M I K E L A N Đ E L O
1.Mikelandjelo-pregled2.Mikelanjelo i neoplatonizam3.Sikstinska kapela4.Kapela Paolina5.Kapela Medici6.Grobnica Julija II7.Strasni sud8.Kasna Mikelanjelova skulptura.Mikelandjelo-pregled 1475-1564Od 1488 pohadja skolu
Domenika i Davida Girlandaja
.Uskoro odlazi kod Lorenca Medicija, koji jeu vrtu Svetog Marka drzao vrstu umetnicke Akademije.Tu su bile izlozene anticke i nove skulpture, amladi vajari radili su pod nadzorom
Bertolda di Djovanija
-konzervator i restaurator antickihspomenika koje su prikupili Medici.Tu je M bila dostupna sva kultura kvatrocenta /nauka,umetnost iliteratura/.Mikelandjelo shvata svet plasticki-u svim oblastima umetnosti on je samo skulptor..................Borac je za politicke ideje.Njegova umetnost je posvecena postavljanju coveka-gradjanina......Kod Lorenca izucava spomenike i fragmente anticke mermerne skul.Cesto je posmatrao
Mazacova
dela u santa Maria dela Karmine.M bio okruzen duhovnom atmosferom humanizma ineoplatonicarskim idejama i Danteovom misli.Ovde radi glinene statue i glavu
Fauna
odmermera.Interesuje se za antiku, a u crtezima prelazi na monumentalni stil Djota i Mazaca,vidljivi su iuticaju severnih gravera.Radovi u Firenci 1475-1494Vecina njegovih ranih radova sakupljjena je u Casa Buonarotti i pripojenoj Galeriji.U njima se viditeznja ka prevazilazenju kvatrocenta.
Bitka kentaura
/pogledaj neoplatonizam/Duboki reljef pun pokreta i plasticne smelosti, zgusnuta masa nagih figura izvijenih tela.Osecajherojske velicine.Najveca paznja je na diferenciranju Kentaura i Lapita
daje izrazajnu bitku, ljudskumoc, dramatiku.Tehnika nezavrsenosti dominira celinom, ali to je ovde jos na intuitivnom nivou.M je od pocetkaosecao moc koja se razvija iz nedovrsene povrsine i naznacenih figura.Mozda je podsticaj dobio od
Bertodove
Bitke kentaura
.M interesuje samo ljudsko telo, a ne prostor i pejzaz.Vazari i Kondivi pominju Policijana kao izvora inspiracije za ovu klasicnu temu.Ovo je reljf izuzetne tehnicke i ekspresivne zrelosti.Umetnik je zainteresovan za raznovrsnost formekoju nudi zapletenost golih figura.Podseca na prednje strane
rimskih sarkofaga
.Postoji hipoteza outicaju dela klasicne inspiracije umetnika iz druge polovine XIII veka, a narocito
Nikole Pizana
.
Madona della scala
-pogledaj predhodno u neoplatonizmuOvde je meko razradjena povrsina, reljef je zasnovan na nijansama skiocato bareljef Donatela, ali jedva naznacen, gotovo ravan.Madona je data u profilu, mladenac je smiren.Preuvelicane proporcijesumorno naznacenih puta pri vrhu stepenica, i prisutna nedovrsenost-najpoeticnija manifestacijaduhovnosti koja se razvija iz svakog njegovog dela.Madonino lice je nesumnjivo klasicne inspiracije i figura dominira pravougaonim poljem.Jedino rukenisu dobro proporcionisane.Na njenom licu prisutna je melanholija-osamljenost sto je cesto u Mstvaralastvu.Drugi problem koji resava je draperja.Vazari za njega kaze da nastoji da oponasaDonatelov manir, i to je uradio tako dobro da reljef izgleda kao da je Donatelovo delo, s tim sto imavise ljupkosti i sigurniji crtez.Ovo delo je briljantna interpretacija ne samo Donatelove umetnosti, vec ifigurativne tradicije rane renesanse, a narocito slikarstva Mazaca.
1
Bozanstvo prirode, zastitnik pastira i seljaka. Kasnije je izjednačen sa grčkim panom. On je proročko bozanstvo. Fauni – sumski i poljski demoni, imaju rogove i noge jarca.
2
Vitesko pleme/grcko/,najvece junastvo pokazali su u borbi sa kentaurima,uvek se istice njihova izuzetna snagaI vitestvo.Tek iz kasnijih predanja poznata je prica o porazu,koji im je naneo Herakle.1
U figurama putti-ja koji se penju na stepenice M je primenio non finito.verovatno nastala od Donatela, pa ipak interpretisna na veoma razlicit nacin, cisto skulptoralni nacin, bez namere da imitira iliintegrise ekspresivne mogucnosti slikarstva, sto je karakteristicno za delo Donatela.1492 umire Lorenco Velicanstveni/1449-1492/, M se vraca u svoj dom.Dela iz tog perioda sunestala.Zna se o velikom mermernom Herkulu, koji se ne moze identifikovati/zaobilaznim putemstigao na dvor Fransoa I/.Drveno
Raspece
izradjeno za crkvu San Spirito, po modelu mladica koji je zaista umro u tommanastiru.To je mladalacka forma bez zrelih formi/nesigurna identifikacija/.Datuje se u 1494 godinu, pre M odlaska u Bolonju.To je najranija puna skulptura Mikelandjela.Na tabli na krstu je natpis izJovanovog jevandjelja-
Isus iz Nazareta kralj Judeja
.Napisan je na hebrejskom, Grckom ilatinskom.Rec je napisana sa desna na levo/objasnjava se cinjenicom da je M bio levak/.U blagimkrivinama tela, sto se veoma razlikuje od njegovog poznog stila, kriticari su videli
Leonardov
uticaj.1494 odlazi u Veneciju/na vlast u F dolazi Savonarola/, pa u
Bolonju
, gde radi tri statue za grobnicuSvetog Dominika po narudzbini Djovani Franceska Aldovardinija.Radi ih 1494/5.Ovde ostaje samogodinu dana.
Sveti Prokul, Petronije i Andjeo sa svecnjakom
pokazuju klasicnu ravnotezu, glatkost povrsine i plasticnu modelaciju draperje.
Mikelandjelo uspostavlja izuzetan interpretivan odnos sa umetnickom kulturom proslosti, kojakarakterise njegova rana dela.Figura svetg Prokula, namrsteni mladi svetitelj je dragoceno predvidjanje lika kolosa iz galerije Akademije u Firenci-David.U Prokulovom liku su neki prepoznaliautoportret 15-godisnjeg M.Figura Petronija je pozivanje, podsecanje na skulpturu ranog XV veka odDonatela do Jakoba dela Kverce.Andjeo koji drzi svecnjak-meko modelovane forme ukazuju nadelikatnu cistotu Luke dela Robija.U Bolonji se upoznao sa radovima Kverce, sa njegovim snaznim pateticnim stilom sa goticko-klasicnim uticajima.Pod njegovim uticajem M figure postaju nepokretne i nezgrapne-imaju primitivnost starohriscanske skulpture.M ne moze da nadje ravnotezu izmedju kvatrocenta i klasike.1495 vraca se u Firencu.Za brata Lorenca Medicija-Lorenca di Pjerfranceska radi
Zaspalog Amora
.Taskulptura je kasnije prodata kao anticki original kardinalu Riariju di San Djordjo.Rim 1496-1501U Rimu dolazi u kontakt sa antickim delima.Usmerava svoju umetnost ka ravnotezi ,harmoniji idubljoj lepoti.To je njegov
najklasicniji period
./tumacenje neoplatonicarsko/.
Bahus
je prva statua koju je izradio u Rimu u mermeru, po porudzbini bankara Jakopa Galija.To jedelo sa mozda najvise klasicistickih uticaja-i u temi i u materijalu i tehnici.Tada je bila omiljena bronza.Uspostavlja klasicnu ravnotezu u stavu ruku i nogu, leva ruka potisnuta je unazad, pa je uravnotezi sa desnom izbacenom nogom.Formalna lepota tela, savrsenstvo lica.Pored nogu mu je malisatir koji mu krade grozdje.Ova statua je zavrsena u svakom detalju, nasuprot njegovom principu nedovrsenosti.Prisutni su uticaji
pozne antike
, rimsko-helenisticke umetnosti, vide se u vijugavosti linije i izpoliranim povrsinama.Bahus ima pijani izraz lica, istaknut jos vise grimasom satira.Statua ima tihu, unutrasnju, skrivenumelanholiju, poetsku napetost.Ova skulptura nema jedinstvenu tacku posmatranja., ali ce kasnije svojeskulpture pokusati da svede na jedinstvo prednje povrsine.To vec pokusava u sledecem delu.
Pieta
Ovim delom zavrsava svoj Rimski period.Ovde je dostigao zrelost i perfekciju.Ova gurpa je prvobitno bila namenjena kapeli francuskog kralja pri Svetom Petru.To je prva statuarna grupa nove evropskeumetnosti-ona je ovaplodjenje duha zrele renesanse-klasika cinkvecenta.Ova tema u figurativnim umetnostima predstavlja najdublju manifestaciju unutrasnjeg bola, ali je M po prvi put drugacije obradjuje.On daje suzdrzani, nemi, sustinski, materinski bol, skriven u neznomobliku Madone i mrtvog Hrista.Neiskazana neznost obasjava njeno lice.Ona je ovde mlada zena, cija je tuga jedino naznacena pokretom ruku.
3
Ove figure su uklopljene u kompleks spomenika koji je zapoceo fra Guljetino iz Pize 1267,po projektu N.pizana,dva veka kasnije na spomeniku radi Nikola del arka-1 andjela sa svecnjakom2
M resava problem ranorenesansne skulpture-spajanja u celinu zene u cijem krilu lezi odrastaomuskarac.Hristovo telo je nesto umanjio, a istakao je draperju Madonine haljine, koja ujedno cinikontrast prema Hristovom nagom telu.Kompozicija je piramidalnog oblika, sto nije karakteristicno zato vreme, osim kod
Leonarda
.Ovo je vrhunac ravnoteze kod M-harmonija osecanja i stavova iklasican zavrsetak, prefinjen i savrsen u celini i u svakom detalju.Celom grupom vlada bezgranicnaljupkost i osecaj patnje izrazen krhkoscu stavova.II Firentinski period 1501-1505U Firencu se vraca ovencan slavom.Medici su proterani i zavedena je republikanska vlast.InvazijaSarla VIII, nespretna vladavina Pjera di Medicija, Firenca gubi nezavisnost-I republika 1494, IIrepublika 1498.
David
1501-1504Po nekim kriticarima izrada ove skulpture je razlog njegovog povratka u Firencu, kada je saznao da jenjegov zeljeni blok najzad dobio namenu od firentinske Sinjorije-da predstavi simbolicno oslobadjanjeFirence od tirenije.Prvobitno je David bio smesten ispred ulaza u Palaco Vekio, po odluci posebno zato sakupljene komisije. Na njoj se vidi poslednji odraz realizma kvatrocenta, ali i klasicne tendencije,a novo je napregnutost iuznemirenost/od tada osobeno za M/.Ovaj David se razlikuje od predhodnih, koji predstavljajutrenutak trijumfa.M bira dramatican momenat-koncentracija volje i snage pred napad.Zato je ovajDavid drugaciji-njegovi misici su napregnuti, on je siguran u sebe, ali i uznemiren.Ovde nematradicionalnih atributa.Proporcije su gigantske.To je lik renesansnog coveka,svesnog svoje snage i mogucnosti.M ide i van ove herojske koncepcijeka necemu humanijem, intimnijem.Iako se David cini kao produzetak anticnih stremljena/kod Bahusa preko Piete/, u obradi tela, studijeakta i ravnotezi kompozicije, celina ipak cini novu sintezu profila glave sa frontalnoscu tela, dubokaigra senki na grudima, kriva linija desne ruke, su novi elementi u tradicionalnoj klasicnoj formi.Postojiizvesna nasavrsenost proporcija.-previse je razvijen gornji deo u odnosu na nize delove.Prevelika paznja je posvecenja obradi desne ruke na ustrb ostalih delova uopstenije obradjenjih.Izuzetna jeizrazajnost samog lika odlucnost, usresredjenos, herojska odredjenost.Iz istog perioda postoji i mali model Davida u bronzi radjen za Piera de Ruena/danas u Napulju/, ali gasvi kriticari ne pripisuju M.Skulptura je uradjena u bloku kamena na kome je vec radjeno, ali bezuspesno, od strane dvafirntinska skulptora Agostina di Duca 1462-5 i Antonia Roselina 1476.M na njoj radi preko dvegodine.Kada je skulptura bila gotova komisija u kojoj su bili i Leonardo, Boticeli, Filipino Lipi iPerudjino, odlucuje da je smesti kao simbol slobode i nezavisnosti ispred ulaza u Palatu Vekio, koja jesediste firentinske civilne vlade.1875 on je premesten u galeriju Akademije u F,a na njegovo mesto je postavljena mermerna kopija.
Madona iz Briza
Danas je u Notr Dam u Brizu.Piramidalna linija Piete, sada postaje vertikalna.Duhovni intenzitet jeuzdignut nepokretnom kontemplacijom, a lepota Madoninog lika postaje »svetija«.Oseca se ljudskaneznost koja omeksava kompoziciju.Mladi Hrist je izmedju njenih kolena/originalan detalj/, majcinaruka sa ljubavlju drzi sina.Osnovni utisak-svecana uzvisenost .Mladenac je prevelik u odnosu na Madonu, narocito glava.Ova skulptura je verovatno uradjena za ?oltar u Sijenskoj katedrali, 1506 odneta je u Briz.Precizna identifikacija ovog dela je nesigurna, jer iKondivi i Vazari govore o takvoj skulpturi u bronzi.Po prvi put se ova skulptura pominje u
Dnevniku putovanja
1521 Albert
Direra
.Po cistoti koja podseca na alabaster, izradi lica i izradi draperje bliska je Madoni iz Vatikanske Piete.
Tondo Taddei
To je mermerni reljef.Predstavljeni su Madona, mali Hrist i Jovan.To je omiljena tema u XV veku, ali je M drugacije interpretira.Daje jak kontrast plasticnih masa, u suprotnom pravcu postavlja telaMadone i Hrista.Daje kruzni aranzman grupe.Neki detalji su potpuno nezavisni, a kompozicija je timedobila izrazitu ekspresiju./pogledaj neoplatonizam/.
Tondo Pitti
To je mermerni reljef nastao oko 1504-5, za Bartolomea Pitija.Predstavljena je Bogorodica sa malimHristom.Tehnika izrade slicna je predhodnom tondu, kao i tema.Figure izrastaju iz pozadine skoro kao
3
Search History:
Result 00 of 00
00 results for result for
p.
Recommended
More From This User
Notes
Load more
