Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword or section
Like this
43Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Renesansa Skulptura XV Veka, Leonardo, Rafaelo, Djordone, Ticijan, Sikstina Pre Mikelandjela Kapela Medici

Renesansa Skulptura XV Veka, Leonardo, Rafaelo, Djordone, Ticijan, Sikstina Pre Mikelandjela Kapela Medici

Ratings: (0)|Views: 4,473 |Likes:

More info:

Published by: Džo Kornjača Od Princeze on Jan 19, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/24/2013

pdf

text

original

 
SKULPTURA XV VEKA
Medalja u renesansi
Kao umetnička forma portretna medalja je prava renesansna tvorevina i očigledno jeinspirisana antičkim noima, koji su za razliku od renesansne medalje bili čistokomemorativni po nameni.Povod za nastanak najranije medalje u Italiji bio je čisto istorijski; obeležavala je ponovnoosvajanje Padove od straneFRANČESKA I KARARE-1390. Padova je bila jedan od najznačajnijih centara italijanskog humanizma. Predstavljeni portret direktno je inspirisanantikom. Ovaj pokušaj ostao je bez sledbenika.Kada se medalja ponovo pojavila, pola vela kasnije oko1439,kada jePizanelo predstavio ĐAN FRANČESKA GONZAGU,markiza od Mantove, na njoj nije bilo nikakvog okretanjaantici. Portret izgleda kao izrezan sa neke freske u stilu internacionalne gotike.Moglo se očekivati da će Karara-medalja imati uticaja u Firenci, u kojoj je antička tradicija bila stalno prisutna, ali u Firenci u prvoj polovini XV veka nisu pravljene medalje - možda baš zbog ukorenjenih republikanskih osećanja, mogla se neka ličnost predstaviti, ali ne ideifikovati.Udeo Firence ipak nije ostao beznačajan zahvaljujućiAlbertijuAlbertijev autoportret
»fottoalla spera«,
naslikan na ogledalu, čuvao se u Vazarijevo vreme u palati Ručelaj -najpoznatijoj od njegovih profanih građevina.DVA SAČUVANA ALBERTIJEVAAUTOPORTRETAsu bronzani reljefi. Stariji (Nacionalna umetnička galerija u Vašingtonu)izgleda da je nastaooko 1430.u Firenci. Inspiracija je antički portretni tip, izgleda preuzet sageme od ametista
1
 sa glavom Agripe
2
 (u Parizu). Albertijeva figura je obučena
all'antica
. Nalevoj strani reljefa je Albertijev amblem, krilato oko. Lice je shvaćeno kao paradigmakarktera, inspirisano je istim razmišljnjima o ljudskoj prirodi koja provejavaju krozAlbertijeve društvene rasprave. Postoje na reljefu oštećenja na obrazu, nastala pri livenju. Bašzbog toga Alberti je napravio i drugi bronzani autoportret (danas u Luvru). Mlađi reljef svakako predstavlja napredak u Albertijevom razmišljanju o portretu - držanje glave jeubedljivije, vrat obliji, a zona osnove svedena, natpis i amblem su izostavljenu, te su sanimtim crte lica rečitije.Razlog za sumnju da su reljefi uopšte napravljeni u Firenci, leži u činjenici da tamo uopštenisu imali nikakvog uticaja. Jedini centar gde se njihov uticaj može pratiti, je Ferara, aumetnik u čijem se radu očitujuPizanelo (Antonio Pizano). Pizanelo je bio slikar izuzetnihsposobnosti, na drvetu i u fresko tehnici, dobar crtač i arhitekta skromnih mogućnosti. Kaoskulptoru specijalnost su mu bile medalje pravljene u plitkom reljefu, u zlatu, pozlaćenoj bronzi, bronzi i olovu. Ova umetnost malih razmera ujedno je i istorija predstavljena kroz portretisane.Kao sasvim formiran umetnik Pizanelo je došao u dodir sa manjim dvorovima u SevernojItaliji, u Ferari sa porodicom Este, u Mantovi sa Gonzagama.Veoma su važne serije medalja napravljene, kako se mislilo, u ili u blizini Pariza, na temuhrišćanskih careva Konstantina i Iraklija koje su povezane predstavama na poleđini - pričomo Časnom krstu. Originali u zlatu bili su prodati kao »rimski antikviteti« oko 1440. vojvodiod Berija. Njima su sledili brojni primeri različitog kvaliteta u bronzi. (Dve medalje koje sečuvaju u Vašingtonu Robert Weis pripisuje Mišelu Sulononu koji je radio u Parizu 1401-1402. godine, i smatra ih izvorom Pizanelovog stila) Najranija poznata Pizanelova medalja slavidolazak vizantijskog cara Jovana Paleologa nakoncil u Ferari 1439. Jasno se vidi njena zavisnost od tipa medalja prodatih pre četrdesetak 
1
Poludragi kamen, ljubičasto obojeni kvarc.
2
Marko Vipsanije Agripa, 63-12 pne, rimski vojskovođa Augustovog doba.
1
 
godina vojvodi od Berija. Ova faza traje samo nekoliko godina, a potom razvija sopstveni stil- brilijantnije i snažnije zamisli. Na medaljiLIONELA D'ESTEAnjegov portretni stil jesasvim promenjen. Na nepoznat način težnje koje stoje iza dva Albertijeva autoportreta, javilesu se na medalji Leonela d'Estea.Medalje se mogu pratiti redosledom dvorova na kojima je bio: Lionelo d' Este, LodovikoGonzaga, Sigismondo Malatesta i drugih na kojima je bio sve do 1448. kada je Pizanela pozvao Alfonsko Aragonski na svoj dvor u Napulj.Popularnost madalje se ubrzo širi sa vladara i prinčeva na istaknute učene ljude i humaniste.Sa njima ugled prestaje da bude zasnovan na statusu; oni nemaju nasleđene simbole iligrbove, pa tako lični amblem može biti predstavljen mnogo slobodnije sa nečim što je blisko povezano sa interesovanjem ili filozofijom portretisanog. Medalja sa likomPIKA DELAMIRANDOLEima na reversu tri gracije, medalja markizeGONZAGE OD MANTENJE,ima sedećeg kupidona i iznenađujuće reči »
 Noli me tangere«
. Ideja da medalja ima na reversunaku vrstu aludirajuće misli veoma je različita od one na medaljiMARSILIJA FIČINA,velikog firentinskog neoplatoničara, koja na reversu nosi jednu jedinu reč »Platon«.Renesansni učitelji i humanisti mogli su sada biti predstavljeni besmrtnim u formi koja senalazila na pola puta između klasičnog novčića i geme - koja je nekada služila carevima.Ustvari veoma slično rimskom caru se pojavljuje jedan od najranijih i najistaknutijih učiteljahumanistaGUARINO DA VERONAna medaljiMatea de Pastija- izgleda da bi baš zbog kvaliteta koji poseduje on trebalo da bude »
imperatorum vitae
«. Predstavljen je ponosno kaovladar, gologlav, kratkog debelog vrata, sa ružnim ali impresivnim profilom. U dnu vrata senazire ne onovremena odeća, već klasična haljina-toga. Kosa je kratka i stilizovana i podsećana lovorov venac.Mateo da Pasti, bio je aktivan i kao medaljar i kao arhitekta na Malatestinom dvoru. Stil mu jeslikovitiji od trezvenog Pizanelovog. Radi i Albertijev portret - medalju za vreme zidanjaMalatestinog tempijeta. Na medaljama ukrašava se naličje. Uobičajena je praksa da se medalje liju u čast istaknutihosoba ili u sećanje na neki događaj. Portret upotpunjava mala scena ili amblematska predstavana reversu, mogući komentar na osobu prikazanu na aversu. Poznata medalja sa likomALFONSA ARAGONSKOG, kralja Napulja ima na aversu portret kralja sa krunom ikacigom i natpisom »
triumphator et pacificus
« (pobedilac i onaj koji voli mir), koji aludira nanjegov uspeh u rušenju anžujske dinastije u Napulju i vladavinu mira koju je on uspostavio. Na reversu je amblem slobode-orao koji svoj ulov deli sa drugim pticama grabljivicama.Skulptor Filareteradi svojAUTOPORTRETna medalji (u vreme kad Galeaco Maria Viskonti  postaje vojvoda od Milana 1460.) Na licu medalje Filaretova glava je okružena sa tri pčelekoje sisaju med iz cvetnih grmova. Filarete u svom traktatu o arhitekturi ističe pčelu kaomiroljubivu, vrednu itd. Ideja je još naglašenija na reversu gde sedi Filarete sa čekićem urukama i otvara pukotinu u drvetu. Drvo je lovor, i unutar njega je košnica iz koje ističe med.U XVI veku takođe postoje slučajevi da madalja izražava umetničke poglede na svet. 1562.godine milanski skulptor Anibale Fontana je napravio divnu medalju sa likom teoretičara islikaraLOMACA. Na jednoj strani je klacicistički prikazan portret, a na drugoj (kao što samLomaco objašnjava u pesmi ispisanoj na madalji) njega Merkur predstavlja Fortuni - što značiuspeh u profesiji. U to vreme je Lomaco imao 32 godine, a Fortuna se možda uvredilazahtevom postavljenim na medalji - 8 godina kasnije, Lomaco je oslepo i umesto umetnik  postao kritičar.Interesantna je medalja koji je oko 1560. godine u Rimu izradio jedan milanski skulptor Leone Leoni. Na licu je prestavljenaMikelanđelova glava,precizno predstavljena što je bila Leonijeva specijalnost. Naličje je izgleda zamislio sam Mikelanđelo- odabrao je 13. stih 51.Psalma - »
 Naučiću bezakonike putevima tvojim, i grešnici k tebi će se obratiti
« i stavio slikuslepog prosjaka koga vodi pas.
2
 
Razvoj portretne biste
Glavni izvor podataka o ulozi portreta u starom Rimu, za humaniste, predstavljao je Plinije.Plinije ukazuje na dva tipa portreta. Prvi je posmrtna maska -
imagines,
 pomoću koje izgledlica pokojnika ostaje zabeležen za porodicu. Skoro jedini slučaj u renesansi gde su posmrtnemaske upotrebljene, neobrađene i neukrašene, jespomenik  Rika dela Toreu Veroni (rigorozno klasičan program i na vrhu su umetnute
imegines
Đirolama i Markantonija delaTore).U Rimu je odlivak posmrtne maske mogla da sledi i glinena ili terakota bista. Ova praksa jeuspostavljena ponovo u XV veku. Ove firentinske biste, a bilo ih je poprilično, imaju izvesnosocijalno obeležje, ali ne i istaknutu umetničku notu.Druga vrsta objekata na koju upučuje Plinije je mermerna portretna bista.Ako se po karakteru osobe mogao videti ugled koji je uživala, a karakter se sam - kao štoklasični traktati o fizionomiji insistiraju - izražava direktno na licu, onda je on, karakter, na tajnačin, preko lica i trebao biti predstavljen. Bilo je važno da statua predstavi portret određeneindividue, portret treba da pruži određenu sliku, ne čoveka uopšteno. Posledice ovog učenja javile su se u dva Gibertijeva autoportreta- prvi je jedna idealna glava slobodno prilagođenafizionomiji umetnika, dok je drugi detaljna studija pojedinosti.Prvi skulptor čije su misli zasigurno pošle ovim putem bio jeGiberti. Pre no što je napraviosvojraniji autoportretza bronzana vrata firentinske krstionice, moglo se sumnjati da uopšte poseduje talenat neophodan za izražajnu portretnu skulpturu. Na glavi ima onovremenu kapu,a lice ispod je blagih crta i prijatno. Ali već 1447. godine koja je datumkasnijeg autoportreta(na rajskim vratima) problem portreta shvaćen je u svetlu antike. Izostavljena je kapa i umnočelo prikazano je u celini, obrve naborane usled zamišljenosti, usne opuštene kao pri osmehu,a oči blago i razborito gledaju svet oko sebe. Bista koja je po tipu mogla inspirisati Gibertijada napravi ovaj izuzetan rad je Muški portret iz prvog veka pre nove ere, čiji se helenističkioriginal nalazi u Kopenhagenu, a rimska kopija u Ufici galeriji.Početni impuls za razvoj portretne biste bio je ipak političke prirode. Vojskovođe iadministrativne ličnosti tog vremena želeli su da budu ovekovečeni. Najranije datovana bista predstavljaPJERA DE MEDIČIJA(sada u Bargelu) sina i naslednika Kozima il Vekija inapravljena je u Firenci 1453. godine. Bistu njegove žene kao i malo kasnije brataĐOVANIJA DE MEDIČIJAisklesao je isti skulptor Mino da Fijesole.Sve tri su bile smeštene iznad ulaznih vrata palate Mediči. Njegov učitelj bio je Bernardo Roselino.Pošto je završio porudžbine za Medičijeve, pozvan je u Napulj, ali se zaustavio u Rimu i1453. izveo u mermeru portret firentinskog bankara u egzilu NIKOLE STROCIJA(sada uBerlinu). Sjajan portretALFONSA(sada u Luvru), zasniva se na Pizanelovim medaljama.Jedan od najboljih je portretgenerala ASTORĐAN MANFREDIJAiz Faence-datovan u1456. po natpisu (danas u Vašingtonu). Stil je precizan, insistira na detaljima, siguran. Minoda Fijesole bio je marljiv učenik, ali su njegovi tehnički izvori bili ograničeni. Govoreći usmislu fizionomije, njegove su biste netačne po obliku, a forma je diktirana pre promenama ukoncepciji samog skulptora, no glavom čoveka koji mu je model.Pokušaji da se portretna skulptura unapredi i učini rafiniranijom priključila se grupa učenihljudi - lekar Đovani Kelini, državnik Neri Kaponi i pisac Mateo Palnijeri.Skulptor koga su uposlili bio jeANTONIO ROSELINO. Njegova bista KELINIJAdatovana  je u 1456. godine, iz San Minijato al Tedesko (sada u Viktorija i Albert muzeju). Glava jeoblikovana tako blisko prirodi da se pretpostavlja da se zasniva na masci otisku koja je uzetasa živog modela koji je tada imao 84. godine.Reljef sa KAPONIJEVIM PROFILOMu San Spiritu napravljen je nešto pre Kaponijeve smrti 1457, a bista PALNIJERIJEVA1468.Realizam koji je izbio u Firenci u portretnoj skulpturi oko 1450. imao je svoju predistoriju usnažno modelovanim glavama koje su rađene prema posmrtnim maskama, koje je uradioBernardo Roselino, i koje su odigrale presudnu ulogu. Poreklo uzimanja ovih gipsanih
3

Activity (43)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
Ivana Vratonjic liked this
Lenka Pavlovic liked this
Irena Miloš liked this
Sofija Petrovic liked this
mi_nismo_mi2060 liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->