Izvod iz knjige Ä

Sport, kapitalizam, destrukcija

³, Ljubodrag Simonovi, ÄLorka³, Beograd, 1995. E-mail:comrade@sezampro.rs

P R I R O D A R E K O R D A

U sportu se, pogotovu u principu uinka (odnosno, rekorda), "manifestuju centralni momentidrutva" - stav je Vilhelma Hopfa koji je postao jedno od najozbiljnijih polazita za sociolokiutemeljenu kritiku sporta.

(1)

Konstatujui da se kapitalizam ne moe obeleavati pojmovima"industrijskog drutva" ve kapitalom, Hopf dolazi do Marksove odredbe kapitala po kojoj se onsvodi na cirkulaciju novca koja je "sama sebi cilj, jer iskoriavanje vrednosti postoji samo u okvirutog stalno obnavljanog kretanja", zbog ega je "kretanje kapitala nemerljivo".

(2)

Analogno tome,namee se misao da je rekord pojam koji u "sportskom shvatanju uinka" odgovara kapitalu. Iz oveanalogije jasno proistie da je ideja o rekordu proizvod modernog drutva.

Da bi ilustrovao razliku izmeu uinka i rekorda Hopf se poziva na primere iz Afrike, koje navodiAjhberg: "Rana evropska istraivanja su pokazala da u raznim crnakim plemenima postoji uinak ulakoj atletici. Poznati su bili skokovi uvis u plemenu Vatusi, koji su iznosili 2,50 metara (saupotrebom odskone daske). Ali upravo uesnici tih evropskih ekspedicija postavili su kvantitativnukonstataciju uinka i telesnog uinka...U rodovskom drutvu je vebanje bilo konvencija, npr.da jedan mladi biva smatran mukarcem tek onda kad iz mesta preskoi duinu svoga tela (1,90 - 2,00m). Ajhberg ukazuje na to da je ovaj uinak, utvren pre mnogo vekova, bio iznad tadanjegsvetskog rekorda (1908.on je iznosio 1,90 m). Uprkos njihovim sposobnostima, nije se uspelo da seVatusi nagovore na bavljenje sportom. Odluujui razlog nalazi sam Ajhberg: njima skok uvis nije bio cilj. Radi se vie o ritualu. Isto tako malu ulogu u ovim aktivnostima je igralo takmienje,konkurencija. Ajhberg navodi sledei primer: Bue nisu takmiarsko drutvo. Jedan junoafrikitrka, koji je trenirao sa dvojicom Bua, konstatovao je da uvek kad jedan zaostane, drugi eka.Uinak se ovde ne smatra individualnim."

(3)

Ono to je za nas najvanije, princip uinka, kao i metodi koji su karakteristini za industrijski radnisu sami po sebi doveli do toga da sport postane proizvodnja rekorda. Postajanje sporta delomrobno-novane privrede, odnosno, pogona za ostvarivanje profita, dolazi do apsolutizacije principauinka kojem je u potpunosti podreena sportska delatnost. Radi se o kapitalistikom uinku kojiodbacuje emancipatorske impulse telesne kulture, odnosno, tenju oveka ka linom usavravanju polazei od sopstvenih (individualnih) potreba i mogunosti. U sportu je izvrena instrumentalizacijaslobodnog telesnog aktivizma (telesne kulture) i njegovo svoenje na sredstvo za oplodnju kapitala.U njemu je dolo do otuenja uinka kao i mehanizama sa kojim se on postie od oveka. "Borba za progres" postaje ideoloka maska iza koje se krije sve stravinije unitavanje oveka.

Umesto iste volje za pobedom, kao to je to bilo u antikoj Grkoj, u modernom sportu dominirazahtev za postizanjem rekorda. On postaje univerzalna i od oveka otuena mera za odreivanjeuspenosti (vrednosti), to znai svojevrsna "via sila" kojoj je ovek podreen. Tu se vie ne radi o borbi izmeu ljudi za pobedom, ve o borbi oveka sa "fantomskim" rekordima koji su otelotvoreniu toperici i drugim mernim instrumentima. Pobeda nad protivnicima je bezvredna ukoliko se ne postigne rekord. Istorija antikih olimpijskih igara je sled pobednika; istorija modernog sporta svodise na linearni sled brojki kojima su prirdodata imena "rekordera" - rekord ima prvenstvo nadovekom. U tom kontekstu vri se "mitologizacija uinka", o kojoj govori an-Mari Brom:"probijanje zidova", istorijski pomaci", "skokovi"; "prvi ovek koji je postigao...", "prva ena koja jeostvarila..." - sportska "dostignua" dobijaju dimenziju istorijskih graninika.

(4)

Istovremeno,

stvaraju se mitovi "ampiona" koji dobijaju "legendarne biografije" i legendarne karakteristike(poput "heroja" iz nacionalnih mitologija) i postaju linosti koje obeleavaju epohu.

(5)

Ali, i totreba dodati, samo kao simboli vladajuih vrednosti kapitalizma. Otuda je Brom potpuno u pravukada znaaj koji za sport imaju principi

citius, altius, fortius

, poredi sa znaajem koji principi

sloboda, jednakost, bratstvo

, ispisani "na palati pravde", imaju za drutveni poredak.

(6)

U antici dominira

agon

koji je otelotvorenje boanskog (kosmikog) duha; u (modernom) sportudominira uinak koji je otelotvorenje duha kapitalizma. Sportisti nisu predstavnici svojih porodica igradova (drava), kao to je to bilo u antikoj Grkoj, ve su orua politikih i kapitalistikihgrupacija moi sa kojima oni nastoje da ostvare svoje posebne interese. Sportisti nisu integralni deozajednice (graani

polis-

)

), ve su instrumentalizovani jurinici u rukama onih snaga koje predstavljaju otuenu drutvenu mo u institucionalizovanom obliku. Sve se odvija u skladu s principima kapitalistikog poslovanja:svaka pobeda, svaki rekord ima svoju cenu. Sportskotakmienje u potpunosti je degradirano na borbu za novac. Neprestano umnoavanje sportskihmanifestacija dovodi do sve otrije konkurencije izmeu organizatora. Da bi se doveli "najveiasovi", obezbedila publika, TV prenosi, reklame - ostvario profit, sportistima se nude sve vee sumeza uee, pogotovu za pobedu i obaranje rekorda. To vodi daljem intenziviranju samoubilakogtreninga, upotrebi sve razornijih "stimulativnih sredstava"... "Vrhunski sport" za sportistu postaje svedramatinija igra "ruskog ruleta", a za kapital sve vea zarada.

Jedno je slobodno-voljno opredelenje oveka da postigne vie razvijanjem svojih ljudskih moi (veirezuiltat), a drugo je kada ovek sveden na sredstvo sa kojim otueni centri moi ostvaruju ne-ljudske ciljeve (rekord). Ne radi se, dakle, o kritici uinka, ve o kritici takvog (kapitalistikog)uinka koji se, posredstvom robno-novane privrede (rekord kao prometna vrednost rezultata), postie porobljavanjem i unitavanjem oveka. Treba praviti razliku izmeu legitimnog ljudskognastojanja da se postigne vie kao izraza autentinih ljudskih potreba i razvoja njegovih ljudskihmoi i rekordomanije, to znai podreivanja oveka od njega otuenom egzistencijalnom duhukapitalistikog naina proizvodnje koji postaje simbol "progresa". U tom smislu

citius, altius, fortius

ne kao razvoj "ivotinjske prirode oveka", odnosno, "borilake volje" (Kuberten); ne kao podreivanje oveka efektima njegovog rada, odnosno, profitu; ne kao sumanuto unitavanje prirodnih osnova ljudske egzistencije (tela) i samog oveka - ve kao sastavni deo nastojanja ovekada razvije svoje univerzalne stvaralake moi, da "uvea" svoj ljudski svet. Kapitalistiki principuinka treba prevazii afirmacijom istinskog ljudskog uinka, to znai uinka koji postie slobodanovek na nain koji omoguava razvoj njegovih stvaralakih moi i omoguava zadovoljavanjenjegovih autentinih ljudskih potreba. Tenja ka veem ima smisla jedino ukoliko je tenja kaljudskijem.

Sve vea dominacija principa uinka u sportu dovela je do postepene eliminacije borilakogindividualizma, kamena temeljca ideologije liberalizma. Uspostavlja se sve vei jaz izmeu"pedagokih" zahteva izvornog kapitalizma (takmienje kao razvoj i jaanje "borilake volje" iizgradnje "snanog karaktera") i pragmatinih zahteva "da se ide dalje". Sport je sve manje prostor na kome dolazi do izraaja "lina inicijativa" i "lino dostignue", to znai "borilaka volja" pojedinca, a sve vie prostor u kome caruju nauni timovi koji su orue u rukama politikih ikapitalistikih centara moi. "Razvoj sporta" je neposredno uslovljen daljim razvojem nauke i svedubljom integracijom "sportskog pogona" u kapitalistiku maineriju. Umesto da je stvaralacsportskih rezultata, ovek postaje orue sa kojim se postiu rekordi; umesto "volje za pobedom",osnovom na kojoj se razvijao "slobodni svet", u sportu je uspostavljena dominacija tehnokratskoguma za koji "obaranje rekorda" postaje "nauni projekt". "Rekorderi se raaju u epruvetama" - jestav koji na najupeatljiviji nain izraava stanje stvari u dananjem sportu. I dalje se slavi

"pobednik", ali je ovek samo prividno akter pobede. Pravi pobednici su kapitalistiki koncerni itimovi naunika i lekara za koje su sportisti isto to i laboratorijski pacovi - sredstvo za isprobavanjemedikamenata i ostvarivanje profita.

Istovremeno, "prevazilaenje horizonata mogueg" se odnosi iskljuivo na kvantitativne pomake naosnovu i u okviru vladajuih postulata kapitalistikog poretka (borba ljudi izmeu sebe ili protivsebe), a ne na otvaranje novog horizonta koji prevazilaze kapitalistiki svet, a to znai koji otvara prostor za humaniji svet i istinsku slobodu. Vrednosnu potvrdu dobija samo onaj uinak koji potvruje razvojnu mo kapitalizma ("Fantastini rekord!"). Rekord nije mera obogaivanja oveka injegovog sveta, ve mera njegovog uniavanja i unitavanja. Novi rekordi predstavljaju sve snanijezaveslaje robova prikovanih za galiju koja, gonjena biem kapitala, sve bre plovi ka bezdanu. Nastojanje da se postigne rekord sve vie podsea na Sizifovo prokletstvo. Tenja da se po svakucenu obori rekord nema nikakve veze sa nastojanjem oveka da "prevazie horizonte mogueg" i"dopre do savrenstva" (Vol). Pravi smisao rekordomanije je bezumno i fatalistiko podreivanjeoveka vladajuoj moi, s tim to vei rekord istovremeno znai i vei kamen koga je sve teeizgurati do vrha i koji preti da smodi oveka. Kvalitet "kapitalistikog" Sizifa je u tome da onsvojom ropskom delatnou uveava breme koje mu je vladajua mo natovarila na plea - dosopstvenog kraja. Umesto jednobrazne i beskrajne muke, dananji "Sizifov posao" postaje bespotedno samounitenje.

Odnos oveka prema sopstvenom telu uslovljen je odnosom kapitalistikog naina proizvodnje(reprodukcije) prema prirodi. Sve vea tehnizacija tog odnosa i stvaranje od prirode (nauno) projektovanog prostora unitenja vodi ka potpunom i konanom raskidu oveka sa prirodom, a time isa svojim prirodnim biem. Sport je oblast u kojoj su dehumanizacija i denaturalizacija ovekadosegli svoj najvii nivo. Robotizacija oveka u sportu izraz je ekocidne logike koja dominira udananjoj "tehnikoj civilizaciji". Sistematski se unitava telo kao prirodni organizam i kao deoivoga sveta - ono postaje kavez tehnike racionalnosti. Brzina, snaga, izdrljivost gube karakter ljudskog i prirodnog i sve vie dobijaju tehniki karakter. Telo oveka, kao i njegova psiha, emocije,svedeno je na predmet obrade. Ono postaje sirovina, odnosno, energetski izvor i orue za postizanjerekorda. Prema njemu se ne odnose kao prema (celovitom) ljudskom telu, ve ga svode na zbir biohemijskih, fiziolokih, mehanikih "procesa i elemenata" koje treba dovesti u optimalnifunkcionalni sklad da bi iz njihove aktivnosti mogao da proistekne projektovani rezultat (rekord).Prevashodna uloga lekara je da umrtve prirodne odbranbene mehanizme organizma, odnosno, daunite ivot u njemu. Logika dehumanizovanog tehnolokog uma postaje

spiritus movens

"istraivakih procesa" u sportu, iji su neposredni rezultat unakaeni ljudi, moderni Frankentajni.Rekord, pomeranje "granica snova" je cilj, a ovek je samo jedno, jo uvek najvanije, sredstvo da seto postigne. Instrumentalizacijom sporta, postajanjem sporta sredstvom za oplodnju kapitala idokazivanja da je kapitalizam jo uvek u stanju da ide "napred", instrumentalizovan je sam ovek.Osnovna svrha treninga, pogotovu uzimanja farmaceutskih sredstava, je da se unite prirodniodbranbeni mehanizmi organizma da bi se bez otpora "povinovao" sve veim zahtevima koji vode kanjegovom unitenju. Proizvodnja rekorda temelji se na stvaranju novih oblika destrukcije oveka.Zastoji u obaranju rekorda u sportovima u kojima dominira snaga, brzina, izdrljivost pre svega su posledica iscrpljenih mogunosti u primeni "stimulativnih" sredstava i metoda za unitavanjeoveka. Novi skokovi u obaranju rekorda mogu se oekivati sa pojavom novih "stimulativnih" preparata na kojima, sklonjeni od oiju javnosti, rade dananji Mengelei - po nalogu i uz obilatu pomo kapitalistikih koncerna. Njihova primena dovee do jo veeg razaranja organizma oveka,njegove psihe. Od sportiste treba stvoriti robotizovanog idiota za viekratnu, a uskoro za jednokratnuupotrebu. I u sportu vladaju zakoni potroakog drutva: sportista, kao roba, ima sve krai vek trajanja. "Novi" rekordi, "novi" sportisti, "novi" grobovi...