Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
27Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
H) Barok-Karavadjo i Karaci

H) Barok-Karavadjo i Karaci

Ratings: (0)|Views: 3,182 |Likes:

More info:

Published by: Džo Kornjača Od Princeze on Jan 19, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/05/2014

pdf

text

original

 
1.Uvod u baroknu kulturu/Bodin/2.Karavadjo/Predavanja,Hibard,Vitkover/3.Anibale Karaci/literatura:Posner,Vitkover/4.Bolonjski akademizam/Vitkover/5.Bolonjski slikari u rimu i rani barokni klasicizam6.Visoki Baro
1.U v o d u b a r o k n u k u l t u r u
XV vek je vek koji hronoloski obuhvata najveci deo renesanse.To je stilsko razdoblje koje je unutar sebe definisano.XVI vek nije jasno defenisan-manirizam je problematican u smislu datovanja.Cinkvecento jenajkompleksnije stolece kada se radi o razvoju evropske umetnosti, iz vise razloga.Jedan od razloga jesto on obuhvata tri stilska pravca-visoku renesansu, manirizam i pojavu baroka.Ove pojave ce bitiveoma bitne za potonju istoriju evropske umetnosti.
1
Postoje dve kulminacione faze u istoriji umetnosti XVI veka.Prva obuhvata pojavu visoke renesanse i pojavu manirizma, a druga se odnosi na zavrsetak manirizma 1580 i dolazak Karacija i Karavadja uRim. U XVI i XVII veku desile su se kljucne stvari za razvoj celokupne evropske umetnosti. Odtrenutka kada dolazi do razgradjivanja visoke renesanse, u poslednjoj deceniji XV veka, u deluvelikana renesansne umetnosti-Mikelandjela i Rafaela sadrzana je i kulminaciona tacka renesanse izrno njenog propadanja, razgradjivanja-ono sto ce posluziti kao osnova za stvaranje novogumetnickog jezika-manirizma.1520 je simbolicna godina radjanja manirizma
2
.Gornja granica je 1590,ona se simbolicno vezuje za dolazak umetnika sa severa Italije u Rim-iz Emilije, Lombardije, koji suobrazovani u ateljeima severnoitalijanskih manirista.U Rim dolazi Karavadjo iz Lombardije, a 1595Anibale Karaci iz Emilije.Tacno vreme dolaska Karavadja u Rim nije tacno utvrdjeno, locira se oko 1580 godine.Kada je u pitanju Anibale, situacija je drugacija.On u Rim dolazi po nagovoru kardinala Odoarda Farnezea, sanjim sklapa ugovor o oslikavanju rimske palate porodice Farneze, koja je danas Francuskaambasada.Anibale je prvo radio manju odaju
 Kamerino Farneze
/2 godine/.To je bio neka vrsta probnog ispita, da bi posle njenog oslikavanja sklopio ugovor za oslikavanje galerije na pjano nobile.Fridberg je napisao knjigu »Revolucija u Italijanskom slikarstvu oko 1600«. Termin »
revolucija
« je
 
opravdan u okviru pojave umetnosti Anibala Karacija, koju moramo posmatrati u odredjenojistorijskoj pozadini, i u okviru odredjenih istorijskih zbivanja koja su predhodila pojavi AnibalaKaracija. Ta situacija je bila odredjena estetikom kasne maniere. Radi se o kritickom odnosu premavladajucoj umetnosti manirizma. Upravo zato Belori hvali Karacija jer je oziveo italijansku umetnost»ropstva« u koji je ona zapala u kasnoj fazi manirizma. Kriticki odnos prema maniristickoj tradiciji je jedan od kljucnih faktora njegove umetnosti. Porodica Karaci, moze se reci, nastavlja renesansnutradiciju, vraca se idealima visoke renesanse. Na prvom mestu to je Rafael. Za Anibala se kaze da nije bilo umetnika koji je inteligentnije reinterpretirao pouke visoke renesanse, onako kako ih je formulisaoRafael, a sto je manirizam porekao. Njegova reforma zasnivala se na obnovi klasicne umetnosti irevitalizaciji klasicnih ideala visoke renesanse.U prvoj polovini XVI veka odigrale su se bitne pojave koje ce uticati na pozni XVI vek. Posmatramosever Italije-
Emiliju
, za nas su relevantna dva umetnicka centra-Parma i Bolonja. Dominantni cenntriu XVI veku su Firenca i Rim/ali i Venecija, veoma je slozen odnos venecijanske umetnostiimanirizma/
3
.Karavadjo i Karaci predstavljaju I inicijalnu fazu barokne umetnosti tj. prelaz i transformacijumanirizma u rani barok. Obojica u ranim delima stvaraju to sto ce biti barokna umetnost /tek u dodiru
1
Ove pojave su bitne za umetnost XVII, XVIII I XIX veka.Npr-fenomen portreta:Ticijanovi vladarski portreti su postali obrasci koji ce biti opstevazeci sve do XX, do pojave fotografije, a I posle nje.Ti osnovni tipovi portretace ostati dominantni I u fotografiji.ticijanovi portreti su dobili snagu evropskog kanona.
2
Pogledaj manirizam,odnos Mikelandjela I Rafaela
3
npr-veoma je slozen odnos Parmidjanina I Koredja, koji stvaraju u Parmi..Moze se reci da je njihova umetnostsuprostavljena.to su primetili jos njihovi savremenici, a Vazari je to narocito potencirao.Mi danas ne znamo kakosu oni gledali jedan na drugoga, da li su se osecali kao suparnici.Parmidjanino je dosta naucio od Koredja.Takavantiteticki par su I Karaci I Karavdjo.
1
B A R O K 
 
sa rimskom umetnoscu/. Poput polova rimske renesanse Leonarda i Mikelandjela, Anibale Karaci iKaravadjo predstavljaju polove barokne umetnosti. Izmedju njih postoje razlike. Oni su antiteticki par. Njihovi estetski ideali su dijametralno suprotstavljeni. Radi se o dva pola barokne umetnosti. Postojidosta elemenata da se ovo ovako posmatra.Prvi od njih je
crtez
. Anibale primarnu paznju posvecuje crtezu, kao pripremnoj vrsti.To je tradicijavisoke renesanse. Crtez je predstavljao osnovu svih umetnosti. U teoriji umetnosti je tokodifikovano /Vazari, ctrez je posebno bitan za slikarstvo/.Prva akademija koju mozemo smatratimodernom bila je Vazarijeva, zvala se
 Akademia del disegno
, i Karacijeva Akadamija degliincaminati se u izvorima tako pominje.Karavadjovo delo je revolucionarno, njegovo stvaralastvo jeste svojevrsna revolucija.Karaci jereformator, njegova umetnost je plod reforme, njegov odnos prema proslosti najbolje se definise kaoreforma.Anibale je najznacajniji, ako ne i inicijator 
 Bolonjske akademije
/Lodoviko, Avgustino,GvidoReni, Gvercino/.Oni ce dati pecat rimskoj arhitekturi-i profanoj i svetovnoj.Njihova specijalnost bilo je monumentalno fresko slikarstvo.Oni predstavljaju predposlednju stepenicu u istoriji dekorativneumetnosti-Anibale, poslednja stepenica je Tijepolo/XVIII vek/.Bolonjski slikari daju pecat rimskoj umetnosti u 2/3 deceniji XVII veka.U to vreme je na papskojstolici Bolonjac-Grgur XV.Oni su pod patronatom bolonjskih papa dosli u Rim, kao vec formiraniumetnici. Sudbina Karavadjove umetnosti je oprecna u odnosu na Anibalovu.Jedan od kljucnih principa u bolonjskoj akademiji je bio crtez.Bolonjski klasicisti su
disegno
smatralivise nego tehnicko sredstvo, kako je taj termin usao u istoriografiju XV veka.Tokom XVI i XVII vekatermin dobija apstraktno i metafizicko znacenje.Jedan teoreticar je
termin disegno
odgonetnuo kao-
 segno di dio
/znak od boga/.Iza Anibalea i ostalih Karacista ostala je velika zbirka crteza. Nasuprot njima, ne postoji ni jedan sacuvani crtez Karavadja.Tesko je zamisliti da su dela takvihrazmera/formata/ mogla nastati bez pripremnih crteza.Karavadjo je ili unistavao crteze, ili je, sto jeverovatnije, koristio jednu osobenu tehniku da je vrstom skalpela/drskom cetkice/ urezivao na platno,skicirao na grundiranoj podlozi, pa je preko toga slikao.Kod njega postoji rudimentarni crtez, koji nije pravi crtez.Druga razlika izmedju Karacija i Karavadja je u tome da Karavadjo nikada nije radio slike na zidu, veciskljucivo stafelajne slike i nikada nije radio velike dekoracije.Karacijeva umetnost predstavljasvojevrsni produzetak velike talijanske tradicije
monumentalne dekorativne umetnosti
, koja imasvoje pocetke u umetnosti Djota, Mazaca, preko Mikelandjela i Rafela se nadovezuje na Karacija, a odnjega i baroknog iluzionizma XVII veka do Veroneza i Tijepola, koji koji kulminira i zakljucuje tajrazvoj.Anibale nalazi svoje prirodno mesto u onome sto nazivamo tradicija monumentalne dekorativneumetnosti.Karaci zapravo radi u tehnici
mezzo a fresco
-nesto izmedju freske i ulja na svezem malteru.AnibaleKaraci je dobijao sve najvece porudzbine crkve, ali sa usponom karijere on se okrece profanimtemama, sto je kulminiralo u ciklusu
 Baha i 
 
 Arijadne
na svodu galerije Farneze/ciklus je objedinjenidejom Amor vinict omnia-ljubav sve pobedjuje/.Ova dekoracija je vrhunac Karacijeve delatnosti umonumentalnim dekorativnim celinama.Iako je radio za patrone koji su bili visoki crkveni prelati, onradi ovaj program koji je u osnovi paganski/trijumf ljubavi/.U sredisnjem polju je Trijumf Bahusa iArijadne, a u bocnim poljima su scene iz anticke mitologije preuzete iz Ovidija, povezane idejom dasu i olimpijski bogovi bili podlozni ljubavi.Radi se o
profanom programu.
Kod Karavadja je obrnuta situacija kada je tematika u pitanju.kod njega imamo poseban fenomen,vezan za istoriju njegovog individualnog stvaralastva.On profana dela slika samo na pocetkukarijere/Igraci karata, Decak sa korpom voca, Bolesni Bahus/, kasnije se ta tematika cistila, da bi ukasnijoj fazi postao slikar iskljucivo
religiozne tematike
.Karavadjo dozivljava transfer, versko preobrazenje, konverziju, kako isticu moderni istoricari umetnosti.Njegov zreli i kasni periodobelezava iskljucivo religiozna tematika.Tenebrozo i Kjaro-skuro-ono sto ce dati pecat Karavadjizma, je dato u tom periodu i obelezeno je apsolutno religioznim kontekstom.Sve to nam predstavlja Karacija i Karavadja kao dva pola barokne umetnosti.
Belori
je, koji jefavorizovao akademsku tradiciju, je dao taj pravac.Za njega je Anibale onaj koji je posao putem
viamedia
i spasio umetnost od scile i haribde, tj. od manirizma i karavadjizma /naturalizma/, koji sesuvise priblizio prirodi.Manirizam i Karavadjizam stvarno jesu polovi, mozda i veci nego sto su to biliAnibale i Karaci.Izvorna svedocanstva o ovim umetnicima, nastala za vreme njihovog zivota, ne dajunam povoda da mislimo o njima kao o suprotnim polovima, oni tako sebi najverovatnije, nisu
2
 
gledali.U kapeli
Santa Maria del Popolo
, nalaze se njihove slike/Karavadjo radi dve slike sa Petrom iPavlom, a Anibale oltar sa Vaznesenjen Bogorodice/.Ova kapela je tako od pocetka zamisljena.Dakle,ni patroni ih tako ne dozivljavaju, kao suprostavljenje licnosti.Denis Mahon
4
je otkrio da ideje koje Belori eksplatise, jesu zapravo ideje visokog prelata katolickecrkve iz 20-ih, 30-ih godina XVII veka, monsinjora
Agukija
.Njegov traktat o umetnosti nije bio publikovan, ali je cirkulisao u vidu rukopisa.Mahon ga obradjuje u njegovoj knjizi.Kod Agukija suzacete ideje koje ce Belori popularizovati pola veka kasnije.Ali, od Belorija ce biti opsteprihvacena,kao i njegovo isticanje Anibaleove superiornosti u odnosu na Karavadja.Bitna stvar u ovomsuprostavljanju je da je teorija umetnosti stajala iza Bolonjske akademije.Teorija umetnosti /uakademskom klasicom maniru/ se uvek opredeljivala za klasicizam i Karacija.To ce se dva vekakasnije izmetnuti u dogmatizam klasicnog ideala, u programima evropskih akademija.U Evropskimakademijama nece se raditi po Karavadju, nego po Karaciju.To sve krece od Belorija, od njegovogtraktata koji je posvecen Kolberu.U Francuskoj XVII veka doktrina klasicizma ce prerasti u dogmat, udogmatizam klasicizma.Sve ono protiv cega ce se boriti romanticari i rani umetnici moderne moze dase svede na borbu protiv dogmata.Te tendecije /koje je zaceo Belori/ ne mogu se pripisati Anibalu.On se smatra najznacajnijim predstavnikom bolonjskog klasicizma, Galerijom Farneze on je uveo bolonjski klasicizam, rec je o jednom prefinjenom, ucenom programu zasnovanom na Vergiliju i Ovidiju.Njegov zivot i njegova biografija je u krajnjoj suprotnosti sa tim.Belori je od njega napravio mit.On je zapravo bio nesto stoce se kasnije nazvati »boemski tip« umetnika.Ono sta znamo o njegov stvarnom zivotu je jednacinjenica, nesrecna okolnost koja se vezuje ne samo za njega vec i za neke umetnike izEmilije/Koredjo i Parmidjanino/.Ti umetnici bi posle brzog vrhunca, koji ostvaraju u ranoj mladosti,zapali u potpuno pasivnu fazu
5
.Slicno se osecao Anibale nakon radova u Galeriji Farneze, iako je midanas smatramo jednim od najvecih umetnickih poduhvata i ranog i baroka uopste.Izgleda da je doslodo nesporazuma na relaciji umetnik-patron/Odoardo Farneze/.Anibale je smatrao da patron nijedovoljno vrednovao njegovo delo, bez obzira na veliku materijalnu nadoknadu koju je dobio, ili je sadruge strane kardinal ostao nezadovoljan.Posle galerije Farneze, Anibale radi samo u jednom velikom projektu-
 Lunete Aldobrandini
.Anibale je jedan od najranijih umetnika koji je dao u pojedinim zanrovima slike koje se priblizavaju najvisezanru.To su kompozicije koje su radjene za porodicu Aldobrandini/zovu se lunete zbog lucnogoblika/.
Pejzaz
sa Bekstom u Egipat je najpoznatiji.Njegovo shvatanje slike bilo je jos uvek antropocentricno.Ovde je religiozna tema pretekst pejzazu/uopste se smatra da su religiozne teme pretekst pejzazu/.Pejzazi su utopljeni u religiozne scene.Za ovaj razvoj pejzaza bitan je Bril, preKaracija, a posle njega ide razvoj preko Pusena i do Lorena, do koncepta idealnog konstruisanog pejzaza.Princip skolovanja u akademiji zasnovan je na selekciji, idealizaciji, da bi se na kraju stvorilaidealna slika prirode.Dakle, ako zanemarimo rad na lunetama, Anibale je posle galerije Farneze zapaou stvaralacku krizu, biografi kazu da je zapao u satnje koje oscilira izmedju potpune pasivnosti douzbudjenja/mozda je bio nervno labilan/.Dozivevsi rad u Galeriji kao neuspeh, on poslednjih godinazivota nista nije radio.Skloni smo da ga vidimo kao licnost vezanu za patrone iz elite, a on sam je bio boemski tio umetnika.Postoje jos neke razlike izmedju dvojice umetnika.Karaci rasvetljava
paletu
/galerija Farneze/,Karavadjo je progresivno zatamnjuje/putovanja Napulj,Sicilija,Malta/.Njegova umetnost je ostavilamalo traga u Rimu, dok je Karacijeva dala pecat Rimu.Anibale ima veliki broj saradnika i ucenika, aKaravadjo nema ni saradnika ni ucenika, niti postoji umetnik koji je direktno nastavio Karavadjovo
4
Denis Mahon, Studies in Seicento Art and Theory, London 1947
5
Antonio Alegri Koredjo oko 1489-1534, Francesko Macola Parmidjanino 1503-1540.Koredjova sudbina je bilaumnogome odredjena Vazarijevim
 Zivotima
.vazari je pored biografskog I anegdotskog karaktera svoje knjigeiznosio I umetnicko-ideolosku stranu.On je od Mikelandjela stvorio mit.Vazari je favorizaovao rimsko-firentinsku umetnost, u koju se Koredjo nije uklapao.Zato Vazari kaze da Koredjo nije upoznao dela visokerenesanse.Sada znamo da je Koredjo video Rim I poznavao dela Mikelandjela I visoke renesanse.On posleradova u San Giovanni Evangelista zapada u pasivnu fazu, a ubrzo I umire.Parmidjanino je u jednom trenutku prestao da slika, kako kazu biografi.On je bio naklonjen hermenautici I okultnim naukama, I posvetio sealhemijskim istrazivanjima.Osudjen je na zatvor zbog nepostovanja jednog ugovora, a prilikom pokusaja bekstaviz zatvora je izgubio zivot.
3

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->