•
CONCEPTS OF MODERN ART,
Penguin books 1981(DADA AND) SURREALISM, Dawn Ades
Nadrealizam je rođen iz želje za pozitivnom akcijom
, iz želje da se započne sa ponovnom izgradnjom
iz dadinih ruševina. Jer dada je, negirajući sve, morala da se završi negiranjem same sebe ("pravi dadaista je protiv dade"), a to je vodilo u jedan začarani krug iz koga je postalo neophodno izaći. Ovakvo osećanje preovlađivalo je u grupi mladih Francuza koji su se okupili oko
Andre Bretona
. Njegova sklonost kaformulisanju teorija uvek je bila u sukobu sa nihilizmom dadaista kakav je bio
Pikabija
, što se može videtikada se uporede neki od njegovih dada-manifesta,
"Dada je stanje uma… Oslobođena misao po pitanjureligioznih stvari ne liči na crkvu. Dada je umetnička slobodna misao"
, sa npr.
Pikabijinim
"Kanibalističkim manifestom"
:
"Vi ste svi optuženi, ustanite…Šta radite ovde, postrojani poput ozbiljnih ostirga… Dada ne oseća ništa, ona je ništa, ništa, ništa.Ona je poput vaših nada, ništa. Poput vašeg raja, ništa. Poput vaših umetnika, ništa. Poput vaše religije, ništa."
Breton
je bio onaj koji je konačno stavio tačku na dadu, time što je organizovao serije demorališućihdogađaja, kao što je bilo 1921. lažno suđenje Morisu Baresu
(
Maurice Barrès
), patrioti i intelektualcu.Prekid dobrih odnosa između dadaista jasno se ispoljio kada je
Cara
odbio da sarađuje i sa zadovoljstvomsabotirao čitavu stvar, nehtevši da ozbiljno odgovori na pitanja koja je postavljao
Breton
kao "predsednik"suda. Smišljeno kao deo terorističke kampanje protiv vodećih članova francuskog društva, suđenju je potpunonedostajao humor i ono, zapravo, pripada predistoriji nadrealizma.
Godine 1922. Breton
je objavio planove
za Internacionalni Kongres koji bi trebao da utvrdi "pravac u kom se kreće moderni duh", gde bi se pojavili predstavnici svih modernih pokreta, ukljućujući kubizam, futurizam i dadu - i tako bi upisujući dadu, kako jei bilo, u okvire istorije umetnosti,
Breton
nju efektno ubio.Odnos između nadrealizma i dade je složen, jer su na mnogo načina ovi pokreti bili slični. Po pitanju politike, nadrealizam je nasledio buržoaziju za svoje neprijatelje i nastavio je, bar u teoriji, sa napadima natradicionalne forme umetnosti. Umetnici koji su prethodno bili vezani za dadu pridružili su se nadrealistima,ali ne može se reći da je
Arpovo
,
Ernstovo
ili
Man Rejevo
delo
preko noći 'postalo' nadrealističko. Nadrealizam im je bio (kao što to i jeste postao) zamena za dadu; kao što je
Arp
rekao:
"Izlagao sam sanadrealistima jer je njihov pobunjenički stav prema "umetnosti" i neposredan odnos prema životu bio mudar kao i dada"
.
Korenite razlike između ova dva pokreta nalaze se u stvaranju teorija i principa (unadrealizmu) namesto dadinog anarhizma
.Ali prošle su dve godine pre nego što se nadrealizam uobličio kao pokret, a te godine, od
1922-24
, postalesu poznate kao
"période des sommeils"
(period pospanosti). Budući nadrealisti, ukljućujući
Bretona
,
Elijara
,
Aragona
,
Rober Desnosa
,
Rene Krevela
,
Maks Ernsta
, već su se bavili istraživanjem mogućnosti
koje su nudili automatizam i snovi, ali je ovaj period bio obeležen i upotrebom droge i hipnoze. U članku podnazivom
"Entrée des médiums"
(Ulazak medija) iz1922,
Breton
opisuje uzbuđenje koje su oni osetili kadasu otkrili kako su, dok su u hipnotičkom transu, a naročito
Desnos
, mogli da stvore čudesne monologe, bilo pisane bili izgovorene, ispunjene živopisnim slikama za koje bi, tvrdio je, bili nesposobni u svesnom stanju.Međutim, serija uznemirujućih incidenata, poput onoga kada je, dok su bili u hipnotičkom transu, cela grupa pokušala da izvrši masovno samoubistvo, dovela je do napuštanja ovakvih eksperimenata, a u prvom
"Nadrealističkom manifestu"
Breton
izbegava bilo kakvo razmatranje o "mehaničkim" sredstvima poputdroge ili hipnoze, ističući da je nadrealizam prirodna, a ne izazvana, delatnost.
Godine 1924
. osnovan je
Biro za nadrealistička istraživanja
, objavljen je
Bretonov
"Nadrealistički
manifest"
i pojavio se prvi broj nadrealističke revije
La Révolution Surréaliste
. Stvorena je očekivanastimulativna atmosfera i još mnogo mladih pisaca i umetnika bilo je privučeno novim pokretom. Među njima je bio i
Antonin Arto
(
Antonin Artaud
), koji će kasnije osnovati revolucionarni
Théâtre Alfred Jarry
. On je
1
M.B.
(1862-1923) - fr. pisac, prenaglašeni individualista koga je želja da bude politički i umetnički vođ odvela unacionalizam1
vodio
Biro za nadrealistička istraživanja
, koji je
Aragon
opisao kao "romantična gostionica za neograničeneideje i za produžene pobune". U svom
"Pismu kancelaru Evropskog univerziteta"
Arto
je izrazi njihovusveobuhvatnu želju za slobodom, za bekstvom iz lanaca banalne ekzistencije, kao i njihov preovlađujućioptimizam.
"Dalje nego što će nauka ikada stići stigle su strele razuma koje su se razbile o oblake, ovaj lavirint postoji,centralna tačka gde se sustiču sve sile bića i krajnji nervi Duha. U ovoj zbrci zidova koji se pokreću i uvek menjaju, van svih poznatih oblika misli, naš Duh se komeša, vrebajući svoje najtajnovitije i najspontanije pokrete - one koje imajukarakter otkrovenja, izgled (držanje) nečeg što dolazi sa nekog drugog mesta, nečega što kao da je palo s neba… Evropa se kristalizuje, polako se mumificira pod omotom od granica, od njenih fabrika, njenih sudova pravde,univerziteta. Krivica je u vašim buđavim sistemima, u vašoj logici dva plus dva jednako četiri; krivica je u vama, Kancelaru… I najmanji vid spontane kreacije je kompleksniji i više otkrovljujući nego bilo koja metafizika".
Obznanjujući snagu "akta spontane kreacije", nadrealizam je ukinuo veto koji je dada stavila na umetnost,kao i neophodnost za ironijom koja je karakterisala dadu;
umetniku je vratio njegov
raison d'
ê
tre
bez da
mu je u isto vreme nametao nov skup estetskih pravila
. Ali
Artoov
zahtev za rušenjem granica dugo nijenaišao na odgovor, pošto nadrealizam nije postao zaista inetrnacionalan sve do 1936, umnogome ostajućifrancuski pokret sa centrom u Parizu.
"Nadrealistič ki manifest"
najavio je nadealizam kao književni pokret, dok je slikarstvo pominjao samo
kao dodatak. Ipak, tvrdio je da obuhvata čitav spektrum ljudske aktivnosti, zajedno sa istraživanjem iobjedinjavanjem ljudske psihe,
prigrlivši do tada zanemarene oblasti života, poput snova i nesvesnog
.
"Manifest"
je ujedno bio i kulminacija dve protekle godine, i najava nečeg potpuno novog. Dao je sledećudefiniciju nadrealizma:
"NADRELIZAM, m.r. - Čist psihički automatizam kojim se želi da izrazi, bilo usmeno, bilo pismeno, bilo na ma kojidrugi način, stvarno delovanje misli. Diktat misli, uz odsustvo svake konrole koju bi vršio razum, izvan svake esteteskeili moralne preokupacije. ENCIKL. FILOZ. - Nadrealizam se zasniva na verovanju u višu realnost nekih oblika asocijacija koje su do sad zanemarivane, u svemoć sna, u nepristrasnu (nezainteresovanu) igru misli. On teži da definitivno uništi sve ostale psihičke mehanizme i da ih zameni u rešavanju glavnih problema života"
.
Breton
je tvrdio da je originalni izvor njegovog interesovanja za automatizam bio
Frojd
. Kao studentmedicine imao je praksu u klinici
Charcot
kod neurologa Babinskog, a tokom rata proveo je neko vreme u bolnici u Nantu (gde je upoznao
Vašea
). U
"Manifestu"
, koji je pisao u godinama koje su usledile odmah posle rata, on kaže:
"Ma koliko da sam bio obuzet Frojdom u to vreme i upoznat sa njegovim metodamaispitivanja, za koje sam imao nešto malo prilike da ih primenim na bolesnicima za vreme rata, odlučio samda dobijem od sebe ono što se pokušava da dobije od njih, recimo jedan monolog izgovoren što je mogućebrže, o čemu kritički duh subjekta ne daje nikakve sudove, koji se ne opterećuje, uostalom, nikakvnimuzdržavanjem i koji je što je moguće približniji govorenoj misli"
. Zajedno sa
Filipom Supoom
ispisao je višelistova papira na ovaj način, listove koji su ih, pošto su ih iščitali i uporedili, oduševili zbog svog
"širokog izbora slika", "takvog kvaliteta kakve mi nismo bili sposobni da stvorima, makar jednu jedinu, u običnom pismu (pisanju)"
. Imaginacija, živahnost i emocija u ovom njihovom pisanju bile su vrlo slične - razlike utekstovima poticale su od razlika koje su postojale između njihovih naravi,
"Sopoov tekst je bio manje statičan od moga"
. Nadrealisti su uvek isticali da će automatizam otkriti pravu, individualnu prirodu onogako ga upražnjava mnogo kompletnije (potpunije) nego što bi to uradila bilo koja svesna kreacija. Jer
automatizam je bio najsavršenije sredstvo za dostizanje i korišćenje (upotrebu, primenu) nesvesnog
.Tekst koji su
Breton
i
Supo
ispisali objavljen je u
Littérature
1919.pod nazivom
"Champs Magn
é
tiques"
(Magnetska polja) i to se može smatrati, pet godina pre
"Manifesta"
, prvim nadrealističkim delom .Prvi
"Manifest"
je bio jedna mešavina (mix) ideja - definicija nadrealizma ističe važnost automatizma, ali
veliki deo
"Manifesta"
posvećen je snovima
, za koje je
Frojd
otkrio da predstavljaju neposredan izraznesvesnog uma, dok tokom spavanja svesni um popušta sa kontrolom. Međutim, bilo bi pogrešno misliti da jenadrealizam, zbog očiglednog porekla u teoriji psihoanalize, u ranim godinama predvodio duh naučnogistraživanja. Uprkos pošti koju su odali
Frojdu
, očigledno je da je njihova upotreba tehnika slobodneasocijacije i interpretacije snova, na mnogo načina bila u direktnoj suprotnosti sa Frojdovim namerama.
"Samo je na čoveku (samo je do njega) da sav pripadne samom sebi, tj. da održava u anarhičnom stanju, svakog dana sve opasniju, gomilu svojih želja"
. Namera da se ohrabre čovekove nepokorne želje odleteće u
2
lice
Frojdove
psihoanalize, koja je imala za cilj da izleči čovekove mentalne i emocionalne poremećaje, kako bi mu omogućila da nađe svoje mesto u društvu i živi, kako je
Cara
rekao, u stanju buržoaske normalnosti . Niti su nadrealisti bili primarno zainteresovani za interpretaciju snova, zadovoljavajući se time da oni stojesami po sebi. Jednom je
Frojd
odbio da učestvuje u stvaranju antologije snova koju je osmislio
Breton
,rekavši da ne vidi šta bi to jedna kolekcija snova, bez asocijacija i sećanja iz detinjstva nekoga ko sanja,mogla ikome da kaže.
Nadrealisti su u njima videli imaginaciju u njenom primitivnom obliku i čist izraz"čudesnog" (veličanstvenog)
.Iako on to ne obznanjuje u
"Manifestu"
, automatizam je dosta toga dugovao i medijumima i njihovom"automatskom pisanju", što se otkriva u
Bretonovom
isticanju 'pasivnosti' subjekta :
"postali smo kroz našadela mukla stecišta tolikih odjeka, skromni
aparti prijemnici
"
. I
Ernst
i
Dali
će istaći pasivnost pred svojimdelom, poredeći sebe sa medijumima. Ipak, kada nadrealisti govore o "onom ispod", oni ne misle na to daimpliciraju natprirodno, poput poruka od mrtvih koje prenose medijumi, već misle pre na one stvari koje senalaze ispod granica neposredne stvarnosti, ali koje nam se mogu otkriti uz pomoć našeg nesvesnog ili uz pomoć naših instinkta kada smo u stanju pojačane osetljivosti (senzibiliteta).Veliki deo ovog
"Manifesta"
posvećen je "nadrealističkoj slici" . Metafora je prirodna ljudskoj imaginaciji,ali njen potencijal se može iskoristiti samo ako se nesvesnom dopusti puno učešće. Tada se spontano pojavljuju najimpresivnije slike.
"Jezik je dat čoveku da ga koristi na nadrealističan način"
.
Nadrealističkaslika je rođena iz slučajne jukstapozicije dve različite realnosti
, a od varnice koja je nastala njihovimsusretanjem upravo zavisi lepota slike, što su više različita dva člana slike, varnica će biti sjajnija. Ovakvavrsta slike, verovao je
Breton
, ne može se smisliti unapred; najsavršeniji primer toga, koji su iznosili predsvoje rivale i koji je postao njihov moto, bilo je ono
Lutremonovo
(
Loutréamont
):
"Lepo koliko i slučajan susret mašine za šivenje i kišobrana na stolu za seciranje"
.
Breton
je priznao da je njegova imaginacija prvenstveno bila verbalna, ali objaviti mogućnost vizuelnihslika ovakve vrste. U stvari one su već postojala kroz
Ernstove
kolaže i, već 1921,
Breton
ih je u uvodu za
Ernstovu
izložbu opisao na vrlo sličan način na koji je kasnije opisao poetsku nadrealističku predstavu(sliku). Ovi dada-kolaži već obećavaju divlju
dépaysement
(otuđenost) kasnijih
Ernstovih
serija kolaža,
La Femme 100 Têtes
(Žena bez glave -
isto se izgovara i broj "sto" i rečca "bez"
) i
Une Semaine de Bonté
(Jednasedmica dobrog dela), koje pripadaju pravom nadrelizmu.Plastične umetnosti su u izvesnom smislu pomoćno sredstvo nadrealizm a , čije je glavno interesovanjeležalo u poeziji, filozofiji i politici, iako je zapravo kroz njih (umetnosti) nadrealizam postao poznat širokoj publici. Unutar vizuelnih umetnosti, nadrealizma je bio jedan od najnezasitijih od svih modernih pokreta,uvlačeći u svoje okvire umetnost medijuma, dece, ludaka, slikare naïve, kao i primitivnu umetnost koja je bila odraz verovanja u sopstveni "integralni primitivizam". Igrali su dečje igre, poput "cadavre exquis", ukojoj bi svaki igrač nacrtao glavu, telo ili noge, a zatim presavijao papir posle sebe, tako da se njegovdoprinos nije mogao videti. Čudne kreature, koje su bile rezultat ovoga, davale su
Mirou
inspiraciju zanjegove slike.
Pjer Navil
(
Naville
), jedan od prvih urednika
La R
é
volution surr
é
aliste
, poricao je mogućnost postojanjatakve stvari kakvo je bilo nadrealističko slikarstvo:
"Sada svako zna da
nadrealisitčko slikarstvo
ne postoji. Niti se potezi olovkom koja je prepuštena slučajnosti gesta (pokreta), niti piktoralno preslikavanje slika iz snova, niti maštovite fantazije, naravno, mogu opisati kao takve. Ali tu su prizori
(??naočari)
.Memorija i uživanje očiju: to je sva estetika"
.
Breton
je odgovorio na ovu optužbu kroz seriju članakakoji su se pojavljivali u
La R
é
volution Surr
é
aliste
od 1925, diskutujući o
Pikasu
,
Braku
i
de Kiriku
, kao ionim slikarima koji su doprinosili stvaranju čvršćih veza između nadrealizma i slikarstva,
Maks Ernstu
,
Man Reju
i
Masonu
. Kada su se ovi članci pojavili u knjizi
"Le Surr
é
alisme et la Peinture"
(Nadrealizam islikarstvo)1928, na listu je dodao i
Arpa
,
Miroa
i
Tangija
.
Breton
ne pokušava da definiše nadrealističko slikarstvo kao takvo - on tom problemu prilazi na drugačiji način, tako što ocenjuje odnos svakog slikaraindividualno prema nadrealizmu. On izbegava bilo kakvu pravu estetsku diskusiju, mada radije svojeargumente dovodi neodređeno u vezu sa pitanjem "imitacije" u umetnosti, time što je rekao da je biozaintersovan za slikarstvo samo dotle dok je ono bilo
prozor
koji gleda na nešto i da slikarev model treba da bude "potpuno unutrašnji". Kasnije, u
"Umetničkoj genezi i perspektivi nadrealizma"
(1941
),
automatizam i
beleženje snova definiše kao dva puta koja vode do nadrealizma
.
3
Search History:
Result 00 of 00
00 results for result for
p.
Recommended
More From This User
Notes
Load more
