Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
20Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
K) Venecija 18 vek

K) Venecija 18 vek

Ratings: (0)|Views: 1,535|Likes:

More info:

Published by: Džo Kornjača Od Princeze on Jan 19, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/07/2013

pdf

text

original

 
Vitkover 
 
- slikarstvo Italije u XVIII veku
UVOD
Istorija italijanskog slikarstva XVIII veka je iznad svega istorija venecijanskog slikarstva. Uistoriji slikarstva XVII vek smatra se "mračanim" (što se tiče kolorita). Između 1660-80 javlja setendencija ka prosvetljavanju palete (vrhunac u tom smislu predstavljaju Tijepolo i rokoko
1
slikari venecijanske škole). Venecija vrši prelaz na rokoko preko svetlih transparentnih boja,vijugavih ili cik-cak kompozicija, elegantnih i izduženih figura (slično manirističkim figuramaserpentinate) - sve to dešava se u vremenu 1720-30ih godina. Za to vreme rimski i bolonjskislikari rade u poznobaroknom maniru, smatrajući sebe naslednicima velike italijanske tradicije.Ipak, kao i u Rimu tako i u Bolonji ima izuzetaka koji se okreću od "istrenih" poznobaroknih formula (od onih koji se suprotstavljaju značajan je G. M. Krespi), ali i onih kojise vraćaju velikim uzorima prošlosti - proto-neo-klasicizam (prvo u Rimu od 1715). Drugi talasovog proto-neo-klasicizma otpočeo je 1740ih - Anton Rafael Mengs - poznobarokni klasicizam,koji će imati odjeka širom Italije (pa i u Veneciji - Pjaceta, Amigoni i Pitoni u poznijim fazamarada).Ciljevi proto-neo-klasicizma i neo-klasicizma u Italiji: obnova tradicionalne (velikih majstora)teorije i prakse velikog istorijskog stila - tu i staro kontrastiranje između boje i crteža oživljava.Suprotna struja bili su majstori u maniru
di tocco
- u Veneciji.
NAPULJ I RIM
 Napulj XVII veka je važan umetnički centar; tu je dat gotovo najveći doprinos budućem tokudekorativnog slikarstva. Novi tip fresko slikarstva nastaje spajanjem venecijanskog kolorita saškolom Pjetra da Kortone (a koji je opet formiran delimično na venecijanskoj tradiciji). Ta sintezaRima i Venecije oličena je u delu
Luke Đordana
(
 Luca Girodano
, 1634-1705), koji je radio uRimu, Veneciji, Firenci, bio dvorski slikar u Madridu. Delo -
"Luca Fa Presto"
; možda prvi
virtuoso
XVIII veka, prošlost tretira kao neiscrpni izvor uzora i inspiracija: Direr, Rubens,Rembrant, Veroneze, Ticijan, Rafael - ne kopira, ne vezuje se za samo jednu tradiciju. On je vršio jak uticaj u Rimu i Veneciji. Privikao je i svoje naslednike Napolitance svojim tipično južnjačkimgrandilokventnim manirom i retoričnošću, kvalitetima koji se mogu vezati za monumentalnodekorativno slikarstvo njegovog rodnog grada tokom narednih 50 godina. Na čelu napuljske škole prve polovine XVIII veka nalazi se
Frančesko Solimena
(
 FrancescoSolimena
, 1657-1747). Bio je pod uticajem Luke Đordana, Kortone, Lanfranka i Pretija. Ono štoodlikuje njegovo delo jesu smeđe senke i živo oblikovanje, "treperavost" slike, a u poznijimdelima izvesna pompeznost figura. Njegove višefiguralne kompozicije, iako biljivokonstruisane, odaju opšte karakteristike generalne tendencije poznog baroka - svaka pojedinačnafigura je proračunata u stavu i u akademskom je maniru - uticaji A. Karačija, Domenikina, čak i
1
Termin rokoko obeležava umetnički stil koji je bio karakterističan za XVIII vek u Evropi, a koji nasleđuje barok, sa kojim je povezan u određenim aspektima - a prethodi neoklasičnom stilu. Fokus - u Francuskoj je procvetao u prvoj polovini veka istovremeno sa barokom i klasičnim školama i tu je stekao stilski karakter iformalni idiom koji će biti odlučujući faktori u širenju po Evropi.Etimologija reči
rococco
- u svom sadašnjem zančenju obeležava određenu fazu umetnosti XVIII veka.Prvobitno je to bio jedan od termina upotrebljen pežorativno u klasičnom dobu za neklasične stilove, kaošto je slučaj i sa terminima za gotiku i barok. Sve do XIX veka rokoko nije - kao ni gotika ni barok - postaostilski koncept. Etimološki reč rokoko je pvezana sa
rocaille
. Rokoko je tako često izjednačavan sarokajnim stilom. Reč rokajni bila je upotrebljavana u prvoj polovini XVIII veka da označi poseban tipornamenta. Termin
roccoco
je prvi put uveden u dopuni Francuskom rečnika Akademije, koji ga definišekao zajednički termin za ornamet stil i dizajn osoben Luju XV i ranom periodu Luja XVI.1
 
Rafaela. Ovakve racionalističke tendencije vladale su i u Akademiji u Napulju koju je on vodio,odakle su ponikli brojni napuljski umetnici: Frančesko de Mura (1696-1784, dvorski slikar uTorinu -
 Palazzo Reale
1741-3), Korado Đakvinto (1703-65, napuljsko slikarstvo prevodi urokoko fazu) i Đuzepe Bonito (1707-89). Solimena je radio u Napulju celog života, a ipak je postao jedan od najuticajnijih evropskih slikara; posle Maratijeve smrti i pre uspona Tijepola nijeimao premca.
Sebastijano Konka
(
Sebastiano Conca
, 1679-1764) je posle Maratijeve i Lutijeve smrti imaovodeću poziciju. Fresko svod sa
"Krunisanjem sv. Cecilije"
u istoimenoj crkvi iz
1725
:izbalansirano simetrična kompozicija, ali nema jačine i duhovnosti, baroknog misticizma ikijaroskura, koji se još mogu sresti u delu Gaulija. Gaulijev manir donekle nastavljaju ĐovaniOdaci (1663-1731) i Lodoviko Macanti (umro posle 1760).Ali budućnost je bila u poznobaroknom klasicizmu Maratija - Đuzepe Geci (1634-1721),Lodoviko Điminjani (1643-97), Nikolo Beretoni (1637-82), Đaćinto Kalandruči (1646-1707),Đuzepe Kiari (1654-1714), Bendeto Luti iz Firence (1666-1724, internacionalne reputacije), udrugoj polovini XVIII veka Stefano Poco (1708-68) - pomiren kontrast Kortona-Saki, Maratijevmanir izmešan sa rokoko fazama; uporedo teče ovaj klasicistički trend i rokoko trend. Nosiocinovog trenda bili su Frančesko Trevizani (1656-1746, rokoko slike) i Mikele Roka (1670/5-posle1751, najbliži francuskoj verziji rokokoa od svih Rimljana).Poznato je da je radikalniji zaokret ka neoklasicističkom maniru izveo
Anton Rafael Mengs
(1728-79). Osrednjeg talenta, ali podržavan od strane Vinkelmana, smatrali su ga u celoj Evropikao nekoga ko je "ponovo otkrio izgubljenu istinu". Smatrao je da je spas u poricanju barokne irokoko tradicije, tražio je povratak principima crteža (kompozicije), iako će se barokni alegorijskimetod zadžati u njegovoj umetnosti.Poznobarokni klasicizam: "bleda senka" velikana prošlosti. Mengs je utro put klasično-idealističkom trendu, ali nije bio sposoban da njime nastavi - na pola puta između Maratija iDavida.Vinkelmanova klasično-idealistička teorija - nije bila sposobna da obnovi monumentalnoslikarstvo Rafaela i Mikelanđela.
FIRENCA I BOLONJA
Tek u poznom XVII veku firentinsko slikarstvo prevazilazi nivo provincijske, ali autohtoneumetnosti. Razvoj firentinskog slikarstva odrediće: Kortonino slikarstvo u Palaco Piti iz 1640-7;kupola kapele Korsini u Kieza del Karmine od Luke Đordana iz 1682-3, kao i njegove freske uBiblioteci Rikardijani i duga galerija u Palaco Rikardi (alegorijske predstave koje glorifikujudinastiju Mediči); poseta Sebastijan Ričija 1706-7 i njegove freske za Palaco Maručeli-Fenci(upoznavanje Firence sa savremenom venecijanskom umetnošću); Maratijev stil kao i bolonjskiklasicizam, naročito preko Karla Činjanija. Ovo je dovelo do pojave dva trenda u Firenci, obainternacionalnog karaktera: antiklasičnog ("kortoneski" barok) i klasičnog (Marati i bolonjskiklasicizam).
Klasični trend
je najpotpunije predstavljen kroz figuru
Antona Domenika Gabijanija
(
 Anton Domenico Gabbiani
, 1652-1726). On radi za vojvodu Korizma III i firentinsko plemstvo.Dok je Gabijani bio sledbenik Maratija, Đovani Kamilo Sagrestani (1660-1731) i ĐovaniDomeniko Fereti (1692-1768), predstavnik sledeće generacije, potekli su od Činjanija.S druge strane imamo
"kortoneze"
:
Alesandro Gerardini
(
 Alessandro Gherardini
, 1655-1726) - freske u S. Marija delji Anđeli u Firenci iz
1709.
otkrivaju uticaj Đordana i SebastijanRičija. Njegov učenik Sebastiano Galeoti (1676-1746?) formirao je, takođe, svoj stil i na Kortoni,Đordanu i Ričiju.
2
 
U Firenci više nije postojala slikarska škola sa svojim karakteristikama - neki od najcenjenijihslikara kao što su Luti, Batoni i Galeoti potražili su svoju sreću van granica svog rodnog grada.Situacija u Bolonji bila je znatno drugačija. Uticaj Akademije Karačija još se osećao. Ne samo uFirenci, već i Rimljani i Venecijanci su smatrali da se samo u Bolonji umetnik mogao solidnoobučiti principima dobrog crteža.
Karlo Činjani
(
Carlo Cignani
, 1628-1719), Albanijev učenik -u formiranju njegovog stila uticao je i pozni Reni i Koređo. Od njega je potekao, pre svih, najveći bolonjski talenat dekorativnog slikarstva u poznobaroknom periodu,
Markantonio Frančeskini
(
Marcantonio Franceschini
, 1648-1729), bolonjski Marati (veliki ciklus fresaka u crkvi KorpusDomini u Bolonji iz
1687-94
). Uz njega treba pomenuti i Đan Đozefa dal Solea (1654-1719), koji predstavlja sentimentalnu vrstu baroknog klasicizma.U sledećoj generaciji dolazi do reakcije na laki konvencionalizam (običaje) akademista, koja je išla u dva pravca.
Jednu grupu
predvodio je
Donato Kreti
(
 Donato Creti,
1671-1749), koji jeu jednom trenutku krenuo ka rokokou sa sofisticiranim arhaizmom - proto-neo-klasicizamudaljenih manirističkih (Primatičo) odjeka. Ovoj grupi mogu se dodati: Aurelio Milani (1675-1749), Frančesko Monti (1685-1768) i Erkole Gracijani (1688-1765).
Druga grupa
potekla je od
Đuzepe Marije Krespija
zvanog
lo Spanjuolo
(
Giuseppe MariaCrespi,
1665-1747), jedini istinski genije pozne bolonješke škole. Formirao se pod uticajemLodoviko Karačija i Gverčina, ali je on otišao i iznad svojih uzora. Povezan sa popularnimtrendom, koji je stekao dom u Bolonji od dana Karačija, on je primenjivao svoju novu viziju podjednako na religiozno slikarstvo, savremene predstave, portrete i žanr. Njegovo delokarakteriše duboka senzibilnost, mekoća, iskrenost izraza.Posle smrti Kanutija 1684 i Pazinelija 1700 i odlaska Činjanija 1686, u Bolonji su ostaliKrespi i uz njega
Đovan Antonio Burini
(
Giovan Antonio Burrini
, 1656-1727). Burini je učiokod Kanutija i Pazinelija i postao bolonješki predstavnik ekstrovertnog poznobaroknog stila.Zvali su ga
"il nostro Cortona e il nostro Giordano".
Iako je Krespi osnovao školu 1700. treba pomenuti još nekoliko stvari koje su ostale iza njega, sem njegovog trivijalnog sina LuiđiKrespija koji je čuven kao pisac života savremenih bolonjeških umetnika. Što je još značajnije,Krespi je izvršio uticaj na venecijanske slikare: Pjaceta, kao i Benkovič mu duguju mnogo.Oficijelno slikarstvo barokne ere u Bolonji došlo je do svoje završnice sa sposobnimdekoraterima kao što je bio Vitorio Marija Bigari (1692-1776) i Gaetano (11734-1802). Ali u poređenju sa velikim Venecijancima, njihovo delo izgleda ništa više nego nevažne stvari jednom ponosne bolonješke tradicije. Posle 200 godina promenljive sreće bolonješko slikarstvo je prošlosvoj tok.Od
quadraturisti 
(koja je imala dom u Bolonji od poznog XVI veka do kraja XVIII) treba pomenuti braću Enrika (1640-1702) i Anton Marija (1654-1732) Hafner, kao i dinastiju Galizvanu Bibijena.
VENECIJA
Venecija je dugo politički i ekonomski bila u opadanju. Nakon što je njena pomorska itrgovačka moć iščezla, ona je u XVIII veku postala sastajalište evropskih lovaca na zadovoljstvai, doista, u Evropi nije bilo grada koji bi se mogao meriti sa njom po pitoresknoj lepoti,veličanstvenosti, luksuzu. U svakom slučaju, stranci su u Veneciju doneli bogatstvo, podjednakoili čak i veće nego što su neki od njenih stanovnika stekli trgovinom u predhodnim stolećima.Takođe je tačno da je, sa pomakom patronstva od venecijanskog plemstva na bogate strance -Engleze, Špance, Nemce i Ruse - venecijanska umetnost postala internacionalna u jednom novomsmislu, jer /da damo samo nekoliko primera/, sa odlaženjem Sebastijana i Marka Ričija,Pelegrinija, Amigonija i Kanaleta u London, Tijepola u Vircburg i Madrid, Rozalbe Karijere uPariz i Beč, Bernarda Belota na dvorove Drezdena i Varšave i manjih majstora, kao Bartolomea Nazarija na dvor imperatora
Charles
VII i Fontebasa i J. B. Lampija u St. Petersburg, Venecijanci
3

Activity (20)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
Bojana Bozic liked this
Bob Graditelj liked this
PAX liked this
NocnaPtica liked this
icapeta liked this

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->