Izvod iz knjige Ä

Sport, kapitalizam, destrukcija

³, Ljubodrag Simonovi, ÄLorka³, Beograd, 1995. E-mail:comrade@sezampro.rs

SPORT I NASILJE

Graanski teoretiari pod "nasiljem u sportu" podrazumevaju ono ponaanje koje prekorauje pravilima utvrene granice "sportske borbe". Tako, na primer, nije nasilje ukoliko bokser, "na propisan nain", udarcem u glavu usmrti svog protivnika, ali je nasilje ukoliko ga nogom udari uzadnjicu. U prvom sluaju, bie proglaen "ampionom"; u drugom, bie diskvalifikovan. Oiglednose radi o pozitivistikoj (lojalistikoj), a ne o humanistikoj odredbi nasilja. Nasilje nije ono ponaanje koje ugroava oveka, nego uspostavljeni poredak.

Sport je institucionalizovano nasilje i kao takav obraun sa osnovnim ljudskim pravima, pre svega sa pravom na ivot. U njemu ne samo da je legalizovano pravo na ubijanje,ve ono postaje najviivrednosni izazov za oveka. Mogunost da se ubije i mogunost da se izgubi ivot polazna je osnovaza dokazivanje "ojstva". U sportu je do krajnjih konsekvenci ostvaren vladajui princip ivljenja ukapitalizmu, "ovek je oveku vuk", i to pod oreolom "vitetva" kojim se zverskoj borbi za mesto pod suncem nastoji pribaviti "kulturni" legitimitet. Toliko isticani i hvaljeni

air-play

se ne temelji na potova nju oveka, njegovih osnovnih i neotuivih ljudskih i graanskih prava, ve na potovanjuuspostav ljenog poretka u kome je ovek sveden na zver, a ljudska zajednica na zverinjak. Otuda jeza Kubertena, Huizingu, Dima i druge graanske teoretiare, ubistvo oveka, svedenog na"protivnika", "kulturni in" ukoliko se izvede uz potovanje vladajuih pravila ponaanja. Do kakvog besmisla vodi ovakvo shvatanje pokazuje i njihov odnos prema ratu koji, ukoliko se potujeodreena (zadata) forma, postaje "igra" i kao takva najvii kulturni izazov. Dodamo li tome da oni pod igrom podrazumevaju "zadovoljstvo" i "bezbrinost", dobiemo celovitu sliku kako o patologijiaristokratije, tako i o patologiji buroazije, naslednika "vitekog" pogleda na svet.

Istovremeno dok se obraunavaju s "agresivnom prirodom" oveka, graanski teoretiari u sportuvide sredstvo za stvaranje i razvoj borbenog karaktera "uzornog" graanina. On postaje glavno pedagoko orue za pripremanje oveka za ivot u kapitalistikom drutvu i za borbu za ouvanjetog drutva. Sport, kao segment vladajueg poretka, postaje svojevrsna "ludaka koulja" koja se odmalena navlai oveku koji je, od onih koji poseduju vladajuu mo, proglaen ludim i nateran (uokviru uspostavljene "borbe pod suncem") da se ponaa kao ludak. Kuberten, "otac" modernogolimpizma i jedan od vodeih graanskih pedagoga, je jo krajem XIX veka pisao: "Boks je

struggle

or li

(pod.P.d.K.), predstava borbe za ivot; ovek paljivo bira svoj trenutak, odabira mesto i tras!- upuuje svom protivniku udarac pesnicom u koji ulae svu svoju snagu i odlunost. Kakvozadovoljstvo!, a o korisnosti jedne takve vebe ne treba ni govoriti".

(1)

gresivno ludilofanatizovanog malograanina proglaava se najviim vrednosnim izazovom za oveka i postajekamen temeljac za izgradnju i razvoj graanske pedagoke misli i prakse. Za Karl Dima, jednog odvodeih ideologa nacistikog olimpizma i sportske pedagogije u posleratnoj (Zapadnoj) Nemakoj,sport je "borba", shvatanje koje e do svog najvieg izraza doi u Hitlerovom poimanju boksa:"Nijedan sport mu nije ravan u izgraivanju agresivnosti, u iziskivanju munjevite odluke, i u jaanjutela u elinoj hitrini. Prirodno je da u oima naih intelektualaca ovo izgleda divlje.

li, dunostrasno-nacionalistike drave nije da odgaja kolonije miroljubivih esteta i telesnih degenerika."

(2)

Ono to sportski prostor ini posebnim je to to se na njemu u ogoljenom obliku reprodukuje logikasvakodnevnog ivota koja je uokvirena normativnim nitima koje treba da omogue funkcionisanjesistema. Na ringu, u ulozi "boksera", ovek postaje predstavnik i borac za osnovne vrednosti

kapitalizma i kao takav stie "pravo" da ubija - i da bude ubijen. Na taj nain se, simbolino, potvruje potpuna dominacija ivotne logike kapitalizma nad ovekom. ivot postaje ulog sa kojimse obezbeuje uee u borbi za mesto pod suncem i izraava lojalnost uspostavljenom poretku. Nijesluajno to graanski teoretiari toliko insistiraju na "riziku", ukljuujui i rizik smrti, kao glavnojkarakteristici sporta, niti je sluajno to rat dobija status "igre". Borba na ivot i smrt, uz potovanje"pravila igre" sa kojima se obezbeuje funkcionisanje i opstanak uspostavljenog poretka, vrhovni je ineprikosnoveni egzistencijalni princip i on se u sportu pojavljuje u "istom" obliku. Osnovno pravooveka - na ivot, podreeno je osnovnom "pravu" kapitalizma - na opstanak. Naravno, sve mora dadobije "kulturni" oblik. Krvavi obraun na ringu postaje "fini muki sport" i "plemenita vetina" ikao takav osnov vladajueg pedagokog sistema. Matoviti Kuberten je otiao i dalje: predloio je dase demonstracija borilakih bokserskih stavova dopuni "

dom radosti

" i drugim Betovenovimdelima. I nacistiki "umetnosti", inspirisani Hitlerovom "ljubavlju prema boksu", su nastojali da dajusvoj doprinos estetizaciji "plemenite vetine". Torakov kip "Boksera", koji je predstavljaootelotvorenje nacistikog "natoveka", jedan je od primera takvog pregalatva.

Jedan od osnovnih naina dokazivanja vrednosti, a samim tim i opravdanosti krvavih ili (samo)destruktivnih sportova je pozivanje na "hrabrost".

li, zbog ega se "hrabrost" dokazuje u krvavoj borbi protiv drugog oveka? U vezi s tim, da li je istinska hrabrost tui se po ringovima, ili se boriti,zajedno sa drugima, za promenu svog poniavajueg drutvenog ploaja? Da li je Martin Luter King, borac za ljudska i graanska prava afro-amerikanaca u S

D (koga e, kao i mnoge druge njegovesaborce, ubiti beli rasisti uz podrku amerikih vlasti) bio hrabar, ili su to "crni gladijatori" koji se,najee za beznaajne sume, meusobno istrebljuju po amerikim ringovima? "Hrabrost" u sportu je sled duha vladajuih odnosa, to znai plivanje niz maticu. Kukaviko prihvatanje postojeegivota, u kojem je ovek izloen najgorim poniavanjima, predstavlja osnov "hrabrosti" u sportu.Oni koji iskeenih zuba u ringu juriaju na svoje "protivnike" (koji isto tako potiu iz sirotinjskihgetoa) u nameri da ih "smrve", u svlaionici pognute glave klee pred svojim gazdama, molei zamilost.

Interesantno je da su glavni protagonisti teze da su krvavi sportovi "najvii ispit hrabrosti" upravooni koji dre sport u svojim rukama i kojima ne pada na pamet da izau na ring. Kada se ima u viduda su krvavi sportovi "privilegija" sirotinje, jasno je da je ta teza samo jedno od sredstava da se pridobiju dece geta i od njih naprave moderni gladijatori - robovi kapitala i politike.

U sportu ne samo da je dozvoljeno, nego se pospeuje i ak zahteva (u boksu i drugim borilakimsportovima) ponaanje koje je, inae, zakonom zabranjeno. Nesvesni i svesni nehat (tzv. "klizeistartovi" u fudbalu); namerno nanoenje tekih telesnih povreda, ubistvo sa predumiljajem inajavom(!) (kao to je to sluaj u boksu); pripremanje na ubistvo i sauestvovanje u njemu (treneri,vlasnici kluba); podstrekavanje na nanoenje tekih telesnih povreda i ubistvo (sudije koje samo potuju "pravila borbe") - sve su to oblici ponaanja koji se u svakodnevnom ivotu najstroijekanjavaju a koji su legalni i legitimni deo "sportske borbe". Ukinuti su aristokratski dvoboji (koji suizvoeni bez prisustva javnosti i koji nisu imali komercijalni ve lini karakter) kao "surovi inecivilizovani", a uvedene su krvave borbe plaenika koje dobijaju prvorazredni drutveni znaaj.Da hipokrizija bude vea, istovremeno dok se zabranjuju borbe pasa da bi se "zatitile ivotinje", naTV se svakodnevno prikazuju "sportski spektakli" u kojima se ljudi bespotedno unitavaju - uzoduevljenu podrku sportskih komentatora. "Nehumano" je dozvoliti da jedan pas drugome odgrizeuvo ili pregrize grkljan, ali je "plemenito" kada ovek, sveden na "sportistu", na zverski nain ubijesvog "protivnika"!

to se tie ivotinja, njihova "agresivnost" je u funkciji neposrednog zadovoljavanja njihovihnagonskih potreba. Za razliku od ivotinje, koja svoje prirodne potrebe zadovoljava na nain sakojem se potvruje njena ivotinjska priroda, ovek stvara takve oblike za zadovoljavanje svojih

potreba kroz koje potvruje i razvija svoju ljudsku prirodu (postaje ovekom) i na taj nain prevazilazi ogranienost postojeeg sveta, odnosno, stvara svoj svet. Pored toga, ovekov ivotinjski predak nije vuk, kojeg graanska misao svodi na krvolonu zver koja nema ni trunke oseanja zazajedniki ivot da bi na osnovu takve slike dola do (ivotinjske) prirode oveka, ve ona vrstamajmuna (impanza) koja je izuzetno drueljubiva i kod koje nema ni traga one agresivnosti, pogotovu ne destruktivnosti, koja je prisutna u ponaanju odreenih pojedinaca i grupa ucivilizovanom svetu. Ono to su uinili nacisti tokom Drugog svetskog rata, ili amerika soldateskau Vijetnamu u potpunosti je izvan dometa zakonitosti koje vladaju u ivotinjskom svetu.Istovremeno, graanski teoretiari ne podmetaju oveku samo "injenicu" da je "po svojoj prirodiagresivan", ve i takve naine za "obuzdavanje" agresije koji po svojoj nasilnikoj i destruktivnoj prirodi prevazilaze sve ono to se deava u prirodi.

Kada graanski teoretiari govore da je ovek po svojoj prirodi "agresivan", oni po pravilu imaju uvidu mukarca koji je sveden na "vuka". Da li to znai da ena nema "ivotinjsku prirodu" ili je ona,moda, nastala od neke mirnije ivotinjske vrste, recimo od ovce? Sudei po nastojanju graanskihideologa i crkve da enu svedu na sredstvo za bioloku reprodukciju drutva, moglo bi se zakljuitida je ivotinjski predak ene - krmaa. U tom smislu, kako je to hteo Kuberten, Hitler i drugioduevljeni olimpijci, telesna aktivnost ene u funkciji je obezbeivanja materinstva.

to se tie ovekovih "necivilizovanih" predaka, njihov ivot i shodno njemu njihovo ponaanje bitno se razlikuje od modela "oveka" koji je stvorila graanska antropologija. Govorei o ivotu praistorijskog lovca From konstatuje: "ini se da postoje dva obrasca ponaanja koja su postalagenetiki programirana kroz lovako ponaanje: suraivanje i dijeljenje. Suradnja lanova iste grupe bila je iz praktikih razloga neophodna u veini drutava koja su se bavila lovom; isti je bio sluaj i sdijeljenjem hrane. U veini klima, osim arktike, meso se ne moe spremiti i sauvati. Srea u lovunije bila jednako raspodijeljena meu lovcima, stoga su oni koji su bili sretne ruke danas dijelili sonima koji e biti sretne ruke sutra. Pretpostavimo li da je ponaanje u lovu dovelo do genetskih promjena, doi emo do zakljuka da suvremeni ovjek posjeduje uroeni impuls za suraivanjem idijeljenjem, a ne ubijanjem i okrutnou. (...) Na sreu, nae znanje o ponaanju lovaca nijeogranieno na nagaanja: na raspolaganju nam je dosta podataka o jo postojeim lovcima isakupljaima hrane koji pokazuju da lov ne potie na destruktivnost i okrutnost i da su primitivnilovci relativno neagresivni u usporedbi s njihovom civiliziranom braom. (...) Postoje direktni podaci o ivotu prethistorijskog lovca u kultovima ivotinja koji ukazuju na injenicu da on nije bio po prirodi destruktivan".

(3)

Govorei o lovu u feudalnom drutvu From zakljuuje: ""Elitni lov" izgleda da zadovoljava elju zavladanjem, ukljuujuci odreenu koliinu sadizma, koji je karakteristian za vladajuu elitu. On namgovori vie o psihologiji feudalizma nego o psihologiji lova".

(4)

Ovde treba dodati i to da jearistokratija lov, dvoboje i rat proglasila "igrom", to znaci "razonodom". Kritikujuci Vashburnovashvatanja, From konstatuje: "Washburnova je tvrdnja da mnogi ljudi uivaju u ubijanju i okrutnostielomino ispravna, ali ona znai samo to da postoje sadistini pojedinci i sadistine kulture; no neodnosi se na sve pojedince, ni na sve kulture. Viet emo, na primjer, da sadizam mnogo ee postoji kod frustriranih ljudi i drutvenih klasa koji se osjeaju nemoni i nalaze malo zadovoljstva uivotu, na primjer, nie klase u Rimu, koja je nadoknaivala svoje siromatvo i drutvenu nemosadistikim spektaklima, ili nia srednja klasa u Njemakoj iz koje je bilo regrutirano najvieHitlerovih fanatinih pristalica; ove osobine mogu se nai i kod vladajuih klasa koje se osjeajuugroene u svojoj vladajuoj poziciji i svom vlasnitvu (From, u fusnoti, navodi primer masakra pariskih komunara od strane Tjera, prim.aut.), ili u potlaenim grupama eljnim osvete."

(5)

Teza da je "ovek po svojoj (ivotinjskoj) prirodi takmiar" postaje sve besmislenija kako se