Welcome to Scribd. Sign in or start your free trial to enjoy unlimited e-books, audiobooks & documents.Find out more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
11Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Ontologija Po a Sedlak

Ontologija Po a Sedlak

Ratings: (0)|Views: 525|Likes:
Published by pticica

More info:

Published by: pticica on Jan 28, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/14/2013

pdf

text

original

 
1.METAFIZIKA KAO ZNANOST
 
Metafizika
 predstavlja najuniverzalniji pogled na stvarnost (problematika bića). “Sav“ ima usebi dimenziju totaliteta. Ţelimo se pitati o temeljnoj naravi cjelokupne stvarnosti i otkriti uvid u one
karakteristike i one elemente
koji su zajedniĉki svakom biću. Metafizika predstavlja prvu sadrţajno primarnu filozofsku disciplinu. Ona je kroz povijest prolazila kroz razliĉite faze, od onih u kojima je
predstavljala cjelokupnu filozofiju i znanost do toga da je u novo doba njezina vrijednost ostala upitna.
U današnje vrijeme ipak je uspostavljena neka ravnoteţa izmeĊu onoga što je opipljivo i što je u bićima na neki naĉin skriveno i nalazi se iza vidljivog, neposrednog, iskustvenog, a to je ono štosusrećemo na metafiziĉkoj razini bić
a.
S obzirom na sadrţaj, ona se ţeli pozabaviti osnovnom konstrukcijom bića na razini postojanja.
Krenimo od toga da ona ne predstavlja neku umjetnu tvorevinu, nije druga stvarnost, nego bitna
stvarnost u onom vidu u kojem primjećujemo da bića nastaju, d
a postoje, te da se konstituiraju.
Filozofski pogled na stvarnost ne ţeli biti nešto što je udaljeno od ĉovjekova ţivotnog iskustva. Tako imetafiziĉka pitanja kreću od pretpostavke da se filozofskim poimanjem bića bavimo na temelju
vlastite naravi
“Primum
 
vivere, deinde philosophari“
. Stvarnost filozofskog poimanja stvarnosti
nadovezuje se na iskustvo postojanja. U svakom svjesnom ĉinu kad nastupamo kao ljudi, prvo itemeljno što uviĊamo jest da stvarnost postoji, da jest. “
Sve jest
“, sve moţemo svesti ma
koliko god
 bilo raznoliko na nešto temeljno, općenito, a to je
 jestanje
.
 Naš temeljni odnos prema stvarnosti je svjesni odnos. U svakom trenutku ljudskog ţivotanailazimo na nešto što moţemo nazvati
tajnom bitka
(
otajstvo bitka
). Nekakav odnos prema bitku i
 prema metafiziĉkim pitanjima nameće sam ţivot, još i prije ontologije kao sistematski ostavljenefilozofske discipline. Sistematska postavka metafiziĉkih pitanja vodit će nas ovako:
1. Što je metafizika?
 
2. Bitak bića?
 3. Uronjenost u postojanje?
 
UVOD U METAFIZIKU
Filozofi se od poĉetka bave metafizikom. Oni su uoĉavali stvarnost onog nadosjetnog,nadmaterijalnog. Tu perspektivu meĊu prvima su otkrili
Platon
i
Aristotel
. Ona se kao posebnafilozofska disciplina pojavljuje tek kasnije. Prvi spis koji
govori o ovoj problematici susrećemo tek 
1597. Napisao ga je
Franjo Suarez
:
 Metafizika disputationes
.
Kroz povijest metafizika se razliĉito nazivala. Pojam metafizika korijen ima u Aristotelovom
djelu
 Meta ta fyzika
 
(ono što dolazi poslije fizike). Sam Aristotel je, za ono što je danas metafizika,
rabio izraz
prva filozofija
. Poslije se ovom nazivu dodao sadrţajni oblik iznad iskustva. Metafizikagovori o svemu onome što jest i o pronalaţenju posljednjih temelja smisla svega što postoji. Posebno
su je ra
zvijali skolastiĉari. Nakon Kanta u modernoj filozofiji metafizika dolazi u krizu, ali se
pojavljuje u drugom imenu koje je afirmirao
Kristijan Wolf 
. On je dodao naziv
ontologija
(znanost
koja se bavi pitanjem bitka bića). Metafizika se, dakle bavi bitkom bića. Wolf je naĉinio razliku i takomoţemo govoriti o metafizici u općem smislu
, a to je ontologija, za razliku od posebne metafizike
koja se grana s obzirom na razliĉita podruĉja. Ontologija promiĉe razinu postojanja koje je opće i
temeljno (izvire iz po
stojanja bića).
 
Svako biće utemeljeno je na smislenosti i oznaĉava neku pojmovnost. Metafizika kreće odstvarnosti koja je ontološka ( on
-
 biće, logos
- smisao).
 
2
On
 
(grĉ.) izraţava dimenziju pukog fakticiteta (puko postojanje). Naziva se ontiĉnost
(stvarnost je
ontiĉna). Ontologiĉnost stvarnosti kreće od smislenosti bića (ima smisao u postojanju s obzirom na
nastajanje i ostvarivanje).
Logos
(grĉ.) u stvarnosti omogućuje da spoznamo bića. Tada se javlja stvarna relacija izmeĊu postojanja bića i naše svijesti. U svakom biću ima neki
file
 
koji prima našu svijest. Rijeĉ je o sloţenojcjelini u okviru koje biće nastaje i postoji na svom mjestu, prema vlastitoj naravi postojanja.Metafiziĉki pristup stvarnosti ţeli otkriti smislenost stvarnosti te se i metafiz
ika kao znanost
utemeljuje na nekoj osnovici ontološkog iskustva. Uporište za metafiziku daje joj stvarnost koja je usvojoj biti ontološka stvarnost. Moguće je stvarnost poimati u svom fakticitetu (ono poimanje da stvari
 jednostavno postoje). Takvim prist
upom priznajemo i registriramo postojanje bića. Stvarnost nije tek  jednostavan puki zbroj bića nego ureĊena stvarnost u kojoj bića jesu, i u meĊusobnoj ovisnosti tvoremonolitnu cjelinu. Svaka se ureĊena sloţenost temelji na temelju zakonitosti nekih odnos
a (smislenost
stvarnosti). U svemu moţemo otkriti logos u ontiĉkoj stvarnosti. Dimenzija smisla veţe principuzroĉnosti (nastojanje bića, razlozi, mogućnosti, djelovanje koje uzrokuje nastajanje bića, nekakavintelekt koji se pojavljuje kao prvo uzroĉno djelovanje, posljedica je nastajanja bića, dimenzija
spoznaje-
stvarnost kao spoznatljiva stvarnost, spoznaju veţe uz dimenziju komunikacije – 
 
rijeĉ
 
).
Zakljuĉak svega je da stvarnost nije samo ontiĉka , nego je i ontološka (smislena stvarnost,ureĊena, spoznatljiva). Naše ljudsko promatranje stvarnosti utemeljuje se s jedne strane na ontološkojstrukturi stvarnosti bića i ĉitave stvarnosti i na specifiĉnoj sposobnosti ljudskog bića da proniknespoznaju, opiše stvarnost. Zadatak je zapravo izartikulirati dimenzije postojanja bića na neki naĉinnalazeći se u bogatstvu bitka koji je smislen, logosom odreĊen bitak. Ljudsko se biće tako nalazi kaoneko mjesto u kojem stvarnost postaje oĉita, komunikativna, priopćuje se. Zato ljudski govor o
stvarnosti nije neka pr
oizvoljna konstrukcija stvarnosti, nego je po Martinu Heiddegeru ĉistina nakojoj stvarnost postaje razvidna (ĉovjek je metafiziĉko biće, mjesto prosvjetljenja bitka – 
svjetlomspoznaje otkriva se stvarnost postojanja).
Filozofi su traţili i zahtjevali barem neku sigurnost od koje moţe krenuti sama spoznaja, nekoznanje. Descartes je ustvrdio da temeljnu sigurnost daje ĉinjenica postojanja aktivnog, spoznajnogsubjekta. Ova tvrdnja ima uporište u ĉinjenici da ĉovjekova spoznaja ne moţe posumnjati u same ĉ
ine
spoznaje i u postojanje subjekta same spoznaje. Traţenje sigurnosti za spoznaju kreće i završava usubjektu i ĉinima spoznaje. Ontološko poimanje stvarnosti vodi nas do toga da smjestimo spoznajnisubjekt u stvarnost koja je spoznajno odreĊena (sva su bića obdarena spoznatljivošću). To znaĉi da
sigurnost spoznaje stvarnosti nosi u sebi dvije komponente:
 
1.
 
stvarnost SUBJEKTA
2.
 
stvarnost OBJEKTA
 
Na
 
neki se naĉin Descartesovo naĉelo
MISLIM, DAKLE POSTOJIM
 
moţe pomaknuti idolazimo do temeljnog polazišta;
 
Cogito, ergo sum
Cogito, ergo existens est.
 
Metafizika nam se predstavlja kao temeljna filozofska disciplina koja pred sobom ima
 problematiku bića i njihova postojanja
. Usmjerena je na univerzalno otkrivanje principa stvarnosti, te
zadnjih, konaĉnih uzroka bića.
 
Vrhovni uzroci
 
su oni ĉije je djelovanje uĉinkovito na sva bića u stvarnosti. S metafizikom dolazimodo postavljanja pitanja o krajnjim uzrocima svega postojećeg i do pitanja o apsolutnom uzroku svega postojećeg, pitanje najuniverzalnijeg principa stvarnosti. Principi bića više su usmjereni na unutarnjustrukturu bića.
 
Kao i svaka znanost, i metafizika mora odrediti podruĉje kojim se bavi i osobit vid pod kojim promatra to podruĉje (odreĊivanje materijalnog i formalnog objekta).
 
 
3
Materijalni objekt
u metafizici je cjelokupna stvarnost. Sve stvari, svi objekti u stvarnosti,
iako postoje na razliĉite naĉine, su bića i ulaze u opseg metafiziĉkog promatranja. Metafizika je
sveobuhvatna kad je materijalni objekt u pitanju.
Formalni objekt
 
ţeli odrediti naĉin pristupa i odreĊen je jedino ĉinjenicom postojanja. Na tojosnovnoj razini metafizika ţeli odrediti temelj ĉinjenice da bića postoje. Ţeli se doći do odgovoranajuniverzalnije zagonetke: PO ĈEMU BIĆA POSTOJE? (zaviriti u ĉinjenicu postojanja, zašto bića jesu, a nebića nisu?). U formalnom smislu se zadrţava samo na ĉinjenici postojanja, promatra se biće
ukoliko jest -
Ens ut sic
.
Ovo biće, koje je temeljni objekt metafizike, promatra se na razini osnovne i prve vlastitosti, to
 je prva oznaka koju
svako biće posjeduje, ona je pak postojanje (bitak).
 
Metafizika se pojavljuje kao temeljna filozofska disciplina, oslanja se na ţivotnu stvarnost uokviru koje se ĉovjek odnosi metafiziĉki. Dakle, ostvarivanje vlastite ljudske egzistencije uvelikenameće potrebu odgovora na metafiziĉka pitanja. Metafizika je pojavljuje kao radikalna, univerzalna
sveobuhvatnost.
ODNOS METAFIZIKE I OSTALIH ZNANOSTI
Metafizika promatra bitak općenito, dok znanosti imaju neko odreĊeno podruĉje (bitak u
posebnosti). Pozornost
se usmjeruje na razliĉite dimenzije stvarnosti bića. Znanost promatra pojavnost bića, a metafizika unutarnje, skrivene dimenzije postojanja bića. Znanost koristi
induktivnu metodu
,
a metafizika kreće od
refleksije
. Ona (refleksija) oznaĉava odreĊenu anali
zu principa stvarnosti.
Povijesno gledajući, metafizika je obuhvaćala neki znanstveni (misaoni, istraţivaĉki) put.
 
Pozitivistiĉka teorija
 
kaţe da je postojanje pridrţano samo onim bićima kojima jeznanstvenim putem moguće odrediti ĉinjeniĉnost, ustvrditi
 
 pozitivnu datost stvarnosti. U današnjevrijeme, iz ĉisto znanstvenog, univerzalna perspektiva metafizike ostavlja se otvorenom s odreĊenim
vrednovanjem.
OdreĊeni metafiziĉki principi uzimaju se kao osnovne pretpostavke nekog znanstvenog prouĉavanja
stvar
nosti. U suvremeno vrijeme znanstvenici se bave i filozofskom refleksijom. Ĉisto znanstveni put
spoznaje koji se ostvaruje na temelju vrlo preciznih metoda, nadahnjuje se (inspirira) na filozofskojrefleksiji.
ODNOS METAFIZIKE I TEOLOGIJE
Ovaj se odnos
u svemu pokazuje kao meĊusobno nadopunjavanje. Metafizika i teologija imajuodreĊenih sliĉnosti, predstavljaju se kao podruĉja misaonog reda, pripadaju znanstvenom putu, no polazišta su im drugaĉija: TEOLOGIJA
- objavljena istina, promatra se racionalno, misaonim putem.METAFIZIKA
 – 
promatranje i otkrivanje stvarnosti.
Filozofija omogućava teologiju. Današnji odnos isprepliće teološka mišljenja i metafiziĉki put.Metafizika stoji na najuniverzalnijoj platformi problematiziranja bića i njegova postojanja. Središtemetafiziĉke problematike je bitak bića. Bića tvore metafiziku i cjelokupnu teologiju.
 
2.
BIĆE KAO POLAZIŠTE METAFIZIKE
 
Biće nam se predstavlja kao najuniverzalniji metafiziĉki pojam. Ono odreĊuje materijalni
objekt metafizike.
Biće je ono što jest
- id quod est
. Ovakva se postavka predstavlja kao univerzalno
odreĊenje svega postojećega, obuhvaća sve rodove stvarnosti. Dakle, pojam bića je najuniverzalniji pojam! Univerzalnost bića ne znaĉi neodreĊenost bića, ne ukljuĉuje neku nepreciznost. U metafi
zici se
svako biće poima s vlastitim, konkretnim, realnim znaĉenjem i svako je biće ostvareno kao takvo.Pojam bića sastavljen je od
subjekta
i samog
ĉina
. Subjekt je ono
nešto
 
i u ĉinu oznaĉava ono što jest
.
Biće je subjekt postojanja. Dva elementa ĉine jedinstvo kad je u pitanju poimanje bića:
 

Activity (11)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 thousand reads
1 hundred reads
jerkenovski liked this
svet1000 liked this
Martina Sidze liked this
Martina Sidze liked this
duspis liked this
Marina Svalina liked this

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->