Izvod iz knjige ³

Sport, kapitalizam, destrukcija

´, Ljubodrag Simonovi, ³Lorka´, Beograd, 1995, E-mail:

comrade@sezampro.rs

TAKOZVANI "SOCIJALISTIKI SPORT"

Jedna od najveih zabluda, koja je stvorena i sistematski pothranjivana od staljinistikih ideologa, jeona o tzv. "socijalistikom (komunistikom) sportu". Graanski ideolozi su sa oduevljenjem prihvatili ovu podvalu. Njima nije palo na pamet, iako su uporno tvrdili da je sve to dolazi sa Istoka"propaganda", da dovedu u pitanje "socijalistike" i "komunistike" predznake, "previajui"injenicu da su se mnogi marksistiki teoretiari sa Zapada najotrije suprotstavljali teoriji i praksisovjetskog "socijalizma", i da je u samom SSSR-u veliki broj marksistikih kritiara staljinizma biolikvidiran ili je morao da napusti zemlju. Oigledno je da je ideolozima "slobodnog sveta" bilonajvanije da plae radnike u svojim zemljama sa "aveti komunizma", svodei Marksovu vizijusocijalistikog (komunistikog) drutva na praksu staljinizma. U tom kontekstu treba sagledati izvanini odnos Zapada prema sovjetskom sportu. Ubedljivu dominaciju sovjetskih, iistonoevropskih, sportista na svetskoj sceni Zapad je nastojao da prikae kao rezultat"manipulacije" i "zloupotrebe" sportista od strane "komunistikog totalitarizma" istovremeno dok je,naravno nezvanino, inio sve, ukljuujui i imitiranje Istone sportske prakse, da prevazie bolniinferiorni poloaj u kome se naao. I nakon raspada "istonog bloka" i Sovjetskog Saveza,"socijalistiki sport" je, imajui u vidu rezultate koje je postizao, ostao nedostini uzor "Zapadnom"sportu.

Velike nedoumice, u nastojanju da se razvije slobodarska telesna kultura, je izazvao tzv."marksistiko-lenjinistiki" projekt telesnog vaspitanja (sporta) u SSSR-u. Ve odredba"lenjinistiki" upuuje na prilagoavanje Marksove kritike kapitalistikog drutva, ija realizacija pretpostavlja do svojih krajnjih protivurenosti razvijeno graansko drutvo u ijim "nedrima" sustvorene mogunosti za "skok iz carstva nunosti u carstvo slobode" (Engels), uslovima post-revolucionarnog sovjetskog drutva (stvaranjem od nje pozitivistike "teorije socijalizma", odnosno,sredstva za pribavljanje "naunog" legitimiteta praksi "realnog socijalizma") koje se gradilo narazvalinama poretka koji jedva da je zakoraio u kapitalizam i koji nije sadrao ni jednu bitnumogunost za iskorak,a kamo li za prevazilaenje graansko-kapitalistikog sveta. U poleini "novesocijalistike fizike kulture" se nalazi shvatanje, koje je u SSSR-u postalo vladajue nakon slomarevolucionarnog radnikog pokreta na Zapadu, da je mogue "izgraditi socijalizam" na temeljimanerazvijenog graanskog drutva oslanjanjem na "sopstvene snage" i "uzimanjem od kapitalizmaonog to je korisno za razvoj socijalizma". Koristei se ovom mehanicistikom logikom, vladajuiideolozi SSSR-a su "prevideli" da "preuzimanje" institucija kapitalistikog drutva istovremenoznai uspostavljanje onih drutvenih odnosa koje je Revolucija nastojala da ukine. Iz "naslea"kapitalistikog drutva bie preuzeti principi koji postaju neprikosnovene ideje vodilje u razvojumisli i prakse u SSSR-u. Istinske socijalistike ideje, koje proistiu iz Marksovog slobodarskoghumanizma, odmah nakon Revolucije e biti odbaene kao "levi radikalizam". Ono to se kodMarksa, u odnosu prema razvijenom kapitalistikom drutvu, pojavljuje kao (konkretno) utopijski projekt, u post-revolucionarnom (pogotovu u staljinistikom) periodu proglaava se za utopistikumatariju. Umesto prevazilaenja sporta i uspostavljanja slobodarske telesne kulture, na emu su posebno insistirali "proleter-kultisti" (suprotstavljajui se "maniji" obaranja rekorda), dolazi douspostavljanja "socijalistikog sporta" i "socijalistike fizike kulture" koji beznadeno ostaju uokvirima kapitalistikog ideolokog horizonta.

Nekritini odnos prema sportu podrazumevao je nekritiki odnos prema kvantitativnom sravnjivanjukao osnovu odreivanja ljudske "vrednosti" i kao posrednika u meuljudskim odnosima; prematehniziranom i operacionalizovanom umu i u vezi s tim prema industrijskoj "estetici" (mehanizaciji

tela); prema neljudskom obraunu izmeu ljudi u "krvavim sportovima" kao to je to boks (na kome je posebno insistirao Lunarski, jedan od vodeih linosti u post-revolucio-narnom sportu) kojizadrava epitet "plemenita vetina"; prema raskidanju veza sa nacionalnim kulturama iuspostavljanje "uravnilovke" na osnovama telesnih "kvaliteta"; prema institucionalnoj degradacijiene na bie "drugog reda"; prema dualizmu tela i duha, "disciplinovanju tela", odnosno, premakasarnskom drilu koji se svodi na obraun sa Erosom,ulima, duhovnou, spontanou, matom, toznai sa igrakom prirodom oveka bez ijeg oslobaanja i razvoja nema istinske ljudskosti.

Tek u ovom kontekstu postaje jasna sva pogubnost, za celovit razvoj ljudske linosti i istinskihmeuljudskih odnosa, Lenjinovog shvatanja da su sport, gimnastika i drugi oblici telesnog vebanjamnogo vaniji za mlade nego pitanja iz domena njihovog seksualnog ivota. Pozivajui se na jedanod najreakcionarnijih stavova graanske misli, "u zdravom telu zdrav duh"

(1)

Lenjin je znaajnodoprineo uspostavljanju represije nad telom koja je svoj najvii izraz dobila u "stahanovtini" koja, po an-Mari Bromu, predstavlja "birokratsku smrt tela". Radi se o sistematskom potiskivanjuautentinih ljudskih potreba i o stvaranju mazohistiko-produktivistikog karaktera koji najvieodgovara karakteru uzornog graanina iz vremena prvobitne akumulacije kapitala.

I pored toga to je pridavala izuzetan znaaj postizanju veih rezultata (rekorda), krajnji cilj post-revolucionarne sovjetske sportske pedagogije nije bio stvaranje sportiste-rekordera, ve pre svegalojalnog ("idejno svesnog") i upotrebljivog ("korisnog") "sovjetskog graanina". U "Rezoluciji ofizikoj kulturi" iz 1925. godine, naglaava se da fizika kultura nije samo sredstvo za poboljavanjezdravlja, za telesno obrazovanje, razvoj kulturnih i radnih kvaliteta, kao i za pospeivanje vojneobuke, ve i sredstvo za "vaspitavanje masa", to pre svega znai za stvaranje karaktera uzornoggraanina koji odgovara "potrebama vremena", odnosno, zahtevima koje pred drutvo postavlja partijska vrhuka. Istovremeno, fizika kultura dobija zadatak da usmerava radnike i seljake da se, preko partijskih,sindikalnih i organa sovjeta, ukljue u drutveni i politiki ivot. Ona postaje prvorazredno politiko sredstvo za integraciju ljudi u uspostavljeni poredak. to se tie takmienjaono, po Nikolaju Semaku, predsedniku Vrhovnog dravnog saveta za fiziku kulturu u post-revolucionarnom periodu, "treba, u krajnjem, da slui kao sredstvo za ukljuivanje masa u izgradnjusocijalizma".

(2)

Govorei 1934. godine komsomolcima u Dnjepropetrovsku, M.I. Kalinjin, jedan odvodeih sovjetskih pedagoga tog vremena, konstatuje: "Ovde bi, meutim, trebalo obratiti panju natu veoma znaajnu oblast aktivnosti Komsomola, na fiziku kulturu. Sport je dobra stvar, ona vasizgrauje. Ali i pored svega toga, on je pomona delatnost i nee biti dobro da ona postane sama sebisvrha, stvar pukog obaranja rekorda. Mi hoemo da se ljudi razvijaju na sve naine, hoemo dadobro tre i plivaju, da hodaju brzo i elegantno i da im svaki deli bude zdrav - jednom rei, hoemoda budu normalni i zdravi, sposobni za rad i odbranu, hoemo pravilan razvoj svih njihovih telesnihkvaliteta uz istovremeni razvoj njihovih mentalnih kvaliteta.

Tokom naih brojnih poseta vojnim kolama drug Voroilov je obratio posebnu panju ovim pitanjima. On je rekao da treba da izbegavamo puko obaranje rekorda, da ne treba da se angaujemou sportu radi samog sporta i da sport treba da bude podreen optim pitanjima komunistikogobrazovanja. Jer ono to mi inimo nije stvaranje i razvoj samo sportista, ve graana koji uestvujuu izgradnji sovjetske drave, ljudi koji mora da imaju ne samo snane ruke i dobru probavu,ve prvenstveno iroke politike vidike i organizacione sposobnosti. Otuda, istovremeno sa pridobijanjem novih miliona radnike mladei za pokret fizike kulture i uzdizanjem sporta u naojzemlji do najvieg nivoa, Komsomol mora da obezbedi da nai sportisti poseduju jasno uobliene poglede na politika pitanja i stvari od opteg znaaja. eleo bih da me lanovi Komsomolarazumeju na pravi nain. Neu da misle da elim da zauzdam njihov entuzijazam. eleo bih dashvate koliko je vano da se u svim oblastima naeg ivota i rada stvari korektno organizuju i na

boljeviki nain."

(3)

U predveerje Drugog svetskog rata fizika kultura i sport se razvijaju pod sloganom "sve zaodbranu zemlje sovjeta". Govorei, u decembru 1938. godine, kolskim nastavnicima, Kalinjinnaglaava znaaj fizike kulture za razvoj "kolektivnog drugarskog duha" jo od kolskih dana kojitreba da omogui izgradnju "elinog zida" koji e zatiti SSSR od zapada koji "vreba pogodnitrenutak da uniti Sovjetski Savez".

(4)

Nakon Drugog svetskog rata, u vreme hladno-ratovskog obrauna i pojavljivanja sovjetskih sportista(kao i sportista "socijalistikog lagera") na meunarodnoj sceni, dolazi, prvo u praksi a zatim uteoriji, do definitivnog naputanja (proklamovane) predratne pedagoke koncepcije. Sportske pobedei rekordi postaju jedan od najznaajnijih sredstava poretka u borbi za presti u svetu i zauvrivanje vlasti u zemlji, a sportisti, shodno tome, borci na prvoj liniji fronta. Postizanje rekorda("za svoju zemlju!") postaje osnovni i neprikosnoveni smisao sportskog angamana. Ukljuivanjemnauke, sport postaje industrija koja se bavi proizvodnjom rekordera (rekorda), a fizika kultura"najira baza za razvoj vrhunskog (rekorderskog) sporta". Umesto kritike jednostranog telesnogaktivizma i potpuno podreivanja sportu, koje od ljudi stvara asocijalne linosti i telesne i mentalneinvalide, dolazi do divinizacije rekordera i oni dobijaju status "heroja socijalizma".

Profesionalizacija je neminovni nastavak uspostavljenog razvoja sporta: sportisti dobijaju svojevrsnistatus dravnih najamnika. Naravno, i za to je pronaeno odgovarajue "socijalistiko" opravdanje.Postajanjem meunarodnog sporta delom svetskog

show-business-

a i industrije zabave, dolazi dokomercijalizacije "socijalistikog sporta" koja e se, nakon raspada "istonog bloka" i SovjetskogSaveza, okonati tako to e zapadni kapital kupiti, za male pare i bez ikakvog otpora, "socijalistikisport" da bi od njega napravio svoj reklamni pano.

Ono to je, u kontekstu ovog razmatranja, najvanije je da se itav porces "preobraaja" sporta uSSSR-u odvijao pod platom "progresivne promene u socijalistikom sportu". Nikada se nije desiloda se (Marksovi) humanistiki ideali socijalizma (komunizma) suelje sa realnou uspostavljenog"socijalizma". Pod ideolokom maskom "borbe za komunizam" odigrao se bespotedni obraun skritikom milju koja je mogla da ukae na pravu prirodu "socijalistikog sporta", a to znai i na pravu prirodu "realnog socijalizma". I dok na Zapadu marksistiki mislioci kritikuju nehumanostsporta i razotkrivaju njegovu politiku poleinu, u SSSR-u i drugim "socijalistikim" zemljamaneprikosnoveni autoriteti u sportskoj pedagogiji i sportskom pokretu postaju linosti kao to je toPjer de Kuberten koji je itav svoj "olimpijski" ivot posvetio obraunu sa slobodarskim radnikim pokretom i idealima socijalizma, i koji je itavu svoju pisanu zaostavtinu poklonio nacistima poveravajui im zadatak da sauvaju njegovu olimpijsku ideju "od izvitoperenja". Pod razliitimideolokim maskama, Kuberten i sovjetska birokratija bili su jedinstveni u najbitnijem: sport jeinstitucija koja slui ouvanju uspostavljenog poretka dominacije. Njihov zajedniki neprijatelj bila je radnika klasa kao mogui subjekt drutvenih promena. Na tragu takve orijentacije dolo se dotleda Huan Antonio Samaran, ovek koji je etrdeset godina bio jedan od vodeih linosti ufaistikom pokretu panije i koji se nikada nije odrekao svoje faistike prolosti, bude proglaen(uz presudnu podrku sovjetske birokratije) za predsednika Meunarodnog olimpijskog komiteta uMoskvi, glavnom gradu zemlje kojoj je faizam naneo neopisiva zla i usmrtio vie od dvadesetmiliona ljudi.

Ideolozi "realnog socijalizma" u horu su isticali "emancipatorski" karakter "socijalistikog sporta" podrazumevajui pod tim pre svega "masovnost", aktiviranje ene, postizanje rezultata (rekorda) kaoizraza "progresivnih stremljenja" i t.sl. to se tie "masovnosti", treba rei da su nacisti manijakalnoinsistirali na "masovnoj" fizikoj kulturi i sportu ("

Kraft durch Freude

"). To su radili i u SAD("

Recration programm

" i drugi), pogotovu se to deava danas kada je "fizika kultura" postala jedan