Izvod iz knjige ³Sport, kapitalizam, destrukcija´, Ljubodrag Simonovi, ³Lorka´, Beograd, 1995. E-mail:comrade@sezampro.rs

SPORT I ZDRAVLJE

Ukoliko imamo u vidu prethodnu analizu, jasno je da sport, pogotovu "vrhunski", ne samo da nedoprinosi telesnom i mentalnom zdravlju, ve je sistematski obraun s zdravljem. Ranaspecijalizacija i bespotedni trening sakate oveka i stvaraju od njega invalida. Sve ira upotreba sverazornijih "stimulativnih sredstava", bez kojih nema "razvoja vrhunskog sporta", dovodi do svestravinijeg unitavanja ljudi. Uzmimo za primer anabolike. Na osnovu mnogih ispitivanja utvreno je da upotreba anabolnih stereoida izaziva teke posledice: pojavu akni, opadanje kose, pojavuedema (nagomilavanje vode i gasova u telu), abnormalan rast grudi kod mukaraca i dece, kao ismanjivanje grudi kod ena, uveavanje klitorisa, dublji glas, rast malja po telu a pogotovu brkova i brade, izaziva poremeaje kod menstruacije, pojavu netrepeljivosti i agresivnosti koja moe da imaekstremne dimenzije. Budui da su anabolni stereoidi sintetiki hormoni njihovo unoenje uorganizam ugroava normalnu proizvodnju prirodnih hormona i menja njihovu funkciju. Poveanakoncentracija anabolnih stereoida u krvi umanjuje proizvodnju tosesterona kod mukaraca, todovodi do umanjivanja testisa kao i do smanjene proizvodnje spermatozoida. Istovremeno, oni poveavaju proizvodnju enskih hormona u organizmu to uzrokuje poveavanje grudi kodmukaraca. Anabolni stereoidi predstavljaju veliku opasnost za ene i decu. Tokom brojnihistraivanja je utvrdjeno da se odredjene negativne promene u enskom organizmu, do kojih je dolonjihovom primenom, ne mogu popraviti, a da njihovo unoenje u organizam dece pred-pubertetskoguzrasta moe da dovede do zaustavljanja rasta kostiju a time i rasta deteta. Oteenje i rak jetre, poveanje krvnog pritiska, bolesti srca, prerana arterioskleroza, poremeaji imunolokog sistema,rak prostate, uveana ili umanjena seksualna potencija, krvarenje iz nosa, poremeeno spavanje inoe more - samo su neki od niza prateih simptoma za koje je do sada ustanovljeno da nastaju kao posledica uzimanja anabolnih stereoida.

(1)

to se tie boksa ("plemenite vetine") svaki udarac pesnicom u glavu prouzrokuje smrt na desetinehiljada modanih elija. Slino je sa drugim "borilakim" (itaj: krvavim) sportovima: svaki udaracnanosi teku telesnu povredu. Jo je Hipokrat, "otac medicine", (kao i kasnije Galen u antikomRimu) ukazao na pogubnost boksa po mentalno zdravlje boksera. alosno je da su, meu braniocimai propagatorima boksa, najglasniji upravo oni koji su poloili "Hipokratovu zakletvu". Francuskilekar Filip Tisije je jo 1919.godine postavio tezu: "Sportista je bolesnik." - imajui u vidu da zamor do kojeg dolazi u sportu izaziva kod zdravog oveka svojevrsno "eksperimentalno obolenje" i to uoblasti "fiziologije elija" koja se, izmedju ostalog, manifestuje u poveanju temperature organizma.Bila je to "intuitivna pretpostavka" koju e potvrditi moderna sportska fiziologija.

(2)

O iluziji da sport doprinosi razvoju zdravlja govori i ameriki sociolog i bivi ragbista Dek Skot:"Jedno od opravdanja za praktikovanje ragbija na koledima je da on ne pomae samo da se izgradikarakter, nego i telo. To je glupost. Mladim ljudima se telo unitava a ne razvija. Ustvari, mali je broj onih koji su napustili ragbi koji se igra na koledima a da nisu na neki nain trajno oteeni. Utoku etiri godine, zadobio sam slomljeni zglob, iaenje oba ramena, lanak koji se toliko izvrnuoda je pokidao luk stopala, tri laa potresa mozga i ruku koja je skoro morala biti amputirana zato tonije leena na pravi nain. I jo sam bio jedan od onih koji su imali sree."

(3)

Skot ne tedi nisportske lekare: "Kada je igra povredjen, alju ga kod klupskog lekara koji obino vie vodi raunao tome da vrati sportistu u igru nego o bilo emu drugome. Ova zamena prioriteta vodi ka

neverovatnim zloupotrebama. Jedna od najeih intervencija je davanje inekcije igrau predutakmicu da bi se umrtvio bolni povreeni deo tela koji bi ga inae spreio da igra. On moe da igra,ali to moe da dovede do novih povreda na tom delu tela koji je umrtvljen."

(4)

to se tie tzv."masovnog sporta" (

jogging

i drugi oblici konzumerskog i narcizoidnog aktivizma),svake godine milioni ljudi zadobiju teka telesna oteenja tako da vie od polovine ortopeda urazvijenim kapitalistikim zemljama ivi od sportskih povreda. Kada se ima u vidu praksa tzv."sportskih lekara" postaje jasno da sportska, kao uostalom i itava medicina, nije usmerena na borbu protiv bolesti (preventiva, pre svega), nego na stvaranje to veeg broja profitabilnih pacijenata. Novac koji se ulae na saniranje njihovih povreda umnogome prevazilazi sredstva koja se ulau zaobezbeivanje elementarnih zdravstvenih uslova stotinama miliona ljudi u nerazvijenim zemljamasveta. Zemlje, u kojima je smrtnost medju obolelima najvea, nemaju (po tvrdnjama Svetskezdravstvene organizacije) vie od 4 dolara godinje po glavi stanovnika! Imajui u vidu da se potroaki standard (u koji spada i tzv."masovni sport" kao oblik konzumerskog aktivizma) unajrazvijenijim kapitalistikim zemljama temelji i na bespotednoj pljaki svetske sirotinje, dolazi sedo zakljuka da kapitalizam ubogaljujui jedne, unitava druge ljude.

to se tie tvrdnje da ("vrhunski") sportisti "ive due od obinih ljudi", treba imati u vidu (ukoliko je ta tvrdnja uopte tana) da se ivot sportista po zavretku karijere sve vie svodi na saniranje posledica bavljenja "vrhunskim" sportom. To nije radost ivljenja, ve grevita borba za opstanak."Prednost" sportiste, u odnosu prema "obinim" ljudima, je u tome to je on u daleko veoj meri(zahvaljujui dugogodinjem "radu" na svome telu) svestan znaaja telesnih vebi, to jedisciplinovan i u najveoj moguoj meri angaovan (ukoliko mu nije "pukao film" zbog pada uzaborav i nije poeo da pije i iivljava se u dranju) da bi ouvao ono to mu je od zdravlja preostalo. Za laika, telo je, kao i zdravlje, apstrakcija. On malo zna kako telo funkcionie sve dok muse neto ne desi. Sportista je od malih nogu opsednut svojim telom. Nije to narcisoidnost, ve pragmatina opsednutost. Iskustvo ga ui da se u organizmu nita ne deava sluajno i da samouporna i precizna preventiva moe da sprei raspad organizma. U toku svoje karijere bespotedno jegonio organizam na najvee napore da bi dosegao do medalje; sada e ga sa istom bespotednougoniti da ostane u ivotu. Telo "vrhunskog sportiste" podsea na trkaki automobil: samo punamobilnost, rad "pod punim gasom" moe da obezbedi njegovo uspeno funkcionisanje. Zato je"vrhunski sportista" do kraja ivota i bukvalno rob svoga tela. Telesni aktivizam nije stvar slobodno-voljnog opredelenja, ve egzistencijalni imperativ. "Tri ili umri!"- to je pas-goni koji, iskeeniheljusti, uvek iznova primorava oveka da smogne snage da pokrene stroj i da sauva osmeh za javnost, koji sve vie postaje samo gr koji treba da prikrije sve stravinije kripanje, brektanje,truljenje raspadajueg tela i koji treba da sauva uspomenu na "ampionsku veliinu", na sjajmedalje koja visi negde na zidu, na "uspeni ivot" koji je, pokazalo se, bio samo iluzija. I "legende"umiru u gru jer, nakon svega, dobro znaju da nema te pobede i rekorda koji vrede toliko da bi se zanjih rtvovao ivot.

x x x

Fusnote

Uporedi:Melvin H.Williams,Rekorde durch Doping?,107-109.s.;William N.Taylor,AnaboleStereoide im Leistungssport,131-133.s,Novagenics Verlag, Arnsberg,1990.

Uporedi:John Hoberman,Sterbliche Maschinen,42.s.

Jack Scott,The Athletic Revolution,60.s,The Free Press,New York,1971.