у свесци.
− Открити решења и објашњавати значења.
− Бележити погрешке!
− Ученик који има најмање грешака је победник!
150
Повратна информација.
Проглашење победника!

Урадити вежбања на 88. стр. Уџбеника.
ОДРЕДИТИ
а) врсту падежа
б) значење падежа
1. Попио је много чаја. G партитивни

2. Немој, сине, ићи. V обраћање
3. Драган је ученик. N субјекат
4. Возим се бициклом. I средство
5. Размишљам о успеху. L неправи објекат
6. Дружим се са Аном. I друштво
7. Читамо занимљиве књиге. A прави објекат
8. Играмо се на ливади. L место
9. Путујем према граду. D циљ кретања
10. Ово је књига моје сестре. G посесивни
11. Идемо низ улицу. A правац кретања
12. Из торбе је извадио књигу. G аблативни
13. Ми смо добри ученици. N именски део предиката
14. Дао је другу лопту. D намена
151
76. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Зимско јутро, Војислав Илић
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Појам дескриптивне песме; композиција; порука; Војислав Илић – изразити дескриптивни песник
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати љубав према природи и њеним лепотама
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Упознати дескриптивну поезију Војислава Илића
НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Текстовна, дијалошка
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Звучна читанка, Читанка, збирка песама Војислава Илића

Психолошка припрема. Зимски амбијент. Зима доноси невоље. Изглед природе. Пејзаж – детаљан опис.

* Слушање песме. Доживљеност, утисци.
* О песнику
− Војислав Илић, познати српски песник. Рођен 1860. у Београду, у породици песника. Умро је 1894. Писао је лирске и епске песме, али је трајан траг оставио као лиричар
(претеча модерне српске поезије). Описне песме.
* Основни мотив (тема): Опис зимског јутра.
* Композиција песме: Строфе су потпуне целине – ритамске и тематске.
(песничке слике) Прва строфа – Одреди стилску и визуелни функцију речи јутро.
Зелено лишће је опаљено оштрим мразом, снежни покривач је свуда около – по пољима и кућама. У позадини се назире тамна боја неба.
Друга строфа – Посматрање се преноси на село. Оно мирно спава. Визуелна слика је појачана акустичком: видимо и чујемо петла – лепет крила.
Трећа строфа – Јављају се динамички мотиви. Ловац пролази селом, журно, погурен је од зиме, а за њим трчкарају ловачки пси.
Акустички део слике представљају звиждање и промукао глас ловца.
152
Четврта строфа – Очекујемо наставак наговештеног буђења, али њега нема. Напротив, све је опет замрло „свуда је пустош и мир“.

Синтеза песме: верна слика једног зимског пејзажа.

153
77. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Шала, А. П. Чехов
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати ученике са великим писцем А. П. Чеховим и његовим делом.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Пробудити радозналост за литературу и жељу за читањем.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Упутити ученике на читање Чеховљевих новела.
НАСТАВНА МЕТОДА: Текстовна, монолошка, дијалошка
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка (стр. 147)

Мотивисати ученике на читање овог текста разговором о шалама и духовитим догађајима. Затражити од ученика да испричају неку шалу.

Дати основне информације о Чехову и његовом стваралаштву.
Изражајно читање текста. Тумачење према истраживачким задацима аутора Читанке:
− Како ти се допала прича?
− Шта ти је њој најинтересантније?
− Зашто се прича зове Шала? О каквој је шали заправо реч?
− Проучи како речи „ја вас волим, Нађенка“ делују на Нађенку.
− Објасни њено настојање да одгонетне ко јој казује ове речи.
− Прочитај описе зимског поподнева и санкања. Осети, замисли и доживи те тренутке.
− Шта ти је занимљиво у Нађенкином изгледу?
− Подвуци глаголе који означавају кретање и јачину ветра (персонифицирани).
− Објасни шта је у Шали духовито и безазлено а шта озбиљно.
− Забележи поруке приче.
154
Ученици изражајно читају занимљиве дијалоге и описе.

Прочитати још неку Чеховљеву новелу.
155
78 час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Падежи
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Систематизовати знања о падежима; значења и функције.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати правилно изражавање и практичну примену знања о падежима.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Правилна употреба падежа у говорној и писаној комуникацији
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Специјално припремљене фолије или наставни листићи

Објаснити ученицима начин решавања задатака.

Фолија
Подвуци именице, одреди падеж, значење и функцију.
− Ниџа и Јовица су добри другови.

− Златни брош моје мајке је леп.
− Душан је купио крушака, јабука и шљива.
− Задатак Драгана Илића је одличан.
156
− У позоришту сам срео Драгана Илића.
− Ставио је капу на главу.
− Приближавамо се шуми.
− Нина се заљубила у Николу.
− Петре, дођи!
− Чујте, браћо, шта он говори!
− Разговарала сам са Аном.
− Путујемо возом.
− Шетали смо обалом.
− Чули смо најлепше приче о нама.

Заједничко прегледање задатака. Решења дати на фолији.

Припремити се за полугодишњи тест.
157
79. и 80. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Полугодишњи тест / Анализа
ТИП ЧАСА: Провера усвојености обрађених садржаја језика, правописа, књижевности.
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Стицање трајних знања из одређених наставних садржаја
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Оспособљавање за самосталан рад
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Провера стеченог знања
НАСТАВНА МЕТОДА:Самостална израда

Објаснити ученицима сврху теста.

Израда теста

Анализа теста и коментарисање
ПОЛУГОДИШЊИ ТЕСТ
1. Упиши ауторе и врсту наведених књижевних дела!

158
аутор врста књижевних дела
а) Домовина ___________________ ____________________
б) Ђачки растанак __________________ ____________________
в) Поход на Мјесец _________________ ____________________
г) Житије Ајдук Вељка Петровића, __________ ____________________
д) Зимско јутро, __________________ ____________________
ђ) Робинсон Крусо, ___________________ ____________________
е) 20.000 миља под морем, ________________ ____________________
2. На основу наведених одломака, препознај и напиши књижевне ликове и дела из којих су наведени!
а) „Истина је, честити царе, да си ми то казао, али погледај што си на овој карти
потписао...“
____________________________ ____________________________
књижевни лик књижевно дело
б) „Ти си му послала новаца да купи каве и дувана, а ја сам му послао коња, да

не иде пјешице.“
____________________________ ____________________________
в) „Још бих вас замолио, ако ми се нећете смејати, да му прочитате ово моје
писмо и да му кажете да ја нисам крив, ... и да га нећу никада заборавити.“
____________________________ ____________________________
3. Препознај подвучена стилска изражајна средства и напиши:
„...све је већ било иза мене, као сан.“ ____________________________________

Срећа ми се осмехнула. ______________________________________________
Ветар ме милује по лицу. ___________________________________________
„Вељко је био танка и висока струка,
смеђе косе и врло мали бркова,
дугуљасти суви образа,... “ __________________________________________
4. Допуни следеће реченице:
Народна књижевност се дели на ___________________ и __________________.
159
Народна проза се дели на ___________________, ______________,___________.
Ауторска (уметничка) књижевност дели се на родове:
________________ , ___________________и _________________.
5. У свакој од наведених реченица подвуци предикате и напиши какве су реченице по саставу!
Зима је ушетала у наш град. _______________________________

Пера је хтео писати. ______________________________________
Милица је вредна девојчица. _______________________________
Они су најбољи ђаци јер уче редовно. _______________________
6. Одреди службу и врсту речи у реченици:
служба речи врста речи

Вредно ________________ ____________________
ђаче ________________ ____________________
у _________________ ____________________
библиотеци _________________ ____________________
вредно __________________ _____________________
чита _________________ _____________________
занимљиву _________________ _____________________
књигу. __________________ _____________________
7. Одреди падеж и његово значење подвученим именицама у примерима:
падеж значење
Саша је ученик. ___________________ ____________________
Иде у школу. ___________________ ____________________
Попио је чашу сока. __________________ ____________________
Разговарају о филму. ___________________ ____________________
Пише оловком. ___________________ _____________________
Седи у соби. __________________ ____________________
Шета са другом. ___________________ ____________________
Дођи, Милане! ___________________ _____________________
Читај књиге. ____________________ _____________________
Путују ка планини. ____________________ _____________________
Помози другу. ____________________ _____________________
Узми књигу са полице. ____________________ _____________________
8. Напиши правилно писаним словима следеће реченице и стави запету где је намерно изостављена!
а) ДАРКО МОЈ НАЈ БОЉИ ДРУГ ИДЕ У ОСНОВНУ ШКОЛУ ДЕСАНКА
160
МАКСИМОВИЋ КОЈА СЕ НАЛАЗИ У МАЛОМ МОКРОМ ЛУГУ.
б) УПИТАЛА САМ СВЕТЛАНУ КУДА СИ ПОШЛА?
в) ВИШЕ ВОЛИМО СПОРТСКО ДРУШТВО ЦРВЕНА ЗВЕЗДА НЕГО

ПАРТИЗАН.
г) НЕ ОДГОВОРНУ ДЕЦУ НЕРАЗУМЕМ.
д) ВЕЧЕРАС ГЛЕДАМО ПРЕМИЈЕРУ У БЕОГРАДСКОМ ДРАМСКОМ

ПОЗОРИШТУ.
9. Подвуци субјекатски скуп једном, а предикатски двема цртама у реченици.
Дуња, моја најбоља другарица, освојила је прво место на такмичењу.
10. Допуни реченице:
Главни реченични чланови су _______________ и ________________ .

Зависни реченични чланови су ______________ и ________________.
Допуне су _______________ и ____________________ .
Одредбе су ________________ и _________________ .
161
81. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Писмена вежба: Зимски пејзаж
ТИП ЧАСА: Писмена вежба
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Описати зимски снежни амбијент и неговати правилно и самостално писмено изражавање.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати љубав према природи; осетити је свим чулима, сликовито је приказивати.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Богатити лексику, изражајност епитета, пеерсонификације и ономатопеје.
НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Писаних радова
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Свеска за школски рад

Рецитовање песме Зимско јутро Војислава Илића као мотивисање ученика за предстојећу писмену вежбу. Са што више појединости описати зимско јутро, снежни
амбијент: улица, трг, брдо, парк, школско двориште, шума, шеталиште уз реку. У наслову могу да конкретизују шта ће описивати. Препоручити ученицима да напишу што више
појединости запажених различитим чулима.

Писање писмене вежбе − састава.

Читање писмене вежбе и разговор о саставима. Изабрати три најпотпунија, најлепша и најсадржајнија задатка.

Ученици који нису завршили писмену вежбу да заврше код куће.
162
82. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Прочитао сам у току зимског распуста (или првог полугодишта)
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике да доживе и самостално тумаче књижевна дела.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати љубави према читању
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Правилан избор добре и вредне литературе
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Књиге по избору ученика и „Дневник прочитаних књига“

Летимично прегледати „Дневнике прочитаних књига“.

Служећи се белешкама из „Дневника прочитаних књига“, ученици представљају књиге које су прочитали и говоре и књизи која је на њих оставила најснажнији утисак.
Истовремено је препоручују и осталим ученицима.

Ученици препоручују књиге једни другима и, ако су их понели са собом, мењају их са друговима.

И даље читати књиге по сопственом избору и бележити у „Дневник прочитаних књига“.
163
83. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Придеви
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Усвајање знања о придевима, врстама према значењу; неодређени и одређени вид; компарација.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Постизати сликовитост и изражајност у приповедању и описивању захваљујући употреби придева.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Проналазити придеве у прочитаним текстовима и богатити лексику.
НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, монолошка, демонстрације

Поновити променљиве врсте речи: именице, придеви, заменице, бројеви и глаголи.

Придеви су несамосталне одредбене речи које се стављају уз именице, да означе особине бића, предмета и појава означених дотичним именицама: млад човек, млада
жена, младо дете.
Подела придева по значењу:

1) Описни (квалитативни) придеви означавају особине појмова уз чија имена стоје: плав, црвен, нов, висок, добар, храбар...
2) Присвојни (посесивни) означавају припадање: очев, мајчин, сестрин, Марков, школски...
3) Градивни придеви означавају састав, од чега је појам уз чије име стоје: златан, пешчани, дрвен, оловни, свилен...
4) Придеви временског односа означавају време на које се односи појам означен именицом уз коју придев стоји: данашњи, вечерашњи, ондашњи, летошњи...
5) Придеви просторног односа означавају на које се место односи појам означен именицом уз коју придев стоји: доњи, горњи, тамошњи...
6) Придеви других односа (намене): сточна (пијаца), житни (трг), здравствени (картон).. .
* Као несамосталне речи, придеви добијају ознаке рода, броја и падежа, зависно од именица уз које стоје.
164
Неодређени и одређени вид: Већина придева остварује се у два низа облика краћим и дужим облицима, названим тако према номинативу рода који може бити
− са наставком Ø (краћи облик) плав младић
− са наставком и (дужи облик) плави младић

− Промена придева – стр. 111 у Уџбенику
− Функција придева – стр. 108 у Уџбенику

Урадити вежбања на 99. стр. Уџбеника.
165
84. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Придеви – слагање придева са именицом у роду, броју и падежу
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Усвајање знања о придевима, врстама према значењу; неодређени и одређени вид; компарација, појам конгруенције.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Постизати сликовитост и изражајност у приповедању и описивању захваљујући употреби придева.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Проналазити придеве у прочитаним текстовима и богатити лексику.

Поновити врсте придева по значењу.

Читање текста Стари скелеџија (одломак из романа на Дрини ћуприја) и уочавање и издвајање придева.
Одредити род придева:
− ЦРНА, СТАРИНСКА скела (женски род);
− ДИВОВСКИ раст (мушки род);
− ЗДРАВО ухо (средњи род).
На основу анализе издвојених придева закључити: сваки придев има посебне облике за поједине родове − трородност. Именице имају свој род, али само један једини,
значи: немају трородност. Придеви се са именицом слажу у роду, броју и падежу.

Урадити вежбе у Уџбенику.
Урадити вежбање 31. у Радној свесци (стр. 43 и 44).
166
85. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Свети Сава, народна епска песма
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: У корелацији са наставом историје упознати ученике са династијом Немањића, а посебно са делима великог жупана Стефана Немање.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Заслуге и вредности дела светог Саве.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Богатити знања ученика о нашој прошлости, културној баштини и делима инспирисаним традицијом.
НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, демонстрације, текстовна...
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, касета, касетофон, дијапозитиви

Шта знамо о св. Сави? Свети Сава је остао у предању бројних генерација српског народа трајно упамћен. О њему су створене многе народне песме и приповетке, у којима
се он опева као светац и чудотворац, као заштитник убогих, нејаких и сиротиње.

Читање песме са јасним интонативним истицањем Савиног монолога и апострофа са благим призвуком изражајне патетике.
Лексика и друга појмовна значења:
„Куд се ђеде цар Немање благо“ / у шта је потрошено Немањино богатство
„Седам кула гроша и дуката“ / велика количина разног новца
„Просто да си Немањићу Саво! проста душа твојих родитеља!“ / ваша душа нема кривицу, безгрешна је
Тема се садржи у одговору на питање великаша

„Куд се ђеде цар Немање благо?“
Интерпретација песме:
− На којим су се местима најчешће сакупљали српски великаши приликом збора и договора /код цркава и манастира? Овога пута код манастира Грачаница
− На које питање су „господа хришћанска“ (српска господа) тражили одговоре на овом договору? / „Куд се ђеде цар Немање благо“
− Који се манастири помињу у овој песми као задужбине Стефана Немање? (Хиландар, Студеница, Милешева)
167
− Какву је људску и владарску особину поседовао Стефан Немања? (Стефан Немања је много више улагао у градитељство, духовни живот и културу, него у
оружје.)
Идеја песме: Стефан Немања је био владар који је допринео развоју културних добара; чинио је велика доброчинства цркви и народу.

Читање песме и уочавање стилских вредности.

Научити једну песничку слику напамет и припремити се за наредни час посвећен св. Сави.
168
86. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Свети Сава у народној песми, причи, традицији
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати се са животом и радом св. Саве; св. Сава – инспирација народних и ауторских стваралаца.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати светосавље, вредност и значај.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Богатити знања ученика о нашој прошлости, културној баштини и делима инспирисаним традицијом.
НАСТАВНА МЕТОДА: Дијалошка, текст, демонстрације
НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Групни, фронтални
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Дијапозитиви, слике, писани текстови

− Дијапозитиви – свети Сава
− Научени стихови из песме Свети Саво (одломци)
ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Групе су добиле конкретне задатке на 1. часу у 2. полугодишту

1. – Свети Сава у народној песми (испевано више од 30 песама)
2. – Свети Сава у народним причама
3. – Свети Сава у народној традицији
4. – Свети Сава у ауторској поезији (бар 3 песника)
− Након извештавања група обједињују се и записују тезе о лику св. Саве, његовом значају као просветитеља, лекара, државника.
− Дела св. Саве: Житије светог Симеона, црквени закони

Квиз – Задужбине Немањића / препознавање на слајдовима; такмиче се по групама већ формираним за овај час.
− Проглашење победника
169
Припремити материјал за пано у кабинету посвећен св. Сави.
170
87. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Придеви − промена, компарација, вид, функција
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Усвајање знања о придевима, врстама према значењу; неодређени и одређени вид; компарација, појам конгруенције
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Постизати сликовитост и изражајност у приповедању и описивању захваљујући употреби придева
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Проналазити придеве у прочитаним текстовима и богатити лексику

Поновити све научено о придевима.

Промена
Објаснити да се придеви својим обликом увек прилагођавају именицама, јер су они несамосталне, а именице самосталне речи. Променити по падежима синтагму МАЛА
КУЋА у једнини и множини и уочавати облике.
Компарација
Компарацију уочавати на народној песми Риба и девојка (стр. 45 у Радној свесци).
Закључити после анализе следеће:
− основни облик придева − позитив: драг, сладак, брз;
− први степен поређења − компаратив: дражи, слађи, бржи − гради се додавањем наставака на позитив: -ији, -ји, -ши ( само три придева граде компаратив са овим
наставком: леп − лепши, мек − мекши, лак − лакши);
− други степен поређења − суперлатив: најдражи, најслађи, најбржи − гради се додавањем поредбене речце нај испред компаратива.
Могу се поредити само описни придеви (вежба на 108. стр. Уџбеника).
Придевски вид
− Неодређени: Прође нека млада и лепа жена.
− Одређени: Ова млада и лепа жена прође улицом.
171
Оба придевска вида имају само описни придеви, док остали имају само одређени вид (вежба на 105. стр. Уџбеника).
Функција
− Атрибутска − најчешћа функција придева: лепа млада жена.
− Предикатска − предикатив: Млада жена је лепа. Држање јој је било достојанствено.
У предикатској служби употребљавају се заједно са глаголима јесам и бити (вежба на 110. стр. Уџбеника).

Резимирати обрађено на овом часу.

Систематизовати своја знања о придевима.
172
88. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Правопис: Практична вежбања
ТИП ЧАСА: Утврђивање – понављање
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Поновити и утврдити писање вишечланих географских имена, управног говора, присвојних придева са наставцима -ски, -шки, -чки, -ов, -ев, -ин, апозиције
и др.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати писменост
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Оспособити се за правилно писмено изражавање.
НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Демонстративна, писаних радова
НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Индивидуални и у паровима
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Припремљен текст на фолији; графоскоп

Освежити елементарна знања из правописа: употреба великог слова, изведени придеви на -ски, -чки, -шки

Фолија (садржај)
* Исправи све намерно начињене правописне и друге грешке у тексту:
− Вук Караџић реформатор српског књижевног језика рођен је у Тршићу селу крај Лознице.
− Боба капитен нашег школског тима највиши је у одељењу.
− Девојчице ћепоћи самном, а дечаци сњим.
− Шета ћемо поред реке саве, а увече идемо у сава центар на концерт.
− Небринем за никога.
− Јован неговори са никим.
− Ишао је сарајевском улицом у београду.
− Шетао је свим Сарајевским улицама.
− Посетили смо основну школу Бранко Радичевић у новом Београду.
− Мој стриц станује у улици Авалској број десет.
− С чиме си ово писао?
173
− Милицин задатак је нај бољи. Писала је о приповетци сурово срце.

Фолија са правилно написаним примерима; исправке раде једни другима. (15')
174
89. и 90. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Женидба Душанова, народна епска песма
ТИП ЧАСА: Обрада / утврђивање
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Увести ученике у свет народног стваралаштва; упознати их са Вуковом поделом епске народне поезије и поделом на циклусе ради лакшег изучавања;
посебно се осврнути на песме тематског круга о Немањићима и Мрњавчевићима.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати осећање припадности своме народу, љубав према народној традицији и народном стваралаштву.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Проширити знања о епским народним јунацима.
НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: монолошко-дијалошка, текст
(2 часа)
О епским народним песмама и њиховој подели.
Песме тематског круга о Немањићима и Мрњавчевићима.
Локализација одломка.

Изражајно читање песме – одломка.
Непознате речи тумачити кроз анализу:
бугарска кабаница – горњи део капута
скерлет – црвена боја
кадифа – материјал од кога су се шила одела
тока – метална, крупна дугмад, мушки накит
− Сачинити план песме и сажето је препричати.
− Анализа епизода, ситуација, ликова, поступака и односа.
− Цару Душану Латини су смислили замку, наговорили су га да не поведе у сватове два јунака којих су се они плашили.
− Ко се цару нашао у невољама које су га задесиле у граду Леђану?
− Наведите примере који показују да је Милош Војиновић био заиста велики јунак.
175
− Које је његово јунаштво највеће?
− Наведите примере његове мудрости.
− Којом приликом је показао велику досетљивост?
− У којим стиховима се види да је то био и духовит човек – јунак?
− Како се односио према неправди коју су му други наносили?
− Какву је поруку цар Душан извукао из овог случаја? ( „Тешко свуда своме без својега“ )
Особине Милоша Војиновића
Он је човек из народа који се и по начину живота, и по понашању, и по говору, разликује од феудалне господе иако је царев сестрић. Носи грубо пастирско одело, као
прави народни човек, а када му шићарџије нуде дукате за коња, он им мудро и духовито одговара.
Његово понашање је природно и једноставно. Он у путу задрема на кулашу, јер је на то навикао као чобанин у планини.
Мудар је и сналажљив када препознаје Роксанду девојку.
Издвојити стилска средства: сталне епитете, поређења, хиперболу.

Сачинити тезе за портрет Милоша Војиновића.

„Лик Милоша Војиновића“
176
91.
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Анализа домаћег задатка: „Лик Милоша Војиновића“
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Описати физички изглед и кроз поступке карактерне особине Милоша Војиновића.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Мотивисати ученике за самостално портретисање књижевног лика.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Неговати културу писменог и усменог изражавања и подстицати љубав према народном епском стваралаштву.
НАСТАВНА МЕТОДА: Писаних радова, дијалошка
НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Индивидуални и фронтални
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Домаћи задаци ученика

Прегледати да ли су сви ученици урадили домаће задатке.

Читање домаћих задатака. Разговор о задацима и анализа прочитаних састава.

Изабрати најкреативнији портрет Милоша Војиновића.
177
92. и 93. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Бројеви
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Појам и употреба бројева; систематизација врста; значење.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати писменост, са посебним акцентом на писање бројева.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Правилна употреба бројева.
НАСТАВНА МЕТОДА: Монолошка, дијалошка.
НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални, индивидуални, рад у паровима

Врсте речи. Променљиве речи. Именске речи.
− Пет је прост број. (субјекат)
− Он је у пливању први. (део предиката)
− Војислав је први ученик у разреду. (атрибут)
− Њихова задруга данас има триста оваца (прилошка одредба за количину)

* Бројеви: основни, редни и збирни
* Основни бројеви до четири се мењају по падежима.
N – ЈЕДАН се редовно мења (за сва три рода и оба бр.)

G ЈЕДНОГ
D ЈЕДНОМ
A ЈЕДНОГ
V ЈЕДАН
I ЈЕДНИМ
L ЈЕДНОМ
178
N ДВА ТРИ ЧЕТИРИ СТОТИНА
G ДВАЈУ ТРИЈУ ЧЕТИРИЈУ ХИЉАДА
D ДВЕМА ТРИМА ЧЕТИРИМА МИЛИОН
A ДВА ТРИ ЧЕТИРИ МИЛИЈАРДА
V ДВА ТРИ ЧЕТИРИ све бројне именице
I ДВАМА ТРИМА ЧЕТИРИМА се мењају по
L ДВАМА ТРИМА ЧЕТИРИМА падежима
Кад бројеви два, три и четири стоје уз именицу, онда је она у генитиву (два човека, три ученика, четири петице).
Ако су уз именицу бројеви од пет до двадесет, онда су оне у генитиву множине (пет људи, девет ученика).
Код сложених бројева последњи број ће условљавати G1 или G2 (сто педесет четири човека, сто педесет пет људи).
* Сви редни бројеви се мењају по падежима.

* Збирни бројеви: двоје, троје, четворо, осморо
(номинатив − акузатив − вокатив)
− Новца имаш за једно од тога двога. генитив (ретко)
− Поздравих се са њима двома.
* Писање бројева – вежбање из Уџбеника.

Вежбања 35 и 36 у Радној свесци (стр. 48−49).
179
94. и 95.
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Народне епске песме старијих времена
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознавање са богатим епским стваралаштвом наших народа, нашем бурном прошлошћу.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговање интересовања за прошлост свога народа.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Анализа епских народних песама.
НАСТАВНА СРЕДСТВА: „Дневник прочитаних књига“, народне епске песме.

Постанак и развој народне књижевности.
Подела народне књижевности.
Епске народне песме.

Народна књижевност се по форми дели на народну поезију и народну прозу, а по садржини на народну лирику и народну епику. У лирским песмама опевана су разна
осећања, обичаји, веровања, рад, љубав. У епским песмама опевани су разни догађаји, збивања, односи у породици и међу људима, а најчешће је опевана борба нашег народа за
слободу.
У епским песмама основна садржина је причање, приповедање, изношење радње. Нашу епску поезију најчешће чине јуначке песме. Према личностима и догађајима о
којима певају, епске народне песме се тематски деле на циклусе или тематске кругове: тематски круг о Немањићима и Мрњавчевићима,, песме о Косовском боју, песме о Марку
Краљевићу, покосовске песме, хајдучке песме, ускочке песме, песме о ослобођењу Србије од Турака и песме о ослобођењу Црне Горе од Турака.
Песме о Немањићима и Мрњавчевићима
Ове песме се односе на догађаје и личности у Србији од краја 12. века до Косовске битке. У овим песмама се задржало врло мало конкретних историјских чињеница. Из владајуће
породице Немањић ове песме највише опевају цара Душана затим св. Саву и др.
На часовима анализирати песме Зидање Скадра, Урош и Мрњавчевићи и Женидба краља Вукашина према истраживачким задацима аутора Читанке, датим за тумачење
овог тематског круга. Ученици се служе својим „Дневником прочитаних књига“.
180
Компаративном анализом истаћи позитивне и негативне особине епских јунака овог тематског круга.

Научити напамет одабране одломке из сваке песме.
181
96.
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Именичке заменице
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Усвојити основна знања о именичким заменицама, њиховој промени, наглашеним и ненаглашеним облицима и употреби личне заменице сваког лица себе/се;
неличне именичке заменице.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Ширити знања о језику и његовој употреби у свакодневном животу и литерарном стваралаштву.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Посебно нагласити правилну употребу одречних заменица са предлозима.
НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, текстовна, монолошка, демонстрација
НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални, индивидуални.
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, стр. 89

Поновити променљиве врсте речи: именице, придеви, заменице, бројеви и глаголи
Именске речи – карактеристике

Заменице су врста речи чија је главна служба у језику упућивање на лица, ствари и особине, односно на речи које те појмове означавају.
Именичке заменице у реченици су самосталне, као и именице, односно не зависе од других речи, него се, напротив, друге речи на њих наслањају и од њих зависе. То су
личне заменице, лична заменица сваког лица СЕБЕ, СЕ, упитна заменица за лица и ствари КО (ТКО) и ШТО (ШТА) и неодређене, односно одричне заменице сложене са КО
(ТКО) и ШТО (ШТА): НЕКО (НЕТКО), НЕШТО (НЕШТА), НИКО (НИТКО), НИШТА и ОПШТЕ: свако, ма ко, било ко.
Деклинација именичких заменица:
Личне заменице имају следећу промену:
јед. 1. лице јед. 2. лице јед. 3. лице

1. ја 1. ти 1. он
2. мѐне, ме 2. тѐбе, те 2. њѐга, га
3. мѐни, ми 3. тѐби, ти 3. њѐму, му
182
4. мѐне, ме 4. тѐбе, те 4. њѐга, га, њ
5. - 5. ти 5. -
6. мнôм(е) 6. тобом 6. њим
7. мѐни 7. теби 7. њему
Личне заменице 1. и 2. л. имају посебну промену, само њима својствену, док заменица 3. л., која има облике за сва три рода, у својој промени има облике већине
придевских заменица у генитиву, дативу, акузативу, оба броја личне заменице сва три лица имају двојаке облике: дуже (акцентске) и краће (енклитичке).
Лична заменица сваког лица себе, се има следећу промену: 1. –; 2. себе; 3. себе; 4. себе (се); 5. –; 6. собом; 7. (о) себи.

Немају номинатив, јер се не употребљава са службом субјекта у реченици.
Остале врсте именичких заменица мењају се као придевске заменице.

Правописна вежбања, стр. 90−91 Уџбеника.
183
97. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Именичке заменице
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Утврдити основна знања о личним и неличним заменицама и њиховој правилној употреби и промени
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Ширити знања о језику и његовој употреби у свакодневном животу и литерарном стваралаштву.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Практична примена знања, особито заменица са предлогом; и личне заменице себе/се.
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Радна свеска

− Фронтални рад:
− Значења заменица (личне, неличне)
− Промена по падежима заменица КО? НЕКО; НИКО, НИШТА; СЕБЕ, СЕ

− Самостални рад у Радној свесци, стр. 38−39.
− Повратна информација након 15 минута рада.
− Исправљање, корекције грешака; додатна тумачења.
− Самостални рад вежбе бр. 28.
− Промена заменица по падежима (личне и неличне)
* Правилна употреба заменица (вежба у Уџбенику)

Направити систематизацију градива о именичким заменицама и дати табеларни приказ.
184
Научити све о именичким заменицама.
185
98. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Вила зида град, народна лирска песма
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Појам митолошке песме; повезаност са бајкама; мотиви; слике; стих; стилска средства и језик народа
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати народно лирско стваралаштво и непресушну народну реч
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Научити песму – тумачење; напамет
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, Српске народне пјесме I, Вука Стефановића Караџића

– Разговор о неприродним бићима (виле, змајеви, аждаје...)
– Читање одломка о веровању у вилу, В. Караџића

– Истицање циља часа; бележење на табли
– Изражајно читање песме
– Доживљеност – ученици; како замишљају вилу?
– Тумачење мотива:
а) митолошких, фантастичних (нестварних) – чудесних
б) стварних, реалних
– Сличности са бајкама (Чардак ни на небу ни на земљи)
– Стваралачко маштање
– Замисли вилин град
– Тумачи слике врата – од злата, бисера, шкерлета
– Временске појаве персонифициране као вила и њена породица
*Персонификацијом се неживим стварима, појавама приписују својства и особине живих бића.
* Стални епитет (бјела вила)
186
Читање песме. Инсистирати на изражајности.
Уочавати врсту стиха (лирски осмерац)

Научити песму (део) напамет.
АНАЛИЗА ЧАСА
187
99. и 100. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Тест: Именске речи (значења и функције падежа) и анализа теста
ТИП ЧАСА:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Проверити усвојеност знања о именицама, заменицама (именичким), придевима, бројевима; њиховим основним значењима и функцијама; деклинација
именских речи
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати правилно изражавање и писање.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Примењивати стечена знања о врстама речи и правилно их употребљавати.
НАСТАВНА МЕТОДА: Тест
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Тест, задаци

Објаснити ученицима како се ради тест и сврху овог вида провере знања

Самостална израда теста

Коментарисање теста.
ИМЕНСКЕ РЕЧИ
ТЕСТ
188
_______________ _________________ БРОЈ БОДОВА И ОЦЕНА ИМЕ И ПРЕЗИМЕ
1. Којој врсти бројева припадају бројеви:
ОСМИ____________ ДВАДЕСЕТ _____________ ОСМОРО_________

ПРВИ ____________ СТО ПЕДЕСЕТ ___________ ТРИДЕСЕТ И ЧЕТИРИ ___________
2. Основне бројеве који су написани арапским цифрама напиши словима.
4, 6, 11, 13, 60, 195, 1225, 5971

________________________________________________________________________
3. У следећим пословицама подвуци именичке заменице:
Нико не може целом свету колача намесити.

Ко свакога слуша, зло чини, а ко никог још горе.
Што не желиш себи, немој ни другоме.
Ништа се не може од вредна човека отети.
Свако се бије да добије.
Невоља свачему човека научи.
Кажи ми с ким си да знам ко си.
Није коме је речено, него коме је суђено.
Ја ага,ти ага: ко ће коња водити.
4. Одговори у одричном облику на питања у следећеој реченици:
Од чега је све то створио? _____________________________________________

Од кога си узео књигу? _____________________________________________
С ким си био? _______________________________________________________
О чему размишљаш? _________________________________________________
Од којих врата је овај кључ?____________________________________________
5. Да ли ненаглашени (краћи облици) личних заменица могу стајати на почетку реченице:
а) да б) не
6. Како гласе номинативи подвучених речи:
189
Седимо и причамо о свему и свачему.
свему ____________ свачему _______________
7. Како гласи енклитички облик заменице ОНА.
у генитиву _____________________
у дативу _______________________
у акузативу ____________________
8. Са леве стране, један уз други, налазила су се два кратка кревета, изнад њих икона светог Николе, рад неког примитивног сликара.
Именске речи из текста разврстај на:
Именице _____________________________________________________
Придеве______________________________________________________
Заменице _____________________________________________________
Бројеве_______________________________________________________
9. На црти иза сваке реченице напиши називе падежа подвучених речи и израза и њихово значење:
Станку се учини да већ дуго лежи. _________________________________________

Чета је за собом вукла много гладних дана. __________________________________
Раним јутром одлази. _____________________________________________________
Слушали су чудну свирку._________________________________________________
Погледом је мерио одстојање од реке._______________________________________
Сељани су били мирни и тихи._____________________________________________
10. Одреди падеже подвучених речи у реченици:
а) Под великом планином, у гранама старе трешње гакала је крупна
врана.
б) „Ћути!“ рече капетан с ужасом на лицу, па притрча богаљу. „Да ниси ти,
војниче, газда – Благојев син?“ „Јесам, господине капетане“ рече војник
састављајући ногу и штаку и дотакнувши се по војнички капе.
11. Синтагму плавокоса девојчица употреби у реченици у генитиву и инструменталу:
190
Плавокоса девојчица је дивно свирала.
а) Девојчица ___________________________________ је дивно свирала.
б) Девојчица ___________________________________ је дивно свирала.
12. Разврстај следеће придеве по значењу:
ВЕСЕО, ЈУТАРЊИ, ЗЛАТАН, ГОРЊИ, ВЕЧЕРЊИ, ЗАДЊИ, ПРИЈАТАН, БАКРЕНИ, ДЕСНИ, ШКОЛСКИ, ЈЕСЕЊИ, ДЕЧЈИ, МАРИЈИН
ОПИСНИ:______________________________________________________________
ПРИСВОЈНИ: ___________________________________________________________
ГРАДИВНИ: ____________________________________________________________
МЕСНИ: _______________________________________________________________
ВРЕМЕНСКИ:___________________________________________________________
13. Од следећих именица напиши присвојне придеве:
МИЛОШ ________________ МИЛИЦА ________________

НОВИ САД ______________ ФРАНЦУСКА _______________
ШУМАДИЈА _____________ ИСТОРИЈА ________________
14. Напиши компаративе придева:
МЕК _____________ ВИСОК _____________

СТРОГ ______________ ГРДАН _______________
ДОБАР ______________ ЗАО _________________
15. Напиши суперлативе придева:
ЈАСАН ______________ ЈАК_____________

ГОРАК_______________ВЕДАР______________
16. Подвучену именицу у генитиву замени одговарајућим присвојним придевом:
Слушао је цвркут птица. __________________________________________________

Шетао је обалом мора. ___________________________________________________
Пио је воду са извора. ___________________________________________________
17. Одреди врсту сваке именице према значењу:
УЧЕНИЦИ ______________ ТЕЛАД ______________ ИЗВОР _______________

НИКОЛА _______________ ГОСПОДА ______________ ВУНА ________________
ЦВЕЋЕ _______________ РАДОСТ _______________ ЉУБАВ _________________
191
18. Одреди реченичне чланове у реченици:
Свакога дана у школама вредни наставници упорно уче заинтересоване и незаинтересоване ученике.
Субјекат ____________________________________
Предикат ___________________________________
Атрибути ___________________________________
Објекат_____________________________________
Прилошка одредба за место ________________________
Прилошка одредба за време ________________________
Прилошка одредба за начин ________________________
19. Одреди род и број следећих именица:
ИМЕНИЦЕ РОД БРОЈ

девојчица ______________ _______________
хлеб ______________ _______________
шећер ______________ _______________
сто ______________ _______________
деца ______________ _______________
20. Напиши у управном говору реченицу:
Учитељ је рекао ученицима да изађу у школско двориште.
________________________________________________________________________
192
101. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Војевао бели Виде
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособити ученике да уоче разлику између митолошких и обредних песама; појам коледа
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати и напајати се на богатом духовном наслеђу предака
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за тумачење народне лирске песме
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, Српске народне пјесме, 5. књига Вука Караџића

– Вукова подела лирских песама; женске песме
– Митолошке песме; мотиви
– Појам обреда – стара паганска веровања, магијска

– Истицање циља часа – записивање на табли
– Изражајно читање
– Тумачење многобожачког божанства Вид / Видовдан
– Песма се налази у 5. књизи Вуковој, где су „различите женске пјесме“, под насловом „Пјесма домаћину од боље руке“
– Мотив повратка белог Вида с бојишта
– Хипербола – преувеличавање у уметничком свету песме
– Мотив радости животиња повратку господара
– Особине Видове љубе – верна (стални епитет)
– Коледо – припев (везује се за 1. дан у новој години)
– Мотиви таме и светлости (контрастне слике)
– Мотив коња – Видово јунаштво
– Мотив голубова – долазак светлости, радости, благостања
193
О коледарским песмама из књиге Народна књижевност Наде Милошевић-Ђорђевић

Научити песму / слику по избору.
194
102. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Студије из српске религије и фолклора, Веселин Чајкановић
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати ученике са истраживачким радом Веселина Чајкановића, који је показао да су веровања и обичаји нашег народа поуздан извор за препознавање
његове религије пре примања хришћанства.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати традицију и културу нашег народа.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Значај рада Веселина Чајкановића за развој науке.
НАСТАВНА СРЕДСТВА: „Дневник прочитаних књига“, Студије из српске религије и фолклора Веселина Чајкановића

О Веселину Чајкановићу и његовом раду.

Служећи се својим „Дневницима прочитаних књига“, ученици ће говорити о текстовима:
Сунце − како су га Срби замишљали, конкретно: као ватрени предмет, котур воска… У загонеткама се пореди са птицом („Тица без зуба а свијет изједе“).
Божић − веровање да се сунце наново рађа сваке године, и отуда празновање Божића, тј. младог сунца. Трагови од искона и данас присутни у божићним празницима: бадњак,
божићна слама, печеница, песме, обичаји.
Месец − асоцијација ока, сматран за небеско или божанско око.

Прочитати и друге текстове по избору ученика.

Прочитати одломке из књиге Главније биље у веровању и певању код нас Срба Павла Софрића Нишевљанина и унети у „Дневник“ (ружа − краљица цвећа, босиљак,
храст, липа…).
195
196
103. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Писање заменице Ви у обраћању; одричне именичке заменице
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Увежбавати правилну употребу заменице Ви у обраћању из поштовања и одричне заменице нико/ништа.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати културу говорне и писане комуникације.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Научити ученике да се служе правописом и да стечена знања примењују у пракси.
НАСТАВНА МЕТОДА: дијалошка, текстовна
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Припремљени диктат, свеске ученика
НАСТАВНИ ОБЛИЦИ. Индивидуални, фронтални, рад у паровима
НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални, групни

Подсетити ученике на правилну употребу заменице Ви у обраћању једној особи у приватној и пословној преписци; заменице у којима је први члан НИ- и И- спојено се
пишу у падежима без предлога, а са предлогом одвојено (никога, ни од кога).

Диктат − садржај везан за писање заменице Ви:
Поштовани директоре,
Обавештавамо Вас да смо најбољи на турниру. Радујте се и Ви са нама! Знамо да сте баш Ви заслужни за овако успешну организацију турнира. Стога смо Вам веома
захвални.
Много Вас поздрављамо.
После овог кратког диктата ученици размењују свеске са паром из клупе и исправљају грешке, пишући их на маргини. Утврђивање правила и самовредновање.
Напиши правилно одговоре на следећа питања заменицама НИКО/НИШТА.
А. Од кога си добио лопту? Ни од кога.
Б. С киме сте се договарали? Ни са ким.
В. По чему си баш њега препознао? Ни по чему.
197
Г. Да ли о некоме лоше мислиш? Ни о коме.
Д. Имаш ли поверења бар у некога? Ни у кога.
Ђ. Око чега сте се посвађали? Ни око чега.
Колективни исправак: свако бележи своје грешке на маргини.

Написати кратко писмо − обавештење старијој особи, којој се никада не обраћате са ТИ. Прочитати радове и утврдити правила.

Из Правописа прочитати основна правила, у континуитету самостално вежбати.
198
104. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Народне лирске песме (митолошке и обредне)
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознавање са појмовима – митолошке, обредне песме; синкретизам у народној лирској песми; стилска средства; мотиви
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговање народне традиције и културе; обележавање верских празника
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Читањем ући у свет древних времена, навике и веровања људи
НАСТАВНА МЕТОДА: дијалошка, текстовна
НАСТАВНА СРЕДСТВА: „Дневник прочитаних књига“; Читанка
НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални, групни

− Задаци подељени на почетку месеца, када је саопштен оперативни план; ученици подељени у групе са одређеним захтевима
1. група: Вук о народним лирским песмама; Вукова подела „женских“ песама
− Белешке на табли – наставна јединица
* Известилац 2. групе – о митолошким песмама
− Мотиви: виле, небеске и природне појаве (звезде, Месец, муња) доведени у везу са светом људи
Песме: Вила зида град, Женидба сјајног Мјесеца, Сунце се девојком жени
− Анализа песама по избору групе.
* Известилац 3. групе: о обредним народним лирским песмама
− зимске обредне песме (божићне)
− пролећне обредне песме (ђурђевске)
− летње обредне песме (краљичке, ивањске, додолске)
* Известилац 4. групе: занимљивости из Српског рјечника, Митолошког речника, Живота и обичаја народа српског Вука Караџића
− Бележење све време кључних теза на табли

* Казивање научених стихова
199
Научити напамет песме по слободном избору.
200
105. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Рецитовање научених одломака из народних епских песама старијих времена и лирских, митолошких и обредних
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Тематски и мотивски повезати лирске и епске песме. Утврдити обрађена стилска изражајна средства у наученим песничким сликама (стални епитети,
поређење, хипербола, персонификација).
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати културу изражајног и доживљеног казивања епског и лирског десетерца.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Дијалошко казивање народних лирских песама, уз корелацију са музичком културом.
НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Индивидуални, групни
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка и „Дневник прочитаних књига“

Подсетити ученике на обрађене епске и лирске песме.

Казивање одломака из обрађених епских песама: Женидба Душанова, Зидање Скадра, Женидба краља Вукашина, Урош и Мрњавчевићи; и лирских по избору ученика.
Дијалошко казивање уз музичку пратњу.

Изабрати најбољег казивача епског десетерца.
ДОМАЋИ (САМОСТАЛАН) РАД:
201
106. ЧАС
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Глаголи − глаголски вид
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Поновити поделу глагола по значењу (радња, стање, збивање) и усвојити ново градиво – подела глагола према трајању радње – глаголски вид.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати љубав према матерњем језику, уочавањем перфективних и имперфективних глагола
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Оспособити ученике за практичну примену стечених знања, препознавање на тексту и у говорним ситуацијама
НАСТАВНА МЕТОДА: Комбиновања (аналитичко-синтетичка)
НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални, групни и индивидуални
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Илустрације, шематски прикази

Поновити већ стечена знања о глаголима.
– Глаголи су променљиве речи које означавају радњу, стање и збивање.
РАДЊА: копати, свирати, плесати, зидати
СТАЊЕ: седети, стајати, спавати, жутети се
ЗБИВАЊЕ: лепршати, трулити, венути, севати
(Наведени глаголи уочени су на цртежима. Ученици према цртежу састављају реченице.)

На основу три илустрације аналитичким путем закључити да глаголи по трајању радње могу бити:
– СВРШЕНИ (ПЕРФЕКТИВНИ) – трајање је ограничено на један тренутак
– НЕСВРШЕНИ (ИМПЕРФЕКТИВНИ) – трајање радње није ограничено, дуже трају
– УЧЕСТАЛИ (ИТЕРАТИВНИ) − подврста несвршених и значе радњу која се више пута понављала
ЗАПИСАТИ:
* Глаголски вид је разлика у трајању радње, стања или збивања које глаголи као лексичке речи означавају.
У српском језику глаголи се деле на три групе:
1. ИМПЕРФЕКТИВНИ (НЕСВРШЕНИ)
202
2. ПЕРФЕКТИВНИ (СВРШЕНИ)
3. ДВОВИДСКИ ГЛАГОЛИ
1. ИМПЕРФЕКТИВНИ глаголи означавају радње, стања или збивања дугог, неодређеног трајања. (ШЕТАТИ, КУЦКАТИ, СТАРИТИ)
ДЕЛЕ СЕ НА ДВА ТИПА (ВИДСКА ЛИКА):
а) – ДУРАТИВНИ (ТРАЈНИ): ШЕТАТИ, ЈЕСТИ, СУМЊАТИ, СЕДЕТИ...
Они значе непрекидно вршење радње или стања.
б) – ИТЕРАТИВНИ (УЧЕСТАЛИ) : КУЦКАТИ, ЈАВЉАТИ СЕ, ПОСКАКИВАТИ...
Они значе више пута понављање радње или стања која се врше дуже, али с прекидима.
2. ПЕРФЕКТИВНИ означавају радњу, стање или збивање чије је трајање ограничено на један свршени тренутак. (ЛЕЋИ, СЕСТИ, ПОТРАЖИТИ, ПОПИТИ)
Свршени тренутак радње може бити различит, те се ови глаголи деле на неколико видских ликова:
а) ТРЕНУТНО-СВРШЕНИ: СЕСТИ, ПАСТИ, ТРЕПНУТИ, КУЦНУТИ...
Означавају радњу која се цела извршила у једном тренутку.
б) ПОЧЕТНО-СВРШЕНИ: ПОТРАЖИТИ, ЗАПЕВАТИ, ЗАПЛАКАТИ, ПРОГОВОРИТИ...
Они значе свршени почетак радње иза којег радња може трајати и дуже, неодређено.
в) ЗАВРШНО-СВРШЕНИ: ПОПИТИ, ПОКОСИТИ, ДОЋИ, ПРОЧИТАТИ, ИЗГОВОРИТИ...
Они значе свршетак радње пре којега је радња могла дуже трајати.
г) НЕОДРЕЂЕНО-СВРШЕНИ: ЗАГРИСТИ, РАЗВИКАТИ СЕ, ЗАИГРАТИ СЕ, ПОЛЕЖАТИ, ПОПЛАКАТИ,…
Они значе свршени тренутак радње и извесно дуже или краће вршење дате радње, стања или збивања.
3. ДВОВИДСКИ ГЛАГОЛИ − они којима се може означавати и несвршена и свршена радња. Да ли су једног или другог вида одређује се само у реченици (контексту).
Такви су: ЧУТИ, ВИДЕТИ, РУЧАТИ, ВЕЧЕРАТИ, ТЕЛЕФОНИРАТИ...
* Седим и ручам. (несвршени)
* Чим ручам, отићи ћу у школу. (свршени)

Глаголе несвршеног вида преобликовати у глаголе свршеног вида префиксацијом. Вежбати.

Урадити вежбања у Уџбенику, стр. 120 и у Радној свесци, вежбање 39, стр. 52.
203
107. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Глаголи − глаголски род
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Поновити глаголски вид и усвојити ново градиво – поделу глагола према предмету радње (глаголски род)
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Уочавањем глаголског рода развијати љубав према матерњем језику и жељу за новим сазнањима.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Наставити са оспособљавањем ученика за практичну примену усвојених знања из ове области.
НАСТАВНА МЕТОДА: Монолошка, дијалошка, текстовна, демонстрације
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник
Поновити и утврдити претходно стечена знања о глаголима – појам и глаголски вид.

На адекватним илустрацијама уочити и разјаснити појмове глаголског рода, прелазност, непрелазност и повратност радње.
ЗАПИСАТИ:
– Глаголски род у ширем смислу је разликовање глагола према томе да ли захтевају употребу ПРАВОГ ОБЈЕКТА (у облику акузатива без предлога) као обавезне допуне
(која се или изриче или само подразумева) или не захтевају.
Према томе, глаголи се деле на три групе:
1. ПРЕЛАЗНЕ (ТРАНЗИТИВНЕ)
2. НЕПРЕЛАЗНЕ (НЕТРАНЗИТИВНЕ)
3. ПОВРАТНЕ (РЕФЛЕКСИВНЕ)
ПРЕЛАЗНИ глаголи су они који захтевају објекат у облику акзатива без предлога, ређе у генитиву без предлога: писати (књигу), изградити (кућу), пити (воде), купити (хлеба)
НЕПРЕЛАЗНИ глаголи су они који не могу имати објекат у акузативу без предлога: СЕСТИ, СЕДЕТИ, ИЋИ, ЛЕЖАТИ, ГЛЕДАТИ, ГЛЕДЕТИ, ПЛАКАТИ, БОЛОВАТИ.
204
ПОВРАТНИ глаголи су они који се изговарају са обавезном речцом „СЕ“ и деле се на 3 групе:
1. ПРАВИ ПОВРАТНИ глаголи − означавају радње које појам у субјекту врши сам на себи; у којима се речца „СЕ“ тумачи као акузатив заменице за свако лице СЕБЕ:
ЧЕШЉАТИ (СЕ), УМИВАТИ (СЕ), КУПАТИ (СЕ), ИСПРАВИТИ (СЕ), ПОПЕТИ (СЕ), НАПИТИ (СЕ).
2. УЗАЈАМНО-ПОВРАТНИ (РЕЦИПРОЧНИ) глаголи − означавају радње које врше најмање два вршиоца један на другом: РВАТИ (СЕ), ТУЋИ (СЕ), СПРИЈАТЕЉИТИ
(СЕ).
3. НЕПРАВИ-ПОВРАТНИ глаголи − означавају радње, стања и збивања уз чије се глаголе „СЕ“ не може тумачити као „СЕБЕ“: БЕЛЕТИ СЕ, ЦРВЕНЕТИ СЕ, НАДАТИ СЕ,
ЧУДИТИ СЕ, ЉУТИТИ СЕ, ПЛАШИТИ СЕ...

Урадити вежбање 38 у Радној свесци, стр. 51.

Научити све о глаголима.
На једном од наредних часова утврђивања градива из ове области дати шематски приказ глаголског вида и глаголског рода
205
108. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Глаголски вид и род
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обновити и утврдити основна знања о глаголима; глаголском виду и роду.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати систематичност и поступност у савладавању наставног градива о глаголима.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Уочавати, препознавати и преобликовати глаголски вид несвршени/свршени; глаголски род.
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Радна свеска, Уџбеник

− Вежба бр. 37 у Радној свесци
− Обележи глаголе и разврстај их према њиховом значењу.

Рад у паровима:
− У тексту Неизведена приредба (113. стр. Уџбеника) пронађи и подвуци глаголе.
− Разврстај их на:
а) глаголи несвршеног вида
б) глаголи свршеног вида
в) двовидски глаголи
− Додавањем префикса преобликуј глаголе несвршеног вида у свршене (ГОВОРИТИ – ПРОГОВОРИТИ)
* Радна свеска, вежба бр. 39.
− Бирамо пар који ће најбрже, тачно написати по пет:
а) прелазних глагола
б) непрелазних глагола
в) повратних глагола
− два права
− два неправа
206
− један узајамно-повратни

Вежбати на тексту Шала.

Научити обрађено градиво.
207
109. ЧАС
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Народна књижевност – епика
ТИП ЧАСА: Систематизација
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обновити и систематизовати знања о обрађеној народној прози (бајке, новеле, шаљиве приче, кратке народне умотворине) и епским песмама старијих
времена.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговање српске традиције и културне баштине
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Развијање способности за самостално тумачење народне прозе и епске народне песме
НАСТАВНА МЕТОДА: Дијалошка, текстовна, демонстрације
НАСТАВНА СРЕДСТВА: графикони, Читанка, „Дневник прочитаних књига“
НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: групни, индивидуални, фронтални

Користећи „Дневнике прочитаних књига“ и додатну литературу припремити синтезу научене (обрађене) прозе и песама о Немањићима и Мрњавчевићима по групама.

1. група: Класификација народне књижевности са освртом на народну прозу и епску поезију; кратке народне умотворине.
2. група: Бајке и новеле / сличности и разлике на обрађеним умотворинама
3. група: Шаљиве приче и анегдоте – карактеристике на примерима
4. група: Приче о животињама и басне
5. група: Предања (митолошко, етиолошко, културно-историјско)
6. група: Песме о Немањићима и Мрњавчевићима: Зидање Скадра, Урош и Мрњавчевићи
7. група: Женидба Душанова, Женидба краља Вукашина * Акценат на главним мотивима и ликовима – карактерне особине
8. група: Одабрани примери стилских изражајних средстава; песничке слике (казивање)
208
Научити несавладано градиво из ове области.
209
110. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Народна књижевност – народне лирске митолошке и обредне песме
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Систематизовати знања о народној лирској песми и њеним одликама (субјективност, емоционалност, сликовитост, музикалност, сажетост израза); мелодија
као верни пратилац народне лирске песме.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати љубав према народној традицији и народном стваралаштву.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Повезивање знања о народним песмама са познавањем народних обичаја и народне традиције.
НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални и групни
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Српске народне пјесме, В. Караџић (1. и 5. књига)
УВОДНИ ДЕО ЧАСА: (5 минута)

1. група: Одлике народних лирских песама; подела
2. група: Митолошке песме
− Мотиви
− Стилска изражајност
− персонификација
− епитет
− Вук о вилама
3. група: Обредне песме
− додолске
− коледарске − синкретизам (спој музике, речи, игре)
− ђурђевске
− краљичке − колективно извођење
− обредни карактер песама према одговарајућим приликама
− стилска изражајност (поређење, епитети... )
− врста стиха
210
Казивање стихова по избору ученика.

Научити стихове по избору.
211
111. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Инфинитив и инфинитивна основа
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Усвојити основну функцију инфинитива и презента, као и њихову творбу, уз посебан осврт на њихове основе – сличности и разлике; наставци.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати љубав према свом језику уочавањем стилске функције инфинитива и презента
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Употреба инфинитива и презента у реченици – на тексту уочавати функцију и стилску вредност.
НАСТАВНА МЕТОДА: Комбинована (аналитичко-синтетичка)
НАСТАВНА СРЕДСТВА: текст, табла...

За разлику од именских речи које се мењају по падежима, глаголи се мењају по лицима, временима и начинима.
– Промена глагола назива се конјугација.
* Зависно од тога коме се приписује радња, стање или збивање, глаголи имају различите облике за 1. лице (говорно), 2. лице (којем се нешто говори), 3. лице (лице које је
изван говорника и саговорника). Они се јављају у облицима једнине и множине.
* Зависно од тога да ли се радња, стање или збивање приписују некоме или нечему за ВРЕМЕ У ПРОШЛОСТИ, САДАШЊОСТИ ИЛИ БУДУЋНОСТИ – глаголски облици ће
имати различите завршетке. Они се, дакле, мењају по ВРЕМЕНИМА, а време се рачуна од ВРЕМЕНА ГОВОРЕЊА.
На пример:
– је читао (пре времена говорења)
– чита (за време када се о радњи говори)
– читаћу (после времена говорења).
* Глаголски начини означавају став говорног лица према још неоствареној жељи, радњи, стању. (ИМПЕРАТИВ: пиши; ПОТЕНЦИЈАЛ: бих писао; ФУТУР II: будем писао).
У српском језику постоје лични и нелични глаголски облици.

* Лични су они из којих се види које лице (1, 2, 3) врши глаголску радњу (читати).
212
* Нелични су они из којих се не види на које се од три граматичка лица односе: ЧИТАТИ, ЧИТАЈУЋИ, ЧИТАВШИ, ЧИТАО, ЧИТАН.

Пример:
„Оголело грање се поче трести, дрхтати, савијати... Бојали смо се да пре невремена нећемо стићи кући.“
– Анализирати реченице и радњу исказану њима. Закључити:
* Инфинитив је прост и безличан глаголски облик који се завршава на ТИ или ЋИ. Инфинитив не означава лице које врши радњу, ни време када се она врши, ни начин на који
се врши. Он само означава ИМЕ глаголске радње.
* Употребљава се за грађење футура I и као допуна глаголима и изразима непотпуног значења.
* Инфинитивна основа добија се кад се од инфинитива одбије наставак -ТИ (ЧИТА-ТИ, ПЕВА-ТИ).
* Инфинитивна основа глагола који се завршавају на -ЋИ добија се од облика који се завршавају на -ОХ (1. лице АОРИСТА: РЕЋИ – РЕК-ОХ – РЕК).
* Инфинитив као допуна може се заменити везником ДА + ПРЕЗЕНТ / ТРЕБА ЧИТАТИ – ТРЕБА ДА ЧИТАМО.

Вежбати на примерима из Уџбеника, стр. 127. и Радне свеске, стр. 53.

Научиtи градиво о инфинитиву.
213
112. и 113. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Прва бразда, Милован Глишић
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати ученике са стваралаштвом Милована Глишића. Појам реалистичке приповетке. Тумачење текста према плану. Књижевни лик.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговање љубави, поштовања и захвалности према мајци; пожртвовање мајке да својој деци омогући здрав и успешан живот.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Приближавање старих патријархалних законитости савременом ученичком сензибилитету и повезивање са уметничким делима трајне вредности која
их описују.

Разговор о породици и породичним односима у прошлости и данас.

Изражајно читање текста.
Доживљеност текста, утисци.
О писцу (време, биографски подаци, тематика дела)
Временска локализација текста.
План текста. Користити се планом и истраживачким задацима аутора Читанке:
− Мајка и деца − жртве рата
− Чување породичног огњишта
− Тићи моји лепи!
− Да не буду слепи код очију.
− Муж − жена.
− Прва бразда.
− Сузе радоснице.
214
Уз тумачење текста, тумачити и мање познате изразе и појмове, архаизме. Објаснити појам прве бразде.
Уочавати форме приповедања (нарација, дијалог, монолог, унутрашњи монолог).
Бележити особине мајке Мионе, служећи се својим и пишчевим епитетима: самохрана, сирота, мученица, јадница, одана, племенита, добра, нежна мајка, отресита, вредна,
храбра, упорна…
Атмосфера у Миониној кући и породици − како се укућани опходе једни према другима (тепање).
Како Миона поштује хлеб и со које је појела у Сибиновој кући?

Изражајно читање занимљивих одломака из текста.

Написати састав: „Слика патријархалне породице према приповеци Прва бразда“.
215
114. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Презент и презентска основа
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Научити основна значења и грађење презента.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати правилно и сликовито изражавање, као и приповедање коришћењем приповедачког презента.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Усвојити знања о глаголским облицима, првенствено презенту, његовој употреби и значају у приповедању.

Поновити обрађено градиво са претходног часа – инфинитив.

Шашава песма, М. Антић (Читанка, стр. 78)
– Анализирати облике глагола, време и граматичка лица. Код начина творбе уочити да је презент прост јер се састоји од једне речи.
* ЗАПИСАТИ:
Презент је прост и личан глаголски облик који значи да се радња врши у тренутку говора, односно да је доведена у садашњост помоћу наше свести и маште.
Најчешће се гради – употребљава од несвршених глагола.
– Гради се када се на презентску основу додају наставци:
ЈЕДНИНА МНОЖИНА
1. л. Ја читам (-м) 1. л. Ми (-мо)
читамо
2. л. Ти (- 2. л. Ви (-те)
читаш ш) читате
3. л . Он чита (-) 3. л. Они (-ју, е, у)
читају
216
Глаголи ХТЕТИ и МОЋИ имају у 1. л. ј. (-у)
ХТЕТИ у 3. л. мн. (-е)
МОЋИ у 3. л. мн. (-у)
– Глаголи на ћи, чија се инфинитивна основа завршава на к, г, х, у облицима презента мењају те консонанте пред вокалима е у ч, ж, ш (вући – вукти – вукем – вучем):
ПАЛАТАЛИЗАЦИЈА.
– Код неких глагола су консонанти измењени у презенту и, добијени су гласовном променом као: викати – вик-јем – вичем, писати – пис-јем – пишем.
* Презентска основа се добија кад се од 2. л. ј. одбије наставак -ш (Ти пише/ш, пише-) или од 1. л. мн. наставак -мо (Ми чита/мо, чита-)

Вежбање на примерима из Уџбеника (стр. 127) и Радне свеске (стр. 53).

Текст Бели и шарени (Уџбеник, стр. 131), написан у перфекту, препиши у презенту и уочити стилску изражајност презента.
217
115. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Презент помоћних глагола
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Помоћни глаголи у српском језику; облици презента. ЈЕСАМ/БИТИ/ХТЕТИ. Краћи и дужи (наглашени и ненаглашени) облици.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати правилно и сликовито изражавање.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Помоћни глаголи као део сложених глаголских облика.

Поновити значење и грађење презента. Прегледати домаћи задатак са претходног часа. Прочитати неки рад.

Помоћни глаголи у српском језику су: јесам, бити и хтети.
У презенту они гласе:
ЈЕСАМ БИТИ ХТЕТИ
(Ја) јесам, сам будем хоћу, ћу
(Ти) јеси, си будеш хоћеш, ћеш
(Он) јесте, је буде хоће, ће
(Ми) јесмо, смо будемо хоћемо, ћемо
(Ви) јесте, сте будете хоћете, ћете
(Они) јесу, су буду хоће, ће
Глаголи јесам и хтети имају дуже и краће облике. Краћи облици служе за грађење сложених глаголских облика.

Синтеза обрађених садржаја о презенту и помоћним глаголима.
218
Урадити вежбу 41 на стр. 54 Радне свеске.
219
116. и 117. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Песме о мајци, Бранко В. Радичевић
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за доживљеност лирске песме и њено тумачење.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Показати са колико љубави и поштовања песник говори о својој мајци.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Неговати љубав и поштовање међу члановима породице. Прочитати целу збирку и прозне текстове о мајци.
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Збирка Песме о мајци Бранка В. Радичевића, Читанка и „Дневник прочитаних књига“.

О песнику Бранку В. Радичевићу (биографски подаци, дела, теме, мотиви).
Песме о мајци: Останеш сам, Кад мати шије, Кад мати прашта, Кад мати меси медењаке, Кад мати сања, Кад мати бије, Кад отац бије…

Тумачити наведене песме и песме које су ученици забележили у својим „Дневницима прочитаних књига“.
Читање песама по избору ученика; читање прозног текста Чија је моја мајка.

Разговор о утисцима које су ученици понели након читања и тумачења ове збирке.

Научити напамет песму по избору.
220
118. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Инфинитив и презент
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Утврдити градиво о презенту и инфинитиву, значењу и грађењу.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати правилно изражавање и употребу презента у постизању сликовитости и динамичности приповедања.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Практично применити знања о глаголским облицима презенту и инфинитиву.

Прочитати текст Река, сунце и ветар Стевана Раичковића (Уџбеник, стр. 43), тумачити сликање речима.

Подвуците све глаголе у тексту.
Одредите им облик, име и број.
Све глаголе напишите у основном облику − инфинитиву, и одредите им инфинитивну и презентску основу.
Уочите глаголе који имају исту инфинитивну и презентску основу.
Примери: певуши (презент, 3. л. ј.) певушиТИ певуши-

Ми певушиМО певуши-
намигне (презент, 3. л. ј.) намигнуТИ намигну-
Ми намигнеМО намигне-
тече (презент, 3. л. ј.) тећи, текОХ тек-
Ми течеМо тече-
сија (презент, 3. л. ј.) сијаТИ сија-
Ми сијаМО сија-
Истовремено уочавати глаголски вид и род.
221
Стилска функција презента; изражајност персонифицираних глагола (Река певуши, Беличасто око намигне; Вода бежи).

Вежбати на обрађеним текстовима.
222
119. И 120. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Десетица, Иван Цанкар
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати ученике са стваралаштвом словеначког писца Ивана Цанкара, посебно са његовим приповедачким радом. Оспособљавати ученике за самостално
тумачење приповетке према истраживачким задацима аутора Читанке.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговање љубави према ближњима, нарочито према мајци, као бескрајно пожртвованом бићу.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Прочитати и друге приповетке Ивана Цанкара.
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, „Дневник прочитаних књига“, приповетке Ивана Цанкара, Звучна читанка

Укратко о Ивану Цанкару, његовом животу, раду и делима.
Изражајно читање текста (или слушање Звучне читанке).

Утисци после саслушаног текста.
Самостално истраживање према задацима аутора Читанке:
− Било ми је дванаест или тринаест година…
− Шта бих сад и куда бих?
− Боже, дај да умрем.
− Десетица.
− Мајке више нема.
Поруке текста. Записати их. (Уз помоћ блиских особа, посебно мајке, могу се пребродити највеће тешкоће. Тежак живот очеличи човека и оспособи га за разумевање
судбинама и невоља других људи…)
Књижевни лик.
Сликовито приповедање.
223
Пронаћи изражајна стилска средства (епитет, поређење…).

Поновити Прву бразду и Песме о мајци, утврдити Десетицу као припрему за писмену вежбу, која ће бити рађена на следећем часу.
224
121. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Лик мајке из обрађених текстова
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за самостално портретисање књижевног лика на основу тумачених дела.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати код ученика културу писаног изражавања.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Припремити се за предстојећи писмени задатак и практично примењивати стечена знања.
НАСТАВНА МЕТОДА: Писаних радова ученика и текстовна
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, свеска за школски рад

Обнављањем текстова направити тематску и мотивску синтезу, истаћи карактеристике ликова мајки и онога што је заједничко свим мајкама.

Самостални рад ученика, уз поштовање свих захтева писаног изражавања (композиција, стил, језик, правопис..)

Читање радова, коментарисање, анализа и избор најбољег.

Изабрати једну од две теме за писање у свесци за домаће задатке:
− Портрет личности из непосредне околине
− Волим да обрадујем драгу особу
225
122. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Анализа домаћих задатака: Портрет личности из непосредне околине

и Волим да обрадујем драгу особу
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за портретисање личности из непосредне околине.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговање културе писменог изражавања и уочавање карактерних особина људи.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Успостављање односа са људима из непосредног окружења, неговање породичних и пријатељских односа, способност за уверљиво писмено
изражавање, уз богаћење речника и језичког и стилског израза.
НАСТАВНА МЕТОДА: Текстовна, самосталних радова ученика
НАСТАВНА СРЕДСТВА: свеске са домаћим задацима

Проверити да ли су сви ученици написали домаћи задатак и донели свеске.
Подсетити ученике да док слушају читање радова, прате план описивања личности, дат на 64. стр. Уџбеника, а који је и послужио за писање домаћег задатка.

композицију, стил изражавања, језик. После свака три прочитана задатка, усмено коментарисати. Посебан акценат ставити на описивање спољашњег изгледа ( откривање
осећања посматрањем израза лица и покрета тела, осећања и расположења, која се могу „прочитати“ на лицу и открити у понашању…)

Направити синтезу, закључке о портретисању личности.

Поновити правописна правила као припрему за писмени задатак.
226
123. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Правопис: одрична речца не уз именице, придеве и глаголе; интерпункцијски знаци
ТИП ЧАСА: Утврђивање и обрада
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Поновити и утврдити основна знања о писању одречне речце не уз именице, придеве и глаголе и обрадити интерпункцијске знаке: :, ; и …
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати и неговати поступност, систематичност у савладавању, прихватању и примени основних правописних правила.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Усвојеност правописних правила проверити на писменим задацима.
НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални, индивидуални, рад у паровима
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Правопис, Уџбеник и Радна свеска.

Усмено подсетити ученике на елементарна знања из правописа, посебно указати на употребу интерпункцијских знакова:, ; и … .

Диктат примера о употреби речце не (Уџбеник, стр. 65).
Разменити свеске са паром из клупе и заједнички урадити анализу и исправак. Закључити: речца не пише се одвојено од глагола, осим нећу, нисам, немам, немој,а са
именицама и придевима пише се састављено.
Објаснити ученицима шта је интерпункција и који су знаци интерпункције.
Тачка и запета (;) је интерпункцијски знак. Употребљава се при одвајању мањих мисаоних целина или између тешње повезаних целина, али које представљају једну ширу
мисаону целину: Што не знаш, ниси крив; што знаш, то треба и другима рећи.
Неколико тачака ( три тачке) ставља се уместо изостављеног текста: Ти…, знаш шта је за… Молим те, испричај шта је рекао о…

Вежбати на примерима из Правописа.

Припремити се за трећи писмени задатак.
227
228
124. час
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Трећи школски писмени задатак
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Композиција, језик стил, правопис и обрада теме; елементи портрета.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати и неговати културу писменог изражавања ученика.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Проверити усвојеност писменог изражавања; израда трећег школског писменог задатка


Записати теме на табли и објаснити.
– Теме:
1. Упознаћу вас са...
2. Књижевни лик који буди осећања за лепо, добро и племенито
С обзиром на то да су већ писали домаћи задатак у којем су портретисали одређене личности, и теме треба да буду усклађене са свим садржајима обрађеним између два
писмена задатка.

Прикупити вежбанке.
229
125. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Радни глаголски придев
ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Усвојити знања о основној функцији и творби радног глаголског придева
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ:
НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Комбиноване (монолошко-дијалошка)
НАСТАВНА СРЕДСТВА:
НАСТАВНИ ОБЛИЦИ:

– Поновити градиво о глаголима и инфинитиву

Примери:
– У Марковој башти процветало разнобојно цвеће.
– На приредби се певало, свирало и играло.
– Певао славуј на грани. Чула га кукавица и рекла да лепше пева од њега.
* Знамо ли вршиоца радње у 2. реченици?
– Ко је све могао да буде субјекат тамо где се ПЕВАЛО, СВИРАЛО и ИГРАЛО?
– Који су субјекти у осталим реченицама?
– Шта глаголски облици ПЕВАО, ЧУЛА, РЕКЛА казују о тим субјектима?
* Они казују да су се глаголске радње вршиле без обзира на то што су њихови субјекти непознати (ПЕВАЛО, СВИРАЛО...).
* У другим примерима радње су се вршиле и приписане су субјектима (одређеним) који су били активни.
* Радни глаголски придев је прост и безличан глаголски облик који означава радњу која се вршила или извршила у прошлости.
* Најчешће се употребљава са помоћним глаголима, па тако постају поједини сложени глаголски облици.
* Употребљава се за грађење: перфекта, плусквамперфекта, потенцијала и футура II.
* Глаголски придев радни, као и обични придеви, има посебне облике за поједине родове и бројеве:
ЧУО, ЧУЛА, ЧУЛО; ЧУЛИ, ЧУЛЕ, ЧУЛА.
* Глаголски је зато што је облик глагола,
придев – зато што има трородност,
230
радни – зато што означава радњу.
* ГРАДИ СЕ ОД ИНФИНИТИВНЕ ОСНОВЕ И НАСТАВАКА: О, (АО), ЛА, ЛО МОГ-АО ЧИТА-О
ЛИ, ЛЕ, ЛА
* Неправилно је говорити и писати:
ЧИТО, ГЛЕДО, РЕКО, ТРЕСО, или
НОСИЈО, МИСЛИЈО, КУПИЈО
НЕГО: ЧИТАО, ГЛЕДАО, РЕКАО, ТРЕСАО
НОСИО, МИСЛИО, КУПИО
* Глаголи чија се инфинитивна основа завршава на Д и Т губе те консонанте у ГПР: ПЛЕСТИ – ПЛЕТ/ОХ – ПЛЕО СЕСТИ – СЕД/ОХ – СЕО

Поновити обрађено градиво.
231
126. и 127. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Перфекат
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Усвојити основна знања о значењу и грађењу перфекта као облика за казивање прошлости.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати језичку културу и богатити лексику и начин изражавања.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Радом на тексту уочити творбу и основну функцију перфекта; крњи перфекат у приповедању и уз треће лице једнине повратних глагола.
НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, монолошка и текстуална
Поновити глaголска времена, помоћне глаголе (јесам) и радни глаголски придев.

– Читање и анализа текста који се налази у Уџбенику.
– Уочавање основне функције и творбе перфекта на примерима у тексту (СУКНУО ЈЕ, СУ ЗАИГРАЛИ, ЈЕ ЗАСТЕЊАО...)
* Закључити:
Перфекат је сложен и личан глаголски облик који означава радњу која се вршила или извршила у прошлости.
* Гради се од енклитичких облика презента помоћног глагола ЈЕСАМ и радног глаголског придева глагола који се мења.
ЈЕДНИНА МНОЖИНА
1. л. Ја сам читао (читао сам) 1. л. Ми смо читали (читали смо)
2. л. Ти си читао (читао си) 2. л. Ви сте читали (читали сте)
3. л. Он је читао (читао је) 3. л. Они су читали (читали су)
Она је читала (читала је) Оне су читале (читале су)
Оно је читало (читало је) Она су читала (читала су)
* Понекад се гради и од дужих облика презента помоћног глагола ЈЕСАМ:

а) кад се хоће нешто нарочито да нагласи:
232
– Ја се ЈЕСАМ примио тог задатка, али не под тим условом.
б) на почетку реченице, нарочито у питањима и одговорима:
– Јесте ли ми здраво путовали?
– ЈЕСМО.
в) иза везника А и И:
– А ЈЕСИ ли ти то видео?
– И ЈЕСАМ ВИДЕО и нисам видео.
* Перфекат може имати и друга значења:
– футурски
– квалификативни (описни)
– глаголски
– за казивање заповести и жеље
* Крњи перфекат (без помоћног глагола)
– Ручао и легао да спава.
– Био један човек. Имао јединца сина.
Поновити обрађено градиво.

Вежбање, Уџбеник, стр. 109; 2, 3. и 4. задатак.
233
128. и 129. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Анализа трећег школског писменог задатка
ТИП ЧАСА: Колективни исправак / писање побољшане верзије (2. час)
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособити ученике за поштовање композиције писменог задатка; одељка, језика, стила, и правописа
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати самостално стваралаштво ученика
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Примена савладаног градива у самосталном писменом изражавању и богаћење лексике




2. час
234
130. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Обрађени глаголски облици (инфинитив, презент, радни глаголски придев, перфекат)
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обновити и утврдити основна значења глаголских облика и начин грађења на примерима из текста
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати говорну и писану културу и богатити лексику.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Уочавање на тексту и правилна употреба облика у говорној и писаној речи.
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник

Поновити значења глагола; глаголски вид и род; лице, време, начин; граматички род и број.

На познатом тексту Неизведена приредба Драгана Лукића (Уџбеник, стр. 113), утврдити знања о инфинитиву, презенту, радном глаголском придеву и перфекту.
Подвући све глаголе, уочавати обрађене.
Преписати глаголе у свеску, у њиховом основном облику (инфинитив).
Одредити инфинитивну и презентску основу, а затим градити презент, радни глаголски придев, перфекат.
− скупили се − крњи перфекат; скупиТИ се; скупи-о-ла-ло…
− држи − презент; држаТИ; држао-ла-ло…
− говори − презент; говориТИ; говорио-ла-ло…
Мењати глагол држати у перфекту и уочавати помоћни глагол јесам.

Самосталан рад ученика: саставити четири реченице у којима ће се употребити: инфинитив као део сложеног глаголског предиката; радни глаголски придев као крњи
перфекат; презент и перфекат.

Обновити и утврдити градиво.
235
236
131. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Антологија српске поезије за децу, Душан Радовић (допунски избор)
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Објаснити појам антологије − избор квалитетне поезије или прозе на било ком језику; тумачити слике и мотиве, поруке и поуке.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати љубав према поезији за децу, откривати разноврсни дечји свет смештен у песму.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Упознати се са песницима који су највећи део свог стварања посветили управо деци.
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Антологија и „Дневници прочитаних књига“.

Објаснити појам антологије. То је реч грчког порекла чије је основно значење: избор цвећа.
Састављачи антологија су углавном добри познаваоци и љубитељи књижевности, попут Душана Радовића.

Душан Радовић је Антологију објавио 1984. године и у њој сабрао бројне песме за децу различитих аутора. И данас је актуелна и радо читана.
„Дневници прочитаних књига“.
Песме по избору ученика; тумачење мотива, песничких слика, порука и поука које деци упућују Влада Стојиљковић (Свакога јутра), Душан Радовић (Мали живот),
Бранислав Црнчевић (Има нешто), Бранко Ћопић, Љубивоје Ршумовић и Змај (по избору ученика).

Рецитовати одабране стихове или песме у целости, које су ученици пишући „Дневник“ издвојили.

Научити напамет песму по свом избору.
237
132. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Синоними и антоними
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Богатити лексику
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати језичку културу, посебно говорну
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Примењивати усвојена знања у свакодневној комуникацији
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Припремљени задаци

Подестити ученике на речи истог гласовног састава, различитих значења − хомониме, и речи различитог гласовног састава а блиског или истог значења −синониме.

Вежбе на примерима:
Хомоними
У шуми шуми поток.
Пао је град на град.
Рада је рада да се прихвати рада.
Јела јела разних јела.
Синоними
Напиши синониме за следеће речи:
јак − ______________
модар − ______________
хитар − ______________
особа − _______________
ученик − ____________
весео −_______________
патриотизам −___________
238
Антоними − речи супротног значења
Уочити антониме у пословицама:
Сит гладноме не верује.
Чини добро, не кај се; чини зло, надај се.
Напиши антониме за следеће речи:
истина − ___________________
сан − _______________________
врлина − ___________________
крив − ____________________
млад − ___________________
напред − ______________________
низак − ____________________
хладан − ___________________

Вежбе на глаголима који означавају говорење (говорити, казивати…) за синониме и вежбе на пословицама за антониме − допуњавати: Чега се мудар стиди, тиме се
_______________________________; Није богат ко много има, него ко ____________жели.

Напиши по пет примера за синониме, антониме и хомониме.
239
133. и 134. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Кирија, Бранислав Нушић (одломак)
ТИП ЧАСА: Обрада / 2. час сценски приказ
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обрадом „шале у једном чину“ увести ученике у драму као књижевни род и упознати их са нашим највећим комедиографом
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Маштом и духовитошћу могу се превазићи и најтеже материјалне недаће.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Упутити их да читају Нушићева драмска дела
НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални, групни (сценски приказ)

– Разговор о прочитаним текстовима Б. Нушића (читају Хајдуке)
– Како се то може без пара путовати?

– Истицање и бележење циља часа
– Читање текста по улогама
(За прво читање – ученици који изражајно читају, а за 2. час сви морају научити не само да изражајно читају него да уносе и елементе глуме, кретања на сцени.)
– Објаснити појам дидаскалија (упутства у заградама).
– Необичност путовања породице
– Лик оца – упорност, преношење уобразиље на децу...
– Улога маште и духовитости
*
– Појам сцене
– Сценски приказ

Научити текст – читање по улогама
240
Осмислити сцену за 2. час
Бирамо најбољу глумачку екипу! Жири – ученици.

Припремити се за сценски приказ текста.
241
135. и 136. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Футур I
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Усвојити основна знања о значењу и грађењу футура I, као и његовој стилској изражајности.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати правилно писмено и усмено изражавање, као и писање облика футура.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Уочавање облика футура на тексту, са посебним освртом на футур који се гради од инфинитива глагола на -ћи.

Поновити обрађене глаголске облике; прости, сложени; лични, нелични.

Прочитати одломак Говор ветра Бранка В. Радичевића.
Подвући глаголе и одредити време вршења радње.
Издвојити глаголе за означавање будуће радње.
ће дочекати − дочекаће одаваће − ће одавати
ће заволети − заволеће написаће − ће написати
ће славити − славиће
Закључити: Футур I (будуће време) означава радњу која ће се догодити у будућности, после тренутка говорења.
Гради се од краћих облика презента помоћног глагола хтети и инфинитива: ја ћу написати − написаћу; ти ћеш написати − написаћеш; он ће написати − написаће; ми ћемо
написати − написаћемо; ви ћете написати − написаћете, они ће написати − написаће.
Уколико се гради од инфинитива на -ћи (рећи, пећи, сећи), увек је сложен и пише се одвојено: ја ћу рећи − рећи ћу.

Самостално састављање реченица у којима ће бити употребљени прости и сложени облици футура, од инфинитива на -ти и -ћи.
2. час
242
Утврђивати градиво на тексту Лепа Сава (Уџбенике, стр. 139).

Урадити вежбање 41 у Радној свесци (стр. 55).
243
137.
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Моји изуми, Никола Тесла
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознавање са детињством и радом Николе Тесле; значај његовог рада за свет.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Васпитавати ученике да воле и цене рад; значај рада за живот и напредак друштва
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Усвојити основна знања о овом великом научнику
НАСТАВНА МЕТОДА: Текст, монолошка, дијалошка
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, стр. 21. Моји изуми Николе Тесле, Из детињства Николе Тесле

Организација часа договорена на почетку месеца, када је ученицима саопштен план за април.
Формиране три групе и подељени задаци.

1. група: * Краћи биографски подаци о Николи Тесли
– Из детињства Николе Тесле, Ненад Дивљан – по избору ученика у групама и припремљеном плану у слици и речи; пано се ставља на зид.
2. група: * Самостална анализа одломка из Читанке са ПЛАНОМ текста, који ће бити забележен на табли (за све ученике)
3. група: * Значај рада Николе Тесле
– Тесла творац целокупне електротехнике и њене примене
– Творац наизменичне струје (генератори, трансформатори)
– Први открио значај антене и преносио знаке без жица на велике даљине
– Теслине струје данас у медицини
– Први открио да се бродом може управљати помоћу електросигнала
– Проналасци у области радиофоније и телевизије
* Теслино дело изменило је свет и зато смо на њега поносни

Појам аутобиографије
244
Посетити Музеј Николе Тесле или прочитати одломке из књиге Историја људске глупости Пола Таборија.
245
138. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Глаголи
ТИП ЧАСА: Понављање градива
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Поновити и утврдити основна знања о глаголима.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати и богатити говорну културу, посебно нарацију, користећи се мноштвом глагола.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: На адекватним примерима уочавати глаголе свршеног и несвршеног вида (по трајању) и глаголе по предмету радње (граматички род).
НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, текстуална, демонстрације
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Припремљени материјал, Радна свеска и Уџбеник
Поновити основна значења глагола (радња, стање, збивање).
Глаголи према виду радње:
– имперфективни (трајни, несвршени),
– перфективни (свршени, тренутни) и
– итеративни (учестали).
Глаголи према предмету радње:
− прелазни,
− непрелазни и
− повратни (прави, неправи и узајамно-повратни).

Примери:
– Мисли дуго, па најзад скочи у воду, замахну руком и заплива снажно.
– Видео сам блесак муње.
– У даљини видим море.
– Негде у близини пуцкетаху гранчице. (учестали – итеративни)
* Напишите глагол
246
– Голман је ухватио лопту. (прелазни)
– Голман је истрчао до пеналтика. (непрелазни)
– Голман се договара с бековима. (узајамно - повратни)
– Трава се зелени на терену. (неправи повратни)
– Свађали су се, гурали се и најзад се потукоше. (узајамно - повратни)
– Путник се освежава хладном водом. (прави повратни глагол)
– Ја се смејем и шалим. (неправи повратни глагол)
– Мара и Зорица се дописују. (узајамно - повратни)

– Дати домаћи задатак.
– На тексту Исповест (стр. 89 Уџбеника) одредити глаголе по предмету и трајању радње.
247
139. час
ПРЕДМЕТ:
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Глаголски облици и времена
ТИП ЧАСА: систематизација
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обновити, утврдити и сачинити синтезу обрађених глаголских облика, значење, грађење и функцију.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати и развијати језичку културу ученика.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Правилна употреба глаголских облика и њихова стилска изражајност
НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални и индивидуални
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, текст Прва бразда
Обновити глаголе, глаголски вид и глаголски род.

Анализом примера из приповетке „Прва бразда“ Милована Глишића систематизовати знања о инфинитиву, презенту, радном глаголском придеву, перфекту и футуру I.
Посебно утврдити помоћне глаголе јесам,бити и хтети.
Инсистирати на добијању глаголских основа:
ИНФИНИТИВНЕ: причати ______________
угледати ______________
стићи ______________
ПРЕЗЕНТСКЕ: причамо ______________

угледамо ______________
стигнемо ______________

Део текста у перфекту преобликовати у презент и футур I.
248
Довршити вежбања на тексту.
249
140. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Вашар у Тополи, Добрица Ерић
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Проширити сазнајни круг песама Добрице Ерића, научених у млађим разредима.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати љубав према завичају, доживљавати га свим чулима и волети.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Упутити ученике у посебност поезије Добрице Ерића (мотиви, теме, емоције, изражајна средства, лексика).

– Песме Добрице Ерића научене у млађим разредима
– Сећање – подсећање – стихови
– Теме, мотиви Ерићевих песмама

– Локализација текста (одломка)
– Читање одломка
– Утисци о прочитаном
– Читање и уочавање:
– мотива према чулима примања
– боја
– звукова
– слика природе
– ритма поеме
– стилских средстава (ономатопеје – прхнути... пљуштати, рикати, звонити) – подражавање гласова и звукова из природе
– Поема (одломак) коју смо радили (Ђачки растанак) Које су основне карактеристике поеме? (Епско-лирска песма)
– Стих, песничка слика...
250
Изражајно читање ученика

Прочитати целу поему и забележити у „Дневник прочитаних књига“.
251
141. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Писање запете, тачке, цртице
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Утврдити знање о употреби тачке и запете и усвојити нова знања о употреби цртице.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати навику за правилну употребу знакова интерпункције.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Примена основних знања из правописа.
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник и Правопис

Поновити теоретска знања о употреби запете и тачке. Обратити пажњу на писање вокатива и апозиције.

Служећи се Уџбеником (стр. 65) и Правописом ученици самостално уочавају примере и бележе правила за употребу цртице.
Посебно указати на правилну употребу цртице при писању бројки и слова у појединим речима (25-годишњица).

Вежбања на самосталним примерима.
252
142. и 143. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Мостови, Иво Андрић (одломак)
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обрадом текста упознати ученике са конкретним делима великих неимара; мостови – сведоци прошлости и очи будућности.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Васпитавати ученике да воле и цене рад; мостови мира и пријатељства – мирења и спајања.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Мотивисати ученике за читање Андрићевих приповедака за децу (Књига, Прозор, Деца).
НАСТАВНА МЕТОДА: Дијалошка, текстовна, демонстрације

– Слика – рад ученика
– Разговор, анализа; закључци
– Андрић – тема мостови; дела; нобеловац
– Најава наставне јединице

– Записивање на табли
– Изражајно читање лирског записа
– Доживљеност текста; утисци
– ТЕМА – Мостови су дела великих неимара (главни мотив)
– Форма – дескрипција, дескриптивно приповедање (облици, боје, звуци, мириси...)
– Стилска средства у функцији описа мостова
– Самостално – индивидуално истраживање текста према захтевима аутора Читанке
– Уочи чулност описа – камених, железних, дрвених мостова
– Шта они говоре о њиховим неимарима, људима
– Однос моста и предела; компарација
– Сарајевски мостови – Гаврило Принцип
– Мотив трајности мостова
253
– Мостови:
руке које спајају обале и људе,
сведоци прошлости и очи будућности
пријатељство и мир
2. час
– Читање и казивање научених одломака из текста по избору ученика.
– Стил и језик.
– Симболика мостова; поруке ученика о пријатељству, недељењу, мирењу, нерастајању.
– Бележење најлепших описа по избору ученика.

Задавање домаћег задатка „Мостови су руке које спајају обале и људе“.

Прочитати Мост на Жепи или неку причу из збирке Деца и написати домаћи задатак.
254
144. час
ПРЕДМЕТ:
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Људи на раду
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Развијати говорну културу, занимљивост приповедања о конкретним пословима и карактеристичним детаљима.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Васпитавати ученике да цене вредност човековог рада и стваралаштва.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Указати на однос ученика према раду и радним обавезама.
НАСТАВНА МЕТОДА: Излагања, дијалошка
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Припремљени план ученика, слика Николе Тесле

Слика − Никола Тесла у лабораторији
Разговор – рад као основа људског живота
Разноврсност људских занимања

Изабрати један посао (по избору ученика)
Место где се рад одвија
Битни детаљи и предмети тог рада
Радни процес (статичан, динамичан)
Карактеристичне појединости радника у процесу рада (спретност, вештина, прецизност)
Израз лица док ради (весео, задовољан, љут, збуњен)
Резултати рада – одмах видљиви или...
Вредност сваког поштеног рада

Подсетити ученике на домаћи задатак.
Мостови су руке које спајају обале и људе
255
„Мостови су руке које спајају обале и људе“.
256
145. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Анализа домаћег задатка: „Мостови су руке које спајају обале и људе“.
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Развијати креативност и самостално стваралаштво ученика.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати креативно писмено изражавање.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Примена знања о Андрићевим приповеткама.
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Свеска за домаће задатке


композицију, стил изражавања, језик. После свака три прочитана задатка, усмено коментарисати.

257
146. час
ПРЕДМЕТ:
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Променљиве и непроменљиве врсте речи
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: На тексту систематизовати знања о променљивим и непроменљивим врстама речима и њиховим значењима.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати систематичност и поступност у савладавању наставног градива, трајност знања, навика и учења.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Богатити лексику ученика и унапређивати културу изражавања.
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка (текст Небеска река)

Поновити врсте речи према значењу.

Читање текста Небеска река и уочавање врста речи према значењу.
Посебно увежбавати именске речи и деклинацију именица и
заменица;
глаголе – род, вид; глаголске облике; и глаголске основе.
Разликовати прилоге од придева.
Непроменљиве речи.

Синтеза вежбања на тексту.
258
Довршити рад на тексту.
259
147. час
ПРЕДМЕТ:
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Контролна вежба
ТИП ЧАСА: Провера
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: На тесту проверити знања о променљивим и непроменљивим врстама речима и њиховим значењима.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати систематичност и поступност у савладавању наставног градива, трајност знања, навика и учења.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за самосталан рад на тесту.
НАСТАВНА МЕТОДА: Писаних радова
НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: индивидуални
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Припремљена контролна вежба

Објаснити сврху израде контролне вежбе, као и начин рада. Поделити наставне листиће.

Израда контролне вежбе.
Контролна вежба
Врста речи
_______________________ ______________________
БРОЈ БОДОВА И ОЦЕНА ИМЕ И ПРЕЗИМЕ
1. Одреди врсту именица према значењу:
Дрина _____________, син ________________, лишће ___________________
260
писање ____________, телад _______________, уље ____________________
олово______________, Сунце______________, петица___________________.
2. Какви су следећи придеви према значењу:
храбар_____________, златан ________________, десни ________________

очев ______________, ондашњи ______________, плав _________________.
3. Којим врстама именских речи припадају:

двоје ______________, снег __________________, лепота ________________,
свако______________, седморица_____________, данашњи_______________,
стотина____________.
4. Напиши компаратив и суперлатив придева:
лак ______________, _____________; зао ______________, ________________;

добар ____________, _____________; јак ______________, ________________;
строг ____________, _____________; јефтин ___________, ________________.
5. Како гласе присвојни придеви изведени од именица:
Нови Сад _______________________ историја _________________________

Доњи Милановац ________________ хемија ___________________________
Ужице __________________________ Азија____________________________
6. Одреди вид и род глагола:

гл. вид гл. род
ПИСАТИ ___________________________ _____________________________
ДОПЛИВАТИ ________________________ _____________________________
ТРЕПНУТИ __________________________ _____________________________
РУКОВАТИ СЕ_______________________ _____________________________
НАУЧИТИ ___________________________ _____________________________
ШМИНКАТИ СЕ______________________ _____________________________
7. Од броја 5 напиши словима:
а) основни број _______________________

б) редни број _________________________
в) збирни број ________________________
г) бројну именицу _____________________
8. Подвученим именицама одреди род, број и падеж.
261
Њена деца редовно перу руке сапуном.
род број падеж

деца ___________________ __________________ ____________________
руке ___________________ __________________ ____________________
сапуном ___________________ __________________ ____________________
9. Подвуци све непроменљиве речи:
Да ли ћете данас доћи на утакмицу?
10. Одреди падежну основу именице:
улица _____________________
торба _____________________
клупа _____________________
11. У именичке заменице спадају:

_____________________ , _____________________ , _______________________.
12. Напиши све неличне именичке заменице у основном облику.

_________________________________ , _______________________________ ,
_________________________________ , _______________________________ .
13. У којим падежима личне заменице имају енклитичке облике?
_______________________ , _____________________ , _____________________ .
14. Напиши акузатив једнине заменице ОНА.
_______________________________________
15. Подвуци предлог једном, а прилог двема цртама у реченици:

Добродошао у добро друштво.
262
148. и 149. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Допунски избор: Шешир професора Косте Вујића, Милован Витезовић (одломак) Оправдања Јована Цвијића
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати ученике са ђачким животом наших великих умова.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати поштовање према старијим људима и великанима из наше прошлости, посебно из света науке и уметности.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Мотивисати ученике да прочитају роман у целости.
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, роман Шешир професора Косте Вујића

– Локализација одломка
– Садржај романа – говори о Мики Петровићу Аласу, Павлу Поповићу, Милораду Митровићу, Јаши Продановићу, и наравно, о Јовану Цвијићу, географу, професору
Универзитета у Београду

– Истицање циља часа
– Изражајно читање текста
– Припремни – истраживачки задаци дати час раније, тако да су ученици спремни за разговор о тексту, а за читање по улогама
* Истраживачки задаци:
– Какав је утисак на тебе оставио овај одломак?
– Шта мислиш о атмосфери која влада у разреду младих матураната?
– Који ти се од ликова највише свидео и зашто?
– Анализирај лик ђака Јована Цвијића и професора Косте Вујића.
– На каква те је размишљања овај одломак подстакао?
– Прочитај ко су били остали „јунаци“ одломка!
263
* Читање по улогама

Прочитати роман, или бар још неке његове „делове“ и забележити у „Дневник прочитаних књига“ до краја школске године
264
150. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Писмена вежба: Кад одрастем, бићу…
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Истаћи основни смисао теме − живот и егзистенција човека,зависи од рада и његових резултата; композиција задатка.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати љубав према раду, неговати поштовање према вредностима и резултатима човековог рада.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Укључити ученике у процес рада, нагласити његову хуману и општу страну.
НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Писмених радова
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Свеска за школски рад

Подсетити ученике на обрађене текстове: Мостови Иве Андрића и Шешир професора Косте Вујића Милована Витезовића. Прочитати занимљиве одломке − ученици.
Објаснити о чему треба писати у свакој од три основне композиционе целине.

Композиционе целине
Увод: − Радом се постижу велика дела
− Опредељење према склоностима и могућностима ученика
Разрада: − Највише ми се допада…
− Зашто је одређено занимање баш твој избор
− У чему су суштина и значај одабраног позива
− Однос према том послу
− Сањарења, жеље, наде, снови…
− Како себе замишљаш на том радном месту
Закључак : − Постигао сам оно што сам желео
− Успешан сам и креативан на свом послу
265
Прочитати неколико завршених задатака и разговарати о њима.

Ученици који нису завршили писмену вежбу да је заврше код куће.
266
151. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Сликовито казивање одломака из обрађених текстова
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Развијати смисао и способност за правилно, течно, сликовито и уверљиво усмено изражавање.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати све елементе говорне културе.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Тематска и емоционална условљеност ритма, темпа, паузе, боје гласа, реченичног акцента.
НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Групни, индивидуални
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Текст, реквизити за глуму

С обзиром на то да су два часа посвећена тумачењу одломка Шешир професора Косте Вујића, и да су га драматизовали, акценат на овом часу биће на доживљеном
сценском казивању и сценској поставци ученика.
Други део часа казиваће изражајно одломке из Мостова а свеукупан рад на часу пратиће и вредновати жири састављен од 5 ученика.

Ученици су сами поделили улоге; урадили сценографију, снимили одговарајућу музику.
Самостално, у оквиру глумачке екипе, казиваће цео текст или његове занимљиве делове, по избору.
Мостови су посебна инспирација − сликовити описи мостова пружају посебан вид казивања дескриптивних прозних записа, прожетих дубоком доживљеношћу лепоте
грађевина, чија је основна функција спајање људи.

Жири проглашава најбољу глумачку екипу, најбољег глумца и најбољег казивача Мостова.
267
152. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Успомене, доживљаји и сећања, Милутин Миланковић (одломак)
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати ученике са великаном науке, математичаром, физичаром и астрономом Милутином Миланковићем
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати љубав према књижевно-научној врсти књижевних дела, аутобиографијама великих људи и њиховом дару који је у детињству наговештен
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Прочитати књигу записа Успомене, доживљаји и сећања и по могућству Кроз васиону и векове (збирку есеја)
НАСТАВНА МЕТОДА: Дијалошка, монолошка, текстовна, демонстрације
НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални, индивидуални; групни

– Припремни задаци дати на 150. часу, након анализе домаћег задатка „Кад порастем бићу“; формиране групе и подељени конкретни задаци.
– Разговор о талентима у одељењу; шта на њих делује подстицајно – казна или награда.
– Опис ситуације и осећање након похвале

– Прва група – припремљен пано – на хамеру – живот и рад Милутина Миланковића у слици и речи; након излагања пано ставити на зид, поред паноа о Николи Тесли.
– Друга група – изражајно чита текст и тумачи према захтевима аутора Читанке; записује на табли.
– Издвој које је школске предмете Миланковић нарочито волео.
– Зашто су му поједини предмети били досадни?
– Какав је однос међу ђацима и професором у реалки у коју је ишао Јован Цвијић, а какав у школи коју је похађао Милутин Миланковић?
– Трећа група – чине је млади таленти из различитих области – казују своје доживљаје о деловању награде на њих, према самостално сачињеном плану (бар три
доживљаја)

Читање текста
268
Додатним читањем дела Успомене, доживљаји, сећања обогатити сазнања о Милутину Миланковићу
269
153. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Врсте речи − практична вежбања
ТИП ЧАСА: Утврђивање градива
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособити ученике да на тексту уочавају променљиве и непроменљиве врсте речи и њихове особености.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати систематичност и поступност у савладавању градива из језика.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Практична примена знања о врстама речи, њиховим значењима и најчешћим функцијама.
НАСТАВНА МЕТОДА: Текстовна и дијалошка.
НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални и индивидуални.
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка (текст Мостови)
Поновити врсте речи и њихове поделе по значењу.

На тексту Мостови уочавати врсте речи и њихова значења. На табли и у свесци направити табеларни преглед и бележити.
ПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ
именице заменице придеви бројеви глаголи
Мостови Свега Сарајевски Један је
Миљацки Чије Камени ... Су
Корито Они ... Видим
Кичма Их Бројим
Сарајево Им Знам
Пршљенови Њима Памтим
Лукове Који ...
Обала ..
НЕПРОМЕЉИВЕ РЕЧИ
270
прилози предлози везници узвици речце
Јасно Пре Као .. Не
Редом На и Ни
... Међу ... ...
...

Сачинити синтезу о променљивим и непроменљивим речима на основу примера из текста.
ДОМАЋИ САМОСТАЛНИ) РАД:

Довршити рад.
271
154 . и 155. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Хајдуци, Бранислав Нушић
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Анализирати роман; фабула; ликови; хумор; животни рад комедиографа Бранислава Нушића
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Остварити емоционални контакт и блискост са јунацима романа; лепота дружења, детињства
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Прочитати Аутобиографију Бранислава Нушића
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Роман Хајдуци Бранислава Нушића, „Дневник прочитаних књига“
НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални и групни (5 група)

– Испричати неки непромишљени поступак и осећање након таквог поступка (стид, кајање...).
– Прва група – Живот и рад – дела Бранислава Нушића (запис на табли)
– Друга група – Фабула, тема романа
– Трећа група – Ликови – особине дечака и карактеристичне ситуације у којима су те особине испољене
– Жика Дроња
– Миле Врабац
– Мита Трта
– Лазар Цврца
– Сима Глуваћ
– Чеда Брба
– Четврта група – Свет одраслих у роману (родитељи, начелник, пандур...)
– Пета група – Хумористичке сцене (места) у роману
* Анализа романа се ради 2 часа, комбиновањем усменог и писменог изражавања (описи ликова дечака и одраслих)
272
Допунити, ако буде потребе, излагање ученика и похвалити их.

Написати: Дечак из романа Хајдуци који је на мене оставио најснажнији утисак (који ми се свидео)
273
156. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Главни зависни реченични чланови
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обновити и систематизовати знања о главним и зависним реченичним члановима.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Богатити лексику ученика.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Практична примена знања.
НАСТАВНА МЕТОДА: Дијалошка и текстовна
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Наставни листићи и свеска

Подсетити ученике на главне и зависне реченичне чланове.
Поделити наставне листиће.

Око петнаестак минута самостална израда задатака на наставном листићу а други део главног часа посветити анализи тачности урађеног уз извођење одговарајућих
закључака.
САДРЖАЈ НАСТАВНОГ ЛИСТИЋА:
Одреди главне и зависне реченичне чланове у примерима:
Београд, главни град Србије, лежи на ушћу Саве у Дунав.
Цртани филмови су занимљиви.
Сваког јутра радосно посматрам веселе птичице.
Јуче је добри и пажљиви наставник Марко са задовољством одвео ученике у позориште.
Ловци су видели трагове вукова.

Синтеза – главни чланови су субјекат и предикат, а зависни допуне и одредбе. Допуне су прави и неправи објекат, а одредбе именичке (атрибут и апозиција) и глаголске
(за време, место, начин, узрок, средство...)
274
ДОМАЋИ САМОСТАЛНИ) РАД:
Вежбати на примерима из текста по избору
275
157. и 158. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Чича Јордан, Стеван Сремац (одломак)
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати ученике са стваралаштвом и краћом биографијом Стевана Сремца, као и тематиком приповедака везаних за говор јужне Србије. Истаћи
несташлуке као саставни део детињства и посебност лика чича Јордана.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Успостављање доброг односа између деце и одраслих.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Мотивисати ученике да прочитају приповетке Стевана Сремца и уоче дијалекатски говор.

Дечји несташлуци – причање доживљаја и догађаја (2−3)
Свет деце и свет одраслих – непрекидна „борба“
* Истраживачки задаци дати на претходном часу

– Истицање циља часа (запис на табли)
– Изражајно читање текста или Звучна читанка (локални говор)
– Доживљеност текста. Шта те насмејало, а шта узбудило?
– Локализација (одломак; јужна Србија; повезати са Сремчевим боравком у Нишу)
– Тумачење одломка према захтевима датим на претходном часу
– Обележи места у причи која су ти нарочито занимљива
– Пронађи, слику описа воћњака и винограда у јесен!
– Шта то децу привлачи воћњацима и виноградима?
– Проучи лик чича Јордана! (тезе у Читанци, стр. 34.)
– Какав је Гиле? А његови другови? Да ли су сви занати „прави“?
– Наведи примере дијалога из којих се виде чича Јорданова доброта и племенитост.
276
– Закључи одакле је чича Јордан по његовом говору!
* Непознате речи тумачити уз анализу текста

Читање текста по улогама.

Припремити се за говорну вежбу по самостално сачињеном плану. „Наши мали несташлуци“.
277
159. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Говорна вежба: Наши мали несташлуци
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Неговати културу усменог изражавања, посебно приповедања.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати културу говора, правилног акцентовања, интонације, као и доживљености теме о којој се говори.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Обрађени текстови као мотивација за креативно самостално исказивање доживљаја.
НАСТАВНА МЕТОДА: Монолошка, дијалошка
НАСТАВНА СРЕДСТВА:

Објаснити појам несташлука; и разликовати га од преступа, прекршаја, безобразлука…
Нагласити да причање треба да буде обојено хумором, ведрим расположењем, динамично и сликовито.

Причање по утврђеном плану: место, време, учесници, повод, мотивација.
Заплет.
Разрешење.

На основу испричаних догађаја, дати смернице за убудуће, да би знали како на најбољи начин да сликовито и занимљиво приповедају о својим доживљајима.
278
160. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Просте и сложене реченице
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Систематизовати основна знања о простим и сложеним реченицама, и реченичним члановима.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати љубав према свом језику и проширивати употребу изражајних средстава.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Практично применити знања о реченицама на тексту и у говорној и писаној комуникацији.
НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, самосталног стваралаштва
НАСТАВНА СРЕДСТВА: наставни листићи
Поделити наставне листиће и објаснити начин рада.

Одреди просте и сложене реченице у следећем одломку:
„Једно поподне дигоше се иза горе велики црни облаци. Прекрили су зачас цело небо. Грми. Куће се тресу. Муње севају. Смркло се као да је ноћ пала. Духнуо нагао ветар,
па диже прашину, млати крошње стабала и њише, усеве...
Наједанпут удари киша. Крупне капи скакућу по крову, вода клокоће, мален поток тече улицом.
Ветар престаде, киша попусти и небо се изведри. Киша је испрала сву прашину, а ливаде, вртови, њиве и шумице сјаје се као зелена свила. “
Град, Јанко Веселиновић

Анализирати урађене задатке и проверити тачност. Ученици сами исправљају своје погрешке.

Поновити и утврдити градиво за годишњи тест.
279
161. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Поље, Јован Дучић
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособити ученике за тумачење лирске дескриптивне песме; мотиви; стилска средства.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати љубав према природи и доживљају природе. Акценат на чулна сазнавања.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Упознати се са стваралаштвом Јована Дучића. Издвојити његове најчешће теме и мотиве.

– Поновити врсте лирских песама према главном мотиву (љубавне, родољубиве, социјалне, описне...)
– Коју смо описну песму обрађивали, учили напамет (Зимско јутро Војислава Илића)
– О чему певају описне песме?
– О песнику Јовану Дучићу (основни подаци)
– Читање песме – доживљено, изражајно
* Тумачење песме према захтевима аутора Читанке
– Основна осећања у песми / утисак у сваком од вас
– Мотиви
– главни (поље)
– остали: река, пут, тополе, сунце, небо, цврчак, скакавци, јастреб...
– Која су чула укључена у свет песме? (вида, слуха, мириса, додира)
– Боје и звуци поља (лето...)
* Стилска изражајна средства уочавати кроз тумачење слика: епитети: јечмена (поља), сунчана врела (купина), речни (плићак), пратљив (пут), железна (жица)...
* Стих – смењује се деветерац са седмерцем;
Рима – зрела – врела, зрачи – свлачи – 1. и 3. 2. и 4. укрштена рима
280
Компарација са спасовском (народном) песмом

Научити текст „За радознале“ на стр. 152 у Читанци и песму Поље.
281
162. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Покошена ливада, Десанка Максимовић
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособити ученике за самостално тумачење лирске дескриптивне песме
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати љубав према природи, доживљеност природних лепота свим чулима
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Прочитати песме Десанке Максимовић (описне)

– Три-четири ученика казују песму Поље Јована Дучића
– Мотиви; врста песме
– Најава циља часа
– О Десанки Максимовић

– Записивање на табли
– Изражајно и доживљено читање песме
– Доживљеност песме
* Ученици читају у себи, са задатком да се пренесу у свет покошене ливаде; да ослушну тужну песму зрикаваца и шум реке; да осете мирисе покошене траве и цвећа.
– Треба да уоче:
– стилско средство којим је ливада оживљена (персонификацију – сања ливада)
– епитете: помрле (траве), љупких, шарених (глава)
– поређење (дивови као храшће)
– хиперболу (чује се до облака)
– стих, мелодију; звуке
– Забележити на табли мотиве, слике...
282
Ученици читају песму.

Научити бар две строфе напамет; пожељно целу песму!
283
163. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Лето на висоравни, Стеван Раичковић
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Утврдити колико и како су ученици оспособљени за самосталну анализу лирске песме.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати љубав према природи.
ФУНКЦИОНАЛНИЦИЉ: Упознати се са стваралаштвом и кратком биографијом Стевана раичковића.

– Лирске описне песме обрађене у току школске године

– Мотиви доминантни у овим песмама (Зимско јутро, Поље, Покошена ливада...)
– Стихови

Самостална анализа песме према захтевима – упутству аутора Читанке:
* Пренеси се у уметнички свет (простор и време) песме. Оживи га у чулној машти. Опиши шта у њему видиш, осећаш, доживљаваш...
* Замисли висораван окупану сунцем и кишом. Шта овај уметнички простор чини чудесним, изузетним? Шта га оживљава и покреће?
* Анализирај мотив сунца у песми. Уочи шта је све са сунцем унето у песму. Којим мотивима је то изражено?
* Објасни улогу глагола у дочаравању света и порука песме.
Образложи како рима доприноси утисцима о звучности и сликовитости.
– Израда писмене анализе песме – тумачење
– Повратна информација – читање радова ученика; процена; допуна кроз дискусију.

Да ли смо оспособљени за самостално тумачење лирске песме?
Закључци ученика на основу радова.
284
Прочитати причу Корњаче истог аутора из збирке Велико двориште и научити о Стевану Раичковићу.
285
164. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Описивање појединости из природе по датом плану
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Рад на култури писменог изражавању – вежбање у посматрању, уочавању и описивању дескриптивних слика; планирање задатака.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за уочавање одлика дескриптивног стила и улогу стилских изражајних средстава.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Богатити лексику ученика и способност писменог изражавања.
НАСТАВНА МЕТОДА: Писаних радова, дијалошка
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Свеске за школски рад; радови ученика

Дати општа упутства о описивању
Истаћи значај писања састава према плану.
ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Теме:

− Вече у оближњем парку
− Пролећни пејзаж
Општи план:
− предмети и појаве
− људи и животиње
− мисли и осећања
− чулни утисци (примљени видом, слухом, мирисом)
− значајне појединости

Читање писаних радова ученика и анализа.
286
За 166. час написати домаћи задатак „Пролећна слика мога града“.
287
165. ЧАС
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Правопис
ТИП ЧАСА: систематизација
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обновити, утврдити и систематизовати основна знања из правописа, употребу великог слова, писање назива установа, предузећа, вишечланих географских
имена, придева изведених на -ски, -чки, -шки, сугласника ј, глаголских облика, речце НЕ ...
ВАСПИТНИ ЦИЉ: И даље радити на неговању и развијању писмености као основном задатку наставе.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Проценити усвојеност и практичну оспособљеност ученика за правилно писмено изражавање.
НАСТАВНА МЕТОДА: Самосталних радова, текстовна
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Наставни листићи
Припремљене наставне листиће поделити ученицима и објаснити начин рада.

Самосталан рад ученика.
САДРЖАЈ НАСТАНОГ ЛИСТИЋА
1. Следеће реченице напиши у управном говору!

Другарица је рекла да ће доћи.
_________________________________________
Тадија је радосно узвикнуо да је победио.
_________________________________________
Милица је рекла да ће доћи ако буде имала времена.
_________________________________________
2. Напиши правилно реченице:

Нај срећнији сам кад сниким неразговарам о школи.
288
_____________________________________________
Од никога недобијам подршку.
_____________________________________________
Моја бака живи у петровцу на млави, а рођаци у бачком петровом селу.
_____________________________________________________________
Често у летњим вечерима посматрам кумову сламу,северњачу и друга небеска тела.
________________________________________________________________________
Тата чита политику, брат спортски журнал а мама гледа на телевизији породично благо.
________________________________________________________________________
На летовању у херцегновом упознао сам два црногорца и једног француза.
________________________________________________________________________
Код нас је гостовало српско народно позориште из новог сада.
________________________________________________________________________
Моја мама ради у музеју савремене уметности у улици кнеза Михаила у Београду.
________________________________________________________________________
Ићиће и он снама мада није бијо добар.
________________________________________________________________________
Наћи ће мо се у граду.
__________________________________
Вози ће се са колима.
__________________________________
3. Изведи присвојне придеве од следећих именица:

Шумадија ________________
Нови Сад ________________
Ужице ________________
Милица ________________
хемија ________________
Нови Београд ________________
4. Словима напиши следеће бројеве:

5. _______________
23 _______________
XVI _______________
5. Препиши правилно следеће реченице:

Новак Ђоковић наш најбољи тенисер проглашен је за најуспешнијег спортисту године.
________________________________________________________________________
Лудвиг ван бетовен један од највећих композитора света је написао девету симфонију.
________________________________________________________________________
Бранко Радичевић наш велики песник је живео у Бечу.
________________________________________________________________________
Милане донеси књигу!
______________________________________
289
Донеси књигу Милане!
______________________________________
Иди Милане донеси књигу!
______________________________________

Прикупити радове.
ДОМАЋИ РАД:
Припремити се за четврти школски писмени задатак.
290
166. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Домаћи задатак „Пролећна слика мога града“
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за дескрипцију чулно доживљену, сликовиту, с употребом стилских изражајних средстава.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати и даље писмену културу изражавања.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Припремити ученике за самостални стваралачки рад − писмени задатак.
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Писани радови ученика, свеска за домаћи задатак
УВОДНИ ДЕО:
Прегледати задатке.
После вежби у описивању појединости из природе, очекује се успешно описана слика града, са занимљивим појединостима.

− Читање задатака и колективно процењивање
− Ученици – критичари, саветници; предлагачи нових, бољих начина изражавања
− Вредновати задатке.
− Одабрати три најбоља по избору ученика уз потпуно образложење избора и ставити на пано – Наши домаћи задаци.

Подсетити ученике на предстојећи писмени задатак. Поновити правопис.
291
167. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Четврти школски писмени задатак
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Развијати смисао и способност за правилно писмено изражавање, богаћење речника, језичког и стилског израза...
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати културу писменог изражавања уз поштовање композиционих целина.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Затворити циклус рада на култури писменог изражавања уз остваривање апсолутног склада садржаја.

Написати теме на табли и објаснити.
Теме су усклађене са кругом материје која је обрађивана – несташлуци и дескрипција.

Теме:
1. Један мој несташлук
2. Пролеће у мојој улици (башти)
Израда писменог задатка.

Прикупити вежбанке и најавити време исправке.
292
293
168. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Корњаче (одломак), Стеван Раичковић
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати ученике са условима живота у тешким ратним временима и спремности најмлађих да дају свој допринос, макар при том чинили и погрешке.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати код деце свест да и она у тешким ситуацијама могу дати свој допринос.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Прочитати и друге приче из збирке Велико двориште.
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, Велико двориште, збирка приповедака

Локализација приче. Време – Други светски рат; место – планински градић; скривено бакино двориште.

– Изражајно читање одломка
– Утисци о прочитаном тексту
– Како су Недо и приповедач желели да помогну баки у тешким ратним данима? У чему су погрешили?
– Опиши необичност лова на корњаче.
– Опиши како су изгледали и како су се осећали дечаци у току лова.
– Да ли је требало помагати италијанским војницима?
– Узалудност лова. Разочараност обе стране.
– „Најезда“ корњачи; тајна је откривена
– Да ли је правда на „мушком делу куће“ или на „женском крилу“? Образложи!

Читање текста који недостаје и препорука да прочитају целу причу.
294
Прочитати приче из Великог дворишта по самосталном избору.
295
169. и 170. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Анализа писменог задатка − писање побољшане верзије четвртог писменог задатка
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: И даље радити на побољшавању писменог изражавања ученика, на примерима писаних радова.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати културу писаног изражавања, уз употребу стилских фигура.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Проценити оспособљеност ученика за примену садржаја обрађених у 5. разреду, као и за писмено изражавање.
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Свеске за писмене задатке и белешке наставника

Донети вежбанке.

На првом часу ради се колективни исправак а на другом индивидуални – писање побољшане верзије.
Анализирати успешност израде задатака, битних тематских елемената; какве су, колике и које врсте погрешке (површност у обради теме, несклад у композицији...).
Забележене конкретне похвале и примедбе саопштити ученицима, као и правописне и језичке грешке.
Прочитати два-три добра задатка као узор за писање побољшане верзије и истовремено похвалити и стимулисати ученике који су писмени.
2. час
Писање побољшане верзије писменог задатка.
Обавезно инсистирати да исправка не буде формалистичка.
Посебну пажњу посветити ученицима који се теже писмено изражавају.

Прочитати бар један пример „оригинала“ и побољшану верзију истог писменог задатка.
296
297
171. и 172. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Капетан Џон Пиплфокс, Душан Радовић
ТИП ЧАСА: Обрада – 2. часа сценски приказ
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Увести ученике у свет драме и стваралаштва Душана Радовића; драмски појмови – сцена, драмски сукоб, ликови, језик драме
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати љубав према позоришту, богатити духовну културу; изграђивати поглед на свет уочавањем односа: добро – зло, памет – глупост.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Да се искажу као глумци, тумачи улога; буђење осећања радости, задовољства
НАСТАВНА МЕТОДА: Текстовна, дијалошка, демонстрације

– Поћи од искуства ученика; одлазак у позориште; доживљаји
– Дело на сцени / књига
– Истраживачки задаци дати на једном од претходних часова
– Припрема за читање по улогама

– Истицање циља часа; записивање на табли
– Ученици читају текст по улогама
– Тумачење текста према задацима:
– Објасните шта вам се нарочито допало у овој радио драми
– Уочавајте мање познате речи и тумачите њихов смисао према тексту
– Обратите пажњу на необичност гусара
– Уђите у свет гусара и ослушните атмосферу
– Замислите чудовиште. Повежите његов изглед са звуцима и музиком која га најављује.
– Анализирајте лик капетана, посебно његов дијалог са седмоглавим чудовиштем. Шта је ту смешно?
– Зашто је капетан победио чудовиште?
– Шта мислите о победи на срећу?
* ПОЈАМ радио драме; спикер и његова улога; звучни ефекти – улога у радио драми, на радију
298
Драма – књижевни род; врсте (сукоб, драмска радња, ликови)
Дидаскалије (ремарке) – упутства за читаоца и глумце
Драмски говор – дијалог, монолог, полилог – у функцији обезличавања

Припремити се за 2. час – Сценски приказ радио драме Капетан Џон Пиплфокс
Сами поделите улоге и осмислите идејно решење сцене.
299
173. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Падежи (практична вежбања), функција речи у реченици
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Систематизовати основна знања о деклинацији именских речи, значењима и функцијама падежа.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Писменост као елемент културе говора и писања неговати и даље.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Практична примена знања у говорној и писаној речи.
НАСТАВНА МЕТОДА: Самосталних радова
НАСТАВНИ ОБЛИК: Индивидуални и фронтални
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Наставни листић

Кратко теоретско обнављање садржаја о падежима; питања, значења, функције.

Самостални рад на наставном листићу.
САДРЖАЈ НАСТАВНОГ ЛИСТИЋА

Подвученим именским речима одреди падеж, значење и функцију:
Причам са Саром о свему. ____________________________________
Она је вредна ученица. ____________________________________
Станује у старој кући. ____________________________________
Купио јој чоколаду. ____________________________________
Нека попије чашу млека. ____________________________________
Крени према мени! ____________________________________
Данима се спремао за овај контролни. ____________________________________
Извините, господине, померите се! ____________________________________
Ово је кућа мога деде. ____________________________________
Миша је трчао уз брдо. ____________________________________
300
Писао је вежбу хемијском оловком. ____________________________________

Повратна информација, анализа тачности, објашњења, тумачења и закључци.
301
174. и 175. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Доживљаји Тома Сојера, Марк Твен
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: И даље оспособљавати ученике за тумачење романа као епске врсте; тема, композиција, ликови; аналитичко продубљивање помоћу проблемских питања.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Емоционални контакти и блискост са дечацима и девојчицама − јунацима овог романа.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Упознавање са занимљивим животом и разноврсним стваралаштвом Марка Твена.
НАСТАВНА МЕТОДА: Текстовна, дијалошка, монолошка, писаних радова ученика
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Роман Доживљаји Тома Сојера Марка Твена, „Дневник прочитаних књига“
НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални, групни


– Припремни задаци дати почетком маја
– Ученици подељени у групе са конкретним задацима
– Прочитати одломак из Читанке, стр. 100. – мотивационо подсећање
– Истаћи циљ часа (записати)
Прва група
– О писцу – Занимљив животни пут Самјуела Лангхорна – Марка Твена (псеудоним);
ДЕЛА: Доживљаји Хаклбери Фина, Краљевић и просјак, Јенки на двору краља Артура и Доживљаји Тома Сојера
Друга група
– Композиција романа
– Фабула
– Тема
Трећа група
− Ликови (изглед, поступци, најизразитије особине)
– Том Сојер
– Хаклбери Фин
– Тетка Пола
302
– Беки Тачер и други
Четврта група
– Најзанимљивији делови романа по избору групе (одлазак у гусаре... Томово сведочење... завера ученика против учитеља...)
– Описи природе
– Хумор

За следећи час донети Дневник лектире и анализирати радове.
2. час – Читање „Дневника прочитаних књига“
303
176. и 178. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Годишњи тест и анализа теста
ТИП ЧАСА: Провера усвојености градива
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Проверити усвојеност градива из језика, правописа књижевности и књижевнотеоријских појмова обрађених у 5. разреду.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијање поступности и систематичности у усвајању школског градива.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Заокружити програмску усвојеност градива из језика и књижевности и припремљеност ученика за праћење програма 6. разреда.
НАСТАВНА МЕТОДА: Самосталних радова ученика, дијалошка

Поделити тестове и објаснити начин њихове израде. Поменути да се ради 60 минута.

ГОДИШЊИ ТЕСТ ИЗ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ У 5. РАЗРЕДУ
_______________________ ______________________
ЗАДАЦИ
1. Повежи аутора и дело:
а) Иво Андрић Десетица
304
б) Стеван Сремац Доживљаји Тома Сојера
в) Бранко Радичевић Прва бразда
г) Никола Тесла Моји изуми
д) Милован Глишић Ђачки растанак
ђ) Марк Твен Чича Јордан
е) Иван Цанкар Мостови
2. У наведеним стиховима препознај и напиши стилско средство, врсте песме и аутора!

стилско средство врста песме аутор
а) „Стаде муња даре дијелити: ______________,_____________,______________

Даде Богу небесне висине,_______________,_____________,______________
Светом Петру петровске врућине.“________,_____________,______________
б) „Колико га лако ударио

три му зуба у грло сасуо.“_______________,______________,_____________
в) „За тресак летњих,бесних олуја,___________,______________,_____________

за тугу тица које се селе.“
г) „А свежи јутарњи
дах пролеће долине мирне______________,______________,_____________
И шум се разлеже благ,...“______________,______________,______________
д) „Ливада крај реке сања“_________________,______________,______________
ђ) „ И вече је као од фила“_________________,_______________,_____________
3. Напиши књижевну врсту и род следећих дела:
књижевна врста књижевни род

Вила зида град ___________________ _________________
Аждаја и царев син ___________________ _________________
Зидине Скадра ___________________ _________________
Еро са онога свијета ___________________ _________________
Пјевац на дивану ___________________ _________________
Дјевојка цара надмудрила ___________________ _________________
4. Наспрам сваког књижевног лика упиши назив дела, аутора, књижевну врсту и књижевни род.
а) Миона
дело_____________________, аутор_______________________
305
књ. врста____________________, књ. род______________________
б) Милош Војиновић
дело_____________________, аутор_______________________
књ. врста____________________, књ. род______________________
в) Ајдук Вељко Петровић

дело_____________________, аутор_______________________
књ. врста____________________, књ. род______________________
г) Деда Раде
дело_____________________, аутор_______________________
књ. врста____________________, књ. род______________________
д) Лаза Цврца
дело_____________________, аутор_______________________
књ. врста____________________, књ. род______________________
ђ) Еро
дело_____________________, аутор_______________________
књ. врста____________________, књ. род______________________
5. Одреди врсту строфе, стиха и риме у следећим примерима:
а) „На висоравни, где је сјало строфа___________________________

Од сунца све ко огледало, стих_____________________________
Чини се сад да неће стати рима____________________________
Киша и сунце опет сјати.“
б) „Јечмена жута поља зрела, строфа____________________________

Речни се плићак зрачи; стих______________________________
Купина сја сунчана, врела, рима______________________________
Ту змија кошуљу свлачи.“
в) „Ево га вече изнад кућа. строфа____________________________

Над огњем ко чаробњак чара. стих _____________________________
И већ се диже мирисна пара рима______________________________
меда и тесто врућа.“
6. Допуни следеће реченице!
а) Према граматичком значењу све речи се деле на ____ врста речи.
б) Речи које мењају облик називају се __________________, а оне које се увек
306
употребљавају у једном облику називају се __________________.
7. Наброј именске речи и наведи њихове граматичке категорије!
а) Именске речи: _________________________, __________________________,

_________________________, ___________________________.
б) Граматичке категорије именских речи су: _____________________________,

__________________________________ , _____________________________.
8. Одреди врсте променљивих речи! (и подврсту)

УЧЕНИЦИ________________________ MИ___________________________
ТЕЛАД___________________________ НЕКО_________________________
ВУНА____________________________ СВАКО_______________________
СЕБЕ_____________________________ ЂАЧКИ________________________
ЛЕПОТА__________________________ ДОЊИ________________________
ПРОШЛИ_________________________ ПАМЕТАН____________________
ПЕВАТИ__________________________ ИЋИ__________________________
ПЕТОРО__________________________ ШЕСТАК______________________
9. Одреди врсте непроменљивих речи!
НЕКАД___________________________ ОВАМО_______________________
ЕХ_______________________________ ЗАР___________________________
МИМО___________________________ ОД____________________________
НА______________________________ АЛИ__________________________
1 2 3
10. О ПРАЗНИЦИМА ПУТУЈЕМО СА ПРИЈАТЕЉИМА НА МОРЕ
4
РАДИ ОДМОРА .
Подвученим речима одреди:
ПАДЕЖ и ЗНАЧЕЊЕ
1. __________________________ ____________________________
2.___________________________ ____________________________
3.___________________________ ____________________________
4.___________________________ ____________________________
11. Одреди глаголе према предмету радње (глаголском роду):
ПОТРЧАТИ_____________________ ЛЕТЕТИ____________________________
307
УМИРИТИ СЕ___________________ СПРИЈАТЕЉИТИ СЕ_________________
ДАТИ__________________________ ПИСАТИ___________________________
12. Према трајању радње (глаголском виду) следећи глаголи су:
ЗГРАБИТИ_______________________ ЛОМИТИ__________________________
НОСИТИ_________________________ СЛЕТЕТИ__________________________
ГОНИТИ_________________________ ПОКЛОНИТИ______________________
13. Напиши компаративе и суперлативе придева:
компаратив суперлатив
ВИСОК ___________________________ _____________________________
ЈЕДНОСТАВАН_____________________ _____________________________
ЗАО_______________________________ _____________________________
ЛАК_______________________________ _____________________________
ЈАК _______________________________ _____________________________
СТРОГ_____________________________ _____________________________
14. Подвуци предикате у следећим реченицама и одреди им врсту:
1. УЧЕНИЦИ СУ СЕ ПОЧЕЛИ СКУПЉАТИ У ДВОРИШТУ ШКОЛЕ.

_______________________________________________________________
(врста)
2. ДЕЧАЦИ СУ УЗ ВЕЛИКУ ВРИСКУ СКАКАЛИ У ВОДУ.

_______________________________________________________________
(врста)
3. ЊЕГОВО ЈЕ ПОНАШАЊЕ У ТОМ ТРЕНУТКУ БИЛО ВЕОМА РУЖНО.

_______________________________________________________________
(врста)
15. Одреди границе простих реченица у сложеној!
КАД ЧОБАН ТО ВИДИ, СТАНЕ ДА ГЛЕДА ШТА ЋЕ ЗМИЈА РАДИТИ,

ЈЕР СЕ ОКО ЊЕ БИЛО ЗАПОЖАРИЛО.
16. Одреди врсту глаголских облика и напиши њихове инфинитивне и

презентске основе:
гл. облик инфинитивна основа гл. презентска основа гл.

ЧИТАЈУ________________,_____________________,_______________________
308
ДИЋИ__________________,_____________________,_______________________
ПЛЕСТИ________________,_____________________,______________________
НОСИЋУ_______________,_____________________,_______________________
ПЕВАО САМ____________,_____________________,_______________________
ИШАО САМ____________,______________________,______________________
ИЋИ ЋУ________________,______________________,______________________
17. Одреди службу (функцију) речи у реченици:
Милица, најбоља ученица нашег одељења, ове године добија најлепшу награду
у школи.
Милица ___________________________ добија ___________________________
најбоља ученица нашег одељења ________________________________________
најлепшу награду___________________ ове године ________________________
у школи__________________________________.
18. Писаним словима напиши правилно реченице:
а) СТАНУЈЕМ У УЛИЦИ КРАЉА ПЕТРА РЕЧЕ МАРКО.

_____________________________________________________________________
б) УЧЕНИК САМ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ ВУК КАРАЏИЋ И НАЈ БОЉИ САМ ЂАК. _______________________________________________________________
в) ДАЛИ СИ ТИ ВЕРА ПРОЧИТАЛА ПЕСМЕ О КОСОВОМ БОЈУ И РОМАН ХАЈДУЦИ БРАНИСЛАВА НУШИЋА?
_____________________________________________________________________
г) НЕТРЕБА МИ УЖИЧКИ СИР, ВИШЕ ВОЛИМ НОВО САДСКИ.

_____________________________________________________________________
309
177. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Шашава песма, Мирослав Антић
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за тумачење лирске песме; упознати их са поезијом Мирослава Антића; врстом строфе у овој песми
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати машту, креативност…
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Прочитати збирку Плави чуперак.

– Ученици о песнику Мирославу Антићу
– Песме научене у млађим разредима

– Изражајно и доживљено читање песме
– Откривање основног осећања у песми; зашто „шашава“
– Тумачење песничких слика
– Уочавање дистиха и његова функција у песми
– Значај жеља, надања, чекања... (виђено дечјим очима, дечје искуство)
– Читање песме „по улогама“.

Такмичење: бирамо три ученика која су на часу запамтила, научила највише стихова из песме!

310
311
179. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Песма о песми, Јован Јовановић Змај (одломак)
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Тумачити мотиве и слике песме; уочавати снагу и моћ песме; стилска средства
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Љубав, вера, нада – то је оно што нас крепи, јача, снагу даје да истрајемо и у најтежим ситуацијама.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Мотивисати ученике за читање Змајеве поезије

– О поезији Јована Јовановића Змаја
– Стихови које памте из најранијих дана (Ризница)
– Моћ песме – душу блажи, снажи, јача, разгаљује, наду буди, веру, љубав...

– Изражајно читање наставника
– Емоције које је песма пробудила у ученицима
– Ученици читају слику по слику и тумаче, уочавају смисао песме и њен значај
– Песма блажи, снажи; ори се тамо „где су људи добре ћуди“; стиже тамо „где утехе нема друге“
– У песми љубав влада, цветак вере, мелем нада
– Нема мржње; негуј је јер је – света, чиста као звезда, богодана, племенита, обасјана, истинита
– Мора потећи из срца – „Светиња је!“, закључује песник.

* Зашто је Змај написао песму о песми?

312
Научити слику из песме која ти се највише допала!
313
180. час
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Казујемо најлепше стихове у 5. разреду
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Остваривање пуне емоционалне и изражајне кореспонденције ученика са књижевних делом и стицање правилности и лепоте изражавања.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати културу изражајног рецитовања.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ:Вежбе говорне изражајности.
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Научени стихови и проза

Подсетити ученике на обрађене лирске и епске песме и прозне текстове из којих су учили одломке.

Остварити мисаоно-емотивни садржај песме (прозе)
− Природност израза у складу са осећањем у песми
− Изражајност и сугестивност рецитовања
− Склад у интонацији, ритму, паузама, реченичном акценту, јачини гласа, апострофама, рефренима у песми
− Казивање лирских и епских песма
− Лирске: и ауторске и народне (митолошке и обредни)
− Инсистирати на различитим врстама (описне, родољубиве...)

Саопштити, поделити листиће са програмом књижевних дела које треба прочитати у току лета и забележити у „Дневник прочитаних књига“.
314
315
ГОДИШЊИ ТЕСТ ИЗ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ
_______________________ ______________________
ЗАДАЦИ
11. Повежи аутора и дело:
а) Иво Андрић Десетица

б) Стеван Сремац Доживљаји Тома Сојера
в) Бранко Радичевић Прва бразда
г) Никола Тесла Моји изуми
д) Милован Глишић Ђачки растанак
ђ) Марк Твен Чича Јордан
е) Иван Цанкар Мостови
12. У наведеним стиховима препознај и напиши стилско средство, врсте песме и аутора!
стилско средство врста песме аутор
а) „Стаде муња даре дијелити: ______________,_____________,______________

Даде Богу небесне висине,_______________,_____________,______________
Светом Петру петровске врућине.“________,_____________,______________
б) „Колико га лако ударио

три му зуба у грло сасуо.“_______________,______________,_____________
в) „За тресак летњих,бесних олуја,___________,______________,_____________

за тугу тица које се селе.“
г) „А свежи јутарњи
дах пролеће долине мирне______________,______________,_____________
И шум се разлеже благ,...“______________,______________,______________
д) „Ливада крај реке сања“_________________,______________,______________
ђ) „ И вече је као од фила“_________________,_______________,_____________
316
13. Напиши књижевну врсту и род следећих дела:
књижевна врста књижевни род

Вила зида град ___________________ _________________
Аждаја и царев син ___________________ _________________
Зидине Скадра ___________________ _________________
Еро са онога свијета ___________________ _________________
Пјевац на дивану ___________________ _________________
Дјевојка цара надмудрила ___________________ _________________
14. Наспрам сваког књижевног лика упиши назив дела, аутора, књижевну врсту и књижевни род.
а) Миона
дело_____________________, аутор_______________________
књ. врста____________________, књ. род______________________
б) Милош Војиновић
дело_____________________, аутор_______________________
књ. врста____________________, књ. род______________________
в) Ајдук Вељко Петровић

дело_____________________, аутор_______________________
књ. врста____________________, књ. род______________________
г) Деда Раде
дело_____________________, аутор_______________________
књ. врста____________________, књ. род______________________
д) Лаза Цврца
дело_____________________, аутор_______________________
књ. врста____________________, књ. род______________________
ђ) Еро
дело_____________________, аутор_______________________
књ. врста____________________, књ. род______________________
15. Одреди врсту строфе, стиха и риме у следећим примерима:
а) „На висоравни, где је сјало строфа___________________________

Од сунца све ко огледало, стих_____________________________
Чини се сад да неће стати рима____________________________
Киша и сунце опет сјати.“
317
б) „Јечмена жута поља зрела, строфа____________________________
Речни се плићак зрачи; стих______________________________
Купина сја сунчана, врела, рима______________________________
Ту змија кошуљу свлачи.“
в) „Ево га вече изнад кућа. строфа____________________________

Над огњем ко чаробњак чара. стих _____________________________
И већ се диже мирисна пара рима______________________________
меда и тесто врућа.“
16. Допуни следеће реченице!
а) Према граматичком значењу све речи се деле на ____ врста речи.
б) Речи које мењају облик називају се __________________, а оне које се увек

употребљавају у једном облику називају се __________________.
17. Наброј именске речи и наведи њихове граматичке категорије!
а) Именске речи: _________________________, __________________________,

_________________________, ___________________________.
б) Граматичке категорије именских речи су: _____________________________,

__________________________________ , _____________________________.
18. Одреди врсте променљивих речи! ( и подврсту )
УЧЕНИЦИ________________________ MИ___________________________
ТЕЛАД___________________________ НЕКО_________________________
ВУНА____________________________ СВАКО_______________________
СЕБЕ_____________________________ ЂАЧКИ________________________
ЛЕПОТА__________________________ ДОЊИ________________________
ПРОШЛИ_________________________ ПАМЕТАН____________________
ПЕВАТИ__________________________ ИЋИ__________________________
ПЕТОРО__________________________ ШЕСТАК______________________
19. Одреди врсте непроменљивих речи!
НЕКАД___________________________ ОВАМО_______________________
ЕХ_______________________________ ЗАР___________________________
МИМО___________________________ ОД____________________________
НА______________________________ АЛИ__________________________
318
1 2 3
20. О ПРАЗНИЦИМА ПУТУЈЕМО СА ПРИЈАТЕЉИМА НА МОРЕ
4
РАДИ ОДМОРА.
Подвученим речима одреди:
ПАДЕЖ и ЗНАЧЕЊЕ
1. __________________________ ____________________________
2.___________________________ ____________________________
3.___________________________ ____________________________
4.___________________________ ____________________________
11.Одреди глаголе према предмету радње (глаголском роду):
ПОТРЧАТИ_____________________ ЛЕТЕТИ____________________________
УМИРИТИ СЕ___________________ СПРИЈАТЕЉИТИ СЕ_________________
ДАТИ__________________________ ПИСАТИ___________________________
12.Према трајању радње (глаголском виду) следећи глаголи су:
ЗГРАБИТИ_______________________ ЛОМИТИ__________________________
НОСИТИ_________________________ СЛЕТЕТИ__________________________
ГОНИТИ_________________________ ПОКЛОНИТИ______________________
19. Напиши компаративе и суперлативе придева:
компаратив суперлатив
ВИСОК ___________________________ _____________________________
ЈЕДНОСТАВАН_____________________ _____________________________
ЗАО_______________________________ _____________________________
ЛАК_______________________________ _____________________________
ЈАК _______________________________ _____________________________
СТРОГ_____________________________ _____________________________
20. Подвуци предикате у следећим реченицама и одреди им врсту:
4. УЧЕНИЦИ СУ СЕ ПОЧЕЛИ СКУПЉАТИ У ДВОРИШТУ ШКОЛЕ.

_______________________________________________________________
(врста)
5. ДЕЧАЦИ СУ УЗ ВЕЛИКУ ВРИСКУ СКАКАЛИ У ВОДУ.

_______________________________________________________________
(врста)
319
6. ЊЕГОВО ЈЕ ПОНАШАЊЕ У ТОМ ТРЕНУТКУ БИЛО ВЕОМА РУЖНО.
_______________________________________________________________
(врста)
21. Одреди границе простих реченица у сложеној!
КАД ЧОБАН ТО ВИДИ, СТАНЕ ДА ГЛЕДА ШТА ЋЕ ЗМИЈА РАДИТИ,

ЈЕР СЕ ОКО ЊЕ БИЛО ЗАПОЖАРИЛО.
22. Одреди врсту глаголских облика и напиши њихове инфинитивне и

презентске основе:
гл. облик инфинитивна основа гл. презентска основа гл.

ЧИТАЈУ________________,_____________________,_______________________
ДИЋИ__________________,_____________________,_______________________
ПЛЕСТИ________________,_____________________,______________________
НОСИЋУ_______________,_____________________,_______________________
ПЕВАО САМ____________,_____________________,_______________________
ИШАО САМ____________,______________________,______________________
ИЋИ ЋУ________________,______________________,______________________
23. Одреди службу (функцију) речи у реченици:
Милица, најбоља ученица нашег одељења, ове године добија најлепшу награду
у школи.
Милица ___________________________ добија ___________________________
најбоља ученица нашег одељења ________________________________________
најлепшу награду___________________ ове године ________________________
у школи__________________________________.
24. Писаним словима напиши правилно реченице:
а) СТАНУЈЕМ У УЛИЦИ КРАЉА ПЕТРА РЕЧЕ МАРКО.

_____________________________________________________________________
б) УЧЕНИК САМ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ ВУК КАРАЏИЋ И НАЈ БОЉИ САМ ЂАК. _______________________________________________________________
в) ДАЛИ СИ ТИ ВЕРА ПРОЧИТАЛА ПЕСМЕ О КОСОВОМ БОЈУ И РОМАН ХАЈДУЦИ БРАНИСЛАВА НУШИЋА?
_____________________________________________________________________
г) НЕТРЕБА МИ УЖИЧКИ СИР, ВИШЕ ВОЛИМ НОВО САДСКИ.

_____________________________________________________________________
320
321

Orjentacioni Raspored Nastavnog Gradiva Za 5.r.o.š

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Orjentacioni Raspored Nastavnog Gradiva Za 5.r.o.š

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Јагода Жунић

ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК У 5. РАЗРЕДУ

Завод за уџбенике, Београд

Директор и главни уредник

Задаци наставе српског језика:

− развијање љубави према матерњем језику и потребе да се он негује и унапређује;

− описмењавање ученика на темељима ортоепских и ортографских стандарда српског књижевног језика;

− поступно и систематично упознавање граматике и правописа српског језика;

− уочавање разлике између месног говора и књижевног језика;

− развијање осећања за аутентичне естетске вредности у књижевној уметности;

− развијање поштовања према културној баштини и потребе да се она негује и унапређује;

− подстицање ученика на самостално језичко, литерарно и сценско стваралаштво;

− проверавање и систематизовање знања стечених у претходним разредима;

− овладавање простом реченицом и њеним деловима;

− појам сложене реченице;

− увођење ученика у појам променљивости и непроменљивости врста речи;

− стицање основних знања о именицама, значењима и функцијама падежа;

− стицање основних знања о именичким заменицама и бројевима;

− стицање основних знања о глаголима (видовима и функцијама);

− оспособљавање ученика за уочавање разлике у квантитету акцента;

− увођење ученика у тумачење драмског дела, са тежиштем на драмској радњи и лицима;

Систематизација знања о члановима реченице: главни (независни) и зависни.

Сложена реченица − појам и препознавање (указивање на функцију личног глаголског облика).

Уочавање везника у сложеној реченици и указивање на њихову функцију.

Уочавање разлике у квантитету акцента (на тексту).

Писање придева изведених од именица у чијој се основи налази ј (нпр. армијски).

Тачка и запета. Запета уз вокатив и апозицију. Три тачке. Цртица.

Навикавање ученика на коришћење правописа (школско издање).

Правилан изговор гласова: е, р, с, з

Вежбе у изговарању дугих и кратких акцената.

Уочавање разлике у интонацији упитних реченица (Ко је дошао? Милан је дошао?).

Народна песма: Вила зида град

Народна песма: Војевао бели Виде, коледо

Обредне народне календарске песме (избор)

Бранко Радичевић: Ђачки растанак (одломак)

Јован Јовановић Змај: Песма о песми

Војислав Илић: Зимско јутро

Душан Васиљев: Домовина

Јован Дучић: Поље

Десанка Максимовић: Покошена ливада

Стеван Раичковић: Лето на висоравни

Мирослав Антић: Шашава песма

Бранко В. Радичевић: Кад мати меси медењаке, Кад отац бије

Добрица Ерић: Вашар у Тополи (одломак)

Народна песма: Свети Саво

Народна песма: Женидба Душанова

Епске народне песме старијих времена (о Немањићима и Мрњавчевићима) (избор)

Народна приповетка: Еро с онога свијета

Народна приповетка: Дјевојка цара надмудрила

Народне бајке, новеле, шаљиве народне приче и приче о животињама (избор)

Вук Ст. Караџић: Житије Ајдук-Вељка Петровића (одломак)

Милован Глишић: Прва бразда

Стеван Сремац: Чича Јордан (одломак)

Бранислав Нушић: Хајдуци

Иван Цанкар: Десетица

Иво Андрић: Мостови

Гроздана Олујић: Небеска река

Стеван Раичковић: Мале бајке или Велико двориште (избор)

Данило Киш: Дечак и пас

Данијел Дефо: Робинзон Крусо

Марк Твен: Доживљаји Тома Сојера

Жил Верн: 20 000 миља под морем (одломак)

Бранислав Нушић: Кирија