Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
34Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
o POP ART

o POP ART

Ratings: (0)|Views: 1,887|Likes:

More info:

Published by: Džo Kornjača Od Princeze on Jan 20, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/23/2014

pdf

text

original

 
 POJMOVNIK, M. Šuvaković, BG-N.Sad, 1999
POP ART
Pop art
 označava američku i zatim internacionalnu umetnost s početka 60ih zasnovanu na prikazivanju, izražavanju i upotrebi simbola, vrednosti i značenja masaovnog, potrošačkog i poznoindustrijskog društvavisokog modernizma. Termin je skovao kritičar 
Lorens Alovej
50ih kao oznaku za popularnu umetnostmasovne kulture.
Od kraja 50ih i ranih 60ih
naziv pop art se odnosi na visoku umetnost koja za motiv, temui sadržaj uzima potrošačku popularnu i masovnu umetnost i kulturu.
Razlikuju se dva usmerenja pop arta:
1.
neodadaistika i kritička linija pop art-a
deluje u različitim domenima izražavanja od slikarstva prekoready made-a i asamblaža do ambijenta i hepeninga, za nju je karakteristično parodijsko prikazivanjevrednosti i značenja masovne kulture
2.
prikazivački ili ikonični pop art
neutralno, doslovno i dokumentarno prikazuje simbole, vrednosti,značenja i oblike izražavanja masovne kulture.Pop art ima
ishodišta
u popularnoj kulturi 50-tih i 60-tih, ali i u istorijskim avangardama: dadaističkom povezivanju visoke i niske umetnosti 20ih, kao i u ready made strategijama Dišana. Pop art je uveo u visokuumetnost niz
novih tehnika 
od
asamblaža
industrijskih i potrošačkih proizvoda do
serigrafije
(ili sitoštampe).
Njujorški pop art
je indiciran neodadaističkim, postslikarskim i slikarskim eksperimetnima
Džaspera
 
Džonsa, Roberta Raušenberga, Džima Dajna, Džordža Brehta
. Džonsonovo i Raušenbergovo slikarstvo iasamblaži izlaze iz okvira američkog visokog modernizma u čijim temeljima je apstraktni ekspresionizam iestetski formalizam.
Džons
eksperimetniše sa nekonzistentnim slikama koje prikazuju slova, brojeve i reči.Radi sa postdišanovskim i Vitgenštajnovim zamislima značenja primenjujući ih na slikarstvo.
Raušenberg
deluje u širokom rasponu od asamblaža i slika-predmeta do hepeninga i akcija. Obojica iz umetnosti neisključuju aspekte, odraze, tragove i simbole savremene potrošačke kulture. Njujoršku scenu pop artaodređuje rad
Endija Vorhola
,
Roja Lihtenštajna
,
Toma Veselmana
,
Džejmsa Rozenkvista
,
KlesaOldenburga
,
Roberta Indijane
,
Džorda Sigala
itd.Rad
Vorhola
se odvijao kroz nekoliko stupnjeva:
1.
Merilin Monro
 – serija na platnu od 25 istovetnih portreta glumice poređanih u matricu 5x5 – rad saikoničnim znakom masovne kulture
2.
Kutije Brilo
(sito-štampa na drvetu) – asamblaž i pseudo ready made, rad sa simbolima potrošačkogdruštva
3.
Električna stolica
(seriografija na platnu) – rad iz serije Smrt i nesreće, rad sa simbolima američkogdruštvenog sistema.Vorhol je radom na filmu, stvaranjem mikro sveta umetnosti
 Fabrika
(gde se proizvode njegova umetničkadela), javnim ponašanjem po uzoru na filmske i rok zvezde, pop art realizovao kao umetnost spektakla 60-tih.Svoju poetiku on izražava rečima “
 Razlog zbog koga radim na taj način leži u tome što želim biti mašina…
”.Slikar 
Roj Lihtenštajn
je spojio zamisli ready made-a, nove tehnologije slikanja sa slikarskimeksperimetnom brišući granice između formalističke podele na figurativno i apstraktno slikarstvo. Njegoveslike su apstraktne mada prikazuju ljudsku figuru ili narativne scene. Započeo je doslovnim kopiranjemnovinskih fotografija, karikatura i stripa. Doslovnost se ogleda i u kvazi-poentilističkoj tehnici rešenja ploheslike. Tačkastom strukturom površine slike on imitira raster-tačke novinske fotografije. Njegov postupak jeistovremeno hladno reproduktivan i parodijski. (
Velika slika
,
Whaam!
,
 Kad sam otvorio paljbu
,
 Žena sacvetnim šeširom
).
1
 
Rad
Klesa Oldenburga
je primer neodadaističkog usmerenja u pop art-u. On radi sa asamblažima,instalacijama i hepeninzima u kojima humorno provocira tipične predstave, simbole, predmete i prozvodeameričke potrošačke kulture. (
Slanina, zelena salata i paradjz
– sendvič od drveta i vinila,
Spavaća soba
).Određenim elementima prenaglašava i karikira estetiku kiča koja vlada u potrošačkoj kulturi građanske klase.
Kalifornijski pop art
nastaje ranih 60-tih i karakteriše ga asamblažna, konceptualna i sirovaikonografija dela. Radi sa ikonografijom holivudskog star sistema.
Bili El Bengston, Edvard Raša, DžoGudi, Vejn Tiuba, Edvard Kinholc.Britanski pop art
je nastao blisko američkom pop art-u i širenju američkog načona života u popularnoj kulturi. Vezan je za tehnološke teme i ideale tehno umetnosti.
Ričard Hamilton, Piter Blejk,Dejvid Hikni, Roland B. Kitaj
itd.
U jugoslovenskoj umetnosti
pop art nije bio prihvaćen kao dominantni oblik izražavanja.
 
CONCEPTS OF MODERN ART,
Penguin books 1981POP ART, Edward Lucie-Smith
Pop art je star 10 do 12 godina. Sam termin upotrebio je britanski kritičar 
Lorens Alovej
1954 kao pogodan izraz za “popularnu umetnost” masovne kulture. Alovej je proširio termin 1962 da bi uključio iaktivnosti umetnika koji su pokušavali da upotrebe popularne predstave u kontekstu “primenjene umetnosti”.Bilo je i drugih suparničkih termina ali ovaj se održao uprkos povremenim protestima samih umetnika.Prvi pravi pop art rad
u Britaniji
je kolaž
Ričarda Hamiltona
 
Šta je to što čini današnje domovetako različitim, tako privlačnim?
Napravljen je za izložbu sa nazivom “Ovo je sutra”, u Umetničkoj galerijiVajtčepl 1956. Prvi veliki uticaj koji je pop art izvršio na britansku publiku bio je na izložbi Mladihsavremenika 1961, koja se sastojala od radova
Dejvida Hoknija
,
Dereka Bošijera
,
Alena Džonsa
,
PeteraFilipsa
i
R.B. Kitaja
. Iste godine
Piter Blejk 
je održao svoju prvu izložbu na Institutu za savremenuumetnost.Razvoj pop arta
u Americi
je teže odrediti. Izrastao je sporo iz preovlađujućeg stila apstraktnogekspresionizma; mnogi američki pop umetnici imenovali su Viljema de Kuninga, jednog od najvećih divovaapstraktnog ekspresionizma, za glavni uticaj. Čini se da je važna godina bila 1955. kada se na umetničkuscenu njujorka pojavljuju
Robert Raušenberg
i
Džasper Džons
. 1958. Džons je imao svoj prvi “one manshow”, i njujorški kritičar Leo Stajnberg opisao je ovako ono što je video: “
Čini mi se da su slike de Kunungai Klajna odjednom gurnute u isti koš sa Rembrantom i Đotom. Svi sada postaju slikari iluzije
”. Uprkosovome njujorška scena nije osetila potpuni uticaj pop arta sve do početka 1961. Nužno je ovako ogoljeno postaviti činjenice jer je pop art imao tako čudnu istoriju – njegov prijem je bio potpuno nešto različito od prijema modernističkih stilova koji su mu prethodili. Prvih 5 godina, takonešto, bio je manje-više “underground”. A kada je isplivao postojao je
trenutak otpora
. To naročito važi za Nju Jork zbog istorijskih razloga. Apstraktni ekspresionizam
 
 je u Americi uspostavljen kao prvi lokalnorazvijen stil sa ambicijom da prevlada internacionalnom scenom. Sada, kako je rekaoMario Amayau svojojknjizi o pop artu, novi slikari su “
bacali američko dostignuće kroz prozor 
”.Harold Rozenbergje pokušao dagotovo potpuno poništi novi pokret. “
 Dobar deo uticaja može se pripisati činjenici da je lako govoriti oiluzionističkoj umetnosti nasuprot apstrakciji, čija se retorika iznova koristi dok se potpune ne istroši
”. Zanjega pop art je jednostavno “
doprinos umetničkoj kritici
”. Uprkos ovim sumnjama i protestima pop art jeuspeo na materijalnom nivou. Dopro je do publike. Kupovali su je kolekcionari. Vodeći pop umetnici postalisu popularni i čak bogati u zapanjujuće kratkom vremenskog periodu.Uprkos početnom otporu pop art je imao
najveći uticaj i najdublje korene u samoj Americi
.Osnovni razlog može biti u izjavi da pop art opisuje potrošačevo okruženje i njen mentalitet: ružnoća postajelepota. Američko slikarstvo posleratnih godina bilo je nacionalističko u svojim stavovima. Vođe američkeumetnosti često su ispoljavali netrpeljivost prema događanjima u Evropi; vodeći američki slikari su
2
 
kompetativni, i često pokazuju otvoren prezir prema radu njihovih evropskih rivala. Pop art, kako je izrastaoiz ekperimenata 50-ih, je bio idealan insturment za hvatanje u koštac sa američkim urbanim okruženjem.Element agresije, koji je pop art preuzeo iz komercijanog dizajna i njegove prodaje, bio je naročito privlačanameričkim slikarima. Ovim slikarima bilo je lako da poveruju da je stil kojim se oni bave američkog porekla.Indijanske radnje sa cigarama, narodni vetrokazi, “američki primitivci”, kojima su se divili i koje su većsakupljali u SAD-u, ponudili su neku vrstu dekreta ili odobrenja za štampanje (imprimatur) za ono što su pokušavali da postignu. Važna izložba “Pop art i američka tradicija” u Umetničkom centru Milvoki 1965 pruža elokventnu potvrdu ovom viđenju.Međutim, pop je takođe imao i svoje
evropske prethodnike
. Njegovi koreni nalaze se u
dadi
, staridadaisti bili su spori u prepoznavanju sličnosti, bez entuzijazma su otkrili ovu činjenicu. U svojojautoritativnoj knjizi o dadaističkom pokretuHans Rihter citira iz pisma koje mu je poslao Marsel Dišan:
Ova neodada
1
 ,koju zovu Novi realizam, pop art, asamblaž itd. je lak izlaz i živi od onoga što je dadaizam postigao. Kada sam otkrio ready-made-e želeo sam da obeshrabrim estetiku. U neodadi uzeli su moje readymade-e i našli u njima estetsku lepotu. Bacio sam im u lice pisoar kao izazov a sada mu se oni dive zbog njegove estetske lepote
Dišan se dotakao razlike koliko i sličnosti. Čini mi se da je jedan od zbunjujućih aspekata pop arta,onaj koji zahteva hitno objašnjenje, hladnoća, odsustvo vezivanja za temu koju predstavlja. Na prvi pogled, postoji oživljavanje dadaističkih tehnika ali bez dadaističke filozofije. Dada je bila antiumetnost, u opozicijisa postojećom situacijom. Nju je ta situacija oblikovala. Pop umetnici su – bar u ranoj i eksperimentalnoj fazi – tražili nešto pozitivno u ovim gestovima opozicije, nešto što se može nadograditi. Očigledna drskost poparta ne treba da nas navede da pomislimo da nije «naučna», niti da njeno distanciranje znači neposvećenost.Pop je između ostalog intelektualni i visoko samosvesni pokret.Jasia Reichardt, u njenom pregledu razvoja pop arta u Londonu, delimično kroz seriju sastanaka održanih u I.C.A., opisuje strastvenu diskusiju ozapadnjacima, starim stripovima i popularnoj naučnoj fantastici. Oni koji su prisustvovali ovim diskusijama bili su savršeno ozbiljni i generalno zainteresovani onim što možemo nazvati arheologijom mitova masovne produkcije i popularnog dizajna. Interesovanje vodećih pop art umetnika u Britaniji često je bilo veće odonoga koje im se pripisivalo. Ričard Hamilton, jedan od organizatora stila, napravio je brljivurekonstrukciju Dišanovog Velikog stakla za retrospektivnu izložbu Dišanovih radova u Tate galeriji 1966.Hamilton je priznat kao jedan od vodećih eksperata o istoriji dadaističkog pokreta. R.B. Kitaj, američki slikar naseljen u Britaniji, poznat je po elaboraciji beležaka u katalogu. Jednom prilikom ove beleške skretale su pažnju posmatračima na takve stvari kao što je Časopis varburškog instituta, naučni časopis koji se ni u komslučaju ne može izjednačiti sa Betmenovim stripovima. Ne može se opisati tipična pop slika, takva ne postoji. Ideja o «stilu» se rasplinjava – pop art jegeneralno bez-stilni, neprijateljski prema kategorijama. Evo
nekoliko primera
koji će to dokazati.
UAmerici
, npr., vodeći pop umetnici bili su ne samo Džons i Raušenberg (koji su malo stajali po strani, i boljeih je svrstati u prethodnike nego učesnike), već i
Endi Vorhol
,
Džim Dajn
,
Robert Indijana
,
RojLihtenštajn
,
Tom Veselman
,
Kles Oldenberg
i
Džejms Rozenkvist
. Svi se oni znatno međusobnorazlikuju.
Vorhol
na primer je želeo da eliminiše ideju ručnog rada u umetnosti uopšte. Mnoge njegove slike
1
Neodada je neoavangardni umetnički pokret nastao u SAD-u krajem 50ih. Za neodadu nije bitno stvaranje umetnostiveć pronalaženje umetnosti u svetu. Neodada je nastala
Obnovom i radikalizacijom dišanove tradicije
Prevladavanjem rešenja akcionog slikarstva, odbacivanjem akcije usmerene na stvaranje umetničkog dela iizlaganjem same akcije i čina kao događaja
Eksperimentalnim interdisciplinarnim radom na Blek Mauntin Koledžu, radom Kejdža
Različitim eksperimentima u muzici, filmu, pozorištu i književnosti koji su relativizovali i prekoračivali granicemedijskog rada
Anarhističnim pristupom koji se zalaže za razaranje građanskih vrednosti i institucija sveta umetnosti. Neodadu razlikuje od dade drugačija društvena situacija umetničkog delovanja. Nastala je kao estetska , etička i politička provokacija i destrukcija tradicionalnih građanskih vrednosti i time je bila prethodnica modernističkeumetnosti. Nastala je u doba dominacije visoke modernističke estetike slikarstva i skulpture i potrošačkog društva. Neodada i pop art su bliski pokreti. Postoje konceptualne podudarnosti između neodade i kritičke linije pop arta kojadestruira fetišizirane predmete modernističke kulture. Razlikuju se po tome što pop art pokazuje potrošački svet (slikom,grafikom, fotografijom, skulpturom, asamblažom, instalacijom) a neodada potrošački svet i njegove produkte iinstitucije koristi kao doslovni i pronađeni “materijal” za umetnički čin.
3

Activity (34)

You've already reviewed this. Edit your review.
Mihaela Gagić liked this
Mihaela Gagić liked this
1 thousand reads
1 hundred reads
Rialda Salihagic liked this
Moria Djurovic liked this

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->