Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword or section
Like this
21Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
B) Neoplat i Umet, Ist Umet Kao Humanist Disciplina Manrizam i Barok, Trident Ski Sabor, Drus Ist Pozicije Seicenta, Bolonjska Akademija i Karaci, Karavadjo

B) Neoplat i Umet, Ist Umet Kao Humanist Disciplina Manrizam i Barok, Trident Ski Sabor, Drus Ist Pozicije Seicenta, Bolonjska Akademija i Karaci, Karavadjo

Ratings: (0)|Views: 805 |Likes:

More info:

Published by: Džo Kornjača Od Princeze on Jan 18, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

02/18/2013

pdf

text

original

 
Neoplatonizam i umetnost
Bodinovo predavanje
Postoje tri odvojene celine, tri grupe problema, tri istorijska i geografska segmenta.1.Misao Platona, izvorna.
2.
Grupa mislilaca II i III veka. Centralna ličnost je Plotin. “
Corpus hermeticum
”-zbir delačiji su autori različiti pisci II i III veka. Njihova su imena često mešana sa ličnostimamitskog porekla-Hermes Trismegistos. Sve do XVII veka se smatralo da je ovo delonastalo u staroj eri, čak pre Platona. Ova greška je u renesansi omogućila da se platonoveideje tumače kao neka vrsta proročanstva u hrišćanskom ključu. (Simbioza hrišćanstva i paganskog učenja.) Tokom celog srednjeg veka je bio poznat spis anonimnog grčkogfilozofa, identifikovanog kao Dionizije Areopagit.3.Neoplatonizam XV vekaCentralna ideja koja je zajednička svim platonočarima, prisutna u svim oblicima maišljenjaneoplatoničara je
ideja o dva sveta
. Ova ideja je stara koliko i ljudska misao.-pojavni svet- svet čula-nadčulni svet, onostraniOsnovna neoplatonistička teza je da je pojavni svet samo odraz onostranog. Svet ideja jestvaran. Ideje su arhetipovi (praoblici). Pojavni oblici ovog sveta su odraz arhetipova. Svetideja je večit, savršen i nepromenjiv, dok je svet dostupan čulima nestvaran, lažan i podložan promenama. Duša je ono što čoveka vezuje sa svetom ideja. Duša je zarobljena u telu.Rođenje je pad duše u telo, telo je tamnica duše. Ideja pada-
descensus
ima kontrast u idejiuspona-
ascensus
. Prirodno stanje duše je da želi da se spasi iz tamnice i ponovo se vrati svetuideja. U “Gozbi” Platon ističe ljubav- Eros kao put kojim se dva sveta objedinjuju. Ljubavčoveka ka lepoti je suštinska težnja ljudske duše ka svetu ideja. Platonističke ideje se najvišesreću u ljubavnoj poeziji. Po platonistima ljubav prema lepom ljudskom telu vodi čoveka prema ljubavi, a ta ljubav vodi prema moralnoj lepoti-intelektu. Krajnji cilj je ljubav premasamoj ideji lepote. Platonisti smatraju da su “lepo” i “dobro” isti termini. Odnos između dvasveta je ilustrovan čuvenom Platonovom metaforom o pećini. Život ljudi je izjednačen saživotom zarobljenika u pećini. Oni su lancima okovani za zid, pa zato stalno gledaju kaunutrašnjosti pećine. Iza njihovih leđa je zapaljena vatra, koja pravi senke na zidu ispred. Onivide samo te senke. To je realnost sveta, jedan od tih zarobljenika, koji simbilizuje filozofa, seoslobađa iz lanaca i izlazi iz pećine na svetlost dana. Tog trenutka pravi bolan izraz lica,izašavši iz večitog mraka na svetlost dana- vidi prave stvari. Vrhunac sledi kada shvati dastvari napolju takođe bacaju senku, jer postoji drugi izvor svetlosti- sunce. Oslobođeni čovek izšao je iz materijalnog sveta napolje u svet ideja. Gleda u sunce što je samo ideja lepog- Bog.Tumačenje odnosa dva sveta u okviru neoplatonizma Naginjanje asketizmu, samoodricanju- naglašava onostrani svet. Duša i telo nemaju ništa jedno sa drugim. Smrt je željena jer oslobađa iz okova materije. Naglašena je inferiornostsamog maerijalnog sveta. Verzija koja je iskazana u “Fedonu” (tema dela je poslednji skup pred Sokratovu smrt). Naginjanje vrsti estetskog uživanja i uvažavanje zemaljskog sveta, koji je lep i dobar većzbog toga što je verna kopija sveta ideja. Lepota ovozemaljskog sveta je ono što dušu vodi iuzdiže ka svetu ideja i ka lepoti sveta ideje, ljubavi, ka samoj ideji lepog. Proces u kome seduša uzdiže ka svetu ideje je nagao, trenutni uspon, ekstaza. Ova tendencija je produktivnija, jer dolazi od ovozemaljske lepote. Ona odbacuje asketizam i predpostavlje obrnuto- da jeviđenje vrednosti i vrednovanje uslov da bi se stiglo do sveta idee. Naš organ oko, otvaraunutrašnje oko ka vrednosti sveta ideje.
1
 
Platonizam koji je oživljen u prva tri veka nove ere je koliko filozofski, toliko religijski.Plotin je razradio osnovnu platonovu shemu, pretvarajući je u složenu hijerarhiju bića- nesamo dva sveta, na čijem kraju stoji ključni filozofski pojam nus (jedno), božanski um.Procesom emanacije sve nastaje. Ključno je da proces nije jednostavan- on ide ne samo od bića ka ništavnom, već i odozdo na gore. Čovek se nalazi u sredini, kao slobodno biće i imamogućnost izbora, što je najznačajnije.Zašto je Plotinov platonizam od svih platonističkih učenja bio najkompatibilniji sahrišćanstvom?Zato što hrišćanstvo deli osnovnu postavku platonizma- podelu na dva sveta. Razlika izmeđuPlotina i Platona je bila ključna stepenica, koja je neoplatonizam prvih vekova povezala sahrišćanstvom. Bez obzira na postojanje dva sveta kod Plotona nema objedinjavajućeg principa. To je kod Plotina nus- um.Oživljavanje platonizma traje kroz čitavu istoriju evropske kulture. U srednjem veku – opatSiže. Pravo oživljavanje tek u XV veku u Italiji.Platon-Plotin-Dionizije Areopagit-Johan Skot Eurigena-Opat SižeKljučna kategorija Plotinove misli je pojam
 jedno
.Postoji hijerarhija, a ne dihotomija jer i najniža stvar učestvuje u ideji. Stvaranje sveta poPlotinu je proces emancije božanske svetlosti. Osnovna postavka je podela na svet ideja i svetčula. Oblici i forme stvari ovozemaljskog sveta su:a)odraz u ogledalu sveta ideje
 b)
sa druge strane su put kojim se ljudska duša izdiže do sveta ideja. Put kojim se ljudskaduša izdiše je angoški pokret, tj. prelaz iz nižeg u viši svet. Ostvaruje se putem čula, to je per sensibilia, putem čula uspinje se ljudski um. U okviru tog sveta čulo vida je privilegovano, kao i oko kao organ.
Corpus hermeticum
Zbirka od petnaest dijaloga, hermetičke prirode. Autori su najverovatnije Grci. To je sinteza popularne filozofije, platonizam, stoicizam sa popularnim hebrejskim i persijskim. Spissadrži; astrologiju, okultne nauke, moći bilja, dragog kamenja, izradu talismana i slično.Ključni problem je njegovo datovanje. U renesansi se verovalo da je spis nastao u staromveku, čak pre Platona i Homera. Po renesansnom shvatanju, corpus-egipat-klasična Grčka-hrišćanstvo. Ovo je omogućilo da se spisi čitaju u obrnutoj perspektivi, da prorokuju rođenjemesije. To je imalo velike posledice, npr. sibile na svodu sikstinske kapele (one su predskazale dolazak Hrista). To odjašnjava pojavu paganskih božanstava u ikonografijirenesanse. Fičino je pre Platona i Plotina preveo
Corpus Hermeticus
po nalogu LorencaVeličanstvenog.Fičinova “Akademia Platonika” u vili Koređi (Mediči). Kultu Platona u renesansi doprinose još neki činioci: boravak grčkih i vizantijskih mislilaca u Italiji 1438/9 na saboru u Ferari iFirenci. Među grcima je bilo humanista, najvećih poznavaoca Platona. Oni iz prve ruke prenose interes za humanističke studije. Visarion je primio katoličku veru i postao kardinal.Osnivač je velike kolekcije grčkih rukopisa na zapadu. Jovan Artiropolus, Izidor Solunski,Grigorije iz Trebizunta, Teodr Gaza, braća Laskaris. Ovi grci omogućili su zapadu da seupozne sa izvornim delom samog Platona.Akademija je bila nefornalna, pre skup prijatelja samog Fičina. “Filozofske gozbe” održavanesu sedmog novembra na Platonov rođendan.MarsilioFičino (1433-1499) je sin ličnog lekara Kozima de Medičija. Najveći deo života je bio Lorencov savetnik. 1463. počinje da prevodi Platona. To mu je životno delo. “TeologijaPlatonica”. “De hristiana religione”. Sam termin “Platoničarske teologije” ukazuje na spoj
2
 
 paganskih učenja i hrišćanstva. Piše komentar na Platonovu Gozbu “In conuivium platoncomentarius”. Nakon Platona prevodi Plotinove Eneade i piše komentar na njih.Piko dela Mirandola je imao zapanjujuće obrazovanje. Najznačajniji je poznavalac hebrejskefilozofije mistike (kabale). Najznačajnije delo “De homnius dignitatem” i “Heptalus”-komentar Gozbe.
Istorija umetnosti kao humanistička disciplina
Termin humanisimus je skovao nemački pedagog u XIX veku (reforma školstva). On je znaoda je problem u vezi sa izučavanjem klasika (klasici- autori koji imaju ulogu u obrazovanjumladih- etimološki). Reč humanista, l’umanista nastala je u Italiji u kvatročentu. Ovim pojmom označavan je nastavnik u kvatročentu koji je predavao studia humanitas- zbir znanjakoji se bave bave proučavanjem klasičnih znanja (Ciceron). U terminu
pjιδειj
označavan jeideal poznavanja sedam slobodnih disciplina (potpuno kružno obrazovanje)
-
κνlιoζπειj-
en- ciklo- pedia- kružno obrazovanje.Ovo kružno – potpuno obrazovanje podrazomevalo je upućenost u
septem artes lideralesTriviumquadrivium
GramatikaaritmetikaRetorikageometrijaDijalektikaastronomijamuzika
Obrazovanje slobodnog čoveka koji je poznavao svih sedam disciplina razlikovalo ga je odvarvara (humanitas-barbaritas). Cilj je bilo formiranje slobodnog čoveka. Obrazovanje je tošto čini čoveka slobodnim- znanje pruža slobodu.U Italiji trečenta i kvatročenta oreol obrazovanja bilo je proučavanje klasičnih autora.Italijanski renesansni edukativni sistem podrazumevao je čitanje, proučavanje, tumačenjeklasičnih spisa. Centralno mesto italijanskog humanizma zauzimao je literarni pravac.Renesansni humanizam je vremenski i prostorno jasno lociran u Italiju XIV i XV veka. UXVI veku on postaje internacionalan. stavljanje znaka jednakosti između humanizma irenesanse nije opravdano.“Humanista je čovek koji poštuje tradiciju, ali ne priznaje autoritete”; “Sa humanističke tačkegledišta dela ljudskog uma nikad ne zastarevaju”, E. Panovski.Za humanistu prošlost nije ono što je prošlo.Istoričar umetnosti je zapravo humanista čiji su predmet izučavanja umetnička dela kao proizvod ljudskog duha. Izučavanjem umetničkog dela najbolje se prodire u ideju epohe kojase proučava, ali umetničko delo je pre svega proizvod ljudskog duha. Cilj istoričara umetnostine treba da bude scientia već eruditio. Scietia je cilj, a eruditio je proces sticanja znanja koji jesuština.
Teorije umetnosti renesanse i ranog baroka
Humanizam (studia humenitas) je označavao skup znanja. U XV i XVI veku obrazovani ljudisu smatrali da je obrazovanje ono što razlikuje slobodnog čoveka sa jedne strane od roba, a sadruge od varvarina. Slikarstvo nije imalo svoje mesto u studia humanitas.
 Dignitas
– je ustudijama u XVI veku čest pojam. Koja je grana umetnosti na višem tlu. Artes liberales-slikarstvo je smatrano za zanat, ane za sposobnost koja je po rangu izjednačena sa ostalimaslobodnum umetnostima.
 Imitatio
(grčki ekvivalent je mimezis) – ovaj termin je nasleđen izantike. Pošto likovna umetnost nije imala svoju teoriju, ona je trebala da dobije teoriju koja
3

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->