Izvod iz knjige ³

Sport, kapitalizam, destrukcija

´, Ljubodrag Simonovi, ³Lorka´, Beograd, 1995. E-mail:comrade@sezampro.rs

SPORT I POLITIKA

Teza da "sport nema nita sa politikom" stara je koliko i sport. Politiki i duhovni voi zapada s ponosom su, od samog nastanka sporta, izgovarali te rei. One su postale svojevrsni zavet principimana kojima poiva zapadna demokratija, granica koja razdvaja "slobodni svet" od "komunistikogtotalitarizma" iji su ideolozi uporno ponavljali, nastojei da zatite interese vladajueg reima, dasport ima politiku prirodu.

Olimpijski pokret

Istorija XX veka, u kojem je dolo do punog razvoja sporta, pokazuje da ne samo sport, ve da isama teza da "sport nema nita sa politikom" ima politiki karakter. Jo je baron Pjer de Kuberten,zvanino "otac" modernih olimpijskih igara, u sportu video sredstvo sa kojim je trebalo obezbeditistabilan razvoj kapitalistikog sistema. Maksima da "sport nema nita sa politikom" znaila je zanjega da sport ne treba da bude "uprljan" svakodnevnom politikom,da bi mogao da sauva svoju"istotu" kao sredstvo za ouvanje stratekih interesa vladajuih klasa(aristokratije i buroazije). To je glavni razlog to je Kuberten uporno nastojao da sauva "nezavisnost" Meunarodnog olimpijskogkomiteta. Olimpijski pokret, kao najvanija institucija graanskog drutva, trebalo je da sauvaosnovne odnose i vrednosti tog drutva, a to znai da bude iznad svakodnevnih "prirodnih", i stoganeminovnih, sukoba izmeu drava i nacija. lanovi MOK-a su "poverenici" (Kuberten) olimpijskeideje, to znai da u prvom redu treba da vode rauna o dugoronim interesima vladajueg poretka.Zato su lanovi MOK-a od samog njegovog osnivanja bili provereni antikomunisti reeni da itavsvoj ivot posvete obraunu s radnikom klasom i progresivnim snagama sveta. To je glavni razlogto "veliki demokrati", odgojeni na tradicijama predstavnikog sistema, nisu pravili pitanje onedemokratskoj prirodi MOK-a.

Istovremeno dok velia sport, oslanjajui se na "iskustvo" viktorijanske Engleske, kao "inteligentno iefikasno" sredstvo u porobljavanju "niih rasa",

(1)

Kuberten pie stihove o univerzalno-ljudskomkarakteru sporta. U svojoj "

di sportu

" Kuberten, koji je u pacifistikom obrazovanju mladei videonajgori zloin, u zanosu pie: "O Sportu, ti si Mir! Ti kuje veze sree izmeu ljudi spajajui ih udubokom potovanju za kontrolisanu, organizovanu i samodisciplinovanu snagu. Preko tebe, mladicelog sveta ue da jedni druge potuju, i tako razliitost nacionalnih osobenosti postaje izvor plemenitog i miroljubivog suparnitva."

(2)

akon Prvog svetskog rata, u vreme rasplamsavanjarevolucionarnog radnikog pokreta u Evropi, Kuberten dri govore najreakcionarnijim snagamaEvrope kako da upotrebom sporta stiaju i kanaliu radniko nezadovoljstvo. U govoru na plenarnojsednici MOK-a u Antverpenu, 17. avgusta 1920. godine, obraajui se belgijskom kralju i najviim predstavnicima vladajueg poretka, Kuberten kae i sledee: "Dolazimo do treeg faktora koji eobezbediti stabilnost sportskog kraljevstva - mislim da prodobijanje onih irokih masa do kojihsport, organizovan na postojei nain, do sada nije bio u stanju da dopre. Kako to moe bitiostvareno? Govorim o onome ko je sebe krstio imenom "proleter", vezujui ovaj izraz za peorativnismisao "drutveno razbatinjenih". as njihove osvete je kucnuo, i zato mora da se shvati da nitaubudue ne moe biti uinjeno bez njega; on je brojan, i mnotvo e nadvladati elitu koja nije uvek bila dostojna svojih privilegija. Sada taj proletarijat ni na koji nain nije pripremljen za njegovzadatak (da uestvuje u uvrivanju rasklimanih temelja kapitalistikog drutva, prim. aut.); nije

stekao obrazovanje; niko se nikada nije pobrinuo da mu pokae brojna bogatstva koja se nalaze uhramu i ije ouvanje e delimino zavisiti od njega. Iznad svega, nita nije uinjeno da se ublai(njegov) bes - ne, budimo iskreni, upotrebimo odgovarajue rei - (da se) stia nataloeni gnev,nagomilana mrnja koja stvara uznemiravajuu "podlogu" novog tla koje se formira. "Stoga bi,zakljuuje Kuberten, trebalo "najhitnije otvoriti kolu praktinog vitetva za omladinu, kolu u kojoje se uiti da uspeh moe biti postignut jedino s odlunou i istrajnou, i da moe biti posveen jedino putem estitosti i lojalnosti. A ta kola e biti sport."

(3)

Iz tog vremena i sledeeKubertenovo "nepolitiko" uputstvo vladajuoj "eliti" iji se tron ljuljao: "Sada ivot proleterskemladei mora da bude obuzet (traenjem) zadovoljstva u sportu. Ovo je nuno stoga jer je onnajjevtinija zabava koja najbolje odgovara principu jednakosti, najdelotvornije je (sredstvo) protivalkohola i najproduktivnije (deluje) u ovladavanju i kontrolisanju energije."

(4)

Sport postaje "isto" politiko orue vladajue klase u borbi za ouvanje vlasti nad proletarijatom i za njegovu (duhovnu)integraciju u kapitalistiko drutvo.

Ideje o tome da se sport (graanska telesna kultura) upotrebi za kontrolisanje radnika u neradnomvremenu i stiavanje njihovog nezadovoljstva, to znai ideja o sportu kao sredstvu za integracijuradnika u kapitalistiki poredak, javila se u drugoj polovini XIX veka u Engleskoj, "kolevci"kapitalizma, nakon to su engleski radnici, nakon uporne borbe, uspeli da se izbore za krai radnidan. Tomas Hjuz, najznaajniji sledbenik Tomasa Arnolda (reformatora engleskog kolstva i"duhovnog oca" Pjera de Kubertena), zajedno je sa Kingslijem i Morisom osnovao "hrianskisocijalistiki pokret" i uspostavio "Koled radnog oveka" u Londonu, gde je radnike poduavao(pored lekcija o"porodici, bogu i drutvenoj pravdi") "boksu, kriketu, veslanju i fudbalu".

(5)

PoMakalonu, "sa osamdestim, sport je bio iroko ukljuen u patronana udruenja, kako liberalna takoi torijevska, iji su se programi bavili usavravanjem radnike klase".

(6)

Meutim, "nisu svesportske inicijative radnike klase sredinom i krajem XIX veka bile inspirisane od strane srednjeklase. Tokom prvih decenija XIX veka popularna rekreacija i utakmice su bili na udaru i guene su uime religije, javnog reda i industrijske radne discipline. Ali ih je herojski pokret otpora umnogomeodrao u ivotu i sport se esto pojavljivao kao oblik drutvenog protesta protiv industrijskog poretka koji se menjao. (...) Kasnije, tokom stolea, reformatori i filantropi su umesto dotadanjegsuzbijanja krvavih sportova, kocke i bunih utakmica, poeli da primenjuju novu strategijuzamenjujui ih sa uljudnijim i korisnijim zanimanjima u dokolici niih slojeva, tanije, njihovihsopstvenih verzija sportskih takmienja. U osamnaestom veku takvo pokroviteljstvo aristokratije i plemstva nad sportom niih klasa je bilo ogranieno na "povremene dramatine intervencije" kao tosu "nagrade koje su nuene za neku trku ili takmienje" (...) Ovde je, meutim, bio mnogo uzraenijii odluniji napor da se kolonizuje sama dokolica radnike klase".

(7)

a isti nain je, u vremerazvoja radnikog pokreta i socijalistike misli u Francuskoj, razmiljao i Pjer de Kuberten.

acistika Olimpijada, koja e se 1936. godine odrati u Berlinu, na najbolji nain ukazuje na pravu prirodu maksime da "sport nema veze sa politikom". Kada je antifaistika svetska javnost pozvalasportske saveze i sportiste sveta da bojkotuju nacistike Olimpijske igre i spree naciste da iskoristenajveu meunarodnu sportsku manifestaciju za prikrivanje svoje zloinake prakse u

emakoj iosvajakih ambicija, Kuberten je, rukovodei se geslom da "sport nema veze sa politikom", odlunoustao u odbranu nacistikog reima nazivajui Hitlera "jednim od najveih graditelja modernogdoba". U svom govoru, koji je emitovan na zatvaranju nacistikih Olimpijskih igara, Kuberten veliaHitlerovu "hrabrost" u obraunu s "nelojalnim i podmuklim napadima" ija je namera bila da"zaustave progresivno stvaralako delo" - organizovanje Olimpijskih igara.

(8)

akon okonanjaIgara, u intrevjuu koji je (povodom teksta aka Godea objavljenog pod naslovom "Optuujem!", uasopisu "

L¶A

uto

", u kome se kritikuje manipualcija olimpijskim igrama od strane nacista) daoAndre Langu i koji je 27.8.1936. godine objavljen u francuskom listu "

e Journal

", Kuberten kae i

sledee: "ta, Igre su izopaene? Olimpijska ideja je rtvovana propagandi? To je potpuno netano.Velianstveni uspeh Berlinskih igara krasno je posluio olimpijskoj ideji..." I dalje: "U Francuskojizaziva uznemirenje to to su Igre iz 1936. obasjane hitlerovskom snagom i disciplinom. Kako bidrugaije moglo biti?

aprotiv, treba to snanije eleti da se Igre uvek tako sretno organizuju, dasvaki narod tokom etiri godine uestvuje u njihovom pripremanju".

(9)

Ovakvi Kubertenovi stavovi su u potpunosti izraavali stavove MOK-a, na ijem se elu nalazio belgijski grof Baje-Latur, koji je u nacistikim krugovima vaio kao "nepokolebljivo odani" pristaaHitlera. O tome, u svojim posleratnim spisima, svedoi i Karl Dim, glavni organizator nacistikihOlimpijskih igara i jedan od glavnih ideologa nacistikog sporta (Kubereten ga, kao sledbenikanjegove "utilitarne pedagogije", naziva "genijalnim prijateljem" i poverava mu, kao predstavnikunacistikog reima, da bude uvar njegove olimpijske ideje i izvrilac njegovog olimpijskogtestamenta): "Kako u Garmiu (radi se o nacistikim Zimskim olimpijskim igrama iz 1936. god, prim. aut.), tako i u glavnom gradu Berlinu odvijala se svetkovina u savrenoj harmoniji. Tek nakonsloma (nacistike

emake, prim. aut.) nali su se nemaki kritiari, kao i pojedini stranci, koji suigosali sveanost kao nedopustivu politiku propagandu. To se lako moe opovrgnuti, budui da jenakon zavretka Igara Meunarodni olimpijski komitet zvanino izrazio zahvalnost i priznanje(nacistikom reimu, prim. aut.). Internacionalni olimpijski institut je na Kubertenov zahtev i uzodobrenje Meunarodnog olimpijskog komiteta smeten u Berlin. Kada su Zimske olimpijske igre iz1940, koje je trebalo da se odre u Sent Moricu, zapale u tekoe, Meunarodni olimpijski komitet jena svom zasedanju 9.juna 1939.god. u Londonu jednoglasno odluio, putem tajnog pismenogizjanjavanja, da se Zimske igre nanovo ponude Garmiu, a da su one, kao to se tvrdi, na bilo kojinain zloupotreblje ne u politike svrhe, ili da se desilo bilo ta to protivurei olimpijskom duhu,sigurno je da bi se u ovom meunarodnom udruenju podiglo nekoliko glasova protiv."

(10)

Karl Dim, koji je kao fanatini borac za nacistiki reim objavio i knjigu pod naslovom "Olimpijskaideja u novoj (faistikoj) Evropi" (kako aktuelan naslov!), postao je prvi posleratni sekretar Olimpijskog komiteta Zapadne

emake. Zbog njegovog "velikog doprinosa za razvoj olimpijskeideje" bie, kao specijalni gost MOK-a, pozvan da prisustvuje Olimpijskim igrama koje e se1948.god.odrati u Londonu. Inicijator poziva je bio njegov "stari prijatelj" Everi Brendid, lanLinbergove faistike partije u Americi, ovek koji je u Hitlerovom "

ein Kampf

"-u pronaaoizvorite za svoj nadahnuti olimpizam. Brendid, koji je postao "siva eminencija" olimpijskog pokreta davno pre nego to je 1952. godine postao zvanino predsednik MOK-a, manijakalno je ponavljao tezu da "sport nema nita sa politikom". Pozivajui se na to geslo i koristei svoj uticaj,Brendid e spasti od viegodinjeg zatvora svog predratnog olimpijskog prijatelja, SA Grupenfirerai nacistikog ratnog zloinca Karl fon Halta. Halt e, uz pomo pomenutog "svetog" gesla, ne samozadrati mesto u MOK-u, ve e 1957. godine postati lan Izvrnog odbora MOK-a.

astojei da"odbrani sport od politike" Brendid e onemoguiti Italijanski olimpijski komitet da iz MOK-a povue faistikog generala ora Vakara. "Stitei sport od politike" Brendid e sauvati mesta uMOK-u i drugim faistima i njihovim vernim sledbenicima: grofu Paolo Taon di Revelu, grofuAlbertu Bonakozi, vojvodi Adolfu Fridrihu Meklenburg-verinu, grofu Klarens fon Rozenu idrugima.

(11)

On e svoj "principijelni stav" o odnosu politike i sporta nepokolebljivo braniti i kadase, od strane afrikih zemalja, postavilo pitanje o poloaju crnake veine u Junoj Africi i u vezi stim pitanje uvoenja sankcija protiv rasistikog reima dok crnako stanovnitvo ne dobije osnovnagraanska prava. Samo je strah da e afrike, i mnoge druge zemlje, poeti da bojkotuju olimpijskeigre (to bi bio kraj olimpijskog pokreta), primorao je Brendida i njegov faistiki lobi u MOK-u dase priklone sankcijama protiv junoafrikih rasista. Bio je to, po sopstvenom priznanju, jedan odnajveih poraza u njegovom ivotu. ak i u svom govoru na Minhenskim olimpijskim igrama, nakonubistva jevrejskih sportista od strane palestinskih komandosa, Brendid ali zbog "izgubljene bitke