Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
134Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Uvod u knjizevnost Predavanja

Uvod u knjizevnost Predavanja

Ratings:

5.0

(2)
|Views: 15,789|Likes:
Published by losreyesmagos
Beleske iz predmeta Uvod u knjizevnost za studente I godine slavistike na Filoloskom fakultetu BU
Beleske iz predmeta Uvod u knjizevnost za studente I godine slavistike na Filoloskom fakultetu BU

More info:

Published by: losreyesmagos on Jan 12, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as RTF, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/17/2015

pdf

text

original

 
УВОД У КЊИЖЕВНОСТ
Испит:
- обавезно присуство- семинарски рад- тест из метрике- тест из теорије- укупно носи 3 поенаКЊИЖЕВНОСТ КАО УМЕТНОСТСвет око себе упознајемо чулима, слику света добијамо преко утисака, а уметност је стварање новог света
(
битна је улога творца).
 
У доживљају уметничког делаучествују емоције и мисао и стварају естетски доживљај.
- Наука и уметност -
И наука и уметност имају као заједнички црту
-
спознавање света
.
Наука своје поставке излаже преко апстрактних
појмова
и служи се
логичкиммишљењем
, те се схвата разумом.Уметност своје поставке излаже као чулно конкретне слике (представе), којесадрже емоције уметника, а доживљавају се чулима.Сазнајни ефекат је за науку битан, док за уметност није битан он, већ естетскидоживљај.
- Поделе уметности -
Уметници стварају различитим средствима. Зависно од материјала и начинастварања постоји подела уметности на:1) Музику (средство: звук, тон)2) Сликарство (средство: боја, облик)3) Вајарство (средство: маса, природни материјал)4) Архитектуру (средство: грађевински материјал)5) Плес (средство: ритмички покрет)6) Књижевност (средство:
 
реч)Седма уметност је филм, који се назива и тоталном уметношћу, јер има елементесвих осталих, обједињује их. Од филма је старији његов претеча - позориште.Уметност се дели и према томе да ли се доживљава кроз простор или кроз време.Временске уметности су: музика, плес и књижевност, јер је потребно одређено
време
да се перципирају, док су сликарство, вајарство и архитектура просторнеуметности, пошто им је неопходан простор да би се реализовале. Филм обједињујеи временско и просторно значење, па је за његову спознају потребно једно идруго.Књижевност је уметност која се служи језиком. Све духовне творевине човекаизражене речју могу се објединити у појам књижевности. О настанку књижевностиима више теорија.Уметност у време свог настанка није била онаква каквом је данас знамо. Сматра седа настаје из магијског стваралаштва. Мит и обред су синкретичке форма
 
уметности, јер обједињују и слику и звук и глуму и реч.Првобитни човек не разуме и не
 
може да логички објасни појаве, не уме дауспостави границу између себе и онога око себе. Мисли да је све живо и има истеелементе и особине које има и он. Схвата да постоје тајанствене везе са светомкоји га окружује, али не зна ништа о њима, покушава да их објасни. Мит јепрвобитни покушај човека да објасни свет
:
митови о води, сунцу... - све сеприказује кроз фигуре сличне човеку). Сматра се да је човек и све његово исто
(
моје име - ја, моја коса – ја
) - ако делујемо на било који део човека, на било шташто је са њим повезано - делујемо на самог човека. Подржавањем слика лова илинеких других слика човек мисли да ће имати успеха у лову, призвати кишу ислично, слика се изједначава са догађајем.Име је свет, узвишено, именовати предмет значи поседовати га - ово је прваметафоричка фаза, због тога се име бога у неким религијама не помиње. Таконастаје и потреба за правилним говором и језиком ако призиваш нешто свето,мораш то учинити правилно, у супротном те неће разумети - зато настајеграматика.Разлика између мита и уметности је у томе што се у мит верује, док код уметностизнамо да је реч о измишљеном, створеном свету, тј. да уметник не покушава дапредстави своју творевину као нешто независно од себе
.
- Појам књижевности -
Појављује се касно, јер касно почиње и да се проучава. Изведен је од речи књига,код нас је присутан негде од средине 19. века, до тада су се користили сличнитермини (нпр. књижество). Појављује се као превод латинске речи литература -ове речи до данас остају најсличнији синоними.Литера - слово - буквални превод. Код Римљана литература је делатностграматичара, филолога и учитеља писмености на почетку, а касније добијазначење било
 
какве писмености, ерудиције, начитаности...Полако се сужава појам литература
:
почиње да се односи на сам предмет читања,почиње да значи свеукупност онога шта је написано, постаје блиско појмуписмености. Овде се није узимала у обзир усмена књижевност.Нови појам
словесност 
обухвата и усмену и писмену књижевност (одстарословенске речи слово - реч). Барата се са више различитих термина, полакосе уводи систематичност у њихову употребу.Висарион Белински 1842. у тексту "Опште значење књижевности" дефинише некеод појмова:- словесност - све што је изражено речима- писменост - ужи појам, оне творевине словесности достојне да буду записане- књижевност - духовне творевине једног народа или епохе (свест народа која сеисторијски изражава у језичким творевинама)Први српски покушај дефинисања појмова даје Стојан Новаковић у 19. веку.Литература - духовна творевина једног народа, епохе (мора да има духовну,естетску вредност). Јавља се потреба за ужим појмом који би означавао уметничку књижевност и јавља се белетристика (француски - лепа књижевност), издваја се на основуестетских критеријума. Постаје готово непотребан даљим сужавањем појма
 
књижевност
(
који се даље сужава на текст који има уметничку вредност,књижевност постаје језичка уметност).
- Књижевност и језик -
 Језик је сложена духовна творевина коју користимо у ширем духовномконтексту, а књижевност доста зависи од језика, јер га користи као грађу.Међусобно су повезани.Предодређеност књижевне речи је да буде поново прочитана. Свакодневниговор служи за комуникацију, преношење информације. За књижевно дело јебитно што је предодређено да се више пута интерпретира, па се тиме и језикдругачије користи - мора да буде
 
поновљено у непромењеном облику, док сеинформација може пренети на више начина, па се не мисли на избор речи. оводоводи до разлике језика из књижевног дела и језика свакодневице.Проучавање почиње анализом књижевног текста, која омогућава бољеразумевање контекста дела.Шта тексту даје уметничко значење? ово мерило покушава да објасни књижевнаестетика - распознавање језичког израза као уметничког, по чему би секњижевнопст могла дефинисати као сваки естетски вид језичке творевине.
- Наука о књижевности -
Детаљно, разгранато проучавање књижевности.Чине је:1) теорија књижевности2) историја књижевности3) књижевна критика+ стилистикаСве ово улази у науку о књижевности, прожимају се међусобно, допуњују, утичу једна на другу и не могу се посматрати одвојено.
1) Теорија књижевности
 Теоријска научна дисциплина о општим особинама књижевног дела као језичкогуметничког дела.Испитује природу книжевног, уметничког дела као духовне активности, језик каосредство те активности, облик, форму, стрктуру дела.Питања којима се бави:- Уметничко стварање (естетско питање)- Природа језика (средство којим се књижевник служи - стилистичка питања)- Врста, форма стрктура, функција (родови, врсте и композиција - формалнапитања)- Исторјски развој одређених облика, књижевни укус у различитим епохама исрединама (историјска поетика)
2) Књижевна критика
Спона између књижевног дела и читаоца, има за циљ да открије сва значења,лепоте у делу, оцени и да критику свега. Управо због те субјективности у оценинеки теоритечари сматрају да није део науке о књижевности, јер изражавасубјективно променљиво мишљење, а не општи став.Значајну улогу има субјективни укус појединца који се намеће као неко општеначело. Други теоретичари, пак, мисле да се свака критика ипак заснива на некомтеоријском становишту, да није произвољна. У сваком случају, преовладава

Activity (134)

You've already reviewed this. Edit your review.
AnaHoward liked this
Svetlana Tosic liked this
AmelaMustafić liked this
1 thousand reads
1 hundred reads
Jovana Jeremic liked this
Jadranka Mestrov liked this
Sofija Antonijev liked this

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->