Including All Children (Serbian)

Kako
uključiti
svu
decu!
Vodič za roditelje
dece s invaliditetom
Urednica: Mary Ellen Chatwin

Regionalna savetnica za zastupanje
Zahvaljujemo se
Ovaj priručnik za roditelje dece s invaliditetom sadrži korisne priloge iz mnogih izvora.
Prikupljeni materijali uključuju sledeće:
• APD (Akcija za prava dece) serija „Kritičkih izdanja“ - (2001.)

• Fondacija Bernard von Leer /UNESCO „Jačati veštine u ranom detinjstvu“,
K. Torkington sa C. Landers doprineo je smernicama o ranom detinjstvu (1994.)
• Delo Davida Wernera „Seoska deca s invaliditetom“ (Hesperian Publishers, 2006.)
ponudilo je savet i ilustracije.
Zahvalni smo što nam je velikodušno omogućeno da ponovo objavimo ovaj materi-
jal u neprofitne svrhe. Nadamo se da smo postigli misiju naših darodavaca, a to je da
pronađemo načine da deca s invaliditetom budu vidljiva, uključena i da žive ispunjenim
životom.
I Victor Pineda i Manilee Bagheritari iz Fondacije Victor Pineda, koja se bavi pravima,
dali su ključne predloge za ova poglavlja, a Victor je napisao Poglavlje 7.
Hitomi Honda, viši savetnik za temu invalidnosti pri organizaciji World Vision Inter-
national, doprineo je ključnim dokumentima i smernicama organizacije World Vision
International o pristupima invalidnosti i savremenim tokovima u ovoj oblasti. Takođe
se zahvaljujemo Billu Forebsu, službeniku World Vision Internationala na programu
Deca u krizama i zaštita dece, koji je pružio podršku projektu i dao predloge u vezi sa
sadržajem. Plain English Campaign iz Ujedinjenog Kraljevstva značajno je unapredila
tekst vodiča.
Zahvaljujemo se prevodiocima i koordinatorima u nacionalnim kancelarijama koji su
preveli i pripremili tekstove na sledećim jezicima: srpskom, gruzijskom, arapskom,
albanskom, rumunskom, jermenskom i azerbejdžanskom. Nadamo se da će u
budućnosti biti još prevoda.
Kao glavni donator, World Vision Švajcarska finansijski je podržavala ovaj projekat
od samog početka; zahvalni smo im na trajnoj podršci. Regionalna kancelarija World
Vision International, MEERO, takođe je doprinela finansijskom podrškom (Odeljenje za
zastupanje) i tehničkim savetima (Odeljenje za komunikacije).
Sadržaj
Poglavlje 1: Naš pristup invaliditetu i oštećenju 5
Zašto treba da razmislimo o rečima koje koristimo 5
Reči povezane s invaliditetom 6
Naš pogled na invaliditet 7
Poglavlje 2: Definicije 10
Osnovni pojmovi 10
Ostali pojmovi koje čujemo ili možemo pročitati 11
Poglavlje 3: Roditeljstvo, kultura i razvoj deteta 15

Kultura i stavovi roditelja prema oštećenjima 16
Roditelji mogu da pomognu 17
Poglavlje 4: Prava dece s invaliditetom 19

Posebna pitanja kojima se treba baviti 20
World Vision promoviše „sposobnost“ 23
Poglavlje 5: Razvoj i invaliditet:

Šta možete učiniti pre nego što se dete rodi 24
Pre rođenja 24
Rizici u toku trudnoće 24
Porođaj 27
Bebe rođene rano (pre termina ili nedonoščad) 27
Poglavlje 6: Važne faze u razvoju vašeg deteta 28
Novorođenčad i prvi meseci života 28
Prvih šest meseci 30
Šest meseci do godinu dana 32
Od prve do treće godine 34
Od treće do šeste godine 36
Poglavlje 7: Razumevanje i uključivanje

dece s invaliditetom 38
Vidljiv i nevidljiv invaliditet 39
Oblici invaliditeta koji utiču na učenje i pamćenje 39
Načini da se pomogne deci
koja imaju specifične teškoće u učenju 41
Poglavlje 8: Bezbednost i zaštita deteta 44

Bezbednost u kući 44
O čemu još treba voditi računa 45
Zaštite svoje dete od zlostavljanja 46
Poglavlje 9: Kako pomoći svom detetu

da bude uključeno i poštovano 50
Poglavlje 1:
Naš pristup
invaliditetu i oštećenju
Zašto treba da razmislimo o
rečima koje koristimo
Reči i slike mogu nam pomoći da razumemo o čemu Jezik utiče na način na
se radi i mogu takođe da utiču na to kako oni koji nas koji deca razmišljaju
okružuju razmišljaju i postupaju. o sebi ili o drugima, a
negativan jezik može
Kada pominjemo nekoga „s invaliditetom“, ne treba gov- da utiče na to kako će
oriti tako kao da postoji neki „problem“ s tom osobom. se dete s invaliditetom
Umesto toga, treba da prepoznamo da bilo koji problem emocionalno razvijati.
koji se odnosi na nečiji invaliditet može biti prouzroko- On može da utiče
van stavovima drugih ljudi ili načinom na koji se mi u na mišljenje deteta
zajednici odnosimo prema oštećenjima. o vlastitoj vrednosti
i sposobnostima.
Upotreba negativnog jezika o invaliditetu i oštećenjima Pozitivan jezik može
veoma se odražava na decu. Važno je razmisliti o ohrabriti dete do uspe i
jeziku koji svakodnevno koristimo da bismo opisali ljude povrh ograničenja koje
i proverili značenje svojih reči i ideja koje se na njih stvara njegovo fizičko
odnose. stanje.
Ove smernice ne propisuju pojmove koje treba ili ne

treba koristiti. One, pre svega, imaju za cilj da svi
postanemo svesniji toga, i samim tim, pokažemo više
poštovanja prema deci s invaliditetom i onima koji brinu
o njima.
Jezik utiče na način na koji deca razmišljaju o sebi ili o

drugima, a negativan jezik može da utiče na to kako će
se dete s invaliditetom emocionalno razvijati. On može
da utiče na mišljenje deteta o vlastitoj vrednosti i spo-
sobnostima. Pozitivan jezik može ohrabriti dete da uspe
povrh ograničenja koje stvara njegovo fizičko stanje.
5
L. Tabliashvili, prilagođeno iz dela D. Wernera „Seoska deca s invaliditetom“, 2006.
1. Naš pristup invaliditetu i oštećenju
Većina ljudi želi da

poštuje druge, ipak,
možda i ne shvatamo
da jezik koji koristimo
sprečava druge da budu
prihvaćeni.
Osnovno o čemu treba voditi računa je da treba koristiti

Mi „nasleđujemo“ jezik i reči koje poštuju dostojanstvo, prava i različitost osoba
često o njemu mnogo ne s invaliditetom. Roditelji, braća i sestre, i drugi pripa-
razmišljamo. Međutim, dnici zajednice - posebno prosvetni radnici - moraju da
mi zaista imamo izbor zatraže od govornika da osobe s oštećenjima nikako ne
i možemo odlučiti koje smeju „obeležavati“ pogrdnim frazama i izrazima.
reči upotrebljavamo
da bismo rekli ono što
mislimo. Reči povezane s invaliditetom
Pre nego pogledamo različite pojmove u Poglavlju 2,
razmislite kako koristite reč „invaliditet“. Trebalo bi da
na reči „oštećenje“ i „invaliditet“ gledamo kao na dve
posebne pojave s kojima se možemo suočiti.
Oštećenja obuhvataju fizička, čulna, intelektualna ili

mentalna dugotrajna ili kratkotrajna stanja. Primeri su
nedostatak delova ili čitave ruke, šake ili noge ili stanje
kada noga, ruka ili neki organ pravilno ne funkcionišu.
Invaliditet nastaje usled prepreka koje društvo post-

avlja pred osobe s nekim oštećenjem. Oštećenje može
postati invaliditet kao rezultat sredine u kojoj se osoba
nalazi, uključujući stavove, institucionalne, ekonomske
ili političke prepreke njenom učešću u društvu.
Ove barijere sprečavaju ljude da učestvuju u društvu i
6
1. Naš pristup invaliditetu i oštećenju
obuhvataju: Društvo je to koje stvara

invaliditet osobama
• stavove; koje imaju različite vrste
• izostavljanje ljudi koji imaju oštećenja; ograničenja.
• sprečavanje pristupa školi ili drugim aktivnostima
zajednice; i
• fizičke barijere u pristupu zgradama ili pri kretanju.
Ograničenja funkcija ili funkcionalna

ograničenja
opisuju aktivnosti koje neko ne može da obavi i ono
što on/a mogu da obave uprkos tome što imaju neko
oštećenje koje zahvata neki deo njihovog tela. Iako
oštećenja mogu da utiču na sposobnost osobe da oba-
vlja određene zadatke, to ne znači da ona nije sposo-
bna da napreduje u različitim aktivnostima. Međutim,
ona može imati ograničenja u obavljanju pojedinih
poslova. Na primer, osoba možda ne može da hoda, ali
to ne znači da ona ne može da reši teške intelektualne
zadatke.
Treba, takođe shvatiti da neko s nekim oštećenjem ne

mora nužno biti ograničen u svojim aktivnostima.
Naš pogled na invaliditet

World Vision International posmatra invaliditet pre kao
složeno socio-kulturno i ekonomsko pitanje s političkim
posledicama, nego kao medicinsko ili individualno pita-
nje. Mi podržavamo razvoj zajednica koje će omogućiti
ljudima – bez obzira na njihov invaliditet – da žive
punim životom. Nameravamo da promenimo stereotipni
pristup osobi s oštećenjima, koji vrlo često dovodi do
kršenja prava te osobe da učestvuje u školskim
aktivnostima i aktivnostima zajednice, sastancima,
razonodi ili da se zaposli, kao i da zasnuje porodicu.
Svako ima nešto što može ili ne može da uradi; mnogi

ljudi imaju oštećenja; i svako je poseban!
7
Kako razgovarati s detetom ili odraslom
osobom koja ima oštećenje:
Pravilo 1 Odnosite se prema njima s dostojanstvom i poštovanjem.
U prvi plan stavite osobu i ne obeležavajte je time što ćete uvek isticati:
• njeno stanje (na primer, ograničenost kretanja ili teškoće u učenju);
• uzrok njenog stanja (na primer polio ili Daunov sindrom); ili
• pomagala koja ona koristi (na primer, kolica ili naočare), na primer: „ona devojčica u
kolicima“.
Prihvatite da sve osobe imaju iste osnovne potrebe, ali i različite druge potrebe. Svi
imaju različite sposobnosti i nesposobnosti. Na primer, neko ko nosi naočare ne bi
želeo da ga zovu „naočare“, „neko s posebnim potrebama“ ili „s različitim sposob-
nostima“. Nazivati nekoga „osobom s posebnim potrebama“ značilo bi da tu osobu
svrstavate u posebnu kategoriju i na taj način je diskriminišete ili izolujete od većine
stanovništva. Isto tako, svako je poseban i nadaren i ima različite sposobnosti i nes-
posobnosti. Ne obeležavajte osobu kao nekoga ko ima „posebne potrebe ili dar“, ili
kao nekoga ko se „razlikuje po svojim sposobnostima“.
Pravilo 2 Nemojte iznositi pretpostavke o osećanjima neke osobe. Na

primer, ne možemo uvek znati da li je neko ko je izgubio nogu u saobraćajnoj nezgo-
di još uvek pati ili se plaši svog oštećenja ili je prevazišao ova osećanja. Ne možemo
pretpostaviti s kakvim se izazovima svaka osoba suočava ili kako se ona oseća u
vezi s tim. Ovi izazovi i osećanja zavise od različitih stvari. Na primer, osoba koja je
izgubila nogu u saobraćajnoj nezgodi može se osećati drugačije od osobe koja je
tako rođena. Štaviše, životno iskustvo i individualnost svake osobe mogu da utiču na
situaciju i njena osećanja.
Pravilo 3 Nemojte obeležavati osobu kao „žrtvu“. Neko ko je nedavno

povređen nagaznom minom, može se smatrati žrtvom. Ali je uvredljivo ako na-
stavimo da ga/je smatramo žrtvom čitavog života. Oni su možda prevazišli nelago-
dnost i diskriminaciju s kojom se zbog svog oštećenja suočavaju. Važno je prepozna-
ti napore koje pojedinac/ka može uložiti nakon nezgode kako bi se suočio sa svojom
onesposobljenošću i iskoristio svoje sposobnosti.
Pravilo 4 Nemojte pretpostavljati da ljudi s posebnim stanjima ili

oštećenjima nisu zdravi ili im je potrebna medicinska podrška. Ne
možemo koristiti pojmove „zdravo dete“ da bismo ga poredili sa detetom koje ima
neko oštećenje! Dete koje teško hoda ili ne vidi može biti savršeno zdravo. S druge
strane, nemojte pretpostavljati da su deca bez invaliditeta zdrava deca – mnoga
L. Tabliashvili, prilagođeno iz dela D. Wernera „Seoska deca s invaliditetom“, 2006.
deca bez invaliditeta takođe imaju zdravstvene probleme. Oštećenja nisu zarazna.
Svaka ideja da možete „zakačiti“ ova stanja od osobe s invaliditetom nastaje iz ne-
znanja.
Pravilo 5 Upamtite da ono što je „normalno“ vama, možda nije

„normalno“ drugim ljudima. Mi stvaramo „norme“ shodno ličnim, socio-
kulturnim, ekonomskim i političkim vrednostima. Zbog toga što smo svi s različitim
ličnim iskustvom i potičemo iz različitih kulturnih sredina, mi svi drugačije izgledamo
i ponašamo se. Zato, svako od nas može da pomogne da naše društvo postane
inkluzivnije za sve ljude bez obzira gde unutar postojećih normi pripadaju.
Pravilo 6 Koristite jezik poštovanja. Reč „defekt“ se na žalost ponekad

koristi u nekim delovima sveta kada se misli na osobu s nekim oštećenjem. Mašina
može imati defekt, ali osoba ne može biti „defektna“, pošto ona još uvek može da
se promeni i razvija. Isto tako, niko nije savršen ili nesavršen, dok su svi i savršeni i
nesavršeni. Svi smo sa strahom i čudesno stvoreni i sposobni da se menjamo.
Pravilo 7 Koristite jednostavan jezik. Jasnije je ako kažemo da neko

ima problema „s hodanjem“ (ili sa sluhom, vidom i sl.) nego reći da taj neko ima
„nedostatak mobilnosti.“ Uvek tražite jednostavne pojmove kao što su „on ima pro-
blema u snalaženju“ pre nego da osobu obeležite. Ako koristite jednostavan i
razumljiv jezik, pun poštovanja, ljudi će uvek razumeti ono što kažete. Vodite računa
o kulturnom kontekstu i koristite jednostavan ali dostojanstven jezik.
Poglavlje 2:
Definicije
U ovom poglavlju ukratko navodimo glavnu terminologiju i defi-
nicije koje pomažu roditeljima i zajednicama da uče, razumeju i
koriste odgovarajući jezik invalidnosti.
Kada razgovaramo s ljudima s invaliditetom, važno je da

poštujemo pravila od 1. do 7. iz Poglavlja 1. OOSI u vašoj
zajednici ili zemlji trebalo bi da su u stanju da vam pruže smer-
nice. Dobro je pitati ljude s invaliditetom u vašoj kulturi kako bi
oni voleli da ih ljudi opisuju.
Osnovni pojmovi
Ograničenja Ovo je pojam koji koristimo da opišemo teškoće koje neko
u aktivnostima: može imati u izvođenju određenih aktivnosti. Na primer, osoba,
možda nije u stanju da pročita obična slova jer ima probleme s
vidom.
Invaliditet: Invaliditet nastaje kao rezultat ograničenja koje društvo po-

stavlja ljudima s oštećenjima. Oni često ne mogu u potpunosti
učestvovati u društvu zbog odnosa drugih ljudi ili zbog problema
sa okruženjem. Jedan primer invaliditeta bio bi: dete s cerebra-
lnom paralizom želi da peva sa drugima, ali je izostavljeno zato
što ljudi smatraju da ono neće moći da prati melodiju. Mi posma-
tramo „invaliditet“ kao problem sa društvom, a „oštećenje“ kao
medicinsko ili individualno pitanje.Ovo nam pomaže da jasno
vidimo dva pitanja s kojima se osoba može suočiti, a i pomaže
nam da preduzmemo neophodne mere kako bismo pronašli
rešenje.
Organizacije Ovo su lokalne, nacionalne i međunarodne organizacije koje

na polju vode osobe koji nisu obavezno same osobe s invaliditetom, već
invalidnosti: rade sa ljudima s invaliditetom. Učiteljske i roditeljske grupe za
podršku u zajednici predstavljaju primere organizacija na polju
invalidnosti.
10
2. Definicije
Organizacije Ovo su lokalne, nacionalne i međunarodne organizacije

osoba koje vode osobe s invaliditetom za osobe s invaliditetom.
s invaliditetom Međunarodna organizacija osoba s invaliditetom (Kanada)
(OOSI): primer je jedne takve OOSI.
Oštećenje: Oštećenje je fizičko, čulno, intelektualno ili mentalno dugotrajno

ili kratkotrajno stanje. Primeri oštećenja su:
• kada deo ili cela ruka, noga, stopalo ili šaka nedostaju; ili
• kada ruka ili noga ili neki organ koji ne funkcionišu
normalno.
„Mentalno
oboljenje“, Opet, s obzirom da radimo u različitim društvenim kontekstima,
„mentalna koristimo „mentalno oboljenje“ ili „mentalni invaliditet“. Ipak,
ometenost“ ili mnogi ljudi s invaliditetom izbegavaju pojam „mentalna retar-
„mentalna dacija“ premda ga medicinski radnici još uvek koriste.
zaostalost“:
Ostali pojmovi koje čujemo ili

možemo pročitati
Ograničenja u Ovo su teškoće na koje osoba nailazi kada pokuša da obavi
aktivnostima: određene aktivnosti. Upamtite da se ograničenja ipak mogu
umanjiti. Primeri: Osoba koja ne vidi obična slova, može se
poslužiti Brajevom azbukom. Kuća ili škola sa glatkim čvrstim
površinama i rampom za kolica i širim vratima u velikoj meri će
pomoći osobi koja koristi kolica. Kuhinja, krevet i kupatilo mogu
se prilagoditi kako bi se pospešio nivo aktivnosti dece s invali-
ditetom.
Akutno: Iznenadno i kratkotrajno. Akutno obljenje javlja se iznanada i

traje kratko.
Prilagođavanje: Ovo su promene u datoj situaciji koje pomažu detetu.

Prilagođavanje može obuhvatiti sedišta sa podmetačima ili po-
jasima koji drže telo deteta. „Oprema za prilagođavanje“ može
se napraviti ili kupiti preko organizacija.
Artritis: Ovo je medicinsko stanje koje prouzrokuje bol ili zapaljenje u

jednom ili nekoliko zglobova u telu, kao što su koleno, lakat ili
kuk.
11
2. Definicije
Ataksija: Ovo medicinsko stanje dovodi do teškoća s ravnotežom

i koordinacijom.
Atrofija: Stanje koje dovodi do toga da organi slabe. Može ga

prouzrokovati nedovoljna ishrana, starenje i to šte se
mišići ne koriste. Pogledajte i distrofija.
Ponašanje: Ovo je način na koji osoba obavlja određenje radnje ili

reaguje na situacije. To je reč koja se koristi da opiše
kako se dete ponaša ili odnosi prema društvenom ili
fizičkom okruženju.
Hronično: Ono što napreduje. Hronično oboljenje je ono koje traje

dugo ili nestaje i vraća se.
Kontraktura: Ovo je medicinsko stanje koje smanjuje broj pokreta u

zglobu, često usled toga što se mišići ili tetive skraćuju.
Distrofija: Ovo je slabost mišića koja se postepeno pogoršava. Uzro-

kovana je nekim problemom u samim mišićima. Pogledajte i
atrofija.
Spoljni faktori Ovo su fizički, društveni i kulturni elementi koji utiču na

invalidnosti: to kako ljudi žive i obavljaju aktivnosti. Videti Poglavlje
3: Roditeljstvo, kultura i razvoj deteta.
Evaluacija: Posmatranje i proučavanje da bi se videlo koliko dobro

nešto funkcioniše. Rezultati se koriste da se identifikuju
problemi i naprave promene da bi stvari bolje funkcioni-
sale. Primer je proteza za nogu koju je, kako dete raste,
potrebno redovno proveravati.
Nasledno: Nasleđuje se porodično ili biološki ili genetski. Ako

je nešto nasledno, prenosi se s jedne generacije na
drugu, preko oca ili majke (a nekada i preko oboje), na
njihovu decu.
Higijena: Postupci ili radnje da se spreči bolest, naročito

održavanjem čistoće tela.
Dečje: Odnosi se na bebe ili malu decu.
12
2. Definicije
Infekcija: Ovo je bolest koju uzrokuju bacili (na primer: bakterije

ili virus). Neke infekcije su „lokalne“ i utiču samo na
deo tela, dok su neke „opšte“ i zahvataju čitavo telo.
Infekcije se mogu preneti s osobe na osobu, insektima,
životinjama ili s majke na dete pre ili u toku rođenja.
Višestruki Ako se neko opisuje kao osoba sa višestrukim invali-

invaliditet: ditetom, to znači da ta osoba ima nekoliko oštećenja,
često i fizičko i mentalno.
Princip Ovo je pravilo koje koriste organizacije osoba s invali-

„Ništa o nama ditetom kako bi se osiguralo da se ljudi s invaliditetom
bez nas“: uključe u razvoj bilo koje akcije, zakona, programa ili
politike koji ih se tiču.
Paraliza: Slabost mišića ili gubitak sposobnosti da se pokrene

deo tela ili čitavo telo.
Paraplegija: Paraliza ili gubitak pokreta obeju nogu koje uzrokuje

oboljenje ili povreda na kičmenom stubu (leđima).

Roditeljstvo: Briga o detetu. Dobro roditeljstvo uključuje jasan
razgovor s decom tako da ona mogu da razumeju šta
se od njih očekuje, neprekidno ih nagrađujući za dobro
ponašanje i pomažući im da razviju nove veštine. Ono,
takođe, uključuje brigu o tome jesu li deca bezbedna i
da li su zaštićena.

Prevencija: Podrazumeva veliki broj postupaka koji pomažu da
se izbegne invaliditet. Dugotrajna prevencija uključuje
smanjenje siromaštva i loših životnih uslova. Kratko-
trajna prevencija obuhvata postupke kao što su vakci-
nacija (protiv polija, na primer), dojenje beba kako bi
se izbegle mnogobrojne infekcije; izbegavanje lekova u
toku trudnoće, unošenje prirodnih vitamina kroz stalnu
ishranu, dobra ishrana i konzumiranje jodirane soli u
toku trudnoće. Zaštita od nezgoda takođe je vrlo važna
– vidi poglavlje „Bezbednost i zaštita“.
Progresija: Neprekidno menjanje. Progresivna bolest, na primer,

mišićna distrofija, neprestano se pogoršava.
13
2. Definicije
Proteza: Veštački ud (ruka ili noga) ili drugi deo tela. Protetika
je veština pravljenja proteze.
Rehabilitacija: Proces pomaganja osobama s invaliditetom da se na-

kon bolesti bolje snalaze u kući i u zajednici.
Zaostalo: Usporen razvoj. Mentalno zaostalo dete ne uči jednako

brzo ili ne pamti kao druga deca.
Pristup invalidnosti Politika i ponašanje koje se tiče dece s invaliditetom

zasnovan na zasniva se na Konvenciji Ujedinjenih nacija o pravima
pravima: deteta (CRC) i Konvenciji Ujedinjenih Nacija o pravima
osoba s invaliditetom. Deca i odrasli s invaliditetom ima-
ju ista prava kao svi drugi. Ove konvencije pokušavaju
da osiguraju da se ljudi s invaliditetom uključe u razvoj
bilo kog projekta, zakona, programa i politike koji ih se
tiču.
Stimulacije: Glasovi, slike, aktivnosti, igračke, mirisi, dodir i sve ono

što decu inače interesuje. Rana stimulacija pomaže da
beba razvije svoje prve reakcije i veštine.
Terapija: „tretman“. Fizikalna terapija ili „fizioterapija“

poboljšava položaj, pokret, snagu, ravnotežu i kontrolu
tela. Radna terapija pomaže osobi s invaliditetom da
nauči korisne i prijatne aktivnosti. Dete ponekad može
postati i svoj najbolji terapeut ukoliko mu se pokaže
kako da to učini. Najbolje je da se terapija uključuje u
dnevne aktivnosti kao što su igra, rad, odnosi sa drugim
osobama, odmor i neobični doživljaji.
Transfer: Premeštanje s kolica na krevet ili stolicu, toalet ili pod ili
na njih. Transfer se može naučiti ili se može potpomoći
daskama, pojasevima ili drugim pomagalima koja se
nude detetu. Važno je ohrabriti osobu s oštećenjima da
se samostalno kreće.
Virus: Bacili koji su manji od bakterija i koji prouzrokuju veliki

broj bolesti i lako se šire. Većina virusa se ne uništava
antibioticima.
14
Poglavlje 3:
Roditeljstvo,
kultura i
razvoj deteta
Roditelji deteta s invaliditetom često provode mnogo Dete s mentalnim
vremena pitajući se zašto se njihovo dete „razlikuje“. invaliditetom,
Naučnici i stručnjaci za decu koji proučavaju razvoj i smanjenom
ponašanje smatraju da i faktori sredine i biološki faktori sposobnošću sluha ili
imaju značajnu ulogu. Oni se ne slažu oko toga šta govora treba da dobije
najviše utiče na razvoj deteta ili čak na to kako se deca pomoć koja mu treba
razvijaju. Pored toliko neslaganja među naučnicima, da bi se u potpunosti
roditelji treba pažljivo da čuvaju svoje dete i da nauče ostvarilo.
šta mu/joj je potrebno za razvoj. Na primer, stručnjaci
znaju da dete može naučiti da govori jedino onda kada
dođe u određeni uzrast, ali čak ni tada, ono neće naučiti
dovoljno dobro govoriti ukoliko se ne sreće ili ne druži
sa drugim osobama. Ipak, roditeljine treba da se obe-
shrabre ukoliko im dete ne progovori do pete godine.
Deca počinju kasnije da govore iz više razloga.
Ako je dete rođeno s trajnim teškoćama u govoru, biće Na žalost, previše je

mu/joj potrebno mnogo pažnje, i ako je to moguće, roditelja koji smatraju
govorna terapija, da bi se roditelji podržali u svojim na- da „nema svrhe“
porima da pomognu detetu u učenju. Dete s mentalnim pomagati svom detetu
invaliditetom, smanjenom sposobnošću sluha ili govora s invaliditetom da se
treba da dobije pomoć koja mu je potrebna da bi se u razvije.
potpunosti ostvarilo. Na žalost, previše je roditelja koji
smatraju da „nema svrhe“ pomagati svom detetu s inva-
liditetom da se razvije. Roditelji mogu primiti ovu poruku
od svoje porodice, zajednice ili čak od „stručnjaka“.
15
3. Roditeljstvo, kultura i razvoj deteta
Kultura i stavovi roditelja prema

oštećenjima
Različiti ljudi imaju „Kultura“ je zajedničko znanje o istoriji, verova-
različita verovanja, njima i veštinama jedne zajednice koja se prenose s
vrednosti, stavove i generacije na generaciju. Postoje ogromne razlike u
ponašanje i to prenose kulturi između zemalja i čak unutar različitih oblasti u
na svoju decu. istoj zemlji. Jezik predstavlja jedan deo kulture, hrana
koju jedemo još jedan – ali to kako odgajamo decu
(roditeljstvo) verovatno je najvažniji aspekt kulture koji
nas čini onim što jesmo. Različiti ljudi imaju različita
verovanja, vrednosti, stavove i ponašanje i to pre-
nose na svoju decu. Način na koji porodice uključuju
i podržavaju decu s fizičkim i mentalnim oštećenjima,
predstavlja deo kulture. Preispitivanje kulturne prakse
važno je da biste bili sigurni da je vaše dete zaštićeno –
vi, kao roditelji, detetu ste ključ za svet. Možete pomoći
da zajednica razume da je invaliditet briga svih, a ne
samo briga dece i njihovih roditelja.
Kultura bitno utiče na fizičku sredinu – tip kuće u kojoj

živimo, prirodna i izgrađena sredina. U toku razvoja,
deca su pod uticajem ovih faktora, a koji, istom merom,
utiču na njihov razvoj. Prijateljska sredina pomaže deci
da osete da njihovi roditelji i zajednica brinu: rampa za
kolica za ulaz u školu ili kuću, šipka za pridržavanje dece
koja imaju teškoće pri hodanju ili teškoće s vidom,
primeri su takve prakse.
Ne treba zaboraviti da je kultura „dvosmerna“: roditelji

su isto toliko pod uticajem dece koliko su deca pod uti-
cajem svojih roditelja. Roditeljstvo se odnosi i na razvoj
i na prilagođavanje. Roditelji stiču nove sposobnosti
brinući o svojoj deci. Naravno, gene deci prenose nji-
hovi biološki roditelji; geni odlučuju o obliku našeg tela,
a neki i o našem ponašanju. Ipak, porodica može da
učini mnogo da utiče na gene koje prenosi svojoj deci.
Najvažniji uticaj na razvoj beba i male dece ima kvalitet
brige koja im se pruža.
16
Fotografija: M.E. Chatwin
Najvažniji uticaj na
Roditelji mogu da pomognu razvoj beba i male dece
ima kvalitet brige koja
Roditelji i deca mogu da ohrabre dete s invaliditetom, im se pruža.
čak i ono najmlađe, da se uključi u dnevne aktivnosti.
Jedan primer: bebe obično počinju da puze negde u

toku drugih šest meseci života (ukoliko nisu stalno
„u povoju“ ili povezane). Ukoliko se bebama dozvoli da
se kreću po podu, možda će najpre puzati na stomaku,
ljuljati se na šakama i kolenima, a onda početi i da Bez obzira kolike su
puze. Ovo su faze u razvoju koje prate jedna drugu. sposobnosti deteta,
Deci koja imaju neko oštećenje, možda će trebati više roditelji mogu da mu
vremena da nauče, ali ona neprekidno uče i prave pomognu da nastavi da
male pomake. Bez obzira kolike su sposobnosti deteta, uči nove stvari.
roditelji mogu da mu pomognu da nastavi da uči nove
stvari.
17
Fotografija: J. Schenk
Oprema za Drugi vidovi razvoja, na primer, inteligencija, više su
prilagođavanje, „zadati“, a manje kontinuirani. Oni se na isti način ne
odgovarajuće igračke pomeraju iz jedne faze u drugu. Čak i kada je tako, ne
i dodatne terapije možemo koristiti inteligenciju koja se meri u prvih neko-
predstavljaju još liko godina života kako bismo predvideli koliko će neko
jedan od načina da biti inteligentan kada bude stariji.
omogućite da vaše dete Inteligencija dece može se u velikoj meri razviti ukoliko
s oštećenjem postane roditelji komuniciraju s njima, kao i uz pomoć drugih
aktivno i samostalnije. kulturnih faktora i faktora sredine. Dodir i interakcija sa
svojim detetom vrlo su važni. Važno je omogućiti deci
da učestvuju u porodičnom okruženju i zajednici, u
samom domu i van njega. Oprema za prilagođavanje,
odgovarajuće igračke i dodatne terapije predsta-
vljaju još jedan od načina da omogućite da vaše dete s
oštećenjem postane aktivno i samostalnije.
Roditelji, porodice i negovatelji najvažniji su za odgoj

dece, prenošenje svoje kulture i unošenje promena u
kulturu koje će pomoći njihovom detetu.
18
Poglavlje 4:
Prava dece s
invaliditetom
Godine 1948, Ujedinjene nacije donele su Univerzalnu Vlade treba da osiguraju
deklaraciju o ljudskim pravima kako bi zaštitile prava da njihovi nacionalni
i dostojanstvo svih ljudi. Godine 1989, one su donele zakoni budu u skladu
Konvenciju o pravima deteta – zakonodavni dokument sa međunarodnim
u kome su napisana osnovna prava dece. Ovo je vrlo zakonima i da treba da
važan dokument za svu decu uključujući i onu s osiguraju svoj deci iste
invaliditetom. To znači da vlade treba da osigu- mogućnosti.
raju da njihovi nacionalni zakoni budu u skladu sa
međunarodnim pravom i da treba da pruže svoj deci
iste mogućnosti. Na primer, taj dokument kaže da
deca s invaliditetom imaju pravo na posebnu brigu i
obrazovanje, prema tome, vlade moraju da obezbede
usluge koje su im potrebne.
Godine 2006, Ujedinjene nacije su donele Konvenciju Deca s invaliditetom

o pravima osoba s invaliditetom – važnu prekretnicu do imaju pravo na posebnu
koje su došli ljudi s invaliditetom za ljude s invalidite- negu i obrazovanje,
tom. Konvencija je vrlo važna za sve one koji se bore prema tome, vlade
za ravnopravnost ljudi s invaliditetom i fer odnos prema moraju da obezbede
njima, uključujući i decu. usluge koje su im
potrebne.
Važno je da vlade potpišu i ratifikuju taj dokument. On
će, na primer, osigurati da deca s invaliditetom imaju
pravo na obrazovanje i zdravstvenu negu, i takođe
da imaju pravo da učestvuju u svim aspektima života.
Bilo koja vlada koja potpiše (ratifikuje) ovu konvenciju,
moraće da uradi sve što je u njenim mogućnostima da
stvori društvo u kome se deca tretiraju ravnopravno i
pošteno. Kao nevladina organizacija (NVO), World Vi-
sion ima posebnu ulogu u podsećanju vlada na njihova
obećanja i odgovornost. U mnogim slučajevima, vlade
nisu sposobne da održe svoja obećanja i to je ono u
čemu mi možemo pomoći.
19
4. Prava dece s invaliditetom
Posebna pitanja kojima se treba

pozabaviti
Diskriminacija Diskriminacija poprima mnogo oblika. Ona može da utiče na
mnoge osobe, uključujući i devojčice, decu s invaliditetom i etničke
grupe. Ukoliko se radi o detetu s invaliditetom, zajednica mora
preuzeti dodatnu brigu da bi se osiguralo da ono ne postane žrtva
diskriminacije.
Ponekad diskriminacija može imati mnogo nivoa. Na pri-

mer, dečaci i odrasli muškarci često imaju „viši“ status nego
devojčice i žene. Devojčice s invaliditetom će verovatno češće
biti smeštene u institucije, maltretirane ili će im biti uskraćeno
obrazovanje. Njima često nije ni pružena prilika da se udaju ili
postanu majke zbog predrasuda i diskriminacije. Dečaci s inva-
liditetom žive duže nego devojčice pošto je pritisak društva na
njih daleko manji. Ovo mogu promeniti roditelji i zajednice koje
rade na tome da promene stavove.
Evo primera šta potpisivanje ove konvencije može značiti za dete s invaliditetom:
Petogodišnja Lela je devojčica koja je dobila polio kada je imala dve godine.
Ona ne može da hoda i njeno ponašanje se promenilo i ona se povukla. Njeni
roditelji zabrinuti su za njenu budućnost. Ne postoji zdravstveni centar u blizini
gde bi oni mogli dobiti pomoć. Njeni roditelji, kao i mnoge druge porodice u selu,
smatraju da su sinovi važniji od ćerki. Oni nikada nisu odveli Lelu kod lekara
pošto nemaju dovoljno novca da sva njihova deca imaju zdravstvenu negu.
Roditelji veruju da je njena bolest možda neka kazna za greh koji su počinili. Leli
se ne pruža odgovarajuća briga i potrebna joj je pomoć.
Pošto je vlada zemlje u kojoj Lela živi potpisala Konvenciju o pravima osoba s
invaliditetom, svi oni treba da pomognu Leli na sledeći način:
• da omoguće zdravstvenu negu koja joj je potrebna;

• da poduče njene roditelje da prepoznaju šta znači bolest njihove ćerke i šta
se može učiniti u vezi sa tim; i
• da pronađu načine da promene stavove društva da su žene manje vredne
od muškaraca.
20
U prethodnom primeru, prema Leli se nije postupalo na pravi

način zato što ona nije dobila zdravstvenu negu i zato što se,
u njenoj kulturi, prema dečacima odnose bolje nego prema
devojčicama. Tako da sama činjenica da je Lela devojčica, čini
je dvostruko diskriminisanom. Bilo šta što može učiniti da
se dete razlikuje od druge dece, može dovesti do toga da neka
zajednica počne loše da postupa prema njemu/njoj. Međutim,
ljudi i njihove vlade mogu da pomognu da se promene „kulturne
nejednakosti“. Na primer, ukoliko bi žene i muškarci dobili iste
mogućnosti u obrazovanju i zapošljavanju, devojčice se ne bi
smatrale manje vrednim.
Još su više diskriminisani i pod većim pritiskom ljudi iz etničkih

manjina, izbeglice ili oni koji su primorani da se sele unutar
svoje zemlje.
Stigma Stigma se definiše kao obeležje sramote. „Socijalna stigma“

je ona koji dovodi do ozbiljnog osuđivanja unutar društva. Ovaj
pojam se obično koristi da opiše kako društvo gleda na inva-
lidnost. Ljudi s invaliditetom mogu se čitavog svog života
suočavati sa osudom u svojim zajednicama, čak i u svojim
porodicama. Na primer, neka deca se prezaštićuju ili skrivaju u
svojoj porodici i retko im se omogućava da izađu iz kuće.
Institucije Deca s invaliditetom isuviše se često smeštaju u institucije ili

sirotišta. U nekim zemljama, roditelji se navode da veruju
da će njihova deca imati bolji život ukoliko budu smeštena u
specijalne institucije. Mi u organizaciji World Vision vrednujemo
porodicu kao temelj našeg društva. Izveštaji pokazuju da većina
dece u institucijama nisu siročad, već su tu smeštena zbog
siromaštva, osećanja stida ili diskriminacije. Najbolje mesto za
razvoj i napredovanje je u porodici, čak i ukoliko ovo znači živeti
u kući s malom grupom drugih ljudi ili živeti u maloj instituciji s
ličnom negom.
Ponekad zvaničnici i lekari podržavaju roditelje da smeste decu

s invaliditetom u neku instituciju. Razlozi koji oni daju obu-
hvataju:
• da se izbegne stigma
• poboljšanje ekonomskih prilika u porodici; ili
• pružanje bolje nege detetu.
21
Mnoge institucije su korumpirane i osoblje prima novac za decu s

invaliditetom koja se nalaze pod njihovim okriljem. Ovo znači da se
deca ostavljaju bez stimulacije da im pomogne da se razviju i mogu
imati malu mogućnost pravog obrazovanja. Ona su takođe daleko
od porodice. Smeštanje deteta u neku instituciju na duži period u
suprotnosti je s članom 23.
Konvencije o pravima osoba s invaliditetom koji glasi:
• ljudi imaju pravo da žive sa svojim porodicama; i

• deca ne bi trebalo da budu odvojena od svojih roditelja ili šire
porodice zbog invaliditeta.
Fotografija: M. E. Chatwin
Mi u organizaciji World Vision, pomažemo deci s invaliditetom da

ostanu s članovima bliže i šire porodice i potraže načine da se
izbegne odlazak dece u institucije i sirotišta. Ovo postižemo na
sledeći način:
• podučavanjem porodica u pružanju podrške svojoj deci kod

kuće;
• smanjenjem broja institucija; i
• podizanjem svesti zajednice i vlade o pravima dece s invalidite-
tom da ostanu u svojim porodicama i zajednicama.
22
World Vision promoviše „sposobnost“

Šta to zajednice mogu uraditi da obezbede priznavanje prava Mi verujemo
dece s invaliditetom? Ljudi s invaliditetom imaju ista prava da deca s
kao i drugi na umetnost, sport, igre, filmove i druge zabavne invaliditetom
aktivnosti. To znači da oni ne treba da imaju pristup samo treba da imaju
pozorištima, muzejima, igralištima i bibliotekama već treba da ista prava kao
budu u mogućnosti da obrazuju grupe i učestvuju u svim aspe- i svi drugi, da
ktima kulturnih aktivnosti. su dobrodošla,
poštovana i
Jedan pogled na invaliditet (koji se naziva socijalni model obrazovana,
pristupa invaliditetu) ne posmatra ga kao problem koji utiče i da žive
na pojedine ljude kojima se može pomoći samo medicinskom dostojanstveno.
terapijom ili milostinjom. Iako on ne negira potrebu za medi-
cinskom brigom, ovaj pogled više ističe „sposobnost“ nego
usredsređivanje na medicinska stanja i onesposobljenost.
Deca s oštećenjima ne smeju se posmatrati kao puki medicinski
slučajevi. Umesto toga, oni se moraju posmatrati kao ljudi koji,
kao i sva ostala deca, imaju potrebu za ljubavlju i potrebu da im
se pruži prilika da upoznaju druge. Ukoliko se ona odvajaju od
svojih porodica ili druge dece, imaće manje šansi da postanu
deo svoje zaje-
dnice, manje šansi da stiču i razvijaju sposobnosti i malo prilike
da doprinesu društvu u budućnosti.
Mi verujemo da deca s invaliditetom treba da imaju ista prava

kao i svi drugi, da budu dobrodošla, poštovana i obrazovana, i
da žive dostojanstveno.
Zajednica koja ne radi s osobama s invaliditetom ili ne podržava

osobe s invaliditetom, nikad se neće suprostaviti svojim
sopstvenim predrasudama i pogrešnim shvatanjima. Mi
pokušavamo da podučimo roditelje kako da uoče invaliditet u
samom početku i kako da obezbede dobru brigu i vaspitanje
tako da svako dete s invaliditetom ima najbolju priliku da u
potpunosti razvije svoje sposobnosti.
23
Poglavlje 5:
Razvoj i invaliditet:
šta možete učiniti
pre nego što se
dete rodi
Ima nekoliko faza kroz koje će beba (embrion proći)
pre rođenja, a svakoj fazi potrebno je posvetiti posebnu
pažnju.
Pre rođenja
Pre rođenja embrion pluta unutar materice majke u vodi
koja se naziva „plodova voda“. On je spojen pupčanom
vrpcom za placentu (omotač materice) i koristi placentu
da primi kiseonik i hranu i propusti otpadni ugljen-dio-
ksid nazad do majke. Placenta se ponaša kao bebina
pluća, sistem za varenje, jetra i bubrezi. Ona takođe
propušta neke, ali ne sve substance koje joj mogu
naškoditi. Uprkos ulozi placente da zaštiti nerođenu
bebu, neka oboljenja, lekovi i toksini mogu se preneti do
bebe u razvoju.
Rizici u toku trudnoće

Majke treba da se vakcinišu i da se redovno pregledaju
u toku trudnoće. Ukoliko majka ne primi odgovarajuću
medicinsku negu u toku trudnoće, beba u razvoju može
biti izložena riziku. Žene u nekim kulturama imaju toliko
mnogo odgovornosti da jedva imaju vremena za svoju
24
5. Razvoj i invaliditet: šta možete učiniti pre nego što se dete rodi
decu. Zbog toga što trudnice treba da izbegavaju na-

porne kućne poslove, odrasli muškarci i momci treba da
preuzmu neke od tih poslova, kao što su pripremanje i
nabavka hrane i pranje odeće u toku ovog važnog peri-
oda. Ovim će u velikoj meri da se zaštiti zdravlje i razvoj
nerođenog deteta.
Polno prenosive Polno prenosive bolesti, male i velike boginje

bolesti, male i velike mogu da utiču na razvoj nerođenog deteta. Ukoliko
boginje majka ima rubeole (nemačke boginje) ili je u kontaktu
sa njima, u toku prva tri meseca trudnoće, to može
dovesti do gubitka sluha, slepila ili oštećenja mozga kod
nerođenog deteta. Ona treba u toku tog vremena da
izbegava kontakte s obolelim osobama.
Virus HIV-a Virus HIV-a se takođe može preneti na nerođeno

dete, što znači da ono može razviti AIDS u toku prve
dve godine. Trudnica sa virusom HIV-a treba da se
obrati zdravstvenom radniku kako bi dobila lekove da
spreči prenos virusa na dete.
Pušenje Pušenje može da dovede do toga da nerođeno dete

ne prima dovoljno kiseonika, a bebe rođene od majki
koje puše obično su sitnije i pod većim su rizikom da
imaju zečju usnu, budu mentalno zaostala ili hipera-
ktivne.
Alkohol Danas su takođe poznati efekti alkohola na trud-

nice. On može dovesti do mentalne zaostalosti, mrtvo
rođene dece i prevremenog porođaja (pre termina ili
kao nedonoščad). Trudnica treba da izbegava i lekove,
osim ukoliko to nije apsolutno neophodno i ukoliko su
oni prepisani od strane zdravstvenog radnika.
Toksini Toksini (otrovi) koji se nalaze u vazduhu ili zemlji

mogu da utiču na razvoj nerođene bebe. Ovi otrovi
uključuju olovo, živu, polihlorinisan bifenil
(PHB) i dihlorodifeniltrihloroetan (DDT).
Radijacija predstavlja sličan rizik.
Sve u svemu, što je beba nerazvijenija, to je veći rizik,

pošto se one razvijaju vrlo brzo. Što je beba razvijenija,
mnogo je manje rizika od mnogih toksina.
25
Praćenje zdravstvenog stanja
Važno je za trudnice, njihove supružnike, partnere, majke i druge članove porodice
da prepoznaju rizike koji zahtevaju dodatnu pažnju.
Znaci upozorenja pre trudnoće su sledeći:
• Majka je imala bebu u poslednje dve godine.

• Majka je mlađa od 18 godina.
• Majka ima preko 35 godina.
• Majka već ima četvoro ili više dece.
• Prethodna beba je rođena sa manje od 2 kilograma.
• Majka je imala težak poslednji porođaj ili je imala carski rez.
• Majka je imala pobačaj, abortus ili mrtvorođenče.
• Majka ima manje od 38 kilograma.
• Majka je visoka manje od 145 cm.
Znaci upozorenja u toku trudnoće su:
• Majka ne dobija na težini (ona treba da dobije najmanje šest kilograma u toku
trudnoće).
• Koža majke unutar očnih kapaka je bleda (treba da bude crvena ili roze).
• Majka ima neobično oticanje nogu, ruku ili lica (iako je donekle oticanje nogu u
kasnijoj fazi uobičajeno).
Četiri znaka za uzbunu

Smesta vam treba pomoć ukoliko majka:
• počinje da krvari iz vagine;

• ima ozbiljne glavobolje (ovo može biti znak visokog krvnog pritiska);
• počinje da povraća (oseća strašnu mučninu), naročito u drugom mesecu
trudnoće; ili
• ima groznicu (temperaturu).
5. Razvoj i invaliditet: šta možete učiniti pre nego što se dete rodi
Porođaj
Negde oko osmog meseca trudnoće, nerođena beba počinje da
se pomera u položaj s glavom naniže, da skuplja mast i velikom
brzinom razvija reflekse, sve da bi se pripremila za rođenje i rano
preživljavanje.
Kada je beba spremna da se rodi (oko četrdesete nedelje

trudnoće), hormon oksitocin dovodi do kontrakcija mišića i
porođaj počinje. S prvim detetom ovo može trajati 17 i više sati.
Novorođenčad često izgledaju crvena i izmorena i s izobličenom
glavom, ali ovi efekti ne traju dugo. Opasniji je nedostatak ki-
seonika. Do ovoga ponekad dovodi pupčana vrpca koja je obavije-
na oko bebe ili beba drži i stiska vrpcu. Oštećenje mozga može da
se javi ukoliko moždane ćelije ne mogu nekoliko minuta da prime
kiseonik. Ovi rizici mogu se umanjiti tako što ćete imati pomoć pri
porođaju ili ćete se porađati u bolnici ili na klinici.
Bebe rođene rano

(pre termina ili nedonoščad)
Kako će se razvijati beba rođena pre vremena, direktno zavisi od
kvaliteta nege koju prima i sredine u kojoj je rođena.
Mnoge bebe su rođene pre 37. nedelje (ili 259. dana) trudnoće.
Razlozi mogu biti sledeći:
• majka je vrlo mlada i njeno telo nije u potpunosti razvijeno za

trudnoću;
• majka ima višestruki porođaj (dvojke ili trojke);
• majčino zdravlje je slabo ili je ona pod neuobičajenim stresom.
Bebe rođene vrlo rano često imaju malo masnoće da se zaštite i

njihova pluća ne mogu lako da uzimaju kiseonik. One možda nisu
razvile reflekse koji su im potrebni da sisaju i gutaju.
27
Poglavlje 6:
Važne faze u razvoju
vašeg deteta
„Normalan“ (prosečan) razvoj dece prati određene obrasce. Ukoliko
vam je stalo do blagostanja vaše bebe i njenog napretka, ona će
imati više šansi da razvije sve svoje sposobnosti.
Novorođenčad i prvi meseci života

Prvi mesec: Bebe su aktivne od rođenja i njihove reakcije su najbolji
znaci zdravog razvoja. U toku prvih nekoliko dana, važno je zapamtiti
sledeće:
• Morate biti nežni i svojoj bebi omogućiti da joj promena iz života

u stomaku u novi život bude što lagodnija.
• Glavu novorođenčeta potrebno je držati da bi prestala da se
klati.
• Bebine potrebe su jednostavne: one treba dugo da spavaju
i dobijaju hranu i vodu iz majčinog mleka. Majčino mleko je
najbolja hrana koja pomaže bebama da porastu i da se razviju.
• Beba treba da se redovno doji (često svakih sat ili dva) u prvih
nekoliko dana da bi dobile kolostrum (prvo majčino mleko) koji
sadrži antitela koja će ih štiti. To takođe pomaže majci i bebi da
vežbaju dojenje dok su grudi još uvek meke. Čak i u toku noći,
vaše novorođenče treba da se hrani najmanje na svaka četiri
sata. Ponekad je mladim majkama potrebna pomoć da nauče
da doje.
• Započnite vakcinaciju bebe koju vaš zdravstveni radnik
preporučuje.
•
28
Normalan razvoj
U toku prvog meseca po bebinom rođenju posmatrajte da li:
• prave nemirne, drhtave pokrete ruke;
• podižu ruke do očiju i usta;
• pomeraju glavu s jedne na drugu stranu dok leže na stomaku;
• drže ruke u stisnutim pesnicama;
• prave snažne pokrete nogama i rukama i razvlače lice.
Međutim, treba da zapamtite sledeće:

• Bebe se razlikuju – neke ne vole milovanje, druge, pak, vole.
• Neke se bebe veoma uznemire aktivnošću ili promenom sredine, druge ne i dugo
spavaju. I jedne i druge su normalne.

Treba da potražite pomoć lekara ili zdravstvenog radnika ukoliko vaša beba:
• ne izgleda dobro i ima proliv ili groznicu;
• slabo sisa i sporo se hrani;
• ne trepće kada joj se pokaže jaka svetlost;
• nije fokusirana na predmete koji se pomeraju;
• ima vrlo slabe ili mlitave ruke i noge;
• donja vilica joj drhti čak i kada ne plače ili je uzbuđena; ili
• ne odgovara na glasne zvuke.
Toplota je vrlo važna za nedonoščad i male bebe. Kada je bebi veoma hladno, njeno
ponašanje se menja – ona više ne plače i ne pomera se. Treba da premestite dete u
toplu sobu i uvijete ga u ćebe.
6. Važne faze u razvoju vašeg deteta
Prvih šest meseci

Beba brzo dobija na težini u ovom periodu. One:
• počinju da se smeše otprilike od šeste nedelje;

• otkrivaju šake;
• usredsređuju se na predmete i lica;
• razvijaju sposobnost uočavanja svih boja i pronalaze predmete
koji su delimično sakriveni;
• istražuju šakama i usnama;
• teže da dohvate predmete koji su im van domašaja i
• odazivaju se na svoje ime i počinju da razumeju „ne“ pošto
nauče da prepoznaju tonove glasa.
U ovom periodu bebe počinju i da proizvode zvuke kada ih čuju, i

umeju da pokažu da su srećne. One, takođe, počinju da
razvijaju jezik brbljajući vezane glasove (na primer, bababababa ili
mememememe).
Igra je važna kako bi se bebama u razvoju pomoglo da koriste sva

svoja čula. Igra je sve ono što stimuliše njihova tela i čula i razvija
sposobnost razmišljanja i inteligenciju.
Držanje bebe uz rame najefikaksniji je način da ona prestane da

plače. Različite kulture imaju različite načine pridržavanja i nošenja
bebe kada plače, ali je istraživanje pokazalo da je najbolje držati
bebu uz rame. Drugi efikasni načini su ljuljanje i uvijanje. Uvijanje
bebe uključuje njeno čvrsto umotavanje, tako da ona ne može
da pomera ruke i noge da ona ne može da pomera ruke i noge i
pomaže joj da se smiri. Sisanje predstavlja još jedan način da se
bebe same smire; ponekad sisanje pruža više od same hrane, ono
može da pruži i udobnost, čak i kada nema mleka. Možete dati bebi
i druge bezbedne predmete da sisa. Ne zaboravite da je dojenje
bitno za bebe do šestog meseca gde god je to moguće.
30
Normalan razvoj
Do šestog meseca, vaša beba bi trebalo da može da:
• podiže glavu i grudi kada leži na stomaku;

• raširi noge i šutira dok leži na stomaku ili leđima;
• otvara i zatvara šake;
• odupire se nogama kad su joj stopala na čvrstoj podlozi;
• prinosi šake ustima;
• hvata leteće i viseće predmete;
• kotrlja se u oba pravca - s leđa na stomak i sa stomaka na leđa;
• sedi uz neki oslonac;
• drži čitavu težinu na nogama;
• ispruži jednu ruku; i
• prebacuje predmete iz jedne ruke u drugu.

Treba da potražite pomoć lekara ili zdravstvenog radnika ukoliko vaša beba:
• ima poteškoće da stavi nešto u usta;

• do petog meseca se ne prevrće;
• do petog meseca se ne smeši (osim ako je ne dodirujete);
• do šestog meseca ne ume uopšte da sedi;
• do šestog meseca ne pravi nikakve zvuke;
• do kraja šestog meseca ne može da podnese težinu na nogama ili da posegne
za predmetima ili;
• ne brblja do osmog meseca.
Treba takođe da potražite pomoć ukoliko se jedno ili oba oka vaše bebe okreću ka
unutra ili prema spolja.
Šest meseci do godinu dana

Rast vaše bebe se u ovom periodu usporava, ali je konstantan.
Rast ponekad usporava ili prestaje zbog bolesti kada vaša beba
možda nekoliko nedelja ne dobija na težini. Kada vaša beba napuni
šest meseci, većina hranljivih sastojaka koje porodice normalno
jedu, dobre su za nju i odgovaraju joj. Treba da ih uvodite postepe-
no, jednu po jednu. Do tog vremena, vaša beba bi trebalo da dobije
zube – najpre donje prednje (sekutiće), a onda gornje prednje
zube.
Treba da obratite posebnu pažnju na govor: ako slušate i odgo-

varate na rani jezik svoje bebe, stimulisaćete bebu, što je njoj
najpotrebnije. Sposobnost vaše bebe da govori dolazi lagano, ali se
sposobnost da razume reči javlja vrlo brzo.
Morate zaštiti bebu od postupaka koji nisu bezbedni, čak i kada ih

to razljuti i frustrira. Osim bola, bolesti ili gladi, plakanje je signal
vama da nešto treba da popravite ili je to eksplozija frustracije i
ljutnje. Možete naučiti da razumete šta je najčešći uzrok plakanju i
da pronađete korisne načine da se s tim izborite.
32
Normalan razvoj
Pazite na ove znake u toku prve godine života svoje bebe:
• Vaša beba počinje da kontroliše mišiće od glave do pete (glavu i ruke pre kukova,
nogu i stopala).
• Do osmog meseca vaša beba će moći da, barem na kratko, sedi bez oslonca.
• Neka deca nikada ne puze, već počnu odmah da hodaju.
• Stajanje i hod dolaze zajedno, većina beba se podiže do kraja prve godine.
• Do desetog meseca vaša beba bi trebalo da razvije „stisak“ – koristeći najpre prst
i palac da podignu sitne predmete.
• Vaša beba će se usredsrediti na male predmete i moći će da drži predmete
različitih oblika.
• Vaša beba može da stavi predmete u kutiju i izvadi ih napolje.
• Vaša beba će moći namerno da ispusti predmete.
• Vaša beba će dodirivati kažiprstom.
• Vaša beba će pokušati da žvrlja olovkom po papiru.
• Bebe razumeju jezik mnogo pre nego što progovore. Do 11. ili 12. meseca one bi
trebalo da izgovore prve prave reči ili zvuke koje same smisle.

Treba da potražite pomoć lekara ili zdravstvenog radnika ukoliko vaša beba
do 12. meseca:
• dok puzi vuče jednu stranu svog tela više od mesec dana;
• ne može da stoji kad je pridržavate;
• ne traži predmete koje vi sakrivate dok ona gleda;
• ne kaže nijednu reč (kao što su „mama“ ili „tata“);
• ne koristi pokrete kao što su mahanje ili odmahivanje glavom; ili
• ne pokazuje na predmete, ljude ili slike.
Od prve do treće godine

Ponašanje dece postaje složenije između prve i treće godine. Ona:
• Počinju da razmišljaju i rasuđuju o ljudima i predmetima;

• Počinju da imitiraju, komuniciraju i „pretvaraju se“; i
• Imaju nove oblike društvenih odnosa sa svojim vaspitačima.
Deca ovog uzrasta dobijaće zube uglavnom u toku druge godine

što ih može nervirati i boleti premda je potrebno samo nekoliko
dana da zub izbije. Vrlo je važno da vaše dete počne da razmišlja
i rasuđuje. Pošto ono reaguje na slike, zvuke, osećanja, mirise i
ukuse, mozak mu se brže razvija. Sposobnosti ruku se takođe brzo
razvijaju – nema potrebe terati dete da koristi desnu ruku; njegov
mozak odlučuje da li je ono desnoruko ili levoruko.
Uzrast od dve godine predstavlja važan period u razvoju. Ovo je

uzrast kada dete „od toga da je centar sveta“ postaje „društveno
biće“ (drugim rečima, deca shvataju da postoje i drugi ljudi na svetu
i da su deo veće zajednice). Ovo se obično ne dešava bez nekoliko
glavnih promena.
Uobičajeno je za dete da ne bude društveno ili odbija da sarađuje

sa drugom decom. Ono je obično uznemireno kad treba da deli
igračke. Dete ovog uzrasta voli da imitira ono što starija deca rade i
treba da im pružite priliku da budu od koristi pošto je to jedna važna
društvena veština.
Neki dvogodišnjaci su agresivni, čak grizu i udaraju. Treba da

postavite čvrsta ograničenja i da ih se držite, kao i da pružite svom
detetu obilje prilika za vežbanje. Ne treba da ohrabrujete agresivno
ponašanje (ponekad se ovo ohrabruje kod dečaka), niti treba tući
dete da biste ga kaznili. Ovo ih jedino podučava tome da je
udaranje dozvoljeno.
Možete pomoći maloj deci da se igraju i razmišljaju za sebe.

Možete im pomoći da rešavaju zadatke kroz igru i predloge (ali ne
i da im rešite čitav zadatak). Takođe, možete decu podsticati da
nekoliko trenutaka sede mirno, kao i da se igraju s drugom decom.
34
Normalan razvoj
U ovim godinama pazite na sledeće znake:
• Do prve godine starosti dete može da kotrlja loptu, dok do starosti od 2,5 godine,
ono može i da je baci.
• Do 15. meseca dete može da drži šolju mleka, soka ili vode.
• Do 15. meseca ono može kašikom da jede pirinač ili „gustu kašu“.
• Do druge godine ono može da izgovori naziv predmeta u jednostavnoj slikovnici.
• Do druge godine starosti dete može samo da obuče jednostavnu odeću (ali ne s
dugmadima, zipom, pertlama i sl.).
• Govor se više razvija nakon druge godine. Dete će koristiti kratke rečenice, po-
navljati razgovore i primati jednostavna uputstva.
• Deca mogu da okreću stranice knjige, grade kulu i do šest kockica, prave oblike
od gline i, do treće godine, da nižu perle.

Potražite pomoć lekara ili zdravstvenog radnika ukoliko vaše dete:
• ne može da spava ili se čini da ima stalne bolove, a to nisu bolovi zbog rasta
zuba, na primer, stavlja ruke kao da ima bolove u ušima;
• ne može da tapše rukama ili da ustane;
• ne hoda peta-prsti nakon nekoliko meseci, ili samo hoda na prstima;
• ne izgovara barem 15 reči do 18. meseca;
• ne koristi rečenice sastavljene od dveju reči do druge godine;
• ne imitira radnje i reči; ili
• do druge godine ne prati jednostavna uputstva ili ne može da gurne igračku na
točkiće.
Od treće do šeste godine

Promena postaje sporija od tog doba do šeste godine. Deca gube
punoću bebe, njihove noge se izdužuju i postaju tanje i ona počinju
da se kreću unaokolo s više veštine. Deca u ovom uzrastu umeju
da pričaju, ali vole i da slušaju priče.
Iako postaju samostalna, deci još uvek treba pomoć da nauče da

zavežu čvor, drže olovku i sl. Ona mogu sama da jedu, ali čini se
da jedu manje hrane nego ranije, što je normalno.
Mentalni i fizički razvoj je pod uticajem sredine. Za normalan razvoj

tela, mozga i nervnog sistema potrebna je zdrava sredina. Ishrana
je takođe važna, kao i mogućnost da se deca igraju i budu aktivna.
Iako sve što dete radi zaista pomaže njegovom razvoju, svako
dete se različito razvija. Dete u ovom uzrastu brzo razvija jezičke
veštine, uključujući i učenje drugih jezika kada negovatelji govore
različite jezike. Treba da govorite jasno i da pravite pauze da bi
deca razumela iako ne treba da koristite dečji govor. Igre kao što
su rime kojima se ponavljaju reči pomažu dečjim mozgovima da se
razviju uz pomoć jezika.
Možete pomoći pružajući svom detetu priliku da kaže prave reči

i pravilno traži predmete. Možete koristiti i predmete kako biste
ilustrovali šta se govori, možete vežbati pitanja sa svojim detetom i
podsticati njegovu radoznalost.
36
Normalan razvoj
Pazite na sledeće znake ovih godina:
• Deca u ovom uzrastu razvijaju veliki broj emocija, od sreće do tuge, ljutnje i
uzbuđenja.
• Deca iz nedelje u nedelju menjaju način na koji se igraju i dodaju nove ideje
poznatim igrama.
• Radoznalost je važna; ne treba da učite decu da se plaše ljudi, životinja (uz vašu
pomoć), penjanja (uz važu pomoć) i slično.
• Deca mogu da započnu druženje i da uživaju u druženju s drugom decom.
• Dete treba ponekad da se odupre autoritetu, iako ne treba da dozvolite detetu da
neprestano odbija da sluša uputstva.
• Dete treba da se interesuje za nešto drugo osim za sebe samog i treba da bude
sposobno da izvršava jednostavne zadatke.
• Dete u ovom uzrastu može da pokaže vezanost za jednu osobu ili više ljudi.
• Iako deca u ovom uzrastu osećaju strah i uznemirenost, ona takođe treba da su
sposobna da učestvuju i uživaju u životu, što pokazuje da će nadvladati te stra-
hove.

Potražite pomoć lekara ili zdravstvenog radnika ukoliko je dete:
• do šeste godine još uvek vrlo plašljivo ili povučeno;

• ne može da vas ostavi a da ne bude veoma uznemireno;
• ne može da se koncentriše na aktivnost više od pet minuta;
• ne može da drži olovku;
• pokazuje malo interesovanja za igru s ostalom decom ili obično izgleda pasivno;
• retko koristi fantaziju ili imitira kada se igra;
• veći deo vremena izgleda nesrećno ili tužno;
• ne pokazuje veći broj emocija;
• često ima problema dok jede, spava ili pri odlasku u toalet;
• ne razume dvodelne komande;
• ne izgovara ispravno svoje ime i prezime; ili
• ne govori o svojim dnevnim aktivnostima i iskustvima.
Poglavlje 7:
Razumevanje i
uključivanje dece
s invaliditetom
Viktor Pineda je rekao: Sva se deca razlikuju. Ona se rađaju u različitim obli-
„Svaka osoba na svetu cima i veličinama, i s različitim talentima i sposobno-
izgleda drugačije i ima stima. Svako od njih ima veštine i sposobnosti koje deli
različite ideje, iskustva, s porodicama i zajednicama. Ona takođe imaju mnogo
tradiciju i sposobnosti. toga da nas nauče ukoliko im samo pružimo priliku.
Naučio sam da ove Ovo poglavlje predlaže načine koje roditelji i nastavnici
razlike stvaraju nove mogu da razumeju i uključe veliki broj dece s različitim
mogućnosti, nove nade, oblicima invaliditeta.
nove snove i nova
prijateljstva.“ Sva deca su savršena upravo takva kakva jesu. Deca
(Iz „Radi se o mogu imati teškoća sa sluhom, vidom ili u kretanju i
sposobnostima!“, 2006, naša je odgovornost da obezbedimo da ona imaju alate
UNICEF i Fondacija koji su im neophodni da bi uspeli. Ponekad je lako videti
Viktor Pineda) da dete ima invaliditet, te njegove/njene potrebe mogu
lako da se razumeju. Ponekad dete može imati inva-
liditet koji nije lako uočiti, a njegove potrebe mogu se
teško razumeti. Bez obzira na to s kojim se teškoćama
dete može suočiti, škole moraju biti raspoložene da ih
prihvate, uključe i obezbede im instrumente koji su im
potrebni da bi uspeli. To podrazumeva pružanje pomoći
u „obezbeđivanju pomoćnih sredstava“ kao što je op-
rema koja se prilagođava njihovim potrebama.
Ovo poglavlje daje listu čestih oštećenja ili poteškoća

koje mogu biti rezultat različitih bolesti. Korisno je
razmisliti o teškoćama koje dete može imati zbog toga
što rešenja koja pomognu jednom detetu, često mogu
pomoći i drugoj deci i učenicima.
38
7. Razumevanje i uključivanje dece s invaliditetom
Vidljiv i nevidljiv invaliditet

U ovom poglavlju, govorićemo o vidljivom i nevidljivom invaliditetu.
Ne mislimo obavezno na to da li ih možete videti ili ne. Mi, u stvari,
prihvatamo neke oblike invaliditeta zato što su očigledni ili imaju
neku spoljnu manifestaciju. Na primer, ne možete videti gluvoću,
ali zbog toga što neke osobe koje su gluve ili sa oštećenjem
sluha nose slušni aparat ili koriste znakovni jezik, znamo da imaju
oštećenja sluha. Isto se odnosi i na osobe koje su slepe ili imaju
oštećen vid. One mogu nositi naočare, držati štap ili imati psa
vodiča. Mi prepoznajemo da ovi ljudi imaju određeni invaliditet. Ali,
šta je sa svim onim ljudima koji imaju skrivene oblike invaliditeta, a
koji su isto toliko razarajući kao i oni koje možemo videti? Pošto ne
možemo videti njihov invaliditet, da li ih je teže razumeti? Možemo li
im pomoći kao što bismo pomogli nekome u kolicima?
Oblici invaliditeta koji utiču na učenje i

pamćenje
Ovo mogu biti rezultati sledećih stanja:
• Disleksija;
• Diskalkulija;
• Poremećaji koordinacije u razvoju
• Poremećaj pažnje i hiperaktivnost
Dok školski program za decu treba da bude u što bliskijoj vezi s

nastavnim planom opšteg obrazovanja, mogu biti neophodne neke
promene i modifikacije. U nastavku su navedeni neki načini na koje
roditelji i nastavnici mogu pomoći deci sa specifičnim teškoćama u
učenju kako bi učili efikasnije kod kuće i u školi. Izabrane metode
moraju se zasnivati na pojedinačnim potrebama svakog deteta.
Dete, njegovi roditelji, i njegovi nastavnici moraju biti uključeni u

razvoj obrazovnog programa deteta da bi on odgovarao njegovim
pojedinačnim potrebama. Deci sa više od jedne teškoće u učenju
potrebni su programi koji odgovaraju svim njihovim potrebama.
39
Oštećenja: česti uzroci i rešenja

Oštećenje Česti uzroci poremećaja Rešenja i korisna pomagala
Pokretljivost Mišićna distrofija Ručna ili motorna invalidska kolica

Povrede kičmene moždine, paraplegija Dubak
Cerebralna paraliza Štapovi
Amputacija Proteze,
Spina bifida Pomagala za održavanje položaja tela
Polio Štake
Traumatske povrede mozga (TPM) Hodalice i hodalice sa točkićima
Mladelački artritis
Hromost
Vizuelna Katarakta Različite naočare
Osteroge Knjige na Brajevom pismu, Brajev
Albinizam red/tastature
Aniridia Uveličavajuća sočiva
Traumatska povreda mozga (TPM) Pomoćna tehnička sredstva
Koloboma Mobilni telefoni
Kortikalni vizualni poremećaji (Kvp) Pristup Veb stranicama
Glaukom Lična digitalna pomagala
Optička atrofija nerva Optički brojčanik
Optička hipoplazija nerva (Ohn) Softver koji prevodi tekst u govor
Retinopatija usled preranog rođenja (Rpr) Čitači ekrana
Nistagmus Elektronske knjige
Sluh i govor Otitis media (provodljiv gubitak sluha) Znakovni jezik, slušni aparati
koji je prouzrokovan: Slušni aparati
• Infekcijom uha Pojačivači zvuka (amplifajeri)
• Zauškama Budilnici s vibracijom
• Velikim boginjama Bezbedonosni vizuelni alarmi, alarmi
• Malim boginjama sa svetlima
• Tumorima mozga Teletekst i pejdžeri, tekstualni telefoni,
• Oštećenjima unutrašnjeg uha Relejski servisi i veb kamere
TV natpisi
SMS i ćaskanje preko Interneta
Govor Zamuckivanje Govorni komunikator
Afazija Vizuelni komunikator
Disartrija Komunkacioni softver
Disfonija Govorna terapija
Neurološki uzroci kao što su moždani Veštački grkljan (glasovna kutija)
udari, povrede glave, tumori mozga,
autizam
40
Načini da se pomogne deci sa

specifičnim teškoćama u učenju
Čitanje Za decu koja čitaju sporije ili kojima je čitanje teško, tehnika
„pratećeg čitanja“ može biti od pomoći. Deca čitaju slušajući
snimljene tekstove dok prate štampani tekst.
Deci koja čitaju ispod očekivanog nivoa, video materijal i filmovi

ili knjige u priči mogu dati opšte informacije koje ne mogu dobiti
iz štampanog materijala.
Deca koja imaju teškoću u čitanju rukom pisanog, sitnog ili

nagomilanog teksta mogu koristiti otkucane primerke u velikom
formatu. Materijali sa duplim razmakom takođe mogu pomoći.
Pamćenje Deca sa smanjenom sposobnošću pamćenja ili teškoćama u

hvatanju beleški mogu razmeniti beleške sa drugim detetom, ili
mogu snimiti lekcije ili zamoliti nastavnika za primerak beleški s
časa.
Deca s problemom kratkoročnog pamćenja mogu biti u

mogućnosti da razumeju matematičke procese, ali njihovi pro-
blemi se mogu pomešati s pamćenjem matematičkih činjenica.
Za ovu decu, tabela s činjenicama ili digitron biće vrlo korisni.
Slušanje Poezija, rima, pesme, snimljeni materijali mogu razviti memoriju

i veštine slušanja.
Pravopis Deca koja imaju teškoće s pisanjem reči mogu koristiti „rečnike
pogrešno napisanih reči“ ili kompjuterske korektore pravopisa.
Ispravnom pisanju decu treba podučavati koristeći izvestan broj
veština uključujući govor, glasno sricanje i pisanje reči.
Rečnik Rečnik i razumevanje jednog deteta može se poboljšati stvara-

njem ličnog fajla reči koje treba da nauče da koriste. „Veb
rečnici“ koji povezuju reči i ideje i drugi načini da se na pa-
piru povežu reči i ideje koje smo čuli ili pročitali, takođe mogu
pomoći. Rečnik ili tezaurus, koji odgovara obrazovnom nivou
deteta, izuzetno pomažu pri učenju reči, pisanju i čitanju.
41
Organizovanje Deci koja imaju teškoće u organizovanju vremena,

materijala i informacija može se pomoći na više načina,
uključujući:
• tih, uredan prostor za domaći rad;

• sat s alarmom;
• tekstove koje mogu obeležavati markerom;
• dnevnik domaćih zadataka koji će se koristiti i kod
kuće i u školi;
• uputstvo kako da se razviju veštine učenja; i
• lični dnevnik za pravljenje rasporeda u njihovom
radu.
Pisanje Deca koja pišu polako ili čiji je rukopis nečitak ili ima
mnogo izokrenutih slova mogu koristiti kasetofon ili
računar sa softverom za obradu reči za pisane radove
ili testove.
Deca koja ne mogu tačno da prepisuju, već im je

potrebna vežba u pisanju mogu dobiti pomoć od
nastavnika koji:
• ostavlja prostor neposredno posle svake reči, fraze

ili rečenice;
• obezbeđuje štampani materijal za one koji ne mogu
da prepisuju s table ili tačno pišu diktat;
• obezbeđuje listu reči u desnoj margini za levoruku
decu; ili
• obezbeđuje uveličan materijal za aktivnost „popu-
njavanje praznina“ za decu koja krupno pišu.
Govor Deci kojoj treba vremena da prime izgovorenu info-

rmaciju potrebno je strpljenje. Ona možda ne mogu u
potpunosti razumeti pitanja koja im se postavljaju, imaju
problema s pamćenjem informacija ili imaju pro-
blema da ispravno odgovore. Nastavnici treba ovoj deci
da daju dovoljno vremena za odgovaranje ili da obez-
bede pitanja u pisanom obliku.
42
Decu treba istovremeno podučavati i govornom i

pisanom jeziku koliko god je to moguće. Ilustracije u
knjizi treba koristiti kako bi se pokrenuo razgovor o
onome što se čita. Materijal koji se čita može se pret-
voriti u pisani rezime, mrežu reči koja povezuje ideje ili
kompjutersku prezentaciju.
Mi znamo da su sva deca različita – i da su sva deca

posebna. Ali, neka deca su posebna tako što njih, i
njihove porodice, prijatelje i nastavnike predstavljamo
kao da imaju teže izazove. Ipak, deca s invaliditetom
nude bogato iskustvo svojim vršnjacima iz razreda u
veštinama da slušaju, dele s drugim ljudima i budu
strpljivi s njima.
43
Poglavlje 8:
Bezbednost i zaštita
deteta
Deca s invaliditetom treba da budu bezbedna kao i sva druga deca.
Porodice treba da znaju o razlikama između pravih i zamišljenih
rizika, kao i kako da ih umanje.
Međutim, neka deca s invaliditetom se žale da im njihovi roditelji

nedovoljno dopuštaju da se snalaze ili kreću. Mnogi roditelji prete-
rano štite svoju decu, a naročito decu s invaliditetom. Prijatelji
i stručnjaci su im rekli da je bolje da ne dodiruju ili drže bebu u
određenom stanju, ili da malo dete s invaliditetom ne treba da
vežba. Istina je sasvim drugačija. Kao i svoj drugoj deci, deci s
invaliditetom treba pažnja, ali im je ponekad potrebna druga vrsta
pažnje nego njihovoj braći, sestrama ili prijateljima istog uzrasta.
Njima zaista treba stimulacija i veoma je važno raditi sa radnim
terapeutom koji vam može pokazati najbolje načine da pomognete
svom detetu da se pokreće i uradi vežbe koje su mu potrebne.
Bezbednost u kući
Ako su delovi vaše kuće opasni za bebu koja puzi ili deci koja se
igraju, obavezno stavite graničnike. Opasni delovi su šporeti i kami-
ni, balkoni bez ograda i stepenice (čak i niske stepenice). U nekim
zemljama, smatra se prekršajem ukoliko se na balkone, stepeništa
ili prozore, s kojih bi deca mogla pasti, ne stave graničnici. Mnoge
zemlje smatraju to za ozbiljan oblik zanemarivanja.
Povedite računa o tome da su podovi bezbedni za decu koja se

kreću. Električni kablovi, zavese i drugi predmeti kao što su lampe
mogu biti opasni i treba ih držati dalje od dečjih kreveta. Deca s
pomagalima na točkiće, uključujući i kolica, treba da imaju rampu
kako bi ušla u kuću ili izašla iz nje. Druga pomagala mogu pomoći
deci da se bezbedno kreću ili da sede, stoje ili leže u pravilnom
položaju. Morate pažljivo ispitati svu opremu da biste bili sigurni da
nema oštrih ivica ili komada koji će se slomiti.
44
Fotografija: World Vision Liban
8. Bezbednost i zaštita deteta
Opasna mesta uključuju

šporete i kamine,
O čemu još treba voditi računa balkone bez ograda i
stepenica. Dobre primere
Oprema treba da se prilagodi potrebama deteta, i za bezbednost u kući
to treba da uradi i stručno osoblje i da se vremenom mogu dati roditelji kao
menja uporedo s dečijim razvojem. što je ova ograda oko
šporeta.
Igračke za decu s invaliditetom sve su više dostupne
u prodaji, ali i vi možete praviti igračke za svoje dete.
Morate naročito voditi računa o tome da se igračke mogu
polomiti i povrediti dete, ili ih pak ono može progutati.
Treba da izbegavate i boje ako nisu „bezbedne za decu“
i nisu opasne ukoliko vaše dete stavi igračku u usta.
Ne ostavljajte dete samo na sofi ili krevetu s koga

može da padne ili da se uguši jastucima. Ne ostavljajte
plastične kese na krevet na kome se nalazi beba i ne
stavljajte perle i ogrlice na bebe. Druge opasnosti po
zdravlje vaše bebe i njegovu bezbednost su:
45
Opekotine: Kada držite dete u rukama, nemojte kuvati za

šporetom, podizati ključalu tečnost ili obavljati druge opasne
aktivnosti. Proverite da voda u kadi nije previše vrela za
dete. Proveravajte temperaturu rukom deset sekundi.
Pušenje: Nemojte pušiti u blizini svog deteta – ono će

udisati opasnije supstance od vas dok pušite.
Nekoliko saveta
„Sekundarni invaliditet je komplikacija koja se može pojaviti posle, i usled
prvobitnog invaliditeta. Vi, kao roditelji možete da ih sprečite. Na primer, dete s
dečjom ili cerebralnom paralizom, koje u početku ne može da hoda, postepeno
gubi normalan opseg pokreta zglobova na nogama. Skraćivanje mišića, koje se
naziva „kontrakturama“ sprečava da se noge isprave. Ovaj sekundarni invaliditet
može ograničiti sposobnost deteta da funkcioniše ili hoda čak više od prvobitne
paralize.
Većina kontraktura može se korigovati, ali za to može biti potrebno mnogo vre-
mena: Sprečite kontrakture pre nego što one nastanu!
Drugi sekundarni oblici invaliditeta mogu biti rezultat lekova za grčeve, korišćenja
štaka, loše podešenih proteza ili hiruških intervencija. Uvek potražite mišljenje
terapeuta i drugih stručnjaka pre nego što se odlučite za operaciju. Odvedite svoje
dete na ispitivanje potreba i potom ih redovno proveravajte.
Parafrazirano iz Seoska deca s invaliditetom, izdanje 2006. godine.
Zaštite svoje dete od zlostavljanja

Vi ste odgovorni za bezbednost svog deteta i njegovo
blagostanje. Pored preduzimanja mera za bezbednost
deteta, naročito je važna zaštita dece s invaliditetom od
zlostavljanja. Postoje četiri tipa zlostavljanja:
Reći detetu da ono neće Emocionalno zlostavljanje. Vaše dete ima pravo
nikada moći da obavi na poštovanje i dostojanstvo. Emocionalno zlostavljanje
određene aktivnosti ili da obuhvata nazivanje deteta pogrdnim imenima ili pričanje
nešto nauči predstavlja negativnih stvari o svom detetu. Nemojte kritikovati ono
oblik zlostavljanja. šta vaše dete može da uradi (čak i ako mislite da ono
ne razume šta govorite) u toku posete doktoru ili pri-
46
jateljima. Reći detetu da ono neće nikada moći da obavi

određene aktivnosti ili da nešto nauči predstavlja oblik
zlostavljanja. U porodicama gde nekoliko generacija živi
zajedno, važno je da sve generacije razumeju kako da
emocionalno zaštite dete, a da niko rečima ili postupci-
ma ne zlostavlja dete ili roditelje tog deteta.
Porodice moraju raditi zajedno kako bi deci s inva-

liditetom pružili svu emocionalnu podršku koja im je
potrebna. Na ismejavanje,
podsmeh ili grubost
U školi ili u igri, emocionalno zlostavljanje je još uvek nastavnici, roditelji i
vrlo često: na ismejavanje, podsmeh ili grubost na- deca moraju odmah
stavnici, roditelji i deca moraju odmah reagovati. reagovati.
Fotografija: M.E. Chatwin
Nekoliko saveta
Deci koja imaju smanjene sposobnosti korišćenja jezika ili govora biće potrebni
drugi načini da se izraze kako bi se mogla zaštiti dok učestvuju u društvenim
aktivnostima. Treba da podučite svoje dete da kaže ili napiše svoje ime, adresu
ili broj telefona, selo ili prezime u vanrednim situacijama ili ako se izgubi.
47
Vodite računa o tome Fizičko zlostavljanje uključuje agresivno ponašanje

ko se brine o vašem ili svirepost kao što je udaranje, štipanje, čupanje ili gu-
detetu, o stavovima ranje deteta kako bi se ono uplašilo, ili nedozvoljavanje
te osobe i ponašanju detetu da se kreće vezujući ili zatvarajući ga. Da bi se
vašeg deteta. Jasno dete osećalo bezbedno i da bi se razvijalo, potrebna mu je
im stavite do znanja zaštita od nepoznatih ljudi, školskih drugova, nastavnika
da nećete tolerisati ili članova porodice koji bi mogli da ih zlostavljaju. Ne treba
fizičko zlostavljanje ili da kažnjavate svoje dete fizički, na primer, udaranjem.
kažnjavanje. „Pozitivno roditeljstvo“ nagrađuje dobro ponašanje i mno-
go je efikasnije nego fizičko kažnjavanje. Na primer, ne
dozvoliti detetu da se jedan dan igra omiljenom igračkom
može njemu ili njoj pokazati da udaranje ili bacanje stvari
nije dozvoljeno.
Vodite računa o tome da znate ko se brine o vašem de-

tetu i njihove stavove o ponašanju vašeg deteta. Jasno
im stavite do znanja da nećete tolerisati fizičko zlostavl-
janje ili kažnjavanje.
Nekoliko saveta
Može biti teško znati kako će se ponašati deca sa sindromom nedostatka pažnje.
Ona mogu rizikovati da se popnu visoko na drvo, da stoje na šporetu ili da po-
kazuju ljutnju na neuobičajene načine. Kao rezultat ovih impulsivnih osećanja,
ona mogu doživeti nezgode ili njihovo ponašanje može naljutiti druge ili ih mogu
slučajno povrediti. Nažalost, ova deca su bila i vezivana za krevet ili drvo, ili čak
zatvarana u kavez. Nehumano postupanje kao što je ovo ne sme se tolerisati i
protiv je ljudskih prava dece. Ovoj deci potrebna su striktna ograničenja i čvrste,
ali prijateljske smernice od strane roditelja. Oni takođe treba da nauče da njihovo
ponašanje, koje nije bezbedno ili nije društveno, može imati ozbiljne posledice.
Oni takođe mogu da nauče kako mogu drugačije da izraze frustraciju.
Deca s invaliditetom Seksualno zlostavljanje. Veća je verovatnoća da

često misle da im niko će deca s invaliditetom biti seksualno zlostavljana nego
neće verovati, ali ih vi deca koja nemaju invaliditet. Ovo se dešava najčešće u
uvek morate pažljivo porodici deteta ili od strane najbližih prijatelja ili komšija.
slušati. Ukoliko morate da ostavite svoje dete, morate pažljivo
odabrati ko će se o njemu brinuti. Ukoliko se ponašanje
vašeg deteta menja, ili ako ono izgleda uplašeno, treba
to da shvatite ozbiljno i da preduzmete korake da ga
zaštite, menjajući i osobu koja se brine o njemu ukoliko
je to potrebno.
48
Deca s invaliditetom možda ne mogu da se suprotstave

ili izbegnu zlostavljanje. Ponekad dete s invaliditetom
ima potrebu za više pomoći oko zadovoljavanja
„intimnih ličnih potreba“ kao što je odlazak u toalet, i
ovo može dovesti do seksualnog zlostavljanja.
Detetu može biti teško da vam kaže šta mu se dešava,
a možda se i plaši da kaže zato što može izgubiti
usluge nekoga ko mu pomaže, ali ko ga, isto tako, i
zlostavlja.
U institucijama za decu ili sirotištima prisutna je visoka

stopa seksualnog i fizičkog zlostavljanja, ali i zane-
marivana i emocionalnog zlostavljanja.
Deca s invaliditetom često misle da im niko neće

verovati, ali ih vi morate uvek pažljivo slušati. Biti sam
i bez podrške predstavlja opasan faktor za seksualno
zlostavljanje; vi kao roditelji treba da imate kontakte i
podršku sa strane. Dete i njegovi ili njeni roditelji moraju
znati kome se mogu obratiti ukoliko posumnjaju na
zlostavljanje. Kvalifikovani socijalni radnik, zdravstveni
radnik ili grupa za podršku mogu pružiti pomoć. Treba
takođe razmotriti i mogućnost kontaktiranja s lokalnom
zajednicom, školom ili nekim ko je povezan u naciona-
lnim servisima ili međunarodnim organizacijama.
Zanemarivanje je često povezano s fizičkim zlo- Roditelji koji rade ne

stavljanjem pošto su rezultati zanemarivanja ponekad mogu, dok su odsutni,
opasni po život i zdravlje. Zanemarivanje deteta s satima ostavljati dete
invaliditetom može uključiti ignorisanje potreba vezanih samo bez odgovarajuće
za njegovu bezbednost, ali i ostavljanje deteta na duži nege.
period bez nege, ne menjati mu/joj posteljinu ili pelene,
ili bez hrane. Roditelji koji rade ne mogu, dok su odsu-
tni, satima ostavljati dete samo bez odgovarajuće nege.
Deca s invaliditetom koja se zanemaruju često dobi-

jaju rane zbog ležanja (pritiska) koje se mogu inficirati.
Roditelji koji moraju napuštati kuću, na primer, radi
posla ili odvođenja drugog deteta u školu, moraju se
posebno pobrinuti da negovatelj bude pouzdan i da
ne zlostavlja njihovo dete s invaliditetom. Ne treba da
ostavljate dete s invaliditetom da o njemu brinu druga
deca.
49
Poglavlje 9:
Kako pomoći
svom detetu da
bude uključeno i
poštovano
U ovom priručniku, sagledali smo mnoge aspekte života
deteta s invaliditetom, i kako vi, kao roditelji, možete
razumeti svoje dete, raditi s njim i brinuti se za njega.
U isto vreme, vi, kao roditelj bićete detetov zastupnik –
osoba koja brani njegova prava i blagostanje. U ovom
poglavlju, ponovo ćemo se pozabaviti nekim najvažnijim
porukama ovog priručnika upućenim vama, roditeljima.
Negativan jezik Upamtite da korišćenje negativnog jezika o nedostaci-

o nedostacima i ma i onesposobljenosti veoma utiču na decu. Važno je
onesposobljenosti razmisliti o jeziku koji svakodnevno koristimo u pre-
veoma utiče na decu. dstavljanju ljudi i proveriti značenje svojih reči i ideja u
vezi s njima. Roditelji, braća i sestre i ostali u zajednici
– posebno prosvetni radnici – moraju da zatraže od
govornika da osobe s oštećenjima ne obeležavaju često
uvredljivim frazama ili rečima.
Upamtite da je invaliditet rezultat barijera koje društvo

postavlja ljudima s oštećenjima. Osobe s oštećenjima
često ne mogu u potpunosti da učestvuju u društvu
zbog stava ostalih prema njima, ili zbog problema sa
okruženjem. Primer za invaliditet bio bi: dete s cerebral-
nom paralizom želi da peva sa drugima, ali je izostav-
ljeno zato što ljudi smatraju da ono neće moći da peva
u istom tonu. Moramo pokušati da „invaliditet“ tretiramo
kao problem s društvom, a „oštećenje“ kao medicin-
sko ili pojedinačno pitanje. Ovo nam pomaže da jasno
uočimo dva pitanja sa kojima se neko može suočiti, a
takođe nam pomaže da preduzmemo neophodne
50 korake kako bismo pronašli rešenja.
9. Pomozite detetu da bude uključeno ili poštovano
Nadamo se takođe da ćete prihvatiti pristup invali- Deca i odrasli s

ditetu „zasnovan na pravima“. Ovaj pristup zasniva invaliditetom imaju ista
se na Konvenciji Ujedinjenih nacija o pravima deteta prava kao svi ostali.
(CRC) i Konvenciji Ujedinjenih nacija o pravima osoba
s invaliditetom koje navode da deca i odrasli s invali-
ditetom imaju ista prava kao svi ostali. Ove konvencije
pokušavaju da osiguraju da osobe s invaliditetom budu
uključene u bilo koju aktivnost, zakone, programe ili
politike koji su razvijeni i koji ih se tiču.
Roditeljstvo se odnosi i na razvoj i na prilagođavanje. Najvažniji uticaj na

Kao roditelji naučićete nove veštine zahvaljujući brizi razvoj dece ima kvalitet
o svom detetu. Porodica može učiniti mnogo da utiče nege koju primaju.
na to kako se dete razvija, a najvažniji uticaj na razvoj
beba i male dece ima kvalitet brige koja im se pruža.
Roditelji, porodice i negovatelji najvažniji su za odgoj
dece, prenošenje svoje kulture i promene u društvu koje
će pomoći njihovoj deci.
Upamtite da diskriminacija može poprimiti mnoge ob- Ukoliko dete ima

like. Ona može uticati na mnoge osobe uključujući i invaliditet, zajednica
devojčice, decu s invaliditetom i etničke grupe. Ukoliko mora obezbediti
se radi o detetu s invaliditetom, zajednica mora pre- dodatne mere kako
duzeti dodatne mere kako obezbedila da se dete ne ono ne bi postalo žrtva
stigmatizuje ili ne postane žrtva diskriminacije. Osobe s diskriminacije.
invaliditetom mogu se čitavog svog života suočavati s
neodobravanjem od strane zajednice, pa čak i od svoje
porodice.
Zajednica koja ne radi sa osobama s invaliditetom ili Najbolje mesto za rast

ih ne podržava, nikada neće promeniti svoje stavove. i razvoj je porodična
Deca s invaliditetom su veoma često smeštena u insti- atmosfera.
tucije ili sirotišta. U nekim zemljama, roditelji se navode
da veruju da će njihova deca imati bolji život ukoliko
budu smeštena u specijalne institucije. Najbolje mesto
za rast i razvoj je u porodičnoj atmosferi, čak i ako ovo
znači život u kući s malom grupom drugih ljudi ili život u
maloj instituciji sa ličnom negom.
51
Ukoliko majka Svaka žena treba da ima zdravu trudnoću i majka treba
dobije odgovorajuću da preduzme korake kako bi svojoj bebi pružila najbolje
zdravstvenu negu u mogućnosti da raste i razvija se što je moguće bolje.
trudnoći, beba u razvoju Ukoliko majka dobije odgovarajuću zdravstvenu negu
je pod manjim rizikom od u trudnoći, beba u razvoju je pod manjim rizikom od
oštećenja. oštećenja. Žene u nekim kulturama imaju toliko mnogo
odgovornosti da jedva da imaju vremena za svoju decu.
Zbog toga što trudnice treba da izbegavaju teške kućne
poslove, odrasli muškarci i momci treba da preuzmu
neke od njih, kao što su proizvodnja i nabavka hrane i
pranje odeće u ovom važnom periodu. Ovo će u velikoj
meri zaštiti zdravlje i razvoj nerođenog deteta.
Fotografija: A. Montanari
Redovno posećujte Dok vaše dete raste i razvija se, možete mu pomoći da
zdravstvenog radnika razvije svoje sposobnosti. Nakon rođenja, vakcinacija
kako biste pratili je važna, i treba redovno da posećujete zdravstvenog
potrebe svog deteta. radnika kako biste pratili potrebe svog deteta. Članovi
porodice mogu raditi s radnim terapeutima i naučiti da
pomognu detetu s invaliditetom da vežba ili da se kreće
ili da stekne veštine.
52
Kad je to moguće, deca s invaliditetom treba da pohađaju Kad je to moguće, deca

školu. Nakon što ste pročitali ostala poglavlja ovog s invaliditetom treba da
priručnika, nadamo se da vi, kao roditelji, imate više samo- pohađaju školu.
pouzdanja da vaše dete koje ima invaliditet može i treba
da pohađa školu da bi se obrazovalo. Nadamo se da ste
shvatili da sva deca žele da razviju svoje mogućnosti.
Razmatrali smo to da ne treba uvek držati dete kod kuće,
u školi ili van nje zbog stida ili zbog toga što ga previše
štitite.
Postoji velika potreba da vi insistirate da vaše dete Insistirajte na tome

bude uključeno. Jednostavan pristup je najbolji, podiza- da Vaše dete bude
nje svesti nastavnika i školskih zvaničnika o pravu dece uključeno.
da budu uključena. Ubedite ostale roditelje da insistiraju
na tome da je obuka nastavnika neophodna. Možete
zamoliti međunarodne organizacije koje se bave obra-
zovanjem da pomognu. Treba da sprovedete praktične
ideje da vaše dete dospe u školu pre nego što konta-
ktirate s lokalnim ili većim organizacijama. Ponekad su
putevi loši, ili uopšte nema puteva, pa su deca koja ne
mogu da hodaju u neprilici.
L. Tabliashvili, adaptirano iz dela D. Wernera „Seoska deca s invaliditetom“, 2006.
53
Zajednica treba uvek Ukoliko nije moguće pohađati školu, porodica i zaje-
da pruži mogućnost dnica mogu pronaći način da deca s invaliditetom uče
osobama s invaliditetom kod kuće. Ona mogu imati određene uloge u zajednici.
da ispune odgovarajuće Na primer, ukoliko ne mogu da hodaju, ali vole da čitaju
uloge u društvu. ili pišu, mogu postati bibliotekari ili oformiti biblioteku
te zajednice ili raditi u obližnjoj kancelariji. Zajednica
treba uvek da pruži mogućnost osobama s invaliditetom
da ispune odgovarajuće uloge u društvu. Ukoliko dete
ne vidi, ono često može da nauči da svira neki muzički
instrument, da nauči Brajevo pismo i aktivno doprinese
životu zajednice.
Aktivnosti kao što su rad na farmi i baštovanstvo, važne

su u mnogim selima. Deca mogu naučiti da se brinu o
životinjama i bašti. Čak i deca koja su slepa mogu se
snalaziti napolju ukoliko roditelji povedu računa o tome
da budu bezbedna, na primer, uz pomoć ručki na ogra-
dama koje bi vodile decu. Dete u kolicima može raditi u
bašti ukoliko je zemlja izdignuta na viši nivo. Roditelji i
porodice često imaju vrlo kreativne načine da pomognu
svom detetu da učestvuje u svim aktivnostima, u kući
i van nje, u školi i na poslu; dete koje ima mentalno
oštećenje, ali je fizički jako, može naučiti fizičke veštine
kao što je muža krava i pomaganje u svakodnevnim
kućnim poslovima. Dete koje je fizički onesposobljeno,
ali ima brz i inteligentan um može više voleti da uči
mentalne i računarske veštine nego da pokušava da
sprovodi neke fizičke zadatke koji su mu teški.
Važno je da deca nauče Ipak, u svim slučajevima, važno je da deca nauče kako da
kako da vode računa vode računa o sebi i razviju veštine svakodnevnog života
o sebi i razviju veštine kao što su pripremanje hrane, održavanje kuće, komunici-
svakodnevnog života ranje s drugima i tome sl, čak i ako im je to teško.
Razmotrite mogućnost Vi, kao roditelji i članovi porodice, pružaćete najviše

povremene zamene zbog potrebne nege. Ponekad imate mnogo posla i možda
predaha u pružanju nege nemate dovoljno vremena da provedete sa detetom
(respite care) koje ima invaliditet i to za važne aktivnosti kao što
su igra i učenje. U tom slučaju, možete razmišljati o
predahu u pružanju nege. To vam povremeno pruža
priliku da na nekoliko sati vaše dete ostane s drugim
osobama kojima verujete. „Predah“ je sličan „odmoru“ i
54
daje roditeljima i porodicama priliku da dopuste ostalima

da pomognu oko deteta. Ponekad je možete organizovati
s komšijom u zamenu za druge usluge.
Roditelji i drugi članovi zajednice kao što su nastavnici,

mogu da obrazuju grupu i osnuju centar u zgradi
zajednice ili u nečijoj kući. Oni mogu koristiti centar kao
sastajalište gde će razmatrati kako da uključe decu u
veći broj aktivnosti, ali i da se smenjuju brinući o drugoj
deci jednom nedeljno ili češće. Igračke i knjige se mogu
sakupiti i čuvati za decu koja dolaze u centar, a nego-
vatelji će naučiti o potrebama svakog deteta. Ovo deci
pruža priliku da upoznaju drugu decu i negovatelje.
Molimo vas da prosledite ovu knjigu drugim roditeljima

i budućim roditeljima, članovima zajednice, kao što su
lokalni zvaničnici, i školskom osoblju, kao što su
nastavnici i direktori škola. Nadamo se da će naša
podrška i informacije koje vam dajemo biti od koristi
vašoj porodici i da će pomoći deci da budu uključena da
i ona mogu doprineti svojim porodicama i zajednicama.
55
World Vision International European Union Liaison Office
Regional Office 33 avenue Livingstone
Middle East and Eastern Europe 1000 Brussels
Ifigeneias Street 86 BELGIUM
2003 Strovolos, Nicosia Tel. +32 2 230 1621
CYPRUS
Tel. +357 22 870 277 United Nations Liaison Office
http://meero.worldvision.org 216 East 49th Street, 4th floor
or via: info@meero.worldvision.org New York, NY 10017
USA
International Liaison Office Tel. +1 212 355 1779
6 Chemin de la Tourelle
1209 Geneva
SWITZERLAND
Tel. +41 22 798 4183

World Vision je hrišćanska, razvojna i savetodavna oranizacija posvećena radu
sa decom, njihovim porodicama i zajednicama u cilju prevazilaženja siromaštva i
nepravde.
Uključite svu decu!

Uputstva za roditelje dece s invaliditetom
Urednica: Mary Ellen Chatwin, regionalna savetnica za zastupanje
Izdanje na engleskom jeziku objavio:
World Vision International
Regionalna kancelarija Srednji istok i Istočna Evropa
Ifigeneias Street 86, 2003 Strovolos, Nicosia
Cyprus
Izdanje na srpskom jeziku objavio:

World Vision Srbija / Crna Gora
Kraljice Katarine 127, 11000 Beograd,
Srbija
Izdanje na srpskom jeziku

ISBN 978-86-912783-0-4
Prava © World Vision International 2009
Sva prava su rezervisana. Ovaj materijal je zaštićen, a može se umnožavati na
bilo koji način bez nadoknade u edukativne svrhe, ali ne za prodaju.
Dizajn i priprema za štampu: Otar Karalashvili
Fotografija na koricama: Agnes Montanari
Prevod sa engleskog: Verica Rečević
Lektura i korektura: Milica Mima Ružičić-Novković i Elvira Bijelić
Više informacija o prevodu ove knjige i primerci engleske verzije mogu se dobiti
od organizacije World Vision Srednji istok i Istočna Evropa.
Regionalna kancelarija (gore navedena adresa).

Including All Children (Serbian)

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Including All Children (Serbian)

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Kako

Urednica: Mary Ellen Chatwin

• APD (Akcija za prava dece) serija „Kritičkih izdanja“ - (2001.)

Poglavlje 3: Roditeljstvo, kultura i razvoj deteta 15

Poglavlje 4: Prava dece s invaliditetom 19

Poglavlje 5: Razvoj i invaliditet:

Poglavlje 7: Razumevanje i uključivanje

Poglavlje 8: Bezbednost i zaštita deteta 44

Poglavlje 9: Kako pomoći svom detetu

Ove smernice ne propisuju pojmove koje treba ili ne

Jezik utiče na način na koji deca razmišljaju o sebi ili o

Većina ljudi želi da

Osnovno o čemu treba voditi računa je da treba koristiti

Oštećenja obuhvataju fizička, čulna, intelektualna ili

Invaliditet nastaje usled prepreka koje društvo post-

obuhvataju: Društvo je to koje stvara

Ograničenja funkcija ili funkcionalna

Treba, takođe shvatiti da neko s nekim oštećenjem ne

Naš pogled na invaliditet

Svako ima nešto što može ili ne može da uradi; mnogi

Pravilo 2 Nemojte iznositi pretpostavke o osećanjima neke osobe. Na

Pravilo 3 Nemojte obeležavati osobu kao „žrtvu“. Neko ko je nedavno

Pravilo 4 Nemojte pretpostavljati da ljudi s posebnim stanjima ili

Pravilo 5 Upamtite da ono što je „normalno“ vama, možda nije

Pravilo 6 Koristite jezik poštovanja. Reč „defekt“ se na žalost ponekad

Pravilo 7 Koristite jednostavan jezik. Jasnije je ako kažemo da neko

Kada razgovaramo s ljudima s invaliditetom, važno je da

Invaliditet: Invaliditet nastaje kao rezultat ograničenja koje društvo po-

Organizacije Ovo su lokalne, nacionalne i međunarodne organizacije koje

Organizacije Ovo su lokalne, nacionalne i međunarodne organizacije

Oštećenje: Oštećenje je fizičko, čulno, intelektualno ili mentalno dugotrajno

Ostali pojmovi koje čujemo ili

Akutno: Iznenadno i kratkotrajno. Akutno obljenje javlja se iznanada i

Prilagođavanje: Ovo su promene u datoj situaciji koje pomažu detetu.

Artritis: Ovo je medicinsko stanje koje prouzrokuje bol ili zapaljenje u

Ataksija: Ovo medicinsko stanje dovodi do teškoća s ravnotežom

Atrofija: Stanje koje dovodi do toga da organi slabe. Može ga

Ponašanje: Ovo je način na koji osoba obavlja određenje radnje ili

Hronično: Ono što napreduje. Hronično oboljenje je ono koje traje

Kontraktura: Ovo je medicinsko stanje koje smanjuje broj pokreta u

Distrofija: Ovo je slabost mišića koja se postepeno pogoršava. Uzro-

Spoljni faktori Ovo su fizički, društveni i kulturni elementi koji utiču na

Evaluacija: Posmatranje i proučavanje da bi se videlo koliko dobro

Nasledno: Nasleđuje se porodično ili biološki ili genetski. Ako

Higijena: Postupci ili radnje da se spreči bolest, naročito

Dečje: Odnosi se na bebe ili malu decu.

Infekcija: Ovo je bolest koju uzrokuju bacili (na primer: bakterije

Višestruki Ako se neko opisuje kao osoba sa višestrukim invali-

Princip Ovo je pravilo koje koriste organizacije osoba s invali-

Paraliza: Slabost mišića ili gubitak sposobnosti da se pokrene

Paraplegija: Paraliza ili gubitak pokreta obeju nogu koje uzrokuje

Progresija: Neprekidno menjanje. Progresivna bolest, na primer,

Rehabilitacija: Proces pomaganja osobama s invaliditetom da se na-

Zaostalo: Usporen razvoj. Mentalno zaostalo dete ne uči jednako

Pristup invalidnosti Politika i ponašanje koje se tiče dece s invaliditetom

Stimulacije: Glasovi, slike, aktivnosti, igračke, mirisi, dodir i sve ono

Terapija: „tretman“. Fizikalna terapija ili „fizioterapija“

Virus: Bacili koji su manji od bakterija i koji prouzrokuju veliki

Ako je dete rođeno s trajnim teškoćama u govoru, biće Na žalost, previše je

Kultura i stavovi roditelja prema

Kultura bitno utiče na fizičku sredinu – tip kuće u kojoj

Ne treba zaboraviti da je kultura „dvosmerna“: roditelji

Jedan primer: bebe obično počinju da puze negde u

Roditelji, porodice i negovatelji najvažniji su za odgoj