Izvod iz knjige ³

Sport, kapitalizam, destrukcija

´, Ljubodrag Simonovi, ³Lorka´, Beograd, 1995. E-mail:comrade@sezampro.rs

SPORT I RASIZAM

Zbog ega "crni" sportisti dominiraju u sportu? Pitanje koje se namee nakon svakog veegmeunarodnog takmienja, ili televizijskog izvetaja sa profesionalnih sportskih borilita u SAD.Odgovora nema. To nije sluajno. Sportski izvetai i novinari dobro znaju da nastojanje da se da pravi odgovor na ovo pitanje vodi ka razotkrivanju poleine sporta, to po svaku cenu treba izbei. Njihova uloga, i osnovni uslov opstanka u tom sve prljavijem poslu, je da bezgranino veliaju sporti njegove aktere. Oni se slepo dre "injenice" da je dananji "vrhunski" (profesionalni) sport

show-business

i kao takav "duhovna hrana za mase" koja donosi ogromne prihode vlasnicima kao i svimaonima koji u tome uestvuju, kao i "injenice" da je sport slika "rasne harmonije" i "uspeha" afro-amerike populacije u "slobodnom svetu", to znai "dimna zavesa" kojom od svetske javnosti trebasakriti pravi poloaj crnake manjine u SAD-u.

Kada se postavi pitanje o sportu i rasizmu i u naoj javnosti se pre svega ima u vidu odbijanje Hitlerada se na nacistikim Berlinskim olimpijskim igrama (1936. god.) rukuje sa Desijem Ovensom,tamnoputim amerikim sprinterom koji je bio najuspeniji sportista Igara. Videli smo da je DesijuOvensu, "velikom amerikom ampionu", bilo u sopstvenoj zemlji zabranjeno da u hotelima ukojima je odsedala amerika atletska reprezentacija ulazi sa belim lanovima ekipe na glavna vrata ida se hrani u restoranu sa njima. Za njega, kao i za druge tamnopute lanove ekipe, je bio"rezervisan" ulaz za poslugu a hrana im je, kao zverima u kavezu, donoena u sobe koje nisu smelida napuste. Malo je poznato i to da je na prvim Olimpijskim igrama koje su organizovane uSjedinjenim Amerikim Dravama (Sent Luis, 1904. godine) bilo zabranjeno uee "obojenihsportista" kao pripadnika "niih rasa". Za njih su organizovani "antropoloki dani" na kojima jetrebalo dokazati njihovu "telesnu inferiornost" u odnosu prema beloj rasi. Inae, Desi Ovens se,kada je re o borbi za graanska prava crnaca, nije proslavio. Nakon povratka sa nacistikihOlimpijskih igara uestvovao je kao plaenik rasista u kampanji za zadobijanje crnakih glasova.Bio je jedan od retkih "vienijih" crnaca koji se usprotivio bojkotu rasistike June Afrike. Amerikevlasti su ga iskoristile i za pokuaj slamanja protesta afro-amerikih sportista na Olimpijskim igramau Meksiko Sitiju 1968. godine. itavog ivota trudio se da igra ulogu "dobrog crnje" prikrivajui bedni poloaj crnake populacije u SAD, zbog ega je bio prezren od mnogih svojih sunarodnika.

Rasistika teza, koju su Ädokazivali³ najeminentniji evropski i ameriki lekari, da su crnci "telesnoinferiorni" u odnosu prema belcima, mogla je da se odri sve dotle dok Afro-Amerikanci nisu poelida pobeuju belce i osvajaju medalje, a zatim da dominiraju amerikim sportom. Meutim, problemse ne zavrava sa telesnim karakteristikama. Za nosioce moderne pedagoke misli Zapada (Arnold,Kuberten, Dim...) sport je osnovno sredstvo za razvoj borbenog karaktera kod mladih, to je osnovnaodlika uzornog graanina "zapadne civilizacije". Snani, pobedniki karakter belca bio je osnovni pokazatelj njegove "rasne superiornosti" u odnosu prema porobljenim "divljacima". Otuda jeKuberten, kao i kasnije Hitler, insistirao na boksu kao sportskoj disciplini u kojoj do najvieg izrazadolaze "neustraivi borbeni karakter" i "elina volja", glavne osobine kolonijalnih falangi koje jetrebalo da pokore svet. I ta se desilo? Upravo u domenu boksa, tog "finog mukog sporta"(Kuberten) koji kao otelotvorenje duha kapitalizma dobija status "plemenite vetine", belcidoivljavaju potpuni debakl. Poevi sa Dekom Donsonom (Jack Johnson), koji je 26. decembra1908. godine pobedio Tomija Barnsa (Tommi Burns) i osvojio titulu svetskog prvaka u boksu,uspostavljena je gotovo potpuna dominacija crnih ampiona. Upravo po kriterijumima belih rasista,

crnci su "superiorna rasa" u odnosu prema belcima!

Odgovor "bele" Amerike na pobede crnih ampiona je bio stravian. Nakon pobede Deka Donsonanad "velikom belom nadom" Dejmsom Defrijem (James Jeffrie) u Renou (Nevada) 4. jula 1910.godine, u mnogim gradovima SAD je dolo do pogroma crnakog stanovnitva. Na stotinemukaraca je obeeno i kastrirano, ene silovane i zaklane, deca do smrti bievana... Niko od poinioca tih monstruoznih zloina nije izveden pred sud.

Interesantno je i to kako je afro-amerika populacija doivela borbe svojih sunarodnika. Crnaka pevaica Lina Horni (Lena Horne) je poraz Doea Luisa (Joe Louis) od simbola nacistike NemakeMaksa melinga (Max Schmeling) (22. jun 1935. godine) doivela na sledei nain: "Doe je bionepobedivi crnac, onaj koji se suprotstavio belcu i pobedio ga svojim pesnicama... Ali ove noi, on je bio samo jo jedan crnac koji je dobio batine od belca".

(1)

Dramska spisateljica Maja Angelou(Maya Angelou) opisala je kako je crnaka sirotinja iz Arkanzasa doivela kraj mea: "To nije biosamo neki crnac u konopcima, ve je to bio na narod koji pada. Bilo je to jo jedno linovanje, jo jedan crnac koji visi na drvetu. Jo jedna napadnuta i silovana ena. Bievani i osakaeni crni deak.Bili su to lovaki psi koji slede trag oveka koji tri kroz muljevitu movaru. Bila je to bela enakoja amara svoju sluavku zato to je ova bila nemarna. Prestali smo da diemo. Prestali smo da senadamo. ekali smo".

(2)

Kao odgovor na sve inferiorniji poloaj belaca u sportu beli rasisti poseu za "argumentom" da sucrnci "predodreeni" da pobeuju u sportu zato to su "intelektualno inferiorni" u odnosu prema belcima. O tome ameriki profesor Riard Lapik (Richard Lapchik): "Naravno, teorije su semenjale. U vreme dok se smatralo da crnci nisu u stanju da tre duge distance imali smo za togenetsko objanjenje sve dok Afrikanci nisu poeli da pobeuju na dugim stazama. Odjedanput su, u prolih nekoliko godina, ameriki atletski treneri poeli da se interesuju za Afriku. (...) Belci su priznali fiziku superiornost crnaca jer se to uklapa u sliku po kojoj su oni ti koji imaju pamet. Drugi"genetiari", poput trenera Kromvela (Cromwell), tvrde da su crnci preiveli u Africi zato to su bili brzi i snani. Njima nikada ne bi palo na pamet da je to moda bilo zbog inteligencije, matovitosti ikreativnosti to im je omoguilo ne samo da preive, nego da stvore visoko razvijenu civilizaciju prenego to su Evropljani uopte uli za Afriku. Ali

se ne uklapa u ve stvorenu sliku. Tako smoimali teoretiare poput Artura Jensena (Artrhur Jensen) koji su "dokazivali" da belci nasleuju viukvotu inteligencije". /Pod.R.L./

(3)

Inae, sama biografija Riarda Lapika ukazuje kako na poloaj crnake manjine tako i na stepenzatite ljudskih prava u SAD-u. Profesor Lapik (vano je, naalost, napomenuti da je belac) je i samigrao koarku. Njegov otac je bio nekada poznati igra i kasnije trener Do Lapik koji se angaovaou borbi za priznavanje graanskih prava crnakoj populaciji. Hodajui oevim stopama, Riard sesuprotstavio rasistima rizikujui svoj ivot. Doiveo je i to da ga je grupa belih rasista muki napala imakazama mu urezala na stomak pogrdni naziv za cnce - "

nigger

" ("crnuga"). Umesto da su poinioci kanjeni i umesto da je dobio policijsku zatitu, on je bio optuen od zvanine (bele)Amerike da je to sam sebi uinio iz politikih razloga!

Teza da su crnci "genetiki predodreeni" da budu "glupi fizikalci" (to se potkrepljuje "injenicom"da Afro-Amerikanci po pravilu obavljaju "najgluplje" i "najprljavije" poslove), to znai da "nemogu da dosegnu intelektualni nivo belaca", dovodi do toga da oni nastoje da se dokau tamo gdedolaze do izraaja njihove "genetske osobenosti". Nije, dakle, volja za pobedom u svom istomobliku ta koja ih vodi ka cilju, kao to je to sluaj sa "belim dentlmenima", ve je to frustracija zbognjihove "intelektualne inferiornosti" i podreenog poloaja u drutvu koji je posledica te"inferiornosti". Crnci ne samo da "ne doseu intelektualni nivo belaca", ve su motivi za njihovo

angaovanje u sportu ispod vrednosnih (civilizacijskih) motiva belaca. Borei se za pobedu u sportucrnci ne samo to nastoje da promene svoj drutveni poloaj (to je za graanske ideologe, na elu saKubertenom, najvei zloin), ve ele da se reveniraju belcima zbog njihove "superiornosti" udrugim (intelektualnim) sferama drutvenog ivota. A to ve ne spada u

air-play-

a ve u sferu"niskih strasti".Hitler je, uplaen pobedama crnih sportista na nacistikim Olimpijskim igrama, zahtevao da secrncima, iji su "preci doli sa drveta", zabrani uee na buduim olimpijskim igrama jer oni "ne predstavljaju

air

takmienje". Da su nacisti pobedili, nesumnjivo je da bi se to i desilo: gospoda izMOK-a nikada nisu skrivala svoje oduevljenje nacistikim reimom i njegovim idejama o"budunosti". U dananjim uslovima takva radikalna pozicija je teko ostvarljiva budui da je sport postao izuzetno znaajna potroaka roba i kao takav nezamenljivi reklamni instrument. U sportu sestvari odvijaju na osnovu

air-play

-a koji diktira kapital: dobro je sve ono to donosi pare. Da li susportisti beli, crni, uti, zeleni ili areni - to je sa aspekta kapitala nevano, ukoliko ne ugroava

business.

Rasistika pozicija se komplikuje i sa tim to su se, istovremeno dok je u SAD-u uspostavljenadominacija Afro-Amerikanaca, sportisti SSSR-a (mali broj nije pripadao beloj rasi), Istone Nemake i drugih zemalja tzv. "istonog bloka" ne samo uspeno nosili sa crnim sportistima,ve suih,kada se imaju u vidu ukupni rezultati, ubedljivo premaivali. Polazei od analize drutvenihodnosa,kao i politike prakse, ovakav razvoj dogaaja se moe lako objasniti. Ako se, pak,rukovodimo rasistikom logikom, moglo bi se zakljuiti da su belci u SAD i Zapadnoj Evropi"degenerisani" deo bele rase.

Ako napravimo istorijsku analizu ukljuivanja crnake populacije SAD-a u sport, videemo da je to bio deo nastojanja bele vlasti da izvri "pacifikaciju" nezaposlene crnake mladei, koja je ivela usirotinjskim getoima velikih gradova, i da ih integrie u kapitalistiki poredak ne menjajui njihovdrutveni poloaj. Teodor Ruzvelt (Theodor Roosewelt), tadanji ef njujorke policije i budui predsednik SAD (1901-1909.), jo je krajem XIX veka poveo kampanju za izgradnju bokserskihdvorana u sirotinjskim delovima grada ije su stanovnitvo uglavnom inili Afro-Amerikanci.Ruzvelt se rukovodio praktinim, a ne filantropskim motivima: da se ne bi bavili kriminalom i boriliza promenu svog bednog drutvenog poloaja, nezaposlenoj crnakoj mladei dat je prvo boks, azatim koarka i drugi sportovi. Bio je to nain "civilizovanja divljaka" ili, lepe reeno, "pozitivnousmeravanje i kontroli sanje agresivne (itaj: ³ivotinjske´) prirode crnaca". Otvaranje prostora zacrnce u sportu bila je cena koju su beli vlastodrci morali da plate da bi odrali u pokornosti svesvesnije i politiki organizovanije crnako stanovnitvo. Radi se o istom metodu koji je primenjen odstrane Velike Britanije u kolonizovanju "niih rasa" koji je Kuberten, putem svoje olimpijskefilozofije, promovisao kao univerzalni metod vladanja: sport postaje najvanije sredstvo zaodvlaenje potlaenih sa polja borbe za slobodu i njihovo integrisanje u uspostavljeni poredak.

Uspehu crnake populacije u SAD-u su doprineli mnogi razlozi, ali je osnovni i najvaniji razlog -njihov drutveni poloaj. Sistematskom i bespotednom getoizacijom crnake populacije je trebalospreiti da se Afro-Amerikanci ravnopravno sa belcima ukljue u "utakmicu" za vladajue drutvene poloaje i ostanu na nivou "prljave" radne snage. Sport je za ubedljivu veinu crnake dece (zajednosa muzikom) praktino jedina ansa da napuste geto i domognu se vladajuih vrednosti. O tomeKarim-Abdul Dabar (Kareem Abdul-Jabbar), legendarni centar "Lakers"-a: "Da, bio sam isti kao ioni crni sportisti o kojima ste itali, koji su uloili svu svoju pokretaku energiju u savladavanjeodreenih pokreta. To bi mogao da bude alostan komentar o Americi uopte, ali e se stvari takorazvijati sve dok crnci ne budu mogli da se bez predubeenja pojave u bilo kom zanimanju kojemogu da savladaju. Za sada nam jo uvek preostaju muzika i sport". Bil Rasel (Bill Rusell), jo jednalegenda amerike koarke, za svoj uspeh u sportu je dao sledee objanjenje: "Trenirao sam i po