PRIČA O JEDNOJ KNJIZI
Zo ra Ćujić
X. évfolyam 9. szám,
2006. szeptember
Charles Merrill könyve, a The
Walled Garden, The Story of a
School az Egyesült
Államokban 1982-ben jelent
meg, a magyar fordítás a
nyíregyházi ART-EAST KFT.
kiadásában 2002-ben. A
szerb nyelvű megjelenést a
GEST Projektum kereteiben a
Školsko zvono civil
szervezet biztosította
2004-ben.
A körbezárt kert – Egy iskola
története a Charles Merrill
által alapított Commonwealt
Iskola szellemiségét,
felelősségtudattal telitett
pedagógia törekvéseit
mutatja be 1958-tól 1981-ig.
Az Iskola mindennapjainak
esszészerűen átmesélt
története, az iskolavezetés és
a tanári kar vívódása
megdöbbentő mindenkori
aktualitásával: „A körbezárt
kert nem erőd… Jó
kertészeket próbálunk
nevelni, nem korlátokat
építeni… A tanár ültet,
gyomlál, és metsz. Semmit
sem erőltet. Az iskola
nemcsak felkészít az életre,
hanem maga az élet…”
A merrilli, intellektuális
őszinteségen alapuló
nevelési gyakorlat
megismerése mindazok
számára tanulságos, akik
bárhol, bármilyen szinten és
formában befolyásolják az
oktatást. Legyen az diák,
akinek segít a világ
értelmezésében. Tanár vagy
szülő, aki erőt és
megerősítést nyer.
Iskolaszék-tag, felelős
politikus, akiben tudatosítja,
hogy az iskola nem csak
oktatási intézmény, hanem a
demokratikus társadalom
tartópillére is, Hogy az
„iskola erejének”
kimunkálása minden oktatási
és társadalmi rendszerben
meghatározó.
Knjiga Č ARLS A M ERI LA , The Walle d Garde n – The Stor y of a School,
na pis a na je 1981. a pod na s lovom Baš ta – pr iča o je dnoj š k oli, kod na s
s e poja vila 2004. godine . Za potre be pre kogranič nog Proje kta GEST ,
s ubotič ke Ne vla dine orga niza cije „Škols ko zvono” , pre ve li s u je
s re dnjoš kols ki profe s ori – O TI LIJ A K I Š iz Subotic e i B AK I R R EŠ IDBEGO VI Ć iz
Luka vc a .
Ovu knjigu Č a rls Me ril je poklonio s vojoj š koli Komonve lt, ka o s voj
Ve liki č as pre d odla za k u pe nziju. Me đutim, s vojim dome nima i dubina ma ,
ona zna tno preva zila zi prigodni le topis o je dnoj ugle dnoj bos tons koj š koli,
i preds ta vlja huma n i pods tic a ja n konc e pt obra zovnim s tra te gija ma s va kog
druš tva koje s e opre de lilo za huma ne de mokra ts ke pute ve . S tom mis ijom,
ova knjiga za s lužuje da s e nađe i u na š oj s re dini, a u mnogim oblas tima ,
za vre đuje vrlo uva že no č ita nje .
Sa Baš tom tre ba da s e s re tnu s ta riji s re dnjoš kolci. Mnogi nje ni odlomci
mogu pos lužiti ka o de ba tne te me uz odra s ta nje . Na tim s tra nic a ma ,
a dole s c e ntna e goce ntrič nos t može uve žba va ti ume ć e uva ža va nja s va kolike
druga č ijos ti, te pos toja nje i ne -ja s ve ta . Prime ri iz knjige , mogu pos ta ti
vidoka zi za ne s a gle dive moguć nos ti lič nog i druš tve nog a ktivizma .
Ne odgovornos t bi mogla s a zre va ti u plodove s ops tve ne i tuđe
odgovornos ti. I, možda je na jva žnije to, š to bi Buduć i uz ove te ks tove
mogli s tic a ti kondiciju za a rmira nje s ve s ti o oba ve za ma , pra vima i
s loboda ma , s ve s ti koja nika da ne bi pris ta la na zloupotrebu č ove ka . N i na
s ops tve nu, ni na tuđu.
Na ra vno, da bi Pr iča o je dnoj š k oli dos pe la do uč e nika , nju bi na jpre
mora li iš č ita va ti na s ta vnic i, dire ktori, č la novi š kols kih odbora , s truč nja c i
iz oblas ti obrazova nja, rodite lji, političa ri. . . Za pra vo, s vi odgovorni
odra s li, a ta kvim s e mogu s ma tra ni s a mo oni koji s ops tve nu ulogu ne
is c rpljuju s a os ionim ili upla š e nim e goizmom ( dovde je moje , drugo me
ne inte re s uje . . ), ve ć je doživotno dogra đuju s ve š ć u za inte re s c e line . Ovo
os ve š ć a va nje, na roč ito ta mo gde s e de mokra ts ki put te k tras ira , pris pe va
s a mo kroz upora n i na pora n ra d – na jpre mis iona ra , a potom njihovih
na s ta vlja č a . Me rilova knjiga je vre dno oruđe za tra s ira nje toga puta .
Va žnos t pros ve ć iva nja , uviđali s u mnogi mis lioc i. Od K AN TA i D O S I TEJ A ,
s ve do P O P ERA . D a na c H AL K O K , pre pozna o je š kolu ne s a mo ka o
na jva žniju pros ve tnu ins tituc iju, ve ć kao nos e ć i s tub de mokra ts kog
druš tva : „Omla dina s e na jbolje va s pita va za de mokra tiju time š to s a ma
živi u de mokra tiji – s a pra vima i oba ve za ma . Za to je ta ko va žno da š kola
i vojs ka – ka o ve like ins titucije zaje dnič ke za ce o na rod – za is ta budu
prože te de mokra ts kim duhom. (. . . ) Ako demokra tija tre ba da s a č uva s voje
zdra vlje , mora s e voditi s ta lna i pla nira na bitka protiv politič ke ne zre los ti,
protiv menta lite ta ma s e ; mora s e izgra diti va s pita nje ja s no us me re no ka
c ilju č ove čnos ti i s a mos ta lnos ti” . Mla di Č ARLS M ERI L , pre ne ra že n blis kim
s us re tima s a s mrć u, a li i s a životom, me s to da nas ta vi da te č e oč e vo
boga ts tvo, os niva s voju š kolu, uve re n da s a mo pros ve ć e ni mogu č uva ti, ili
ba r ubla žiti s tra hote i ne pra vde pojedinih života i č oveč a ns tva uopš te . To
uve re nje poja vljuje s e ka o la jtmotiv u Baš ti , a kroz s tihove D ŽO N A K ITS A ,
s toji ka o moto knjige :
Zar vi ne uviđate
kolika potreba je
sveta Bola i Patnje,
za vaspitavanjem umnih,
Dušu da mu udahnu?
(prev. Otilija Kiš)
*
Ve ć ve kovima na govara ju s e uč ite lji da budu bla gorodni pre ma
Buduć ima , koji s u, s a s vojom le potom, na ivnoš ć u i frus tra c ijama , pove re ni
njima i njihovim zna njima , umeć ima , mora lu, i njihovim frus tra c ija ma . I,
odva jka da s e u tome, ugla vnom – ne us pe va . Po š kola ma s e još uve k viš e
ze be i pa ti, no š to s e raduje. Škole ne opros tivo re tko nude ra dos t s a zna nja
i uzore . One s u, već ini đa ka , s a mo muč no mora nje . Za s tra š ujuć e č e s to ono
je i – be s koris no. Prič a o Komonve ltu pruža na du da je moguć a i koris nija
i ra dos nija š kola . Ta kvom je može uč initi s a mo kva lite ta n na s ta vnik, a
nje ga može iznje driti s a mo odgovorna š kola . Nju, na ra vno, s tva ra druš tvo
s a zre lim vođs tvom, onim koje je u s ta nju da s a gle da va žnos t i is pla tivos t
ula ga nja u obra zova nje . U ba š tova ne , ume s to u pa ra zite . U na s ta vnike
umes to u divizije .
Me ril, ka o s a vre me ni huma nis ta , ne pra š ta ka da konze rva tiviza m i
a utorita rnos t na s rću na zdra va hte nja mla dih. Ipa k, ka o pra ktič a r, on s e ne
za va ra va ni s a prima mljivim, e ks c entrič nim s a me rhils kim
dobrona me rnos tima – odras li viš e zna ju, is kus niji s u i – mora ju
us me ra va ti. Ka o profe s iona la c pre dano pos već e n za datku, on je rea la n u
za hte vima prema š koli – ona je ogra đe na ba š ta . N je na s vrha je s te da
podiže i š titi mla do ra s tinje – ra di pripre me za zdra vu održivos t u
ne za š tić e nim pros torima , izva n ba š te. Za to je ne ophodna s ilna
odgovornos t ba š tova na . Be z nje , ra s tinje te š ko izras ta u zdra vo. . . U ba š ti
koja s e neguje , zdravo s e č uva od korova . Us pe o Me rilov pa ra le lizam.
Ta kve s u i s ve os ta le me tafore . Ne us ilje ne s u i ka da na gova ra ju na na du i
s mis ao, i ka da s u (s a mo)ironič ne , i ka da s u, zbog grubih ne minovnos ti
„s oc ija lnog da rvinizma “, s e tne i gorke . Do poe tič nih i mis le ć ih, poruke
ovih me ta fora uve rljivo i s na žno pris pe va ju. Me đutim, a ko dobrona me rnic i
ne budu ume li a rtikulis a ti uve re nja iz ove knjige : s amo zdra ve š kole š tite
i poje dinc a i druš tvo od ma s ovnih bole s ti , i ka o za hte ve ih na tura ti
ne poe tič nim š e fovima globa lnih, loka lnih, grupnih i poje dina č nih s tra tiš ta i
gubiliš ta – uč inc i ove dobroć udne knjižic e , bić e os a mljeni kao bulke u
žitnom polju.
Baš ta je huma ni a pe l Č a rls a Me rila , upuć e n s vima onima koji čine i
koji utič u na obrazova nje – od uč e nika do pre ds e dnika drža ve ; ta j a pe l je
na me nje n s vim ge ogra fija ma – od Bos tona pre ko Novog Sonč a, do Luka vc a
i Subotic e . I da lje . G de god je č ove ka.
*
I, e vo, ple menito s e me je tu. Poklonio ple me niti A me rika nac . (Ne ona j
Mr. Ste re otip ka ko na m A me rika nc e č e s to pre ds ta vlja ju, ve ć je da n od onih
koji s e zna ju i ra s tužiti i ra zgne viti i ponos iti s vojom ze mljom. ) Ne ko ko
s e ra duje s va kom poma ku u pra vc u čove č nos ti i s ma tra da s e ta j poma k,
dobrim de lom, s pra vlja u š koli. Ple me nita je , ma da tužna i ne kultivis a na, i
ze mlja za kojom to dobrona merno s eme va pi. Ple meniti s u i prija te lji iz
Poljs ke , dobri pozna va oc i ta me, je r s na ma pode liš e de o os voje ne
s ve tlos ti, obuč iš e prve ba š tova ne. . .
D a li ć e , ova ko združe ni, us pe ti ogra diti ba r pone ku ba š tu
me rilija ns kim zidom, ne s e bič no ra zde liti s e me i opus toš e nos ti s a č uva ti od
loka lnih i š irih ne pogoda Vre me na ? Hoć e li s vi ovi dobrona me rnic i us pe ti
da dobrotu uč ine va žnom i na njoj odne gova ti je dnu ge ne ra ciju?
Ge ne ra c iju kojoj ne zna nje i ne ve ric a neće biti izvor ma s ovnog s tra da nja ?
G e ne ra c iju koja pre d Buduć ima ne ć e tugova ti, s tide ti s e na d onim š to s e
juč e dopus tilo i propus tilo?
Č a rls Me ril na m je dao š a ns u.

PRIČ A UZ BOSANSKO-SRPSKO IZDANJ E

Bos a ns ko-s rps ki pre vod ove knjige izra s ta o je iz Proje kta GEST (Good
Exa mple s in Sa d Times /Dobri prime ri u tužnim vre me nima) Ne vla dine
orga nizac ije „ Škols ko” zvono iz Subotic e . Proje ktom s e že li pods tic a ti
s vi oni koji, na kon Stra š nog Sve ga , uviđa ju da je dos toja ns tve na
s utra š njic a moguć a je dino u tolera ntnom s uživotu multie tičkih druš ta va .
G EST je pozivnic a na jpre onima koji va s pita va ju mla de .
Dobroname rnos t Proje kta prepozna li s u i podrža li, a utor knjige –
gos podin Č a rls Me ril, os niva č me đuna rodne Mre že Šk ola plus – poljs ka
MT O i oni koji s u GEST -u prvi poda rili pomire nje i na du – Gimnaz ija
Otv ore ni centar iz Luka vc a .
Za s rps ko-bos a ns ko izda nje , gos podin Me ril je na pis a o pogovor. De o
toga s mo čuli na promoc iji Ba š te u s ubotič koj Ve likoj ve ć nic i 3. juna
2004. godine , a de lom ga prila že mo uz ova j prika z.
„Sa da je 2004. godina , a ne viš e 1981. Gde je š kola Komonve lt? Sve t?
Ba š ta je na pis a na za A me rika nc e . Šta ona ima da ka že bos a ns kim i
s rps kim č ita oc ima? I buduć i da ame rič ki pre ds e dnik že li s e be prika za ti
na jva žnijom os obom na s ve tu, s a s vojom zemljom koja je na jpozna tija po
bomba rde rima i giga nts kim korpora c ija ma , š ta god da dola zi s ada iz
Ame rike , vrlo je ve rova tno da ć e biti primlje no s a ma nje pove re nja i
poš tova nja ne go pre ne koliko godina . Ipa k, prič u o ovoj ma loj ne va žnoj

Čarls Meril nam je dao šansu.
š koli u Bos tonu, o ide a lima koje je ona s e bi pos ta vila , o nje nim pa tnja ma
i pora zima , a li i o na porima nje nog dire ktora, nje nih na s ta vnika , nje nih
uč enika da s e pos tigne određe ni nivo inte le ktua lne is kre nos ti, druš tve ne
koris nos ti, lič nog poš te nja , vre di č ita ti.
Ova knjiga je na s ta la ka o s imbol bos a ns ko-s rps kog pomirenja na kon
uža s a od pre des eta k godina. Šta mpa na na oba je zika , pa rna poglavlja s u
na s rps kom, ne parna pogla vlja na bos ans kom, a me đus obno s u ra zumljiva ,
ka o kod Č e ha i Slova ka .
Ka ko da s e pona š a jedna ne va žna ma la š kola, u jugois toč noj Evropi, u
Bos tonu u ova kvim vre me nima ? Mi poma že mo na š im uč e nic ima da s e
dis ta nc ira ju od »pa triotizma « koji otupljuje duh. Ne s me mo ih, međutim,
os ta viti s a automa ts kom »libe ra lnom« porukom – ka kvoj s u s e odra s li
Ne mci mora li s upros ta viti na kon 1945. s a s vojim tine jdže rima – da je s ve
š to je njihova ze mlja ika da ura dila , a utoma ts ki bilo potpuno pogre š no.
Be z obzira š ta zva nič ne poruke govore , mi živimo u vre me nu pora za .
Šta je vre dno da s e poma že ? U š ta je vre dno ve rovati? Ući na Ha rva rd i
pos ta ti us pe š a n inže nje r kompjute ra možda nije dovoljno dobro. Pe s ma
koja dopire do me ne je poljs ka na c iona lna himna , nje na prva dva s tiha :
J e s zc ze Pols ka nie zginda kie dy my z yje my – J oš Poljs ka nije izgublje na
s ve dok mi živimo. Ume s to Poljs ke može te koris titi bilo koji na ziv.
O š a ma re ni s mo u lic e , poniže ni, izne ve re ni, a li s ve dok vi, ja i ona j ta mo,
još živimo i držimo s e ne ka kvog ra zume va nja , hra bros ti, poš te nja i volje ,
onda mi još nis mo izgublje ni. Da li da za us ta vlja m prola znike i da im
pe va m? D a li je to poruka ove knjige ? ” ( Č a rls Me ril)
PRIČ A O Č ARLSU MERILU
C ha rle s Me rrill je diplomira o na Unive rzite tu Ha rva rd. Kao pripa dnik
Pe te a rmije , borio s e u Alžiru i Ita liji, uključ ujuć i i Da n D u Sa le rnu.
Prove o je godinu dana ka o Fulbright na s ta vnik u Aus triji, i putova o je
c ije lim s vije tom, na roč ito po La tins koj Ame ric i i is toč noj Evropi. C ije li
s voj život nas ta vnik his torije, a os nova o je vla s titu š kolu, C ommonwe alth,
u Bos tonu, koju je vodio dva de s e t i tri godine . Fila ntrop i humanis t,
Me rrill je i nakon odla s ka u mirovinu 1981. godine os ta o pre da n mis iji
obra zova nja , poma žuć i i podrža va juć i mnogobrojne obra zovne ins tituc ije
dilje m s vije ta . Puno je da o s vojoj volje noj Poljs koj, i za to je 2003.
dobio njihovo vis oko odlikova nje .
Č a rls Me ril da na s živi ugla vnom na re la c iji između Bos tona i Novog
Sonč a (gra dić a blizu Kra kova ). Slika pla me ne ge ome trijs ke s like na XI
s pra tu je dnog s olite ra . Povre me no otputuje do Buga rs ke , Dablina ,
He ls inkija , Lis a bona , Subotic e … a ne da vno je s a s vojih 85 godina
duhovito i uporno prote s tvova o na rumuns kom a e re dromu i – pobe dio:
dopus tili s u mu da ra zgle da Te miš va r.
O s e bi je pis a o i ovo:
„Nis a m os tva rio ne koliko s vojih deč a č kih s nova . Nis a m pos ta o us peš an
igra č be jzbola , niti ofic ir u ka na ds koj ili a me rič koj vojs c i (bio bih
poručnik koji bi s e la ko da o za pla š iti), politič ar de mokra ts ke s tra nke ,
ma da s a m pozvonio na 3500 vra ta prilikom izbora a dminis tra tivnog veća
okruga St. Luis (nika d s e ne bih s e tio ime na ili s e na s me š io, onima koji
s u me molili za us lugu). Sa da je bilo ja s no da nika da neć u pos ta ti
us pe š a n drugora zre dni roma nopis a c . Šta bih moga o ura diti s a pre os ta lim
godina ma s vog života? “
„U pe nziju s a m s e povuka o 1981. Ima o s a m 60 godina , bio s a m umora n
od pis a nja pre poruka za kole dže , od is pra vljanja kontrolnih za da ta ka ,
pis a nja molim-hva la pis a ma , ra di godiš njih fondova , i uzima nja zdra vo za
gotovo ra dos t koju s a m na lazio u s va kodne voj na s ta vi. Me ri i ja s mo
iznajmili s ta n na Ve likom ka na lu u Ve ne c iji.
Od ta da s a m na pis a o tri knjige : je dnu dugu s tudiju o politic i i e tic i
os niva nja fila ntropije (20 godina s a m bio pre ds e dnik dobrotvorne
fonda c ije koja s e fina ns ira la iz za os tavš tine mog oc a ); je dan roma n o
s e da mna e s togodiš njoj ra dnic i poljs ko-a me rič kog pore kla iz je dnog uč ma log
indus trijs kog mes ta u Ma s a č us ets u (pre ve de n na os a m je zika, ne da vno i na
turs ki i rumuns ki); je dnu is toriju s a vre me ne Poljs ke i Č e hos lova č ke ,
pre va s hodno viđe nu mojim očima , pre ve de ne na poljs ki, s lova č ki i
buga rs ki. Pokuš a va m da os ta nem a nga žova n u obra zova nju, u Is toč noj
Evropi i, pre ko ras is tič kih te ma , u na š oj ze mlji, s a c rnc ima . Inve s tira m
ve lika s re ds tva ra di za š tite okoline i libera lne a lte rnative re akc iona rnoj,
na c iona lis tič koj politic i re publika na c a . »
Us koro iz š ta mpe izla zi s rps ki pre vod još je dnog, do s a da
ne obja vlje nog de la ovog pis ca – roma n Put u Pariz . I ovoga
puta ,pre vodila c je profe s orka O tilija Kiš , a Subotic a ć e ope t dobiti š ans u
da bude doma ć in njegove promoc ije .

A KÖRBEZÁRT KERT

(I I I . Zs iráfok, 41. old. )

„1960 június á ba n hé t gye re ke t, diákja ink 7%-á t ke lle tt e lkülde nünk
ros s z e redmé nye ik mia tt. N é há nya n ne m is titkolták me gkönnye bbülé s üke t,
hogy e l ke lle tt me nniük, más ok vis zont mé rge s e k volta k, s zé gye llté k
ma guka t, va gy pe dig s zomorúa k volta k. Ez döntő mome ntum volt a z is kola
működé s é be n: e ttől ke zdve tuda tos an a rra töre ke dtünk, hogy e meljük a z
is kola inte lle ktuá lis mé rc é jét, a mi ne mc s a k a tanítá s minős é géne k javítá s á t
jele nte tte , ha ne m a zt is , hogy me g ke lle tt s za ba dulni a zoktól, a kik ne m
ütötté k me g e zt a z á lta lunk me gá lla pított s zinte t. De mive l kis is kola
voltunk, jól is me rtük e gymá s t, e zé rt os ztoztunk a zon a bá na ton, a mit a zza l
okoztunk, hogy e l ke lle tt ta ná c s olni va la kit, his ze n e bbe n a közös s é gben
a zt ta nultuk, hogy bíznunk ke ll e gymá s ba n.
Va la milye n s ze re tle k-gyűlölle k ka pc s olat foglya i voltunk. A zs irá fok a
fá k le ve le it e s zik, de a hogy s oka s odta k az a s zály be kös zönté ve l e gyre
több fa pus ztult e l. Le vé l má r c s a k a fá k c s úc s á n ma radt, a mit c s a k a
ke llően hos s zúnyakúa k é te k el. Ezé rt c s a k ők mara dta k fe nn, mive l c s upá n
ők volta k ké pe s e k a fa jfennma radá s s ze mpontjá ból me gfe le lő utódoka t
létre hozni. A rövidnya kú zs irá fok é he zte k, ők é s iva dé ka ik portyá zó
hié ná k pré dá já vá vá lta k. Az é le té rt folyó ve rs e nybe n c s a k a legjobba k
ma ra dha tna k meg. A gye ngé bbek irá nyá ba muta tott ke dve s s é g, na gy
fe le lőtle ns é g. Ha a le ghos s zabbnya kú, le gbüs zkébb zs irá f me gnyomorodik,
tudja , hogy ninc s más odik e s é ly. Ne m ké rheti tá rs ait, hogy adjá k ne ki a z
é ppe n mos t le ha ra pott le ve le ke t. Inká bb a ddig bic eg a bozótba n, míg
s ze mbe ne m talá lkozik e gy oros zlánna l.
Ugya na kkor a rövidnya kúa k között is le he tnek na gyon ke dve s á lla tok.
Mi is me gpróbá ltunk ka pa s zkodóka t lé tre hozni, a la cs onya bb lombú fá ka t
fe lkuta tni é s nya khos s zító kurzus oka t indíta ni a mi rövidnya kúink s zá má ra .
Éjs za ká nké nt, ha s e nki s e m figye lt, lé trá król vá gtuk le a ga llya ka t a zok
s zá má ra , a kikkel a le gtöbbe t ke lle tt törődnünk. Né há nya n é rté ke lté k
e rőfe s zíté s e inke t, é s s a já t ké pe s s é ge ik s ze rint me gpróbá ltak
e gyüttműködni. Má s ok vis zont va gy »A rövid a z iga zi« kitűzővel
prote s tá lta k, va gy a zt mondtá k, hogy őke t ne m é rde kli a z e gé s z, é s
me gpróbá lta k a hié ná kka l ba rá tkozni.
Má s is kolá k s zá má ra a köve tke ző lé pé s a z »x = y, a za z rövid nyak,
hos s zú nya k ugya n mi különbs é g va n közöttük« e lv be ve ze té s e volt, ami
e gy olya n, a z e lve inkke l va ló e lle ntmondá s , a mi rombolja az e rkölc s i
törvé nye ke t. A J ó e gye nlő a Ros s za l, a He lye s a He lyte le nne l. A munka
s e mmit ne m je le nt, egye dül c s a k a hűs é g tud megme nte ni. A me gbe c s ülé s
vé ge lá tha ta tla n formá i, a mihe z a z éle t a nnyira ra ga s zkodik, a ha talma s
légkondic ioná ló üzle t be indítá s á tól Sza ud Ará biá ba n, e gé s ze n a ddig, hogy
va la ki a ha lálos á gyá n vis e lke dik, a prote s tá ns fele lős s ég a z e gyé n
me gme nté s é é rt – minde zt taga djá k. ”

Toldiné B. Andrea f ord.

DRUGI PUT . . .

Pr iča o pr is pe ću je dne k njige

Pris peć e ove knjige na s rps kohrva ts ko područ je, odvijalo s e po
holivuds kom s c e na riju u ne koliko na s ta va ka a li s a ba lka n-e ndom. Autore
toga pris peć a č inili s u je da n fila ntrop, dva profe s ionalc a , je da n a ma te r i
provinc ija lni dis tribute ri. Re zulta t – ne dovoljna gle da nos t.
Új K ép, pruža š a ns u za rema ke toga pris pe ć a , a time i na du da ć e
vre dni ba š tova ni ple me nito s e me iz Baš te , ra s e ja ti među Buduć e , ra di
buduć nos ti.