Izvod iz knjige ³

Sport, kapitalizam, destrukcija

´, Ljubodrag Simonovi, ³Lorka´, Beograd, 1995. E-mail:comrade@sezampro.rs

SPORT U MOVARI DROGE

Svake godine sve vei broj sportista nestane u sve dubljoj movari droge. Do raspada SovjetskogSaveza i "realnog socijalizma" glavni krivac za beskrupolozniju manipulaciju sportistima je bio"komunistiki totalitarizam". U odnosu prema njoj "sluajevi dopinga" na Zapadu su izgledali kaoigra nevaljale dece koja ne sluaju svoje roditelje. U meuvremenu se pokazalo da je "slobodni svet"razvio svoju industriju dopinga koja je po svojoj monstruoznosti daleko prevazila "dostignua"zemalja "realnog socijalizma". Samo u Sjedinjenim amerikim dravama vrednost sportskog tritadroge dostigla je vie milijardi dolara godinje. Da stvar bude gora, upotrebljavaju se sve razornijasredstva. Na optuenikoj klupi su, naravno, "pokvareni sportisti". Ne poriui odgovornostsportista, i to kako za doping tako i u zaveri utanja povodom dopinga i drugih prljavih igara usportu, trebalo bi utvrditi i odgovornost gospodara sporta koji vuku poteze iz senke i od sportistastvaraju sredstvo za ostvarivanje politikih i materijalnih interesa. Poimo od meunarodnihsportskih asocijacija i njihovih doping-kontrola.

Kanadski sudija arls Dabin (Charles Dubin), koji je demontirao "sluaj Ben Donson (BenJohnson)", razorio je bedeme lai koje su meunarodni sportski zvaninici digli oko doping-kontrola. On je ubedljivo dokazao da ljudi poput Arne Ljungkvista (Arne Ljungkvist), voemedicinske komisije Meunarodne atletske federacije, sistematski dovode u zabludu svetsku javnostkada iznose podatke o broju "uhvaenih" sportista na doping-kontrolama. Dabin, naime, tvrdi daLjungkvist i drugi sportski zvaninici nastoje da stvore sliku o rasprostranjenosti dopinga u sportu naosnovu relativno malog broja "pozitivnih" sportista nastojei, na taj nain, da sakriju prave razmeredopinga.

(1)

U svom izvetaju kanadskoj vladi u vezi sa "sluajem Ben Johnson", sudija Dabinkonstatuje: "Iako je zdravstvenim komisijama meunarodnih sportskih udruenja, kao to su toMeunarodna atletska federacija i Meunarodni olimpijski komitet, ve godinama poznato dadoping-kontrole za vreme takmienja ne daju zadovoljavajue rezultate, oni nisu preduzeli nikakvekorake da razjasne ovu besmislicu. Na taj nain sa samo doprineli stvaranju utiska da se njihovatakmienja odvijaju po pravilima

air-play

-a i da istraivake laboratorije ne mogu da budu prevarene".

(2)

Svedoenje Klifa Vilija (Cliff Wiley), amerikog sprintera na 400 metara, ukazuje na ta su svespremni gospodari svetskog sporta da bi ostvarili svoje interese. Na Svetskom atletskom prvenstvu uHelsinkiju (1983.) "bar trideset osmoro sportista imalo je pozitivan doping-test, od ega je bilosedamneaest Amerikanaca. Ali, oni su bili toliko poznati, da organizator nije smeo da objavi njihovaimena". Doktor Robert Voj (Robert Voy), ovek koji je otkrio prevaru, optuio je Svetsku atletskufederaciju i njenog predsednika Primo Nebiola (Primo Nebiolo) da su "sakrili rezultate testova".

(3)

To praktino znai da vrhovi meunarodnih sportskih asocijacija odreuju (u dogovoru saorganizatorima sportskih priredbi) koliko sportista (i kog ranga) sme biti "uhvaeno" - da se ne bikompromitovalo takmienje i izgubila planirana zarada. To vie nije "zavera utanja", ve sve beskrupuloznija zavera laganja. Nebiolo je otiao jo dalje. Na Svetskom atletskom prvenstvu u Rimu (1987.) odigrao je "svoju"ulogu u aferi oko nametanja rezultata italijanskom skakau u dalj Evangelistiju (Evangelisti).

(4)

Njegovom poslednjem i odluujuem skoku je pridodato skoro pola metara ime je zadobio treu poziciju i time bronzanu medalju. Italijanska dravna televizija je uspela da u detalje rekonstruie prevaru. Dolo je do protesta, Evangelisti je vratio medalju, a Nebiolo je, umesto da je zauvek

izbaen iz sporta, uskoro postao predsednik Meunarodne atletske federacije!

Engleski trka Sebastian Koe (Sebastian Coe) je jo 1982, na Olimpijskom kongresu u Baden-Baden-u, zahtevao da se dopingovani sportisti do kraja ivota udalje sa sportskih terena, to je podrano ood mnogih sportista irom sveta.

(5)

Gospodari svetskog sporta su taj zahtev jednodunoodbili (iz "humanistikih" razloga), znajui da bi to dovelo ne samo do zaustavljanja "progresa" u postizanju "vrhunskih rezultata", ve da bi vratilo rezultate na nivo ezdesetih, od kada je upotreba"stimulativnih sredstava" postala sastavni deo "juria na rekord" - to bi dovelo do opadanjainteresovanja za "vrhunski sport" i znaajno umanjilo prihode grupa koje sport dre u svojimrukama. Samo u poslednjem "olimpijskom ciklusu" IOC je "ostvario" prihod od preko 3 milijardemaraka. Nisu samo vrhovi sportske mafije, u vidu Huana Antonia Samarana (Juan Antonio Samaranch),Primo Nebiola i oao Avelana (Joao Havelange) zainteresovani za prikrivanje dopinga, ve su to,iz istog razloga, i firme-sponzori. Opadanje popularnosti sporta, zbog sve eih doping afera (nakon"sluaja Krabe (Krabbe)" jo samo 5% graana u Nemakoj veruje da se pobede u sportu mogu postii bez upotrebe dopinga)

(6)

negativno deluje na

usiness

. Samo "Mercedes" godinje uloivie od 60 miliona maraka (podaci iz 1992.) za reklamiranje putem sporta.

(7)

Televizijskekompanije, kojima sportski prenosi (zbog reklama) donose enormne zarade, ivotno suzainteresovane za to da se stvori to neprobojniji zid lai oko "vrhunskog sporta". Po slobodnim procenama svetski business koji se ostvaruje u sportu i putem sporta vredi preko 700 milijardi dolaragodinje, s tim to se procenjuje da e do kraja veka iznositi preko 1 000 milijardi dolara!

Javna je tajna da "vrhunski sportisti" uzimaju "stimulativna sredstva" pod neposrednim nadzoromsve traenijih i plaenijih strunjaka za doping koji rade za firme-sponzore, velike farmaceutskekompanije, meunarodne sportske asocijacije, sportske saveze, nacionalne olimpijske komitete iimaju podrku i zatitu od zvaninih dravnih institucija (ukljuujui i ministarstva). Oni kojiorganizuju tzv. "doping kontrole" i oni koji organizuju i spovode sistematsko dopingovanje sportista- na istom su zadatku, to znai da se radi o zajednikom timu. Indikativan je nain na koji Primo Nebiolo, "prvi ovek" svetske atletike, opravdava sabotiranje doping-kontrole i sistematskounitavanje sportista: "Nalazimo se u velikom cirkusu; ako isuvie razmaknemo stubove atora, krove se sruiti na nas. Moramo da mislimo globalno, a ne polazei samo od jednog aspekta. Ne elimoda se krov srui."

(8)

"Borba protiv dopinga" neodoljivo podsea na doskoranju "borbu protiv profesionalizma ikomercijalizacije sporta". Bila je to, zapravo, borba protiv onih koji su pozivali na iskorenjivanjeuzroka koji dovode do profesionalizma. U meuvremenu, profesionalizam je postao realnost i samimtim pojava koja se vie ne moe dovesti u pitanje. Slino je i sa dopingom:iza prividno glasne kritikedopinga sve se vie uoava nastojanje da se zauzme "fleksibilniji stav" prema tom pitanju (teza o"kontrolisanom dopingu"). Politiki instinkt ideologa sporta upozorava da treba smanjiti jaz izmeusportske realnosti i moralistikih zahteva koji se pred sport postavljaju, jer je jasno da je sport samokondenzovani izraz onoga to se deava u dananjem drutvu koje ne treba isuvie "pritiskati" problemima koji u okviru njega ne mogu da budu razreeni.

Inae, gospoda iz Meunarodnog olimpijskog komiteta su otila najdalje u nastojanju da se "stane na put dopingu". Po njima, trebalo bi organizovati "iznenadne inspekcije" kampova u kojima se sportisti pripremaju za takmienja i na licu mesta proveriti da li su sportisti "isti". Praktino, predlae se lovna sportiste kao da se radi o bandi najopasnijih kriminalaca, a oni zvanino vae (kakve li ironije!)za "najvie predstavnike" osnovnih vrednosti dananjeg sveta i kao takvi postaju "idoli" masa!to se tie odgovornosti nacionalnih sportskih asocijacija za upotrebu "nedozvoljenih sredstava" u

sportu, karakteristian je primer Italijanske atletske federacije koja je od sredine osamdesetih (naelu se nalazio Primo Nebiolo) organizovala nabavku doping sredstava (iz SAD) i sistematskodopingovanje svojih sportista. Najvii italijanski sportski zvaninici su ucenama i obeanjimanavodili sportiste da se podvrgnu sistematskom dopingovanju. Da bi skinuli odgovornost za mogue posledice sa sebe, oni su napravili tipski "ugovor" koji su sportisti morali da potpiu i koji glasi:"Ja...(ime sportiste) ovim izjavljujem, da elim da se kao dodatak mome treningu podvrgnem terapijisa anabolicima... (naziv supstanci). To inim po slobodnom volji i na sopstvenu odgovornost."Kasnije je dolo do kozmetikih izmena u tekstu: "Ja... (ime sportiste) ovim izjavljujem, da se poslobodnoj volji elim podvri terapiji sa medikamentima koji e biti prepisani od strane lekaraItalijanske atletske federacije. Biu obaveten o doziranju, moguim prateim dejstvima i negativnim posledicama i upoznat sa moguim toksinim dejstvima."

(9)

Na postojanje organizovanog dopingau Italiji upuuje i izjava Karla Vitorija (Carlo Vittori), biveg trenera nekadanjeg svetskog prvakana 200 metara Pijetro Meneae (Pietro Mennea), data italijanskom listu "

a Repu

lica

", da jeItalijanska atletska federacija jo 1985. godine ustanovila "centralu za doping" koja italijanskimsportistima deli anabolne steroide. Po tvrenju Vitorija, u pismima koja su upuena "vrhunskimsportistima" Italije od strane voa italijanskog sporta, onima koji "budu uzimali anabolne steroide udogovorenim koliinama, obean je uspeh i puno novca".Kada se Vitori sa svojim dokazima obratioFIDAL-u, Luiano Bara (Luciano Barra), generalni sekretar tog udruenja, zatraio je od njega da to"ne iznosi u javnost".

(10)

Polazei od istraivanja profesora Melvina Vilijamsa (Melvin Williams), sa kraja osamdesetih, moese rei da upotreba dopinga u Sjedinjenim Amerikim Dravama ima karakter epidemije. Govorei oupotrebi anabolnih stereoida Vilijams navodi da u dizanju tereta i

ody-

uilding-

u preko 90%sportista uzima anabolike; kod bacaa kugle, koplja i diska, kao i kod ragbista, 70-80 % koristi tosredstvo; kod printera i desetobojaca 40-50 %, dok je kod sportova izdrljivosti 10%. to se enatie, u sportovima snage zastupljenost je 20%, dok u sportovima izdrljivosti samo 1% uzimaanabolike. Interesantno je i to da sportisti upotrebljavaju anabolike na nain koji praktinoonemoguava njihovo utvrivanje na takmienjima. Istovremeno, u sve veoj meri se upotrebljavajudruga sredstva, kao to je to "hormon rasta" (HGH - Human Growth Hormone) koji se od 1985.godine dobija i na sintetiki nain.

(11)

U meuvremenu, izuzetnu popularnost u SAD je dobio iclenbuterol. U svojoj knjizi "

rugs in Sports

" kanadski lekar i farmakolog Mauro di Paskvale(Mauro Di Pasquale) pie: "Primena clenbuterola kod sportista dobila je dimenzije epidemije". Onse, zbog toga to mu se bre "gubi trag" u organizmu, sve ee upotrebljava kao alternativa"klasinim" anabolicima. Njegova upotreba je u toj meri rairena, da je novinar najpoznatijegsportskog magazina u SAD, "

Sports Illustrated

"-a, napisao da njega "svako uzima".

(12)

to se tiekoarke, po procenama izvrnih tela NBA lige sa poetka osamdesetih od 40-75% igraa je uzimalokokain a oko 10% "free base", specijalno pripravljen kokain sa pojaanim dejstvom.

(13)

Nemanikakve sumnje da je u meuvremenu i u tom sportu dolo do "progresa" i da su u upotrebisavremenija doping sredstva. to se tie krvnog dopinga on, po tvrenju profesora Williams-a, nije prisutan samo u biciklizmu, ve i u drugim sportovima izdrljivosti kao to je to maraton. "Njujorkiulini maraton" predstavlja jedan od transparentnih oblika primene krvnog dopinga u sportu.

(14)

Na postojanje dugogodinjeg organizovanog i obaveznog dopinga u SAD-u upuuje i Dek Skot(Jack Scott): "Kada sam u prolee 1970.godine razgovarao s grupom sportista sa Kalifornijskoguniverziteta Dim Kalkins (Jim Calkins), pomonik kapitena "Cal" ragbi tima, mi je rekao da su mutreneri i klupski lekar davali anaboline stereoide. I jedni i drugi su ga uveravali da e mu takvasredstva pomoi da uvea miinu masu i da ojaa, to se i desilo. Ali, nisu gubili vreme oko toga damu skrenu panju na mogue opasne pratee posledice. "Dobio sam puno na teini kao to su mi irekli, ali nakon otprilike jednog meseca ti stereoidi su stvarno poeli da me zafrkavaju" - rekao mi je