37 СРПСRА ЩЬИЖЕВИА ЭАдрп А .

37-

БОСАНЧИЦЕ
ЕРАТЕЕ ПРИЧЕ ИЗ БОСНЕ

-.Ј. L /
2,v'l\ovl V,,tt·
'1 ИСПРИЧАО
МИТА ЖИВКОВИЋ.

у BEorpАЈЈ.У
mТАJlПАИО Ј ДРЖ . ШТАМПАРИЈИ JtРАЉЕВИИlI СРВИЈII:"

1897
fG-
I 1- (~
.,7-321'
574
 ,', :: Ј

ПРЕдrовор

Писац .Босанчица" провео је десет месеца Ј

-Сарајеву као наставник сад већ. затворенс српске пра­
ВОСАавне четвороразре,II,Ие l'имнасије.
Догађаје, које у својим причицама износи, или
је сам доживео или их је чуо 0,11, људи, којима су се
.десили.
Скоро сва Аица у својим причицама сам је по­
знавао, те их је и изнео онако, како их је познао.
С TOl'a су ове причице верно ОГАМаАО нај нови­
јега ·живо'га у Сарајеву; отуда су неКОАИКС СарајАије,
прочитавmи поједине 0,11, ових причица, писцу гово­
РИАе: .Ама. све баш тако бијаше!"
Ове су причице mтампане у разним часописима,
.а неке "су преведене и на туђе језике.
Тако је Са невјерс штампава у 35 свесци
.Отаџбиве&; 3Аатка у 138 кљизи .Летописа", па је
.отуда преве,tJ.ена на немачки и штампана у 263 броју
"Pester Lloyd"-a за 1887; Враг ђевој к а у 144 кљизи
.Летописа", па је преведена на немачки два пута и је­
.дан превод штампан у 29 броју nPester Lloyd&-a за 1887:
а други у 74 броју .Polit.isches Volksblattk-а за 1888:
џ е в а б е т у 1 броју • Босанске ВИАе" за 1887; Ч У Д о
.у каАевдару • Требевић.у" за 1891 - све l'орље при-

---'_ ...
II ПРЕДГО80Р

чице преmтаипане су у засебну кљигу 1892, којој је као·

нова ,1I,О,1l,ата П р а в ,11, а у В о с н и ; П Р в и и п о m ЈЬ е А љ И'
п у т mтаlllпана је засебно 1892; :к а в r а џ и ј а у "Стр"...·
жи.!ову" за 1892; Да заборави у ,,3ИlIIзмену" з&.
1893; а Ш е н у.! а у "Стражи.!ову" за 1893 ГО,1l,ину.
Некој е 0,11, ових причица mтампаНА су на РУСКОIL.
и lIIаџаРСКОIII језиху, aJl.И не сазна,1l,ОСIIIО које.
~--I" " -+>- +---- ..... ~

•
 СА НЕВЈЕРЕ

Чисто вам кажем, знао сам е ће

тако проhи. Ма није 1'0 човјек, као ја и ти,
већ белај од човјека! Дође ли му ђекад да се
бије, не одврати га од Iщвге ни сјекиром!
Знате, ја сам му био највиши пријатељ., па ти
он више пута дођи у мене, сједи на миндер,
па ми окрени леђа и реци: - Удри ме, Ристо,
тако ти Бога, удри! А ја измахни што могу,
па hоп! Да ко мене тако лупи, провалио би
ми кркачу. Он се тек насмијеши, па одахне,
као да му паде кам са срца: - Ачикосум, сад
ми је ПОЛal~ше. Несреhник бијаше, па ето ти !
Шта hеш му, ни обрнеш главе, а он запођео
кавгу. Сједимо у кави и диванимо; тек му
неко рече што криво , он га ошамари, а
бијаше несрећне руке: ђе је спушти, да
одвали!
Шта пута, ни му што река, ни мрко га
глено, приђе човјеку, па се уз њега спушти,
а пружи му широке шаке баш под нос, па
почне: - А што бисмо се ми свађали, добар
човјече, кад може~о лијепо? Па тек те шине
ј-

, .
 4 ВОСАНЧИЦЕ

по ушима, МИОJlИШ паде ти ГJla~a - ДОШJlО

му, да ос бије. Добро ти је, ако ое можеш

уздржати да не ПJlанеш, већ га покараш ИJlИ
. запиташ : - Са шта, брате, враже, душмане?'
Намах га бијео оотави, уБJlажи ое као јање,
па ти ое правда: - Срдиш се? Па Аобро, брате,
ево удри и ти мене! .И пружи ти образ .. Да
те је ка.ко љуто забољеJlО, мораш пронути у
омијех. АJlИ nеш ударити на беJlај, ако му
шамаром вратиш. ПJlане као рио и одмах
хвата за проа, а кога дочепа, без муке не
пушта - јадна му мајка, ко му тма падне
шака! ...Raд ое што ражљути, ИJlИ ое напис:>,
по цио дан тражи· кавге.: да ои му брат,
бјежи му, ако те не оврбе Jlеђа. Иде ћораво,
удариnе на деоет... Но и он је ОИJlа пута.
наишао - више је изио батина, но што му
је коое на ГJlави. Мени и теби давно би 0,6.-
ЗВОНИJlО; а он, отара му мајка, иотуку га и
исијеку, да га купи свег у крви однесу; Jlези
тако два три дана и Jlијечи се - па ништа!
Тек га видиш, ђе опет хода. Миран је који
дан, пак ондар замеnе кавгу пон,ово. У крви
му је да се бије, па то ти је! ...
Бијаше некако пред часне посте. Сијс­
JlИСМО у RреШТaJlице, баш као сад у мене.
Предиваниомо ПО.llа ноnи, кад ето њега. Назва
нам добру вечер, па оједе.
- Ма зар у ово доба, по Богу брате?
- кара га Домаhин.
- 3наш... посао! - одговара Миnа, а
намрштио ое.

- Rоји посао тако доцкан?

 СА IIЕВЈЕРЕ

--: А што ти је о'гало? Рекох ти: пооао,

на крај! - и он отаде оркати каву.
- Ма знам ја тај пооао! - умијеша ос
Стјепо Гаhаница, а маш~ главом и омијепrи ос.
• - Е? - пита· га Домаhип.
А Гаhаница:
- Ашикује.
- Ашикује - Миhа? - повикаомо па
грла и магаза загрмље од омијеха.
Док Миhа. окочи, па измахне. СреЬом ое
Гаhаница оаже, а Филџан ое разиђе у ото ко­
мадиhа баш иопод Богородичине иконе.
- Још ое и не оовијеотимо, шта би, кад
нао Миhа отаде преклињати, а ордња му
·легла:

- Праштај, Стјепо, тако ти Бога, праштај !

Праштајте и ви, браhо! Бржа рука од памети,
па то је! И кумим вао Богом, не казујте
никоме шта би! Праштајте!
. Па кроз врата.
- Ма отој, болан! Куд ои полсhео?
И домаhин крене за љим, ми rn пе
отиже.

Чу дна кијамета, по Богу браhо!

Да ми је ко рекао: то hеш Доживјети,
пс бих вјеровао.
Миhа преклиње: праштајте! А ражл,у­
тиомо га! '.
Е МОРa.llО ое које ЧУДО догодити.
- Друге није.
- И јеоте ЧУДО - једва ће једном Гаlш-
пица, а уозби.IЬИО ое као кадија при мучну оуду.
- 110 ја внам, од куда је TnKO. Сваки сам га
6 БОСАНЧИЦЕ

дан гледао, ђе се мијења, ђе је питомији.

I-Iијесам стио ником реhи ни: а! - и ноктом
запе за предњаке. - А и што? Нико ми не
би вјеровао. Сви га знате кавгаџију, а са
женскињем стидљива, па да коме речем: МиЬа
се заљубио - у очи би ми се смијао. А.ли
тако је... Познајете малу Савку, што стоји
са својом старом тетком у мојој купи - пука
сиротиња! Тетка прима нешто пара из цркве,
па живе, ни сите ни гладне. 3а малом Савком
наш МиЬа побудалио. Видим ја љега, сваки
дан по акшаму хода поред моје
два, купе
три и четири пута. Не сјећам се ја; шта је ...
Има томе двије неђеЈЬе. Вратих се од кума
Јове са сијела; ухвати х за мку - OTBopeH~!
МИС4ИМ, рсуз, па уђи полако на двор. Мјесе­
чина јасна; оБЗllрем 'се - ниђе никога. На
прстима пођем баш ти ; провирим иза кућњеl'а
рогља - човјек! Са стране пао сјен, не по~­
најем ко је. Прислоним се уз дувар и чекам.
- То се газда Стјепо вратио са сијела
- llознам Савкин глас.
- Ја, СтјЕШО.
. Чисто нијесам својим ушима вјеровао -
Миhа са Савком!

Али ми нешто рече: чекаЈ

.,....
Стио сам изиhи и упитати га: шта хоће?
.

- Сад знаш да морам у Фабрику.

- Што мораш? Неhеш ! Ево ти сваки дан
пет гроша, само це иди тамо!
- Мис.IlИШ, примиliУ? Јок B8..lla! Све да
и не зна свијет, стид ме од саме себе. Па тек
юта ће ми тетка реhи! 3на, нијесам ниђе
 •
ОА lIЕВЈЕРЕ 7

у радљи; питаhе: 0,11, КУАа ти? Шта ћу јој ,

казати - е?.. Није поштено Аа примам,
па крај. У Фабрици примаhу шест гроша,
море се живјет'. I

Ма ја ти не Аам иhи у Швабе!

-
Не Ааш? Ха, ха, ха! А ко си МИ ти, Аа
-
ми заповијеАаш?
Он шути,' а љој
се саА 'l'eK отвори.
Зар што се ВОЛИМО, Аа те Iiослушам, па
-
Аа пожелим хљеба? Да примам 0,11, тебе ми­
лостињу? КОА ЗАравијех руку Аа просим?
Прије би ме глаА уморила, но. што би ми
образ ПОАНИО, Аа из ичијих руку просјачки
A~P УЗlIмам! Грехота је: Бог ми здравља Аао,
а имам ђе ћу радити. ,
- Ма не БУАаЈЈ.И, бона! Кака милостиња!
Ти си преА Богом већ моја: прије би гријех
пао на моју АУШУ, каА бих те пуштио Аа c~
у Фабрици трујеш. Ти си моја. Неће АУГО бити,
па ће то и све Сарајево знати. За саАа прими
... иажимо зајам, ја, ја, зајам! Та то бар
смијеш, кад hеш ми бити ... жена.
- Биhеш! Увијек само: биhеш! А. што већ
нијесам?
- Не питај, каА врло Аобро знаш. Знај,
мајка ми је већ мекша, а бабо... ОАмекнуће
и он.

- Већ ГОАИНУ ме Аана тијем завараваш.

ОАбила сам већ толике момке. Све тебе чекам;
чекаhу те и Ааљо, ми се мора живјет' .
....:... Не знаш како се љутим, што хоhеш у
Фабрику. ОАмах ми Аође Аа се побијем, ма
Аа сам ти Bj~py Аао Аа ћу се клонити кавге ...
 •
ПОСАНЧИЦЕ

Ја не знам шта је то МОАИТИ. СјеКJlИ, пеКJlИ

ме - не бих МОАИО. Ево први пут у вијеку
тебе МОАИМ: не иАи у Фабрику! Прими моје
паре!
- Чуј ме! Нска примим. ААИ, не дао Бог,
ако се збуде, да ме ти не узмеш - ја бих
и то Аакше поднијеАа, него да свијет на мс
прст пружа: куја, за паре образ каља! Сви­
јет је свијет, Дознаhе да примам твоје паре,
а какав је, прије nе реhи да их у гријеху
примам ... Ако сам ти драга, не нуди ми вишс
својијсх пара! А већ сутра идем у Фабрику.
- Да се нијеси УСУДИАа!
ГАас му је дрктао од љутине.
- При]етиш? Аака ти ноn!
И она срдито заJlУПИ џаме.
Ја полако потеци у магазу ... Шта ве-
.Аите? .
- Шта beAhmo-прихватим ја":'-ДОШАО JI
љему, као и другијема, да поБУДaJIИ за цуром,
па ето ти! .
- Ма у што се, врага, загАеда ? - узе до­
маhин. - Нсма је Ш'ГО виt)ети.
- То и јест! - једва дочека Гаhаницn, па
настави:

- И мени прво у ГАаву дође: како баш

љу заМИАова? .. Сјутра кад се вратила из Фа­
брикс, узех је мјерити с диванане - по­
БУДaJIИО И ја под CTapoc'l'! Да им синоh ни­
јесам чуо разговора, 'не знам да ли би ми то
дошло у памет; а 'вако дај да видим шта
је на Савци, кад ааније. она дивљака ...
 СА НЕВЈЕРЕ

и српске ми вјере, што је дужс гледах,

све је "ъепша... А кад она оде теТ1\И, ја се
сам себи стадох чу дити: ма ђе су ми очи биле,
кад не виђеше да је куја тако лијепа?
- r ледао си је од малена, бијаще ти
обична, -ето ти! - толкује~ му ја:
- Тако је, ја ! ... Но мени је од нека доба
друга - поче RреШТa.llица .
.-- А што?
- Није оно лице, као прије. Рекао бих,
боји се, баш 1\ао и све Швабице. Па онда
скроји . себи већ два три нова Фистана, а ПIИ­
вени су, да их нема у сваке Ташлиханкс.
- Ради, Бога ти, у Фабрици већ неколико
мјесеца, чува парс, а цура као цура, штеди
од уста, да што Финије понесе - браним је ја.
- Од оне ја.дне наднице
да се TaJ~O
одијева?
Сви ушуhесмо.
Тек се Гаhаница см-ијеши.
- Нема Фајде! Над сам почео, дај да и
свршим . .. Чист посао није: већ двијс не­
ђе.ље она не ради у Фабрици.
- Хајде! - чудимо се ми.
- Не ради ... А што живи! Ја о толи-
ким добром мојим не живим као она. По
цио дан ништа не ради, већ оваки чао трчи
па врата. Ту се нађе који оФицир или други
господин, па о њиме дивани, омиј се -:- мени
догрди! Ја МИШ.IЬах, само Ташлиханке гину
за оФицирима, а оно и Поточарке поБУДa.llиле.
Прије ми драго било проhи Ташлихапом. Стоје
куће, не знаш која од које "ъепша, па све,

РП
 10
.
fЮСЛll(llЩR

брате, српске! Ако је које М.II.ађе пред ку­

пом, свако устаје и поздрави '1'е, дика ти је
упитати се. А.II.И нуто сада, БО.ll.ан! Срце ти
пуца, кад ПОГ.ll.едаш на оне рушевине, па- се
сјетишz шта српске муке прогута пошљедњn.
јангија! Па ни. то не би то.ll.ико боље.ll.О;
паре nе се зарадити, вриједан је наш свијет.
А.II.И поштење, српски образ - никада! Ви­
ђе.ll.И сте их и ви. Негда бијаху нЬ.ше- цуре
стидљиве, не смједоше човјеку у очи ПОГ.ll.е­
дати - а виђите их данас у ТаШ.ll.ихану! Не
. море човјек мимо њих мирно проnи, 'ујешnе
га несреhним језиком. Свака има два три
сабљаша, па по цијe.ll.У вечер извируј кроз
врата и чекај их. Отворе с њима диван, као
ја с вама, а неIюја грђе него пошљедња гре­
шница. И веn стид ме је реnи щта се све говори
за некоје - Содом, прави Содом! ... Све нека
је то .II.аж, свијету је драго извртати; a.II.lI
већ није поштено, што разговарају. са оном
сортом, код красних наших момака. Да сам'
за женидбу, не бих једне ПОГ.ll.едао, ма се не
оженио! И веn је HeI<a за то доста батина
изје.ll.а, па која Фајда? Онаке, па онаке! ... А
Г.ll.е мене, куд сам отишао! 'Ве сам оно стао?
Да ! . .. Е.II.ем на диванани запa.ll.ИО чибук, па
МИС.ll.им како nу сутра на се.ll.О, кад ми нешто
паде око низ У.ll.ицу на Миnу, ђе корача, као
да је љут. Право иде мојијем вратима. Пред
вратима неки господин; виђао сам га ђе кад
и са сабљом.: разговара са Савком. Стиже
Миhа; у који пар диже руку и измахне,
у исти СаВlШ одгурне господина, па стаде
 СА IIEBJ~PE 11

пред Миhу. Он је сав по.блијеђео., а, кад спази

пред со.бо.м цуру, ПОДИI.'нута му рука задрхта
и спушти се .
.- Зар опет, Савка, зар о.пе1'?-пита је о.н
. тако. жыо.стиво., .као. да му је све про.пыо..
- Душе ми, Миhа - о.дго.вара о.на, а 0.-
сврЬе се, па, кад виде да је го.спо.дин о.дма­
као.; настави - ја на врата, а о.н ту. Само.
смо. се УПИТa.Ilи, а ништа више!
А ја сам им гы.аму веЬ по. сата слушао..
- До.ста си ме варыа - више неhеш!
Мислиш, будыа сам? Вјеру си ми Aa.lla: неhеш
више разго.варати с о.вакијем, а ја сваки дан
ВИђам' по. дво.јицу по. тро.јицу, ђе се на о.вијем
враТlIма измијељају!
- А што. ћу им? До.ђУ, стану ко.д мене:
па то. ти је! .
~ Jlијепо.! Ти си им мо.гла о.кренути леђа,
па ако. би и по.тље до.лазили, ја бих им 110.-
казао. пут, као. Ma.Ilo. прије о.во.ме. Да видим
ја то.га јунака, који би стиснуо. И стао. о.Нђе,
ђе га песница чека! Али теби бејаше драго.,
што. су до.лазили. Све те ко.ншије гледале;
ни једно.ме не бејаше право.: ыи у "Гебе
нема стида! А знаш, ко.ји се не стиде? Не­
по.штени!
- Мучи, Миhа, или Ьу ти ...
- По.лако., по.лако.! -Нијесам научио. го.во.-
во.рити у вјетар, а најмање бих тебе на правди
вријеђао.: ја све знам!
- Сврши! Видим куда hеш. Мрзе ме, па
1'И' пуно. НaJlагыи, а теби до.бро. до.шло., да
ме мо.реш о.ставити. Сврши, Бо.га 1'И!
12 БОСЛНЧИЦЕ

ИзглеДaJlа је срдита.
- Камо лијепе среЬе, да је 'гако! - уз­
дахне он, па настави':. - А кад си овај нови
Фистан скројила?
- Што ме опет то питаш?
- Воља ми је! Ретка је МIfразуша, у које
је толико руха, колико у тебе ... ,А што више
не радиш у Фабрици?
Око му је сијевало, рекао бих, пресјече
је! Љој сва крв појури у образе:
- Шта те је данас снашло? Није с тобом
збора!
И хтједе от~hи.
- Не мореш ми умаhи. Cn:MO још једну
ријеч!
Ухватио је за руку.
Савка је дрхтала.
. - Не бој се! Теби неЬу ништа. Да ме
је ко други ,тако ујео . .. Само ме мораш
чути, и тако је ово пошљедња... Некако је
томе мјесец дана. Бијаше субота - и бабо
ми беше пристао, да се узмемо. Скоро ће
бити јација, а тебе из Фабрике нема, да ти
то кажем. Да си зна.ш како сам те чекао,
долеhела би. Одем у Јокице Градинине;
питам је' за тебе, ђе си? Она, дијете од
десет година, у плач: - Зауставили је - вели.
- Ко? - питам, а у мени се срце скамени,//,О.
- Још синоh долазила нека господа, гле-
дала, како радимо; а даЈЈас онај ГОСПОДИН,
што нам заповиједа, пуштио нас раније, а за­
уставио Савку, Мару, Јелку, Тату, Дашу и
AHl)y: пмате, ве.l1И, поr...IIа. - Као махнит
 ОА НЕВЈЕРЕ .13

отрчим У Фабрику - све за'fворено! Два три

пута будио сам твоју тетку; цијеJlУ сам ноn
TYMap~o - тебе ниђе ! ... Сјутрадан пронијеше
ГJlас, да неке Српкиље, што раде у Фабрици,
нијесу НОnИJl6 код својијех кућа!... Сто сам
пута у смрт ГJlенуо и нијесам се тако пре­
пануо, као од тога кобнога ГJlаса ... Нијесам
мировао, док нијесам све дознао. Ја знам
ђе си НОnИJlа! Ја знам како си - пма! Ја
знам, да си ти на то п ристаJlа! Зар си у
својој Аудој ГАави МИСАИJlа, да ће те она сорта
вјенчати? Ха, ха! И виђеАа си да те је омах­
нуо, и од љега примаш паре - зар се образ
може за паре купити? Од мене нијеси хо­
тјеJlа паре у поштењу - ој, то БОАИ, БОJlИ!
Ти си себе уБИАа, ми и мене! Стио сам ти
опростити, јер твоја љубав шhаше мене учо­
вјечити ; ми не могу, ријеч ми неће преко
зуба. Не могу опростити Српкињи, која образ
за паре продаје, јер таке не рађају ОБИАиhе ...
и она Савка, која се негда стидјеАа, да ће
ко посу.мњати е прима од мене у гри­

јеху паре - та Савка то с ад а без зазора

ч и н и ! . .. Свршио сам! Хајде грешнице!
И он је отиште и оде. Она је БИJlа бљеђа
од дувара, саCJIушма га је до краја и није
га прекидма - истину јој зборио. ГЈ1едма
је неко вријеме за љиме, и у њену сам оку
виђео ону љуту тугу, што јој је душу кидма.
На једаред се окрете, покрије Аице рукама
и оде·у магаэу. Чуо сам, јецма је ...
Гаhаница је давно свршио, а од нас да
би који ријечи ...
14 nОСАIIЧПЦЕ

v неке запјева..llИ ОРОЗИ. Суморни ра­

:iиt)осмq се дома, а и 110 ОНРОС'1'исмо (јО, каI'Ю
ваља.

Томе је данас десети дан. За Мl1ћу стс

САУШaJI.И сваки дан: с овијем се побио, с они­
јем се ПОКАао, . а због оне велике кавге с
Јахудијама још му није био суд.
Сиромах! Судиhе му за све онај горе -
рекосте ми: синоh га нађоше мртва.
 8ААТКА

... 3ар опет ја? Е нека! Само што ћу? ...

Да! Али реhи ћето: ти, амиџа, саме јаде при­
чаш. Мени би најдрюи.е било да вам лијепе,
веселе приче казујем; али што ћу? 'Вегод ми
око пане, јад и несреЬа, џа ми мора крута
ријеч преко усана ...
Двије су године, како смо јој пјевали
вјечну памјат. Шљеже се цијело Сарајево,
да је отпрати до гроба. Да ми и није била
родица, па би ме срце бољело, што јој се
моралр мријети; јер ја сам јој најтање жице
знао. Шта ми је пута моја 3латка сјыа на
крило, па питала те ово те оно - лудо дијете,
све хоЬе да зна. Више реди нијесам јој умио
ОДГОВОРИТИ - збуни ме, па то ти је! Сми­
јешно ми потље дође, ђе ја стар стидљиво
кријем очи од. младе ђевојке. А и ко не би,
кад га такво безазлено створење запита на
прилику: Ма што, амиџа, нијесмо ми жеlJске I
главе то, што и мушке?
. Ви сте је. ЗlIали. Вијаше лијепа, љепша
I

ј
него икоја Сарајка. A.Ilи јој lIијесте знали

.
 3ЈIЛТКЛ
.-,--- - - ---- --- - -------- - - -----

срце, оно добро, ,поштено срце то ћу да

вам причам.

Једаред сједим ја у магази, па МИСJlИМ о

Босни, о Сарајеву - крупно сам нешто МИ­
CJlио. На басамацима стаде Jlупа. Тргох се ја,
а у то кроз вра'га 3Ј1атка, румсна, BeCCJla.
• Нс ре.че ни ријечи, веn ме заГРJlИ, на
отаде љубити по ГJlави, у чеJlО, у образс.
Осјетих на образу ВреАУ јој сузу.
- Ма што ти је, дијете?
ПОПJlашио сам се - драга ми бијашс
као очи у ГJlави,
- Ништа, амиџа, ништа. Ја сам срећна;
aJlИ сјутра! ... па суни у своју собу.
Дуго не метнух око на око. Чух и прве
lIијевце - све ми 3Ј1атка у гJlави. Не имадох
никога, до ље, сирочета без оца и мајке.
С њоме свикох; мишљах, без ње није ни
мени живота - aJlИ Бог је веJlИК, оста­
дох и потље ње - па се љуто забринух, што
јој би.
Једва cBaHYJlo. У прву зору YCTaH~M. Не
потраја дуго, ево и 3Ј1атке - оБУКJlа најљепши
Фистан, па се AaJIa на посао: намијешта ма­
газу. Не питам је још нищта; аJlИ кад она
извади нове hИJlиме, па застре под, и кад ужди
nумур, па још окади магазу, виђех ја није
обична работа.
- Ма ти се спремаш зар за Виртемберга?
- питам је ја, јер веn не могох дуље шутјет'.
- Јок, амиџа! Има и другијех, Што нијесу
баш така. господа, aJlИ су нам дражи.
И она се nparOJlaCTO насмијеши.
 -
З.1А1'КА 17

- Е! - чудим се јај не би ли ми све по­

вјерила.
- Немој ме, слатки амиџа, питати! Виђе­
hеш и дознаhеш све.
Па ти изнијела слатко, испеКJlа капу.
Све нешто хита, као да је ко гони.
Ја запали, па узми љу на око. Крије она
од мене очи, алп видим ја да се С1!ијетле од
радости, од среће. Нијесу чисти посли. Мало
који час погледа вратима, чини ми се, мисли,
сад ће неко уз басамаке. Кад чу да је само
улицом неко промакао, зловољно се трже, као

поплашила се е сам ја погодио шта мисли.

Нема Фајде, биhе неки враг.
У зло доба затресоше се басамаци.
3латки се по лицу оспе румен као у руже.
- Сједи, амиџа, дочекај их ... ја не могу!
И она побјеже.
У то ће у магазу... шта мислите, ко?
r лавом Нико Ристиh и његов син. Ођели се,
као да је празник. Упитасмо се и сједосмо.
Окрени амо, обрни тамо - не иде ријеч
од срца.

Једва ће Нико:
Ма знаш ли, Ристо, што ти дођосмо?
- Па казаhете - велим ја.
- 3наш, мучна посла. Ови мој Дамјан ба-
цио око на твоју 3латку, па да будемо при­
јатељи.
- Ехе! Па то се не ломи као погача.
- Оно јес'! Али ти знаш мене, знаш
Дамјана.
JlOt1A ""Пttl!
18 БОСАНЧИЦЕ

Баш зато, што знам! А и 3ЈЈ.атка ће ту

имати ријечи.
- Ако је до ње, онда je'JJ.acllo. Момак јој
је у вољи, бар то му она рече.
- Охо, ове љепше! Та то бива ове иза
мојијех ЈЈ.еђа.! А и ђе оу ми очи? Тако ми и
треба! Пуотиш ђевојку на капију, па је готов
враг! 3ЈЈ.атка! Овамо! 3ЈЈ.атка!
Миш..ъах, неће она моhи очију диhи од
отида. ААИ јео'! Уђе ти она мободно, ГЈЈ.еда
ти право у Аице.

- Jlијепо није, амиџа, што ти ове тај ах.

ААИ, да ти право речем, ни ја то сама није­
·оам одмах разумјеЈЈ.а. Говорах и 080 Јовом И оа
Димшом, и оа Стјепом и са Јефтаном, но нај­
рађе 080 Дамјаном, и ЧИНИАО МИ ое, увијек
ће то тако бити. Синоh ое оови:јестих. Рече
ми Дамјан: Вријеме је, да ое женим! Одмах
ми прође кроз гЈЈ.аву : онда више неnе тако
са мном говорити! То:ме је тако забољеЈЈ.О,
а:миџа, тако забољеЈЈ.О, не умије:м ти казати.'
НО ЩI ми још И то рече: Сјутра ћу доhи с
. оцем, 'да тебе просим! Јесам ЈЈ.И му што ка­
зuа, нијеоам ЈЈ.И, не знам; тоо знам да сам
ДОЈЈ.ећеЈЈ.а у магазу, да оам тебе ижљуБИJlа и
рекла ти: сјутра!
- Међер то је крупна работа, бона! Про­
МИCJlиhу.
- Не промишљај, Ристо! Дај руку, па
реци: среnно! - узеhе Нико.
- у неђељу, што прва дође, каэаhу ти.
Ту се пита, хоnе АИ нам ђеца бити орећна
 ЗЛАТ 1!)

цијелога живота, lIико, па ту ваља и овако

и онако судити. До неt)еље ПрОМИС.l1иhу.
- Па нека је на твоју - до неђељс, у
здрављу!

ка, душо, в ог амиџу '?

ја.
питаш?
ерујеш ли Д рсЬа и њс-
гова?
Она климне главом, па тек ће:
Ма ја се бојим, што ме тако чудно
питаш.

Можеш ли живјети без Дамјана?

х се, кад ви е сиротица

3 ијеђе.ll.а.
Дамјана? И а, амиџа?
С реци: Шa.ll.
а заШlaче.

Сад ја виђех, шта јој је он. Ма.ll.О за­

дрхтах, кад помислих да јој морам ишчупа'1'И
из срца најдражега човјека. Стио сам преки­
нути; a.II.И не смијем - морам, па што би.ll.О.
- 3латка, дијете, буди јунак! ... Ја сам ти
п о сам своји Г.ll.едао ђе
н јуначки ги поштење.
О е љуте му је образ
о ао. 3.11.атКа! дијете, за
т муке, да" Можда ће
бити друкчије ... ти неhеш умјети поднијети
... оно'. .. ех, СПЈ1етох се! Боље, да шутим,
боље!
Она, R.II.ечаЈ1а, скочи.
2'"
 - Није боље, амиџа, није! Тиче се Дам­
јана, па кријеш. Не смијеш! И да те прије
нијесам добро lIOdHaBa.lla, сад бих те позна.llа.
Све ми кажи t У твоје ie 3.11атке срце јуначко
еће.
- Да 'ти каж е ме научит

Ти још не з ијет, не по
у невољу, да има те

ка, што с ка као С.llа

Како да почнем? ... Видиш, Аустријанац узео

Босну, притиснуо Сарајево. Други настао ва­
кат. Не море се" живјет', као прије. Поиз­
ДО.llазише Јахудије из бије.llа свијета, варају
тако како који вјешти'е зна. Наши т говци
огу .да изиђ на крај, ст
а. Има их по веЋједу свој
рађују ниш још трајат
ме, а потљ их, КQји
У ације би.llИ уд , па сад жив
Heг~ икоји богатир. Ти .IIако зарађују паре.
По щю дан сједе у магази, ријетко им му­
rптерија робу купује, па опет .IIијепо живе И"
кроје красно одије.llО. Од куда им паре? Некоји
са 'ош више т ш не што су при'
е. Од куда ко љих се
купе конши рају се то о
то о нема о ко мис.llИ,

вечер? Има 'еву десета

иhе их и више што се у вечер из-
губе, нико не зна ђе су. Сјутрадан зна по­
лиција ђегод се што говори.llО
- Амиџа, то је страшно, амиџа, страшно!
 аЛАТ 21

Што, 3.11атка? Ваља живје'l". Од трго­

вине ни паре, а ПО.l1иција сипа и шаком и
капом. Па баш и није свако вољан, да се
зноји, .I1акше· је примати паре без муке ...
1 јешта ПО.l1и она, ко је
Д паса, па г анnим има
п ј ти изиђе кесом, а.l1И
ј пијун виш О јада, да
и азују! Ено Бесару, па
учитеље. Не нађоше истина ништа, а.l1И је
несреnа, кад све мораш зепсти, сад nе ти
ПО.l1иција у госте... Страшно је то за паре
образ продати ...
Доста, амиџа, доста! - МО.l1и ме она.
доста, Зла ти је сада
з него потље доцкан ...
Н прије окуп та, а сада?
О куnу, ма уна робе,
бег . Људи у, му трго-
вина није ПОШ.l1а на боље, и питају се: од
куда му паре? Хоnе људи да то ,знају И сам
мишљах, чине му криво, а.l1И се увјерих да
имају право. .
Дођох до нај'гежега м'еста
не трепnе.
nах се са CI моуковиnа.
Б сата преко Пут ми је
п ције, са мн Испуштих
бр Ј ц аш крај из ор етрине купе
и сагох се, да их наПИllам. Не могох
дуго
да их нађем. Чујем ђе неко промичс с ону
страну ТаШ.l1ихана. У томе Ha~)eM бројанице,
па по~)и полако новој цркви и полицији. Они,
 ВОСЛIIЧltЦЕ
-------------------
што му корак чух, стадс 11 осврнс се. СтаАОХ и
ја - нсшто МИ 'ЈЋКО шша. Они 1I0t)и, 1I0ђи и
ја. НаА они би код .IIаМIIС на црквеној IIОрТИ,
стани опет и осврни се. Лијепо му виђех .IIице.
МИС.llим, КУА .IIИ ће то момче у ови крај, кад
му је кућа код старе цркве?.. ВаљАа ме не
припази, јер пође брзо, брзо, па га нестадс
на капији 0,11, ПО.llиције.
СјутраАан су и мене прекопa.llИ, јер сам
на сије.llУ говорио како мада гони Србе.
3нао сам ко ме је проказао, a.IIИ сам шућео,
Аа не допаднем горијех јаАа ... Па сад, 3.11атка,
хоћеш .IIИ моhи Ilрегорјети Дамјана?
Она ме ПОГ.llеда својим ве.llИКИМ очима,
зарони г .IIаву у моје КРИ.llО, па стаде јецати.
Ја прекинц, па је Г.llеАај, Г.llеАај, а ту у
прсима ми тешко, тешко ...
Прођоше Авије, ТРИ.llи неђеље - мени
све пусто. Нијс МИ 3.11атка, која прије бејаше.
Б.IIиједа, мрко Г.llеда, све сједи, а памет јој Бог
зна ђе. Поqни ја, па је разговарај - јеАва јој
се омакне која ријеч. А већ и ја вам нијесам
на језику. Па и што ћу? Што бих јој стио при­
чат', то она не разуМје, а што би она хо­
тје.llа, то не смијем. Мука! Пођи ја почешhе у
Миће. У кафани је Аоста нашијех, па ме ПРОђе
вријеме. .
3.lJaтка бејаше сама. IJ1TO је МИС.llИ.llа,· нс
знам, a.IIИ већ видим да је све тања. Обоље
ми 3.11атка. Леже. Дај хеhимс, .IIијечи јс. Rажу
они: 'ry .IIијечи они горс!
Не одмичем од ње.
Једном ће она:

------ - -- - _..-
 3ЛАТКА 23

- Амиџа, ма је то мучно умријети.

-:- Не будми, бона! Што мријети? Побо-
љевах и сам, па ево осијеђех.
- Ама шта је то смрт, амиџа?
- ЈЬутиш ме, дијете! Прођи се, Бога ти
кака смрт!· -
- МУЧ\lО Ьу те још што МО.llити. Ово Ье
бити пошље,llЉа. Нажи!
- Па баlIl да ти учиним ПО вољи. НО.llико
ја знам, смрт јЕ:., кад Бо~ узме своје, а земља
своје. Тије.llО ПCJt)тане земљом, а душа ан­
ђе.юм.
- А знамо .IlИ 'пто потље смрти?
- Ништа.
- Хвма, амиџа, XBtJla! Чуј! Што ја осје-
Ьам, није никоји човјек ~cjebao. Све нешто
тражим, јер све ми празt.о. Бацим око на
двор - празно, пог.Ilедам у чебо - празно.
Па ме љуто мучи, ђе нема ниђе ништа,
да ми око утјеши. .. Прича.llИ Mr, страшно је
то умријети.· И ја тако мишљал Лијепо је
виђе'rи сунце, што грије и расцвје'Jq, цвијеhе;
.Ilијепо је поhи на Требевиh, па С.llуllitти пти­
чије пјевање; .Ilијепо је щивјети са СВ~ијема,
говорити са њима, пазити их и - ЉУ)ити.
Док тако мишљах, ја сам эаП.llака.llа, кад.,од
чух да некога гробљу носе; знађах, тај ~.
никада неће врнути СВОјима, да их види, д~
га виде. Сва се згрозих, кад онда себи ре­
кох: и ти hеш умријети! ... А сад? Прође СВС.
Није ми до сунца, до цвијеhа, до птица. Ја
тражим, чега нема. Па још кад ПОМИС.llИМ:
нс могу се ни надати, да Ьу икад наhи што
24 ЕООАНЧИЦЕ

'rражим - онда, амиџа,. таке муке оојећам,

да већ не знам има ли веhијех., Једва чекам
чао, кад више нећу знати за ове 000 овђе,
кад нећу морати тражити што не' мсгу да
нађем. Па онда опет ПОМИО.lим: зашто је то
све тако? Јеоам.II.И ја љуто згријеlUИ.ll.а? Над
дрvи нађу што траже, зашто' ое то мени
не може? ,
- Али ко ти рече,.да се не може?
- Ја оама. Бејах од шetт година - ти
hеш боље знати. Уђоше заЦ'1Ије у нашу кућу,
одведоше ми баба .. Нука;а ми ,мајка. И, ја
оам КУКa.ll.а, а нијесам .ЈНa.ll.а, што? ПИТaJl8.
'оам мајку: што не ДО.ll.эS И бабо? А она: доhи
ће и донијеhе ти орм~И .II.ибаде - па окрете
главу и' руком прер) очију. Умре ми мајка,
а бабо не дође ... Прођоше многе године и
'ти ои ми причас: западе ноћу у мога баба
некоји XepцeгrВaц, бјежеhи од заптија - го­
НИ.ll.II га ни ::do шта; бабо му дао конака и
приј'е зоре ,fспратио га на границу, те ос чо­
вјек избав' биједе; бабо не ошутјео, веЬ при­
чао неко има ; нађе ое лијепи братац,. потказа
га и п мми паре; баба ми одведоше у ВИДИН,
ђе у t'амници овифте. Дотле оам ове људе
~ъу(И.II.а, као овога баба. МИIllљах, ови оу добри,
к"> он. Од Ta~a бијаше људи, које сам' мр­
..И.ll.а.
Је ли, амиџа, то је тако гадан, тако
о'rидан пооао - има ли грђега на овијету?
Брата, пријатеља потказати - за 'паре! ...
Па онда познадох њ е г а. Разговараомо ое и
ја почех друкчије .lЬубити, него што љубљах
баба, мајку, тебе. И кад он рече да и o~
 ~.lA·rltA

мене 'l'aKO љуби, да ће ме вјснчати за се - с

нашиницом се не бих мијељаЈlД, ... и онда, амиџа
- 'прости, није пријекор - онда ми ти, можда
не хотјевши, пробуди стару мржљу. Заче сс
у. мени .љута борба - удари мржља на љу­
бав. Обе делије једнаке снаге, час хоће једна
да свлада, час друга. И онога дана по про­
сидби, чини ми се, мржља одржа мегдан, те
га дочекох, како се НIiKO не дочекује. Што сам
му све накаЗИВa.Ilа, не сјећам се, а.llИ энам да нс
смије прага прекорачити ... и тек ПОТ.lЬе виђех
да борба није доконана. Она траје све бјешље,
све љуће. Снагу ми отимље, крв ми пије. Па
има часова, кад је јача љубав. Тада бих хо­
тјела да скочим, да љему одлетим, па да га
прокарам: зар тако, вјерениче? Намо свати,
да ВОДИШ ђевојку? О, па тек онда знам како
ми је драг! И одмах потље видим баба у
синџиру, ђе ми прстом пријети, и видим сузс
мајци у очима, па ми је тешко, тешко ми је,
амиџа, тешко!... Али НЕЉе борба дуго. Још
Мa.IlО ми је снаге, да је преотме, још мало
крви, да испије. Осјећам, доhи ће то, што се
зове смрт, кад нећу ништа знати, ништа осје­
hа'rи - ваљда ћу онда бити срећна!... Али
што је теби, амиџа, 'Ј'С плачеш? Та радуј се,
што ће ти Златка бити срећна!... Морадох
ти све казати. Сад ми је IIолакше. Прости
твојој БУДa.llастој ЗлаТКIf!
И она одахне из дубине душе ....
Погодила је. Сјутрадап ошt бејаше срећна
УМР.llа је... .
26 ВОСЛПЧЈЩЕ

Ја оам оухијех очију претурио горијех

мука, аЈЈ.И овђе не могох уотавити суза. Та
то бијаше тако ДQбра шhер, тако паметно
дијете, тако ЈЈ.ијепа ђевојка! ЖаЈЈ.ивије ми ње
него ичега! ...
Прости те ми отарцу! Над год се тога
ојетим, иду оузе оаме - па ето ти!
 ВРАГ ЋЕВОЈКА

Сретох је у ЧеМaJlУlllИ пред Бје.шhа кућом .

Rиша лије - покисе ти душа, а бијаше
дубока јесен, те се мрзне .
- А што, по Богу, дријемаш на улици?
Бјети куhи, да се згријеш ! - карам је ја, јер
виђу, дркти.
- Па . . . знаш. .. ја баш и не имам куће
отете она .

- Хајде! Па ти онда нијеси Сарајка?

- Нијесам. Помријеше ми сви моји, не-
воља ме Аогна из Високога. Цио дан не нађох
ниђе службе. .
- То је несрећа. Ама тек неhеш на улици
сачекати зоре?
- Ако је Богу воља! - и крупна суза
спушти јој се у њедра.
Мене текну.
- Пођи са мном! У мене је топла магаза.
lIикада нећу заборавити како ме је тада
поглеДaJIа. Е лпјепо јој читам из ока као из
кљиге: Смијем ли ти вјеровати? Фес ти сједи
на гл:\ви, ма и lllBaue се офесише!
 28 ВОСА'I'IIЩЕ

- . У мене је мајка, љој ћу ТС одвссти -

јУllачим је ја.
И она пође ...
Уљегосмо у магазу, а мајка Пс:
- Ко ти је то?
- Сирота. Не има ноhишта, а из Висо-
кога јС. Нека нопи!
Одмјери је мајка.
- Сједи! ' - и мајка отвори ДОJlап, ТС
lIрСД њу ПИJlав.

По вечери нијесмо много ГОВОРИJlИ. Тск

. ми је ОСТаЈЈ.О, да се зваше '(ата
- ријстко имс.
Одох И Jlегох. Једва ми сан очију СКJIОIlИ.
Порано устадох.
Бијаше неђеља.
Чим крочих из маl'азе, заста.дох - дива-
пана пометена, ни мрве праха на миндеру.

Уђох к мајци. Све чисто и намјештено.

Мајка ме ПОГJlеда и насмијеши се.
- Вриједно ђевојче! Ни јој заповјеДИJlEt,
ни је заМОJlИJlа, она ти све. очисти; па и IIС
пробуди ме! Кад се тргох, она пе: ђс ви је
живм? Кажем јој, и она је нахрани. Сунце
буде високо, кад ја овако стара све то по­
свршујем.
Ја се осврПем.
Мајка ме разумједе.
- ОТИШJlа је на чесму. Непе та џабс
всчере и ноhишта. Баш ме добро jy'rpoc од­
мијени.
Уђе Тата, образи јој кщ> мерџани.
- ХВаЈЈ.а вам - поче ова, а ГJlади фи­
~TaH. - Ја одох 'rражити газду.
 nрлr ЋЕIЮЈКt\

Мајка ми се смути.
Па... ето lIразник је. Грехота је llУ­
-
штити те. Данас остани! - заустављам је ја,
а, чини ~и се, не иде јој се.
Мајка ми се разведри.
- Да, да, остани! А већ; кад мораш поhи,
пођи сјутра.
- Е па кад ве.ll.ите ...
и Тата у кухињу, а ја у чаршију.
О ручку тужи ми се мајка, љуто је за­
боље.ll.а Г.ll.ава. У вече јој горе, а сјутра одох
по хеhима.
- Е, видиш, Тата, несрећа! Остани, Бога
ти, док ми се мајка не предигне!
И она остаде.
ДВОРИ.ll.а ми мајку боље, но што би је
шhер ДВОРИ.ll.а. .
Све ми се чини, да ње не бејаше; умрије
ми мајка ...
Оздрави ми мајка и опорави се.
- Тата, дијете - реhи ће мајка потл,е два
дана о вечери - ето ја оздравих, но мучно
ми самој радити. Остани у нас; П.ll.атиhемо
ти, што је право.
Моје се очи сукобише с Татинима и она
пристаде.

- Је .II.И ти право, сине?

- Твоја воља мени заповијест - мегни
ја раменима.
Бијаше у првога ми коншије муга Јово.
Виђу' ја љега већ трећу вечер с Татом
пред вратима мрско ми, кад МЈш.ђи много
ДIIВl\.ПIIIПУ,
30 IIОСАНЧИЦЕ

Зовнем Тату.
Ма што ће ту они Јово оваку вечер?
А што да не дође? - ооијече ое она.
Та но - тргни ое ја - тек питам.
Па - веJlИ - ВОJlИ ме. Rаже· и узеhе
ме - и она оаже ГАаву.

- А ти? -.:.... питам ја, а криво ми до Бога.

- Их! Нако ме то гJlедаш·! - ПJlаши ое она.
- Па ВОJlИШ JlИ ти њега? - питам је
мекше, а узе ме зима.

- Та ... није ружан, а из поштене је куће.

- А ти пођи за њега! - рекох, а душа
ми дође у ГрАО.
Неnу!
Неhещ? Што?
Не ВОJlИМ га.
Па што разговараш о њиме?
-·А о ким ћу?
- - Та то јео'! - заМИОJlИМ ое ја. - Знаш
шта - одвешhу те мојој РОДИЦИ ЈеJlКИ, па ето
ти разговора.

- АJlИ ја CJlужим! - подојеhа ме она

невеоеАа.

- Ако! Je.iJКa није ПОНОШЈЬива.

И одведох је по првој неђеЈЬИ Ј еJlКИ. Баш
она везе Jlибаде, па ое љути - да ПJlаче -
што не умије да извезе иоте гране, као што
оу у Миhине Анђе.
- Дај амо! - и узеде Тата.
Сјутрадан Тата поовршавыа по куhи, па
оједи крај ђерђева. ДОШJlа и ЈеАка.
За недеЈЬУ дана ЈЬепше гране на Је.llКИНУ
Jlибадету него на Анђину.
 ВРАГ ЋВПОЈКА 31

И још кад јој Тата 'саши нови Фистан,

ЈСАка јој постаде прва друга.
Тако прође неко вријеме; чињаше ми се,
један је дан, а бијаше по године.
Једно јутро-дан прије сијелисмо до ПО.ll.а
ноhи у КР.ll.ете - а сунце кроз џаме право
на мене. Хој! хој! То је већ осми час! Бацим
рухо на се, па ћу ДО.ll.е, да попијем кану, јер
ми ваља у чаршију.
Имам шта и виђети - мајка ми мете ди­
ванану.

- Нијесам те хотје.ll.а будити - ве.ll.И она

- доцкан си се вратио. МИС.ll.ИМ, О'ГИШ.ll.а на
чесму, само што није ДОШ.ll.а. Пусто ми ми­
шљење! Окретох се по двору - ниђе је не
нађох!
3нао сам кога је МИCJI.И.ll.а.
- А јеси .II.И је јутрос виђе.ll.а? - усиља­
вам се ја, а г .II.ас ми дркти .II.И дркти.
. - Нијесам. Аегосмо синоh. Кроз сан
ми се једном учини, Тата П.ll.аче. Не хтедох
је питати, јер потље не чух ништа. Синоh ми
се јадала, з.ll.о јој је, те није. ни вечерала.
Ја стао као закован.
- Куку мени, ако је које з.ll.о снађе! Ни­
јесам више за рад: што ћу стара без ње?
Те мајчине ријечи освијестише ме. Ба­
талих каву, па одох.

Питај коншије и с десна и .II.ијева: јесте

.II.И је виђе.ll.И?
Један ве.ll.И: нијесам; а други ми се под­
смијева: ако теqи за њом око замиче, мис.ll.ИШ,
и мени?

-
32 ј;()UАlfIIIЩIo:

Дође МII заэорно, 8ЈЈ.И на часак.

РаСIIИ1'уј ја даље, раСПИ'l'уј, и нико МИ
живи не знаде бијеле реhи.
Да није отишла другоме у C.t1ужбу? Јок!
Што би то крила? На силу је не може нико
задржати, и ако би~ ја и то покушао, не
знајуhи управо зашто? - Да јој није што
криво од .нас, од мене? Море бити. Ја сам
јој увијек осорљиво говорио, заповиједао ~aM
јој. Никада с њоме скоро нијесам говорио,
као што човјек с човјеком говори. ТребаАО
је да помиC.t1им: ђевојка је, и ако ми мужи.
- А да није' послушала онога зевзека, онога
Јова? Не, ~o не море бити. Та оно је ругоба,
гад, а она је тако .II.ијепа. 3а чудо! Прије ми
не паде на ум да је она .II.ијепа - зар зато,
. што ми увијек бијаше на очима?
. - С пута, бре!
Дигох г.II.аву, а преда мном коњи у ко­
.II.има; једва их кочијаш држи.
- Што си заб6 нос у земљу, те не r.ll.e-
даш? МаЈЈ.О, па те прегазих .
...,-- 'Прости! - рекох тек онако, а чини :МИ
ос, не би ми криво би.ll.О, да ме је прегазио.
Скренем с пута. Паде ми нешто на ум.
- Стој, бре! - повичем кочијашу. - Ево
ти, па попи једну! - If пружих му Форинту.
Он устави коње и прими.
- Срете ли, вјере ти, какву ђевојку па .
друму?
Виђех ти ја многу ђевој.ку.
- А.II.И ту испред Сарајева?

--~- -
 -
ВРАГ ЂЕВОЈКА 33
•
Иопред Сарајева? . .. Виђех поnиооко,
гараво ђевојче у овиленом.либадету и црљеном
фиотану. Оде пут Виоокога.
-:- Ево ти још једна Форинта! - кли~нем
ја, па пут преда ое.
Како сам изишао из Сарајева, како оам
прошао поред војничких барака, кога ли оам
оретао, колико ли оам ишао виоочкијем пу­
тем - ништа вам ја то не умијем казати.
Тек знам, да оам пред оамијем Виооким
догледао бијело либаде и ЦР.IЬсни фиотан, па
оам викнуо што ме грло нооијаше:
- Тата!
Она стаде и ооврне ое.
Чим ме riознаде, наже бјежати.
Ја за њом. .
Нијеомо ое дуго гонили.
Шhаше паоти од. умора.
- Баш ои будалаота! - корим Је Ја.
Који те враг наћера, да одбјегнеш?
- А што те је отало?-једва изговара она.
- Мене? Та знаш ... мене није, није мене!
Већ мајку ми препаде отрах, није ли те које
зло онашло? Она ме поола у потјеру.
- А ти ме не би тражио?
И погледа ме иопод ока.
- Ја? Хе, ја ... знаш, пооао ... - виi)у,
ушеПр'f.IЬИО оам.

Па да, ја тек олужим -_ и она ое оне-

весели.
Е баш кад хоhеш да знаш: п ја сам
отио. Стио, да те потражим, јер сам твој
газда, па и одговарам за тебе .

• " ··s
 tЮСАНЧИЦЕ

А што СИ још С'I'ИО? - и она се разве­

сеАИАа.

Осјетих, да МИ се сва. крв у образе САИАа.

- Што сам још стио... што сам. .. ма
што ме ти узе испитивати као учитељ ђаче?
Ја т е б е имам да питам: што одбјеже? - и
Аакше ми би, Ш'l'О се искобе..ьах.
, То ти не могу реhи.
Што?
Образ ми не подноси.
Хајде! Зар је тако крупно? Онда ми
мораш ,казати! Шеети мјесец у мене си, ништа
ружно не виђех у тебе. Чини ми се, нијеси
ми 'гуђа, веЬ родица - навикао сам се на
тебе. Rриво ми, не умијем ти казати, ако те
уврИједих, не Знајуhи.
Нешто ми се UТВОРИАО, па ИДУ ријечи саме.
HJljeclI ме увриједио.
, - Е баш ми се СВaJIИ камен! А да није
MRjKa? Вртиш ГАавом. Па шта је онда? ..
Окрени амо, обрни тамо - ма КОАИКО ми­
САИО, не могу да се ДОМИСАИМ. Тек једно знам:
мора да је то страшно, кад ти румен у образе
гони. Баш зато треба да ми кажеш. Па не
меhи . ме дуље на муке, веЬ' казуј !
- Не питај! Тек знај: ја морам у Високо,
и никад ме не виђе Сарајево!-И она поt)е.
- Стој! ИАИ hеш ми одмах реhи, ИАИ Ьу
те на СИАУ однијети у Сарајево: друге није!
- Ама муку ти мучим, газда., РеКАа' бих,
а не могу ти у очи погледати. - Ене! Знам
како Ьу. Окрени се ти Сарајеву, а ја Ьу ти
за Аеђи све испричати. Окрени се!
 ~-----------------
ВРАГ ЋЕВОЈКА 35

и повуци мене за раме.

Послушах j~.
- Спноh - узе она, - ми ни ријечи,
газда, ~OK не свршнм! Еле синоh по ак­
шаму нађе ме они Ј ово на вратима, па ће:
- Нешто си ми се промијенила, цуро! - Ако
сам, велим му ја, тек да ме се прође. - А
он стаде: Љепше си рухо понијеАа. - Својим
сам га рукама зарадила. - Рукама? Ма свијет
вели друкчије. - А што ми је до свијета, па
и до тебе? и хтједох се врнути у магазу.
- Док он:· Ма веле газда ти даровао. - А
ја се уставих: Па? - Па зна се, зашто се
дају тако скупоцјени дарови лијепој ђевојци
- и: он се пакосно, врло пакосно смијешио.
- А зашто? питам ја, и ако знам, да ми
рухо није дар, већ зарада; тек ме љуто по­
плаши они његов смијех. - Иако само да
ти кажем? вели он. Ето твој газда нежењен,
млад, на оку је, ти лијепа, ђевојка си; ње­
гова мајка стара, рано заспи, а вас двоје сами
- па и што ћете? Млади сте, а живот је
кратак, ваља живје.ти! - Разумјела сам га
и побјегла сам .. Слагах ти мајку, даме за­
боље, те легох. Душеком сам уста запушила,
да ти мајка плача ми не чује. Боже мој, Боже
мој! Зар што не имам ниђе својега, што сам
" убога сирота, зар з"ато морам образ погазити?
И што баш свијет тако о сиротнима мисли?
Ено, Ташлиханке већ толико ашикују с офи­
цирима, да је зазор родитељима им извести
их на улицу. И за љих нико не рече: ока­
љаше образ. - Као што бејах љута, још да ми
з*
36 БОСАНЧИI(Е

бијаше у В.II.асти, ције.ll.ОМ бих сс свијСту осве­

ТИ.ll.а, a.II.И што ћу С.ll.аба, жа.ll.осна! Тако је
зар Бог стио! - Дуго сам се ~IЈ·'Ш.ll.а, шта
ми ваља чинити. И СМИС.ll.И.ll.а сам, да у потаји
одем - не умједох вам реhи IIИJll'l'а, што ми
СС идс. Ето, што сам одбјег.II.а.
- Е .II.ијепо... само то није све.
И ја се окретох.
- Како није све?
Она ме заП.ll.ашено ПОГ.ll.сда.
- Кажем ја! Ето ти се на .II.ицу ВИДИ страх
- бојиш се, погодиhу. Промерио сам ја тебе
добро; имаш ти више памети од многе ђе­
војке. Причај ти то другоме, да си само по­
вјерОВa.ll.а оној буда.ll.И - има ту још некоји
враг. Казуј !
- Бог с тобом, газда, а шта nе бити још?
- Зар бих те питао, да знам? Него не
ду.ъимо .II.акрдије! И.II.И казуј , И.ll.И пођи у Са­
рајево! Оно баш и не мораш каi:!ивати, ако
ти није за казивање. А што је онај М.II.а'l'ИО,
није ништа; то је он у пакости изнио, a.II.И
му се неnе примити. ЗцаЈу мене Сарај.ll.ије.
Ја овако неnу! - рече она ОД.ll.УЧНО.
- Е па како nеш, де?
- Баш никако - зарумене.ll.а' се она -
не могу, . па не могу. И све ти је за.ll.УД -
Сарајево ме неnе више виђети.
- Ма зби.ьа .II.И ти то говориш? Ти знаш,
мајка ми је сасвијем oC'l'apje.ll.a, не. може се
тако реnи ничега у купи прихватити - зар
ти није жао ње?
- Па узми ДРУГУ, да ти С.ll.ужи!
 ВРАГ ЋЕВОЈКА 37

Ама мајка ми се на те наУЧИ.ll.а - ни­ , I

која је неће боље УС.ll.УЖИ1'И. Па онда, право

да речем, и мени се допада она кава, што

је ти печеш - не бих могао друге сркнути!

Потље ми ти у куhи све некако тако намје­
стиш, да би ми све тумбе ИЗГ.ll.едa.ll.О, кад би
друга нам'ијеШТa.ll.а. - Е је ·.II.И ти доста?
- Па тек си започео! .
- Нема Фајде - и свршиhу. А знаш .II.И
ти, што сам те по мајчиној бољетици задр­
жао? Па знаui .II.И ти, зашто ми криво бијаrде,
што си поче.ll.а с ЈОВОl\l ашиковати? И знаш
.II.И ти, што сам те одвео Је.ll.КИ? И знаш .11. И ,
што. сам те одијевао, као што бих сестру? И
знаш .II.И ти, да те - ПО.ll.им'?
Изма.че ми ријеч, па то ти је.
- Знам.
И она К.II.имне г.II.авом, а зажаРИ.ll.а се.
- Ене! - пљеснух се ја. - А мени се
чини, нијесам то ни сам до овога часа знао
--:-' од куда ти то знаш, до ярага? .
-
Не рече .II.И ми сам ма.ll.О прије, да' ни-
јесам од тупијех? А и срце, што никад не
пара, и оно ми говораше: ВО.ll.И те. Сваки
дан чеках, да ми то кажеш, па не могох до­

чекати; јер и ја тебе во.ll.им, па ми дуго че­

кање. Добро ми дође спноh Јово. И забољеше
ме његове ријечи и нагнаше мс на јуриш.
Није аде'г, да ђевојка момка проси, зато те
пагнах, да ти прву ријеч изус'l'ИШ. - 3на.ll.а
сам ја, да hеш ти мој траг напипати; само
I1ијесам зна.ll.а, да hеш тако доцкан поhи, те
не uИХ 'l'О.ll.ИКО OAMaK.IIa. Па и ту си мс 'l'О.ll.ИКО
38 Б('СЛIЈЧUЦЕ

намучио, док сам ТII ИШЧУПfiАа ту ријеч: во­

АИМ те.

о - Не рекох АИ ја, има ту још нешто? Ама

реци ти мени: из које књиге TII то све научи?
А она диже руку чеАУ, па срцу.
- Е баш си им дивно ђаче!
И ја је ЗRГРАИМ ...
Нроз Сарајево провео сам је за руку.
CapajAllje, што нас сретаху, вртијаху
ГАавом.

Над уђох у магазу, скидох фес. Мајка

ми се разрогачи.
,
- БАаГОСАОВИ, мајко!
Њој се Аице разведри, из ока јој суза
KaH~ и она спушти руке на наше г Аавс.

Ово је двадесета година, RaKo ми је ж~на~

и ја се не п()кајах, што је вјенчах за се.
 ЏЕНАБЕТ

Бијасмо у Самоуковиhа на бокарушама

сестру му Јоку вјерио Јово Бссара. Нућа
виђена и богата, те се искуп~.ло свијета,
махни! Ухватила се момчад и ђевојке у КО.llО
па играју, а имају и ~e. У Самоуковиhа магаэа
- .шта је ова према оној? Ништа. Четир је
пута оволика.

Ја сједим у hошету, па, гледајуhи, као да

се подмладих овако сијед. Или су љепше цуре
ИЛИ момци. Хеј, пусто вријеме, како летиш!
Нам' да су ми оне ноге од прије триестину
година! Овако: шути па гледај... У том ће
моја братаница са вином и меэетом.
- Море, Анђо, ти се баш умори.
- Па и нијесам, амиџа - одговара она и
послужује мога коншију.
- Но све си цуре ПОСТlJђела: најлеПШII
ти фистан.

- А да у које ће бити, ако неће у мене?­

пита она поносито.

Док у тај мах звекне чаша о IЮС.llуЖав­

цик, а црни се мостарац Ц3Лllје Ан~и на сщ,~

.,..= n·
40 ВОСА.R'IIЩВ

лени фиотан. Она ое трже, проотријели овоји)ем

црнијем очима мога коншију, па рече - а од
љути не дошла ружа: .
- Беначе!
- Мучи" бон~! - карам је ја, а она већ
одмакла.

- Џенабе'1' !-окретох ое ја моме Rоншији

и тек оад нидим, то је Нр сто, онога Наши­
ковића на Бембаши оин.
Сиромах бијаше, али' је н~јбоље иаучио
гимнаснју, још ону нашу, те га професори
препоручише тамо неђе' у HOBO~ Саду, па
добио добру IIомоћ, а оад учи, да буде ·љекар.
- Душе ми, амиџа, НIIЈеоам стио - правда
MII се он, а виђу, љуто га увриједила. - Узе­
ДОХ чашу, но очи ми запеше за љене; она

маче послужавником - па ето ти!

- Батали ћорава riосла.! Знам ја то; зна
'1'0 и она, а.llИ како је П.llаха, бржи јој језик
од памети. Него сутра, кад до~еш, биће би.ю
па прошло.

Нрсто је учио Анђина брата Димша.

- Ја 'ти, Бог ме,' више вами не дођох.
- Хајде! Па ти си грђи од ље. Мој Перо .
те ЩЦIf као и ја, эато те и узео Димшу за у­
читеља, па зар да се и љему и MeНlJ замјериш? .
- ПРОСТIJ, амиџа! Но како да дођем у вас,
а да се не сукобим с љоме? Па, кад се оу­
кобим, како ће ми образ поднијеТII, а да· јој,
не пратим, што ме онако нагрди? БИJlО би
још rpt)e 3.110. Поље, да и не ДО.llазим! .
Ма што се ти мораш с љоме сукобити ?
Ево '1'11 ја кажем, неhеш је виђети, као да
 ЏЕВЛВЕТ 41

није у купи. Моја ће то бити брига. Вјер)·­

јеш .IlИ ми?
Све је то лијепо... аЈЈИ ...
Нема тамо никога! Мораш ДО.llазити!
Зар би ти, БО.llан, могао сад оставити Димша,
кад си га најбоље почео упуnивати? Зар сад
да стане, па ни тамо ни амо? А и што да
узимамо другог учите..ъа, кад си ТII, Сарај­
.Ilија, таман за то мјесто? ВаЈЈах, не бliХ ти ја
а ни Перо опростио никад!
Мој Перо му П.llаnао десет дуката мје­
сечпо, није баш што је пријека нужда, да
Димша о распусту учи, веn да ПРИ.llичнијим
начином даде Крсту двадесет дуката, јер је у
Бечу скупо живјети.
- Кад ти тако узимљеш, ВаЈЈах, ДО.llазиhу,
нема Фајде! ...
и он је ДО.llазио.
Једнога дана сједи ја и срчн каву у мо­
ЈОЈ магази, док ето ти Анђе. Нпје она, која
бијаmе прије. Збуни се _- - ријеткост у ње.
.. -АмиI,iа! - и загр.llИ ме, па ме љуби. -.'
Дај ми вјеру, да ми се неhеш смијати!
- А што, сунце Moj~?
- Тако! Нешто ми .IlУДО ДОШ.llО У r:.IIaBY,
}южда ће ти се ЧIIНИТИ смијешно. Х тје.llа бих
... ма ти ми још Нllјеси вјеру дао!
- Па добро, де! Нек TI1 буде! Неnу. се
смијати, веn ако не од радости. .
- ВIIДИШ, амиџа, и Деспиhа Мара и Рај­
КОВllnа МИ.ll:\, и не умијем ти их све иэбро­
јити, говоре њема'lКИ - да.llИ приличи знати
њемачкп?

•
42 БОСЛВ'ШЦЕ
--------------
- Чудно ме питаш. Што ко више ана,
па.меТЮфf је.
- Ето зато бих 11 ја хотјс.ш УЧНТIJ њe~
мачки - Bjep~'j, с а м о з а т о.
- Па?
- Па знаш - и она узеде .IlибаАе за крај
и стаде га увијати, а очи УПр.llа у прсте - кад
већ Крсто учи Димша, што не би и мене
могао учити њемачки?
- А! - заЧУАИХ се ја. .
Она се разрогачи.
- Та оно могао би и ко други, но кад је
НРС'ГО већ ту ...
"- Само не питаш, хоће .IlИ о н хтјети?
- Он? А што да неће? Не тражим џабе
бабо ће му П.llатити. - .
- Ма има, што се не" купује парама.
Она ме зачуt)ено пог.IlеАа.
- Јес'! Можда нема у твога баба пара, да
нагоне Крста, да т е б е учи.
- Мене?
- . Тебе, ја! .има, које би он учио 11 џабе,
али тебе! - Ја му о To~e не смијем рllјеЧIf реhи.
- Па и не треба. То ћу већ ја удеси'!'и.
- Ти? А знаш .IlИ, бона, да те он не море
виђети?
- Ако, ако! Пушти 'ГИ само мене! - Нег.о
сам те то хтје.llа моJtи.ТJI, кажи ти то бабу,
јер ја му џе бих умје.llа каза'l'И; друго је већ
Moia брига ...
Перо је пристао.
Сутра дан ја баш HOt)OX до Миhине ка­
~aHe? кад кроз врата. од магазе, ~e је Крсто
 ЏЕIJЛ 43

учио Димша, чујем разговор. HIJjecaM ншшд

радо ПРIIС.llушкивао, но сад познадох AHqllH
Г.llас, па ми ноге cD.l\Ie стадоше. Стид ме је
признати - а.llИ 'вако стар ПРИС.llУllшивах.
·еДИ.Ilа те? ђу.-А зар
б ти кажем: си ми на­

г н? Не буд ти! - Но
м еЬ хоhеш .Il учити? А
ја и најбољи
А, ја! Како hешуоФицирску касину, над
-
не знаш њемаЧК!Ј ! - подсмје?Сну јој се Крсто.
- Ва.llах, право и ве.llИШ! И онако ми ВИ
Сарај.llије нијесте HII за што. РазгонаРilте буди
Вог с нама. Свака ђевојка мора поцрвењети или
БЈ - па онда . што радо
р с официри

зми официр

ми је Г.llас звонио.

сам ја то х ти се AHqD..
- Но море бит', да Ьу хотјети.
- Па де, де! Ко ти не да ?-јетко је нутка
он. - Учиhу те, па, кад научиш, ем hеш ишhе­
рати жељу, емhеш се усреhити наоТата IJ Је.llка.
- Ма не учи се мени за'го !- учини она,
а У П.llач уд нда би ме
и ко други

рекиде.

а, брате! - , а чини се

.Il ћУ те, па м . Доста -

имам ја и другога ПОС.llа.
- Е није доста! Неhеш поhи, док не свр­
шим. Мени се зато учи, што ме т и мореш
учити, па то 'Ги је!
 БОСАПЧИlJ,Е

.То би ми прије БИJlО драго чути) но

IIO'гље онаке У:ВРИједс ...
- Ама ја не могу вријеђати, кога не мрзим.
Така сам ти, па ето ти!
- Море, прекини; додија ми! - као
ЗJlОВОЉНО рече он.

- Е кад ме ТОJlИКО изазивљеш, у инат ћу

ти рећи: ВОJlИМ те!
Доста сам чуо, и сувише. ПОJlеhех уз
басамаке Перу. Бејаше сам .- срче каву.
- Не вјерујем, да ће ти бити кава tIa
:џpaB.lЬe - почни ја одмах с врата.
- Е? - пита он.
• - Мучно је то реhи. Шта ти, Бога ти,
МИСJlИШ о томе Крсту?
- Иако ве.llИШ? О Ирсту? Што то?
- Па, тек онако запитах. Мени се 011
допада. Вриједан је, добро .учи. За двије го­
дине и он љекар усред Сарајева.
- Прођи се, Бога 'ги, Ирста! Знам ја све.
то и без тебе.
- Оно јес'! Ма· тек ће он доhерати· до
човјека.
- .Да си (>аба, бих ПОМИС.llио, навода-
џижеш - насмија се Перо. .
Мене зас~рби иза .уха. Стио бих што
реhи, ма неће ми ријеч преко усана. Док на
басамацима стаде Jlупа.
ДОМИСJlИО сам се, ко ће .то бити, па, сан­
hим да видим ко је, хтједох ·умаhи. Но врата
се отворише.

Прво спазим A~t)y. Сва јој срсћа беше

исписана на: .IIицу. УхnаТИJlа за руку I{рста, па

.~
 ЏЕНАБЕТ 45

га скоро силом УБ.llачи у магазу. И њему је

срце на мјери: 'l'eK му се ноге скраhале.
Перо зинуо, ла да би ријечи.
Ја приклоним главу, па очекујем да пукне
гром.

Анђа не са чека, да јој се бабо од чуда

освијести.
- Бабо, да ме удаш за Нрста!
Она није молила, она је заповиједала.
- 'Ве је та палица, па да одмах свршимо
и вјенчање! - раздра се Перо и скочи.
Ја се охладих.
Док Анђа оде у hоше и донесе палицу,
даде је Пе.ру и мирно рече:
- Изби ме, уби ме - -ја другога нећу!
rлас јој није дрктао, ни оком није тре­
НУАа, већ право Перу у очи.
Перо прихвати палицу, замахне, па је
хитне кроз отворена врата.

- А кад сам ја тебе био? - ЉУТIIТО је

пита он, али већ попушта.
---.: Никада.
- Па како смијеш МПСJIИТИ, да ћу те сада
би'ги, кад ... кад ... ех, шта ту, кад ми нијеси
крива?
- Бабо! - КJIиче она и паде му око врата.
- Хр, хо! Чек', чек' маАО! На испит! -
и он је БJIаго отиште.
- ЕАе тако ти, Нрсто? Ја те ПРIIМИХ у
кућу као своје дијете, а ти ми отимљеш шhер.
- Шут'! Нећу дЕ\ те чујем! - Већ од куд
дође на то, ~ ти, нико и ништа, траЖИIII
жену?

----
 46 IЮСЛll<lИЦ~

Није он мене тражио, веЬ ја љега -

умијеша се AHt)a, видеhи, l)е збуњен Нрсто
крши прсте. - Да си га, бабо, виђео каки је
био, кад му рекох да га хоћу' Ја, ђевојка,
не бих се умјела онако застиђети.
- Чекни ти, брб.IЬУШО , Имам ја с њиме ра­
чуна. - Нако hеш ти, Нрсто, издржавати ж е н у?
- Вриједан .lЬeKap море издржати г 0-
. с п о ђ у - ослободи се Нрсто.
- Нема од тога ништа ,. - пресјече Анђа.
\ \
- Зар да чекам, док поетанеш .lЬeKap? Да ми
те можда преотме која Њемица у Бечу? Јок!
- Ма још двије године треба, док свршим.
Како ћу с тобом, кад сам још ђа:к?
- Лијепо hеш: ти hеш у школу, а ја ћу
ти спремати ручак.

- Та да... нешто спшендија, а нешто

ву пером зарађивати ...
- То је таман, да поцркате од глади! -
упаде Перо. - Него да вам ја кажем. Ти hеш
заХВaJlИТИ на стипендији, а веn моја ве брига
бити, да не постите. - За мјесец дана вам
је свадба!
. И он их обоје прихвати на своје груди,
а окрете главу, да му не спазе сузе.

И дан дањи ми засвијетле очи, кад се

тога сје1'ИМ, можда и зато, што је ријетка
жена - сами знате - у Сарајеву као Анђа,
а ређи муж као Крсто.
 ч у д о

1.

'Ваво ме надари, те га дадох у ШRОЛУ у

ШваПСRУ, ROA RpacHe наше СРПСRе ШRОЛС !
Е, али хоћу ја да ми Димшо посрче сву
мудрост.

Била му петнаеста, RaA је отишао. Свр­

пшhеЈ peROJUe ми, за три годице. Кад про­
ђоше. три године, хоће o~ још једну ; треба,
вели, да добро И3У·IИ. Пуштим ја једну, па и
ДРУГУ; шта ћу, јединац ми је.
Једва на једвине јаде дође он Rуhи.
Красан MOMaR, да се њиме бабо поноси.
Па ти зна и њемаЧRИ и талијаНСRИ, таман да
пише онијема у Бечу и Трсту, с Rојима ја
тргујсм.
. Прође мјесец, два - све иде лијепо.
Исплаhују ми се паре, што их дадох на Дим­
шово ШRОЈlOвање.

Не знам ја још ништа.

AOR једнога дана RpeHYx у. Беч. Пробави
oHt)e AВltje Heqe.ILe, па се врни дома.
Имам шта. чути.
4'8 IЮСАНIJIIЦЕ

ЈЈ.ијепо си Димша изучио! рече ми

КОllшија Максо, кад уђох у магазу.
- Је Ј1И! --;- поносим се ја.
- Тек привири у магаэу, па хајде! - и
одмахује руком. ---r А тек кад падне ноl1! У
зору се враћа.
- Неl1е бити! - тргох се ја.
- Питај га! - ВeJIИ Максо, па се измаче,
јер уђе Димшо.
Аха, МИСЈ1ИМ ја, ШaJIИ се Максо, па по-
бјеже. .
- Шта ми то прича Максо? - питам ја,
јер не вјерујем.
- Ти hеш, вмах, знати - снебива се
Димinо, а. крије очи.
Нијеси ДОЈ1азио у магазу, веЈ1И Максо.
ДОЈ1азио сам.
Привиривао си, веЈ1И Максо.
СЈ1аб пазар, па што Ьу? Ту је Јово.
Јово ми бејаше момак.
:.- Иако: што l1у, БОЈ1ан брајко? А да
КУД си,. кад нијеси овђе?
Он шути. .
- ХоЬу да ми кажеш : куд си? - почех
се и .lЬутити и прибојава'!'и.
Иуд сам, .куд сам... па ту, у Сара­
јеву ...
Бре, да ми казујеш, ИЈ1И ћу те ...
и измахнем.
Он се не маче.
- Дуго м.и вријеме; ишао сам у кавану -
рече. он тако мирно, као да је ~ажав посао
радио. . ,.

5•
 -
ч у д о ~9

- у кавану? Па Ја, и ја оам ишао у ка­

вану. У кавани оам и отекао ову магазу и
оно пара.

Он оојетио горчину мојијех ријечи, aJlИ

као да га пријекор не ДИРНУ-.
-ТИ ОИ ое доота намучио; не морам ја.
Хоћу да ПрОЖИВИМ; имам чиме. .
- Баш ти научи говорити! - Но ђе ~y
паре, што по књизи треба да оу у каои ~
Он шути.
UПта ои ти то радио у кавани?
- UП то и други.
- Бекријао, бацао паре, а?
Он опет шути.
- А ти хајде у кавану ! - планем ја -
па нека те она храни и одијева!
И оћерам га.

2.
Чудеоа ми наПРИЧaJIИ: те карта ое, те
пијанчи, те бије ое.
Помијешао ое оа пош.љедњим ДРУШТВОМ.
Кад нијеоам оно дана шенуо, нећу никада.
Алц оам и био на MYKaMa~ као нико мој. Једи­
нац ми је. За 'њ сам. радио, за њ текао, за њ
ЖИВИО. И оад ОН, мој Димшо - нева..ъaJIац!
Све оам добро ПРОМИO.IlИО и нијеоам ое
кајао, што га оћерах: заO.llУЖИО је ...
Првијех дана по томе нијеоам отио ЧУТИ
ријечи о њему. Долазили ми .људи и говорили :
- Огледај, можда ће ое окренути Димшо!
- Нема тамо никога! - подвикни им ја,
кад ми за њега прос·ловише.

ВОСАНЧИЦЕ
 · nЩ:АfI'IIЩЕ

Како је 011 живио, ш'га је радио - Н{;

знам; lIијесам ШI разбирао. А..пf оу моји дани
горки би.llИ. Све хоћу, да не МИО.llим о њему,
а ове ми је он у Г.llави.
На овијету има јада, у животу има ојсте,
у очи1tlа има оуза ,- ми што оу јади, што
је ојета, што оу оузе у мене БИ.llе, чини ми
ое таковијех нема. Ишао оам у ЦPK~y, при­
муживао овијеhу, дије.llИО МИ.ll.ООТИЊУ, пома­
гао, коме је треба.llО помага'ги. МО.ll.ио ca1t1 ое
Богу', МО.ll.110 ое увијек и дању 1f ноnу, мо.ll.ИО
ос ТОП.ll.О, од овега орца.

И Бог ми поможе - ·догоди ое чудо ...

Но да почнем из почетк&

3.
На БембаШIJ крај Шехер-ЋаЈина моота
иопирые оу П.llа1'НО.

Није ое то иопира.llО као прије: тара!

тара! тара! би рекао, М.IIин је i И.llИ гnка!
raKf1! гака! би рекао, чопор је гуоака; веn
ТИ ое ове ушути.ll.О, као, да 'проотиш, у ЦРКВИ.
Тек ос чује танко Г.ll.аоови'го:
Аllt,елија воду н'јела,
Над воду се надније.JIа ...

Пјевыа је Стојка, а другарице јој И.llИ

ПО.ll.ако .ll.упкају рубље, И.IIИ га и не .11 упкај у ,
тек да .IIупњавом не ометају Стојкиној пјесми.
А.IIИ је и пјевыа!
С'1'ао ја, 'вако отар, па зини и О.llушај,
а да неће оне ђевојке вре.ll.е крви и орца.
А већ каква је 01'ојка!
 q у Jt d.

. Над бйх вам ~ричао о р~ме,НИ.llУ у јабуке

сенабије, на рекао: таки јој образи - нс бllХ
вам добро казао; кад бих писао бје.llоhу у
,.М.lJИјека, па рекао: таки јој врат - не бих
доста казао; кад бих ЦРНИ.llО У најцрњега цр­
НИ.Ilа црнио - не бих вам Аовољно нацрнио
очи њене.' А виђао сам је ТО.llико пута -
КОflшика ми.

И тако стојим вам ја као БУ-дма" а и

заборавио да је Стојка давно преста.да пјевати.
Док из Бостана' (турска кахва) с тсфе­
рича не развеза мушко гр.llО:

Платно б'јели CapajIta tэeBojIta ...

Бејаше то одговор Стојкиној пјесми, а тај

је одговор као смишљен пристао.
Дарну ме ммо тај г.llас; учини ми се
знан, .па, док миш"ьах, чији је, пуче с табије
топ и ОГ.llаси подне. ,
Освијестих се, па наставих пут - вријеме
је ручку.
Баш у Rовачима дигнем очи и кога видим?
Стојку.
Преко руке пребаЦИ.llа П.llатно; још по
која кап земљу шкропи.
Поред ње - једва повјеровах очима
иде Димшо.
, Окреhи ја очи, да их не Г.llедам; јес', не
C.Ilушују ме. Брука!
ХОћу у страну" другом У.llИЦОМ; јес', не
C.Ilушају ме ноге. Брука!
Ако нијесте знми шта је то папаст,
то вам је.
52 БОСАIIЧIIЦЕ

у први мах, како га виђех ђе оо пре­

вио, па јој прича, хтједох IIритрчати, па му
подвикнути: Нема тамо никога! Није то .
цура за тебе!
Па ое ојетих: оћерао сам га.
Он нема никога, она нема никога -
таман приот8..Il0 једно за друго.
Док ое он ооврну.
Оqи нам ое оукобише.
Враг би га знао, ко је брже очи оборио:
ја или он. .
Тек кад их ДИГОХ, ни Стојке ни Димша.
Лијепо пропадоше у земљу, па то· ти је.
Паде ми камен оа ор ца и мирно дођох
куhи.

4.
У неђељу, која прва дође, по )lитурђији,
погледам кроз пенџер, а оно Стојка о Дим­
шом пред вратима - куhица јој преко пута
од моје. .
Стид ме, аЈЈ.И кад оам почео, да вам и то
кажем: . побјегох дубље у магазу, па извируј
и приолушкуј.
Нијеоам баш отио ПРИОЛУlJIкивати, вјере
ми, но зажељех ое Димша.
Да га видим, па да га видим!
Ништа вам чудније од орца родитељокога !
Прије,. као да га није на овијету; оад да
га видим или да проне ..
Окренуо ми .IIеђа, и ја, матора БУД8..llа,
о'юј и ч.екај да ое ооврне; јер, душе ми, чини
ми ое, заборавио оам и какве оу му очи.
 ч у д о 53

у то пе С-гојка:
Што м1i долазиш?
А што ме чекаш? - опет оп њу.
По чем?
Па на вратима си YBlljeK, кад ја овуда
пролазим. .
- Не сједи ми се У купи; изиђем, да ви­
Аим свијета.
- Ја опет ходам, па, кад те видим, при­
ђем ти.
- ПРQ:је нијеси овуда ходао.
- То јес', ади и ти прије нијеси на мкак
излазила.

- Нако ти угоди ш онда ходати, кад сам

ја на сокаку?
- А како ти угодиш онда изипи, кад ја
ходам? '
Па тек прснуше у смијех.
- ВИДИШ, Стојка - опет пе Димшо - сад
сам у БабиПа.
Е?
Има веп четири дана.
Много!
Нод њега пу остати, макар да је мала
плата - два дуката.

Можеш се сит хљеба најести.

Допи пе вријеме, зарађивапу и више;
а и ти што зарађујеш.
Колико ми треба. Но што то?
- Па... рекао бих ... - петља он - те
Авије зараде... таман за двије душе... два
љешника ораху су војска.
- А ко ти је орах?
54 SОСАII'IИЦЕ

- Ја и ... ако би XTje.lla ... ти.

Она трспне, па у зсмљу. •
~ А јс .1111 ·1'И то збиља? - пита га, а I1С
ДИШС очију.
- Истрна је, као ш'го је истинито 'гвојс
сиромаштво; истина је, као што је истинита
твоја доброта; истина је, као што јс истинита
- ако хоnеш - твоја љепота.
Не чух прије да тако умије говорити;
бих рекао, други ко говори.
Ја никога немам - моји яомријеше.
- Ја ћу ти бити, шта ти они бјеху.
- А твој бабо?
Ја З8дрктах. .
- Мој. бабо? Па не живимо више заједно.
- Није зато; но у 'гоме, што МИС.llиш, и
011 се пита.

Љуто му згријеших; a.IIИ он је добар.

- Што си учини·о, .IIако се не праш'га.
-То јес'; тек ја ти кажем: тако више
попу. Вјерујеш .1111 ми бар ти?
Она му чврсто, рекао бих мущ..ки, 1I0-
f.lleAa у очи.
- . Вјерујем ти.
И ухватише. се за руке.
Мени паде мрак на очи.
Сјсдох и низ образе осјетим сузс.

5.
Иако год УЗМ~l\I, нијесам више, који прије.
Све ми се чини, није ДИМIJIО онако не­
ваљао, щю што сам мис.llИО.
 tJ У Д О 55

Ето, ради, није више ЛОJtа; признаје да

.. ме је увриједио: прави нева.ьал.ац никад 'не
признаје. .
Rao дабих се сад могао с љиме ПОМИРИТИ.
Јок! Не иде!
3ар да ја љему Jlдем, па да 'Се мирим?
А већ он је поганац! .
Не би ми тај потље свега, што је било,
пришао и прик.юнио главу, па ма скапао!
Поносите је тај крви као ,и сам што сам.
Најзад, да ја стар и попуштим, па да се
ПОМИРIlМО; .а зар да!'ш у 'Кућу ДOBeA~ CTQjKY?
Нико јој не зна оца, мајка јој туђе ра­
дила, па је хранила: зар да ми у кућу до­
веде КОПИЈЈ.е, у моју кућу, што је међу пр­
впјем у Сарајеву?
Нема ђевојкс у Сарајеву, што не би
потрчaytа, . да МII буде снаха. .
Па ја да прими м у illюју ~yћy дијете са- .
с}>сд чаршије?
Нема тамо никога!

6.
ПРОПI.IJ.а година.
Raд једнога дана Димшо трап ме нн у
магазу.

Поносно дигао ГЈЈ.аву, а из очију му читам:

пошто је Сарајево?
Скамених се.
у први . мах стио сам му притрчати и
ижљубити га, па се тек тргох .
. Док он:
56 nОСАhrtИЦЕ

Нијесам више, који сам био. Да- ми 0-

прос!гиш, бабо!
Ја одмахујем руком, а ништа му не велим.
Ено ти Вабића, питај га!
Ја опет одмахни.
Ти добро знаш. Тешке ме муке стаде,
док ти дођох; но није с тога, што ТИ опро­
штаја непу, већ штО ме и сад8стид и увијек
пе ме бити од онога, што ти учиних.
-.:... А што прије нијеси тражио, да ти опро-
стим? - једва пу ја. .
3аМИЈювах цуру.
- Е, е? - чиним се ја луд.
- Вио сам будала, те се поведох за рђа-
ковиhима. Теби љуто згријеших, ти ме оћера;
имао си право, заслужио сам. Иако сам се му­
чио, ја знам. Па опет, чини ми се, не бих ти
могао доhи, да ти се правдам, те да ме опет
примиш. Тако чине кукавице, а ја сам ти
Мa.IlО јунак, па још јогуница. И у свом јОI'УН­
луку ја бих тонуо дубље, да не бејаше ље.
Виђео сам и познао љу, па c:raAox на путу \
неВаЈЬаЈЈ.ства. Одлучих се, да и теби покажем.
е нијесам, за кака си ме држа. Погодио сам
со у I?абиhа и радио, како веп ни он не море
соби радити. А веп теби не бих долазио, док
ме са:м: не зовнеш. И то бих држао, да вије
Стојко. .
- М, м! намргођен кашљуцнем ја.
-
-. Она ми је драга, дражl\ ми од поноса.
И она ми понос сломила, те скрушен изиђох
преда те: да МII опростиш.
 ч у д о 57

- па да те примим, те да потље раоипаш

ово ммо' крвавога ми зноја'? =-----ругам му се ја.
- Бабо ои ми, можеш ми тако говорити.
ААи да је ко други ..'. - и он диже пеоницу"
Па као да хтједе на поље; но нечему
ое приојети.
- Не тражим ти опроштаја, да ме оеби
примиш: ове двије руке зарадиhе, КОАИI)О
ми треба; већ тражим, да ме БАаГОСАОВИШ,
кад пођем са Стојком пред ОАтар. ,
- -- Па оно - попуштам ја - опростио
бих ти и што да ти не опроотим? Дијете си
ми. Само да ое оотавиш Стојке.
Што?
- Што, што, како да ти кажем, што?
Ето да прооим за те Деопиhа Мару ИАИ Бе­
сариhа Rриоту, па и ти имаш добра друга и
ја добре пријатеље. А Стојка, не зна јој
се ни за оца.

Димшо БАиједи.
- Ја оам пошао рђавијем путем, којим ИДУ
пошљедњи људи: 'пијанчио сам, картао ое, не
радио. Можда бих до оад упропаотио и овоје
здрав.I,е, Аа не виђех Стојке. Впђао оам 11
Мару и Rриоту и ове друге из тијех твој иј ех
првијех кућа, и као да их нијеоам виђао. Над
виђех Стојку, ове се у мени промијени. По­
знадох да је ЗАО, што чиним, И оотавих ое
ЗАа. Нако је тО' и зашто, не умиј ем ти иопри­
чати. Ако ти није криво, што се пром»јених,
знај да је то УЧИНИАа Стојка, а није МИ Мара
ни Rрпота. Н.ао да је љу Бог ПООАао, да
учини оа мном чудо. - Ако је ове БАаго у
 58 ВОСАII'IIЩЕ

богатству, у добријем пријаТQљима -1а га не

тражим. Имаhу пара, КОJlИКО ми треба, а -добре
ћу пријатеље стеhи, ако будем добар. Ја хоћу
да ми је жена по срцу, а море JlИ бити, ако
је узмем само због пара? Стојку ВОJlИМ, ApYl'e
не могу вољети. Ако мореш, БJlаГОСJlОВИ нас,
ако не мореш - нећу се ни женити, јер КJleTBa
РОАитељска руши домове синовима.

-Ма ПРОМИСАИ се, БОАан! Има времена!

Дођи, док се раЗМИСJlИШ! -
- Дуго сам МИСJlИО, док се не наканих,
да 'ГИ дођем; више немам шта МИCJlити. Ol'ojKa
и то је моја пошљедља.
Пошљедља'?
- Пошљедља?
- Ама знаш АИ ти, која је Стојка, хеј!
Ја виђен, чувен, првн газда, да примим у кућу
... КОПИАе!
- Мучи, бабо, ИАИ ћу заборавити да си
ми бабо.·
Чисто пре.трнух,
- Ти си МАад; не знаш, како је страшно,
кад би ти сјутра ко окренуо Аеђа и рекао: .
узео КОПИАе! Чудан је свијет!
- 'Да, чудан. ААИ за ово кратко вријеме,
док сам живио с тијем свијетом онако, 'како
он вепином живи, ја сам - стид ме је, али
ти морам казати - ја сам виђео ђе они, ..
што се својијем именом диче,' не заCJlужују
, да им 1I0шљедњи човијек скине капу. Ја сам
виђео жене из првијех купа ђе за добре
паре чине, што не чине најсиромашније -
не. питај ме, шта је :го. Ја виђех љине му-
 '1 У Д О 59

жеве -ђе шуте и жмире. Ја 'знам и ђсвојке

из таковијех' кућа - aJlИ то ти не 'могу реhи.
- Jlажеш! - осјекох се ја.
- МиС.llи, .Ilажем. Но ја знам, што знам.
И вјеруј ми, ,ако један од тијех дрзне, да ме
због Стојк'е МРКО ПОГ.llеда, реhи ћу му, па да
ми потље из страха 'гемена. Има и добријех,
људи, a.lIИ ја вјерујем, као' што у Бога вје­
рујем, да ми ти неће пребащшати, кад' узмем
што сам заМИ.llовар. Тако 'ГИ је то. Па сад ми
реци, да .IlИ пристајеш?
На~што?
- Да вјенчам 'за се Стојку.
- Нема тамо никога!
и' одјурих га.

7.
БјеСНИ.llа је она несрећна ве.llика јангија
по Сарајеву.
На Божју И.llИ на ђаво.ъу бијаше, 'гек се
заП8.1lИО овај СРПСRИ крај.
Стар сам, a.lIИ 'гаке страхоте ни.јесам до-
живио. .
И.ш ти је би.llО Жa.IIивије виђети друга и
пријатеља ђе крши руке и очајiю гледа како
му Мa.II прождиреогањ, а он не море ништа;

И.llИ ће ти срце да пукне, кад С.llушаш ону

куюьаву, што је ДИГ.llа чељад женска, ваља
да још више растужи брижнога Домаhина .
. Наш крај није дохватио огањ, те ти ми
сви потеци и помози гасити.

Док привикаше:
- Ено се запb..llИ и Бабиh.
11
60 ВОСЛIIЧIЩЕ

Бабиn? У љега је мој ДИМIIIО, он храни

мога Димша; Димшо саА гаси, МОЖАа... и ја
потрчи, што могу, Бабића магази.
Његова магаза бејаше висока и ПОАугачка.
3ИАОВИ темe.lЬНИ·, но поврх ЗИАова АРВО. Румен
огаљ захватио горљи АИО, па ПОА љим све

пуцкара исушена јапија.

-- Димш()!. Димшо !
Не знам каКО,аАИ тек се мени ноге скра-
тише.

И опет' чујем :
- Димшо! Димшо!
То бијаше скоро промукао ГАас-Бабића.
У они мах нијесам знао, што га виче;
аАИ по ономе .ГАасу, кој иј ем је ту ријеч из­
. говарао, и како ју је вјетар Ао мојијех ушију
А~НОСИО, САУТИО. сам неко веАИКО ЗАО.

И треnи пут чух:

- Димшо! Димшо!
И још' неКОАИКИ ГАасови поновише:
- д'имшо! Димшо!
УЧИНИАО ми С&'Аа ти ГАасови вичу мога
Димша, као што се оно виче име човјеку,
који се Аави; УЧИНИАО ми се Аа за мојим
Димшом кукају, као што се за мртвацем кука
и мени се смрче.

Шта би потље, не знам.

8.
НаА сам се разабрао, Аежим у својој купи,
а АВОРIl ме - Стојка.
Не вјерујем својим очима.
Док она:
 ч у д о 61

Хвма Богу!
Што -: ХВaJlа Богу? И као што nеш ти
овђе? - питам је, јер сам заборавио све, што
је би.·ю.
- Како: што? Аежиш веn други дан, а
не мичеш се.

- А Димшо? - присјетих се ја и успра­

вим се у посте.ll>И.

Смири се! Добро му је.

- Ће је? - и хоп у да устанем.
- Остани! И ти си болан, а и он је-
и YCTaВ.IЬa ме' она.
- Нема таМ9 никога! - и отргнем се, па
на диванану.

Ј ош толико су ми очи биле бистре, да

виђех е лежи па спава, и онда ми се очи
тек помрачише. .
Да, то је мој Димшо, мој јединац, моје све.
Ту је он, код своје је купе - рашчу­
папу га, ко ми га још отети ушnедне.
Клекнем поред њега и зајецам, а бијаше
ми тако мило, тако '.IlaKO на срцу.

.Бабо! - чу се његов глас, а ја претрни.

-
Што плачеш, бабо? -
- пита он.
Што плачем; а знам ја? - и стадох
-
га љубити у очи, У чело, У обраэе. - Сјетио
сам се... чега сам се само сјетио? Да неnеш
ти, Стојка, знати?
ОСВРТОХ се, ми нема Стојке.
- Ене! Нема је ! . .. А ти, Димшо, јеси ли
ми много болан? - и намоним се, да се не
срушим, бојеnи се, шта nе' ми одговорити.
- Нијесам, бабо! Тек не MQГY на ноге.
62 rЮСАIIЧIЩЕ

- А што, бо.шн, што?

- А, ја! Ти и не знаш. Но шта теби би,
'1'C. си се онеС8ијестио?
Шта ми би! Чух ђе. те вичу - па то
ти је.
Зар само ОД тога?
Само од 'тога! Није само ОД тога, већ
од онога, к а к о су те ВИКa./lИ. НО ТО ти не
разумијеш . .. Већ кажи ти мени, IП'ГО не мо­
реш на ноге?
- Сједи ту крај мене, сједи! Ето сав
дркhеш.
- Причај, причај! ,
- у очи јангије намијештао сам робу, што
је тај дан СТИГАа, горе у магази. ПреВa./lИАО.
ПОАа ноhи, кад сам онако уморан Аегао да
се ОАМОРИМ. Нllјесам стио доље СИАазити,
већ се намјестим горе у магази, и САатко за­
спим. Још бијаше мрак, кад ме пробуди вика:
јангија, јангија! Rроз прозоре остраг у ма­
гази смо'1'РИМ, да свуд око нас гори. Нијесам
ти много мислио, већ дочепај ону чоху, оно
ПАатно, свијено у дењкове, па бацај кроз про­
зоре на УАИЦУ, да ми газди ТОАика роба !le
пропадне. Биhе да сам ПОАОВИНУ избацио, кад
дим продре к мени. Нијесам ГАаве окретао
на то, неп бацај даље. Бијаше ми ТОПАО као,
у амаму; мислим од рада. Али већ бијаше тако
густ дим, да сам једва Allxao. У један мах
АИЗНУ ПАамен кроз I\P08. Охо, па и наша
магаза гори! помислим, па ћу низ басамаке.
ДОК јес'! Уз басамаке се пружио МАаз, те ми
ОПР.lJ,II обрне. У стукнем, на гАедам I{YAa ћу.
 ч у д о 63

Паде ми око на пенџере и стио сам к љима

појурити. Но сјетих се, високо је - биће
десет аршина; да скочим, па останем богаљ
- јок! И док сам премишљао, аапраскаlЏе
даске· на крову и ја се нађох у самом П.l1а­
мену. Бабићева магаза пространа и ја стадох
у средину, крај оно ма.l10 заостa.IlИХ дщькова,
те ме огањ у први мах не могаше дохватити.

3а тренут два кров ће се претворити у жар,

Rапа.l1ЈЈће се чоха, па оцда. .. Виђео сам, нема
ми спаса и у 'fOM страшном часу једно ми
БИ.l10 криво.
Он уШута.
- Шта ?-шапнем ја, а у мени нема душе.
Што се нијесам с 'l'обом иамирио - и
узе ми руку, па је стаде љу бити'.
....:.... Даље, даље причај - браним се ја; а
сузе ми иду ли, иду.

- Ноје дим, Боје топлота, то.l1ИКО ме С.l10-

Мllше, да падох. 3инуо ca~ и свом снагом
УВ.I1ачио ва:џух, не бих .I1И раСХ.l1адио вре.l1У
џигерицу. 3апињао сам ПОШЉЕ'дње СИ.l1е и М.I1а­
тарао рукама, да ме свијест не остави. Све
бејаше заман. Мрак ми је падао на очи-... у
тај мах кроз пенџер - П.l1амен га још не
бејаше ухватио - ПРОl\Ю.I1И Г.l1аву један анђео
и ВlIкне ме. Познао ca~ тај .I1ИК, тај Г.l1ас, 11
зар тај глас оживи ме. Дигох се и једниј~м
скоком б~ах код пенџера; Ускочим на пен­
џер и, у који мах ме нека снажна рука ухвати,
у исти мах осјетих на ногама страховит бол.
- ·Нека ти ДаЈЬе прича Стојка!
 БОСАUЧИЦЕ

Стојка ИЗИШ.llа на диванану, а нијеоам је

ни оојетио.
- Ја ћу ороо'го, не умијем као ти. - И
ја БИ.llа код Бабиnа магазе, кад подвикаше:
ДИМIIIО је горе! Нијеоам много разБИРаЈЈ.а,
већ дохватим нечије ВИООRе басамаке, па право
под ·пеиџере. Онђе су даоке О.llијепљене, ватра
још није ДОТ.Ilе ДОШ.Ilа, те се уопнем и оки­
нем Димша.
- А што не кажеш - умиЈеша се Димшо
- да то нико ДРУГИ' није омио учинити? Што
тајиш да ое кров овакога. тренутка могао ору­
шити, па ·ПOR.IlОПИТИ и опаоиоца? Што не
кажеш?
- Па... ето ме није ПОК.IlОПИО и она
опушти очи .
.- И, што не нажеш да ое кровзби..ъа
·орушио, но орећом на другу отрану, а.llИ мени
жар љуто нагрдио ноге? И што не кажеш
да бих тада ја. пропао, да нијеои ти БИ.Ilа то­
.Ilико присебна, те ме на П.llећа УПРТИ.Ilа и доље
онијЕ:'.Ilа? Што не' кажеш?
Е већ нијесам могао орцу одољети! .
Скочим И ухватих Стојку за Г.llаву, па је
станем' љубити - не умиј ем вам казати, како
..
п щхо.

- Па ти, бона, још и нао оБОјицу ДВОРИ.llа

два дана? - питам је, оуотавши.
А ко ће? - отиди ое она.
И нијеси за. то вријеме ништа зара-
ДИ.Ilа? •
Што ће ми?
 q у д о 65

- Како: што ће ми? Ваља ти то ПЈЈ.атити,

дангуБИЈЈ.а си. Да ти ПЈЈ.атим - оди!
И руку јој .метнем у Димшину.

Кажем вам: чудо! Два пута ми спаСЈЈ.а

јединца: и постао добар човјек и изнио ГЈЈ.аву
из извјесне пропасти. Па зар није УЧИНИЈЈ.а
чудо?

8ОC.t.НЧllца ь
.\. . _... __ .__.__ ...... --,-_ .............. _........ ,............ --.- ...
,i .' .,
···~ I'

•
'

ПРАВДА У БОСНИ

»Не бојте СС онијех, који у6ијају

тијСАО, а душу уiiити IIе JAory.«
И. Хр .

1.
. Бијаше то одмах по Фи.шповиhу. Дошао
други поглавар, па стао управљати као и први:

потпуна се правда дијели само онијема, који

воле Аустрију. Па и ако су Срби Босанци
вољели што нијесу под Турчином, ипак су
најгрђе пролазили, јер, док је Турчину под
новом влашhу било слободно да буде Турчин,
а Јеврејину да буде Јеврејин - Србину ни
то није било слободно. Власти су тражиле
да се Србин зове Босанцем, да не говори
с р п с к и м , већ б о с а н с к и м или з е м а љ­
ским језиком, да се не смије писати hи ри­
л и Ц о м, већ л а l' и н И Ц О м.
Настало је ново вријеме.
Док
су Турци сјекли гJlаве и бацали у
тамницу, из које се не ИЗJlази, дотле Ау­
етријанци нс даду ла се Србин :зове КaIЮ
 IIРЛSДА У ВО они 67

су му ,се ђедови Звa.ll.И; Турци су убијa.ll.И ти­

јело, а Ауотријанци душу.
Из тога неорећнога доба да вам причам
једну причицу.

2.
Старјешина сарајевској полицији држ.и у
руци H~KY хартију, па чита, чита, а ове ое
мршти.

Јавља му поглавар Боони и Херцего­

вини: учеота.ll.И оу у орпокијем новинама до­
пиои о томе, како Ауотрија зло управља
заузетим покрајинама; како је 'народ неза­
довољан, па ПРИЗИВЈЬе у помоh цијелу Јевропу,
да га оџаое; он (поrлаварl заповиједа њему'
lотарјешиниl да пронађе тога допионика, који
из Сарајева невијерно извјештава, те чини не­
прилике гооnоди у Бечу; ако га старјешина
не пронађе; биhе премјештен.
, Старјешини криво до Бога, па бијеоно'
зазвони.

- Нека дође гооподин Мамузиh! - рече

момку.

Мa.ll.О час ето Мамузиhа.

- у .биоградоким и новооадоким лиото­
вима ИЗ.ll.азе .II.ажни допиои одавде, који пред
обр.азованим овијетом руже нашу управу. Да
ми нађете тога допионика, И.ll.И оте за 24 оата
отпуштени!
Мамузиh ое ПОК.llони.
- Дајте ми 48 сата времена, пиомену
нареАбу, да ми ове В.II.аоти буду на руци, и
УЧИIIиhу вам по вољи - рече он мирно.
~.
 Б

- Добро! АJlИ ... !

Мамузиh се ПОКJIони и изиђе.
Мамузиh је препреден Jlисац; окренућс
спе тумбе, да пронађе што му треба .

шао је прв . Управник

ва писма, уп град и Нови
о их је ГJlед четири пет

узео маказе.

- МОJlиhу - хтеде се умијешати управник.

А Мамузиh му показа наредбу ПОJlИЦИ-
скога старјешине.
Прочитао је два три писма, па их бацио
ну.

Наредите, а писма ку

адресују , ка рије БИJlО.

опет отвор исМо. Чита
е му се ст

Ово ми је доста!
И стрпа писмо у џеп, па се опрости с
управником.

4.
ишавши из ао је УJlИЦО
раво није э ће? Rрупн
МИСJlИ. Раз СJlИО је о у
писму, јер један од он
Д , који су эад ко бриге и
ГJlавару и старјешини и Мамузиhу. АJlИ писмо
није нико потписао. Ко га је даКJlе писао?
То Мамузиhу треба, од писма му никакве
ФајАе.
 ПРАВДА ;V БОСНИ G9

док нешто ПОГ.llеда око себе. Био је пред

»нраВОС.llавном« ШКО.llом, која се није смје.llа
звати »српском«.
Једна му мисао сијевну,
И он се упути у ШКО.llУ.
Јави се учитељима. и каже: хотјео би да
буде у старијим разредима за вријеме учеља.
Пустише га.
А кад он заиска да ученици пишу за­
датак; учитељи се противЈЬаХУ, говореhи: није
томе вријеме; на реду је -други рад.
док им он показа наредбу.
Наредба је наредба, а тамница зао стан,
те му учитељи учинише по жељи.

Мамузић покупи све задатке, савије их,

па се љубазно опрости с учитељима.
Остадоше ови, заГ.llедајуhи се и грчеhи
рамена.

5.
Ристо НР.llета је виђен Сарај.llија. Није
ТО.llИКО имућан, КО.llико је уман, те га Срби -
Сарај.llије много цијени.llИ; ништа важније не
би ЧИНИ.llи, док нијесу његову ријеч сас.ll.У­
шали. Шта пута. се искупе у њега на сијел.у,
па ту говоре о свачем, а највише о З.llим
данима, што по Боони настадоше. Ту оу чи­
тали и новине, 'што их је који добавио кри­
шом, а у њима се описивало несрећно отаље
у Босни. Те би новине задржао Ристо, да му
их и два и три пута чита син Миhо.
Мићи је имало дванаест година, а бијаше

_
БИС'l'ар: ме'гнуо се на баба.

. 1., ..
. .
.
70 ВОСЛВЧИЦЕ

Ристо се примио да набав.ъа сијено за

ауrтриску коњицу; отуда је имао Jlијепа ћара.
Често је морао на пут у СеАа, да купује сијено,
Једнога дана - то бијаше сјутрадан по
Мамузићевој .посјети у IIIКОJlИ - вратио се
Ристо с пута. Накуповао је сијена за хиљаду
дуката и доћерао у Сарајево. Није имао то­
JlИКО својијех пара, већ му ПОJlОВИНУ позај­
мили добри људи, а, чим· прими од ВАасти,
вратиће им.
По подне изиђе он с комисијом, да јој
преда сијено. Док они разгледају, па и хвме
сијено, ето ти Мамузића. Поче он с онима
из комисије нешто швапски, па онда им по­
каже и некакво писмено. Они се уозбиљише,
па ће тек најстарији:
- Не можемо примити сијена; није чис'го.
- Како није чиото? - пита Риото. -
Ј ош вам коњи нијесу гризли овакога сијена.
- Није за нас... не примамо.
- То је лако рећи, ми ја имам с вама
уговор! - љути се Ристо.
- Жали се! - рекоше му и одоше ..
Брижан Рис'rо оде кући. Таман се изја­
дао жени, па ће поћи да се жми, кад упаде
Мамузић, а с њиме заптије. Риста HelЏTo пецне.
Наредио ми је старјешина да те пре­
копам! - вели Мамузић.
А што?
Виђећеш.
И Маму:=шћ са заптијама претури ове.
Нађоше двоје троје новине.
 ПРАВДА У БОСПИ 71

Газда Риото, пођи оа мном! - речо

Мамузиh и отрпа новине у џеп.
Одоше у ПО.llицију. Мамузиh о Рио'гом
право отарјешини; дуго му је швапчао. Онда
ће отарјешина Риоту:
- AaK.I1e ти пишеш против овојијех 00.110-
бодитеЈЬа?
- Ја?! - и пита и чуди ое Риото.
- Ти, да! Ти ои ое нашао да К.ilеве'гаш
овоју ВАаот, да .IIажеш овијет непоштенијем
пиокарањем по новинама?
- Бог о тобом, гооподине! Ја не уми­
јем пиоати.
Мамузиh ое опе'г умијеша, па ће отарје­
шини нештu швапоки.

- Оно нијеои баш ти пиоао - реhи ће

о'гарјешина Риоту - већ ои казивао у перо
овоме оину, његов је рукопио ухваћен.
- Његов? - узбезекну ое Риото, па ое
замио.llИ.

- Пушти ми дијете, да ое о њиме раз­

говорим у четири ока - рече он МaJlО поме.

- Па да ое ДОI'оворите како ћете обојица

.IIагати? Тако не би могао преварити ни обич­
нога човјека. Него ти мени признај овоју
кривицу, а ја ћу ое, ко.llико могу, отарати
да те б.llаже казне.
Забрину ое Риото.
Сјетио ое он IIIта је. Миhа му, баш као
и бабо, во""и СРПОТВО; О.llушао оваки дан како
Ауотријанци гоне Србе, па, М.IIађан и П.llах,
опиоивао ове штu је чуо и мао у орпоке
новине. То је и ништа ДРУГО.
72 ВОСАЬЧIЩ~

Ристо бијаше ~a раскршhу.

Ако каже да му је дијете криво, ови
немилостиви Аустријанци преко свих закона
и дјетету би се светили, можда би га и за­
творили - шта је њима сталQ, што Ће· убити
један млад живот? Убили су они ТО.llико жи­
вота У. најб?љој снази, кад бијаше у питању
њихова власт.

Ако призна да је сам дјетету говорио шта

ће писати, слагаhе, а он још није никада лагао.
3НОј га је пробијао.
- Јесам, господине - одлучно ће нај­
зад. проговорити. Ја сам му казивао, а он је
морао писати.

- 'Тако те хоЋу. А и шта би ти. Фајдило

одрицати, што је јасно као дан.- Водите га.
И заптије одведоше Риста у ~амницу.

6.
'. Rроз три дана пронио се по Сарајеву глас,
да је Ристо Rрлета осуђен на десет година ро­
бије због бунтовничкијех и ве.llеиздајНИЧRијех
дописа.

Ј ош тога дана пријавио се Миhа полици­

ском старјешини; запурио се Миhа: био је љут.
Шта би ти, мали? - пита га старје-
шина.

Да ти кажем: није поштено што си

ми баба ухапсио.
Ехе! - учиниhе старјешина.
Ј а сам оно писао, а мој бабо не зна
о томе ништа.
 ПРАВДА )/ БОСНИ 73 .

- То је лијепо што хоhеш да спасеш

свога баба, али ја ти не вјерујем.
- Па опет је тако.
- Ништа ти то не помаже; твој је бабо
признао да ти је он казивао ш'rа hеш писати.
- Он те је слагао, кунем ти се! - и Миhа
још више порумени, што ћера баба у лаж.
- Ти си дијете, и још те ствари не ра­
зумјеш.
- Али толико разумијем, да је гријех,
што неко страда због туђе кривице: ако је
и ово кривица.

- Иди, Бога ти, иди! - намрштио се

старјешина.
- Нећу. Мене ::tатвори, а пушти ми баба!
Старјешина зазвони. yt)e заптија.
- Ишhерај то дериште на улицу! - запо­
вједи старјешина.

7.
Ристо је и Дa.IЬe чамио.
Да не бијаше добријех људи, љегови бll
скапали 0,11. глади.

8.
Наста друго вријеме у Босни.
Виђе.llа господа у Бечу да погријеШИIlIС,
па мало попуштише.

Промијенише Босни поглавара и са Ср-

бима блаже поступаше. .
Нови поглавар био добар човјек, а бе­
јаше му наређено да .IIијеЧIl што се моше
лијечити.
Изиђе IIред љега једнога дана Миhа.
74 ВОСЛНЧИЦЕ

- Дошао ои, ве.llЕ:', да дије.llИШ правду;

дај је и мени!
ПОГ.llавар ое IIзненадио чудноме ђетиhу.
- А ко је теби не дије.llИ?
- Старјешина ПО.llицији.
И ОН му иоприча ове што се зби.llО о ље­
говим бабом.
- А је.llИ то све тако ?-пита га ПОГ.llавар.
- Ето ти мога баба! Питај га! Он никад
не .IIаже.

- Само је .О.llагао, кад је рекао да ти

је' он допиое казивао?
Миhа порумене.
- Имаш .IIИ ти ђеце? - пита он пог .IIавара.
Имам.
А ВО.llиш .IIИ овоју ђецу?
Како да не ВО.llим!
Па кад би виђео своје дије'ге у не­
вољи, хоће да погине, а можеш га избавити,
би .IIИ му ПРИСКОЧИО и опаоао га?
- Како да не бих?
- И мој бабо тако мене во.llИ. Бојао ос
да мени што не буде, па је: само O.IIагао.
Вјерујеш .IIи?
ПОГ.llавар је ћутао.
- Ако и сад не вјерујеш, онда о Богом!
Ја нијеоам више ма.llИ - петнаеота ми. ОДОХ
ти ја пјеше право у Беч, па ће ми ваљда
ћеоар вјеровати!
А ПОГ.llавар ое оаже и пољуби га у ЧC.IIО.

9.
Сјутрадан Риото бијаше О.llободан.
 ПРВИ И ПОШЉЕДЊИ ПУТ

1.
Враца

Иако смо ми прије живљеJl.И, то је за причу!

Док још маJl.П иђасмо у ШКОJl.у, који дарне
у Јова, познао је моју песницу.
НаишJl.И једном на Турчиhе, па једно Туре
ни за што шине Јова по Ј1.еђима. Помами се
Ј ово - забољеJl.О га - па да Туре рашчупа.
П рискочише други турчиnи. Ћаше Јово ЗJl.О
проnи. Умијешам се. Мени разбише ГJl.аву,
мене иягребоше, поцијепаше све на мени -
ми Ј ову не би ништа. Не смједох бабу реhи
шта би, веn све примих на се. Стио ме бабо
бити. А Ј ово све исприча - и бабо нас по­
сјетова, аJl.И и опрости нам.
Над нам умре бабо и кад од мајке при­
мих трговину, ја старјешовах, Јово бијаше
СJl.уга. Ни једна му пријека не пређе преко
усана, и ако сам му ђекад и опорије запо­
виједао.
Та веn све би СарајJl.ИЈе о нама peКJI.e:
- Међер они, па онп!.- K1tA би У којој кућИ
биJl.О неСJl.оге ...
7() IЮСАВЧИЦЕ

и опет би друкчије.
Ево како.
- Е што је Rриста! - рече ми .}ово
једном о вечери.
Шта је рекао? Ништа. Али мене гром.
- Познавах лијепих ђевојака - наставља
он - али оваке... - и он узме чашу, па

стаде оркутати вино, као да се у ве..ьој ми­

лошти с ђевојком љуби.
- А и јесте ЛII;епа! - слади он. - Ни
бијела, ни одвећ црна, већ као кад у 'ЈаШУ
млијека доспет с прста каве - така јој је
боја у лицу. Па оно руменило! Аијепа је, веле,
рујна зора, али менн је љепши руј на љени­
јем образима,· на њенијем усницама. Па коса!
Тако н.е сија ни најскупља свила у безистану.
Па очи! Или је црље ОН<Ј црнило, или бјеље
оно бјелило. И сад замисли : гледаш то мило
лице,·а не знаш чему прије да се ДИВИШ, да ли
устима, да АИ челу, да ли јабучицама или
брадици, док те она сажиже ОШЈјем огњени­
јем очима, а кроз развучене јој уснице прови­
рује онај бисер, што га обично кажемо зуби.
Замисли све то, па реци: море ЛIJ бити, а М.
ту човјек не обезуми? - Збиља, а јеси ли се
ти кад загледао њој у ()..чи?
- Мене ли питаш? - чиним се ја не
чуо, па се окретох, тек да сакријем румен,
што ми обузе образе.
- Тебе, ја кога? О Rристи ти причах.
- О Rристи? О којој Rристи? Ја, ја!
о Rристи Дукиhа. Знам, како да не знам;
ти неп одавно с љоме ашикујеш.
 ПРВИ И 11ОШЈЬЕДЊИ ПУТ 77

БатaJl.И! Наква Rриста Дукиhа? Би.ю,

било! Бесарина, море, Бесарина!
.- Е? Нијесам МИМИО. Па? - и учиних
се миран као ја.ње, а срце ми дршhе ..
- . Просиhу је.
- Неhеш! - осије9:ем се и скочим.
- Ене! - учини он. - А што је то
теби криво?
- Rриво ми, баш ми је криво, што ...
што ми је криво. ," па то ти је!
Нијесам у први мах знао шта да му кажем.
- Да јој нијеси и ти MaJl.O дубље у очи
погледао? - и он искриви очи баш онако,
како су моје ГЛСДaJI.е: био сам разрок.
Смрче ми се, па измахнем.
Он се измаче, а под мојом песницом прште
сто. Освијеотих се. .
. Док он преда ме, а, видим, каје ое:
- Скривио сам ти, увриједио те ... удри!
3амужио оам!
И он саже главу.
То ме оаовијем умирило.
- Ти волиш, много волиш RРИО'rу I Бе­
оарину Rрис'fif? - питам га, а отегао сам
срце, да ми глас не задРшhе.
- Она, па потље друго!
- Ја, ја! Тако се воли, тако 'rреба во-
љети, тако бих и сам вољео. - А што hеш
с оном другом Rриотом? .
Што ћу? Нако што ћу?
Па чаршија прича.
Да ти брату кажем. Нијесам је онако
истиноки никада ни вољео. Одлазио јој као
78 80САНЧИЦЕ

11 други М'ОМЦИ: заМИЦa.Ilа им, па и мени, јер

није ружна. А Ш'1'а је она смјеРаАа, не анам.
- Ма ти си јој највише ОДJl.азио.
- Јес', док нијесам познао Бесарине
Кристе. ' .
- Стио си је, веJl.е, вјенчати?
- Већ ако је то она коме ГОВОРИJl.а; ја
нијесам.
А њен ђевојачки образ? -
Ја га нијесам укаљао.
Хоће Jl.и ти то сви вјеровати?
Ко смије не вјеровати? - и он бијаше­
готов да се бије.
- Већ чини, како знаш; тек да не падне
срамота на нашу кућу!

2.
Просидба

ЦијеJl.У ноћ нисам очију СКJl.опио.

Лези и устани и пет ·и шест пута, да ми
се сјетне МИСJl.и разбију - па ништа; пред
очима ми Криста, пред очима Јово.
Упали свијећу, па узми кљигу и чати - у
свакој ријечи Јово, у свакоме~лову Криста~
Криста и Ј ово - што ми је то криво,
Ш'ГО МИ то не иде у гJl.аву ?
Он Jl.ијеri, Аијепа она, па опет, чини ми
се, није он уз љу пристао.
А што да није?
А што опет да јесте?
Ено му Дукипеве; ту је почео, ту нек и
wрши! .
 tfрјш и I10I11ЉЕДЊIf nV'i' 79

Још щю "БесаРИlIа не зна за њ НИ да је ЖИВ!

А и куд се, на врага, он сад присје'l'И,
да је Бесарина .IIијепа!
Морам ја сјутра виђети шта МИC.IIИ RРИС'l'а ;
не дам ја ње О.llако.
А ако она не хтједне мене?
Што да не ХТједне? Као да МИ је Јово
што бољи од мене! ...
и да У з.llо доба не запјеваше пијевци,
бих, вјере ми, шенуо.
Ни умивен, ни, као прије, УГ.llађен, до­
хвати м к.ључе, па у дућан; ту се и умијем и
УГ.llадим.
ПРО.llази.llИ знанци и застајa.llИ; знам да
ОМО ое разговарa.llИ, a.IIИ, да ме убијете, не
бих вам умио реhи, шта.
Једва ће доhи Јово.
- Сједи, па ме оачекај! Ја одох - ре­
кох му, па право Бес~ринима.
Срећа ме ПОC.llУЖИАа, те нађох Кристу
C~MY; спремма је.
- Тражим ти брата, Риста - кажем
јој, а не ве.llИМ ни добро јутро.
- Зар овђе? Па он је у ово доба у ду­
ћану, Бог с тобом! ЧУДИ ми се она
А ја ћу:
- Та тражио сам га и 'l'aMo. Л.IIИ всћ
није ·ми криво, што тебе нађох саму.
- Е? - и Криста ме радОЗНa.IIО ПОГ.llсда.
Нешто бих те питао.
- Питај, да ти кажем I
- 8е.llе, вриједна си.
()шt ни бије.llе, већ чека да ПРОДУ.IЬИМ.
80 ВОСАНЧИЦЕ

. - Од чеотитога ои баба; у те брат и

о(>отре, да ое њима понооити мореш.

Она као и прије.

- Да ои лијепа, то и оам знам. ,
Она, порумењела, тек трепhе дугим тре­
павицама. Ја ое ушуnех.
- Е веn питај, не меh.и ме дуље на муке!
моли ме oua, да би ое камен УМИJlоотивио.
- Ма то је мука! Треба да питам, хоћу
да питам, али како да питам? Увијено? 8р­
'ГИlП главом. Отворено? RAимаш главом. Нека
буде! У нашем шехер Сарајеву пуно момака,
ове љепши од љепшега, ове чеотитији од че­
отитијега. Ти ои узраола, за удају ои ...
-Та ти као баба - преојече ме она­
развезао ои, да зарадиш што богатији бош­
чалук.

Наљутила ое, што не ократим.

Е што јео', јео', баба оам. С човјеком
-
бих већ умио говорити; али оа женоком гла­
вом, па још о тобом... ту ми ое језик везује,
па то ти је!
- А хоh.еш ли - поче она, а згледа
ое у проте, па тек иопод очију погледа кад и
кад у мене - да ти ја помогнем?
- Неће бити! А од куд ти знаш? - и
прекротим ое.

- Нијеоам врачара, али нешто ту, ту ... -

и она руку, па на пуне ГРУДИ
- ту ми нешто
казује: дошао је, да те проои.
3инуо ја, па и отрах ме и драго ми.
- Је ли да оам погодила, је ли ... ? - и
ова ое промијенила.

-'
 ПРВИ И поmЉЕДЊИ ПУТ '81

Ја тек КЛИМНИ главом, и дође ми лакше,

што ое она томе толико радује ..
- Онда иди, брже иди Риоту! Ја хоЬу,
llриотајем ... та како да неЬу, кад га тако
волим! - и лијепо да ме изгура на двор.
- Волиш га? Баш га волиш? А кога,
Бога ти, ти ТО волиш? - отадох је ја у ЧУДУ
запит;кивати.

- Како: кога? Па твога Јова.

- Ј-о-в-а! - оте гни ја.
Е лијепо пуче гром по ориједи нао, па
то ти је!
- А зар ме ти не тражиш за Ј ова?
и она бојажЈЬИВО опушти главу, бих рекао,
оад ће у плач.
Тргни ое ја.
- Та да за кога, него за њега! 3а Ј ова;
за мога Јова. Тек ми чудо, што ТИ то знаш.
И одахнух, кад ое иопеТЈЬах. А она за
руку, па ме цјелова.
- О да ми је да ти отворим орце, па
да видиш како је видовито, јер воли.
И ти баш њега много, много ВОЛИШ?
још јој ја оаовијем не вјерујем.
-- M&.IlO ои рекао, кад велиш: много. Ја
још и оада зебем, да није ово оан; бојим
ое, пробудићу ~e, па Ье на јави бити друк­
чије. О иди, ђевере., иди Риоту! Кажи му ове
и он ће приотати. .
Ни оам не знам како оам изишао. О
XB&.Ila теби, Боже во:ъани!
Стио оам је за ое иопрооити, а иопро­
оих је за - брата!
SОСАВЧНЦ&
 ВОО"'НЧИЦЕ
----'----- -- ---- --- ---- ----'---

Добро, д'е ме она претече, а већ пукла

би ми брука по свем Сарајеву.

3.
Прва Jlуц.а

Куд ћу, шта ћу, него Ристу. Нађох га

сама у дувану.
Аичим ли на просца? - питам га.
Ти?
Ја, а ко 'f
Па, ако хоh.еш, личиш.
И заборавио сам, да треба да сам веАар, .
весео, да се смијешим - ми се не Аа сјет.Ну
човјеку силом бити весео.
- Не само да хоћу, већ, чини ми се,
и јесам - велим ја и раавучем усне.
- Па де, да чујем! 3нам да је Криста,
но не анам, аа кога?
- Погоди!'
- 3а тебе није, то авам.
Као да ме за срце уједе - што као да
није аа мене? Но ошуh.ех.
- 3а мене?' Да Бог ме да није за мене;
куд ће онака цура аа мене? - и окретох
главу, да ми не види БОJIа, што ми га на
лицу увријеђено срце исписа.
3а Јефтана? - цита он.
Ћ .' ~ учиним Ја. .
3а Ника? - опет ће он.
Јок!
- 3нам, за Димша! - посигурно веJIИ он.
 ПРВИ И ПОШЉЕДЊИ ПУТ 83

- Јок, јок! - одговарам, а баш криво

ми, што се веn не сјећа.
- Е веn ја не погодих! - одсијече он.
- Ма за Јова, за мојега Јова! - свршим
ја, па чекам да се с Ристо м ИЖ.IЬубим.
- За Ј-о-в-а? стао Ристо, па се за-
МИС.llИО.

Ја се ОХ.llаДих, па чекам Ристову.

- Говори се. .. кажу ... Вe.IIе - щепрт..ъи
он - да је твој Јово ...
Стаде Ристо.
- Ристо - уозби..ъих се ја - ти во­
.IIиш своју Rристу, ја ВО.llИМ свога Јова -
R8.Эуј!
- Ријечи не бих рекао, поносио бих се
такијем зетом; а.JIИ ето ције.llО Сарајево зна
да твој Јово ашикује с Аукиhевом.
- Знаш .IIИ ти, Ристо, који .сам ТИ ја?
Заједно смо књигу УЧИ.llИ, друговасмо ТО.ll.И­
кијех година: имаш.llИ вјере у мени? Мо­
реш .IIИ замис.llИТИ, да ћу те ја, твој друг за
то.llико вријеме, C.IIагати? Знаш .11 И , кад те
оно Турци спет..ъаше, ~е.llеhи ти си у дого­
вору с онијема у Србији, знаш .IIИ да сам
тада ја ишао Вa.llији и казао му: узми ми сав
Мa.II, баци ме у тавницу, ако је Ристо што
криво учинио. И сјеhаш .IIИ се да су те на
моју ријеч ПУШТИ.llИ?
- Био бих Hajгo~a рђа, кад бих ти то
могао заборавити.
- Па хоhеш .IIИ вјеровати мени, твоме
таком другу - кад се. веn морам, а криво
ми, и на то позивати "- да је .IIаж, што се
11*
84 ВОСАН'IИЦЕ

прича о Јову и Дукићевој? То не ве.l1И Јовов

брат, већ Рис'гов АРУГ. .
- Е већ ја теби у свачему l;)~}JyjeM. Тек
то ми је што ти баш не мореш ...
- То знати, стио си реhи. Знам ја то,
Ристо, знам. Да је ашиковао, je01'e~ но шта
је то? Ашикује момак с многијем ђевојкама,
па вјенча ону, с којом није ашиковао ; је . .I1И
то гријех?
- Оно јес'! Но Јово није с љоме само
ашиковао, већ, В6.I1е •••
- . Шути, Ристо! Не гријеши Ауше, го­
вореhи неистину! Ја сам и то Јова питао;
посумњах, као и ти. И Јово рече: није ! Ја
знам мога Јова, он ме неће С.l1агати; а и моје
је око, Ристо, оштро, те му се лаж не море
.I1ако сакрити. Ја сам Јова Аобро узео на око,
а знам Аа не глеАају онако очи, ИСПОА ко­
јијех уста лаж изговарају, као што су Г.l1е­
Јовове, км ми рече: није. И теби за­
Aa.Ile
Ј1ажем Г.l1аву, Аа је Јово свијетЈ1а образа.
. ...:.. Па нек им је орећно! - моми се
Ристо и 1I0.ъубисмо се.

4.
Љих Авије

Пуче глас по Сарајеву: Ј ово вјерио Бе­

сарину Rристу. Чеотитају и Rристи и Јову;
и Ристу И мени. .
НаА ГОА. који мени честита, а·ја му опа­
вим на .I1ицу, што не умијем казати, шта је;
 ПРВИ И ПОШЉЕДЊИ ПУТ 85

тек ми се то није допадало, јер осјећах да

нишане на Дукићеву.
Криво ми и то било, па хоћу да и то јед­
ном рашчистим. И даде ми се згода, али тад
постаде још црње.
Бијаше на беседи о Св. Сави.
Већ какви смо ми Срби У Сарајеву
искупило се све, nrro је за игру и весеље.
Лијеп бијаше први дио: свака песма срцу
говори. .
А кад дође представа, Аијепо се искри­
висмо од смијеха ономе враголану Мићи.
Кад настаде други дио, ја остадох преко.
воље; нијесам особити играч, а и не бијаше
МИ ћеиФ, да играм. Још ми се гледало, док
су играли Ha~ игре; али кад почеше неку
швапску вртоглавицу, стио сам побјећи.
Али не побјегох.
Ево како.
Паде ми око на Бесарину Кристу. При­
вила се уз Јова - јела и бор, па то ти је!
Чини ми се, љепшијех не бијаше на
игранци.

Мени и драго и - право да речем

криво; но више ми драго.

Они се уморише. Спушти је Јово да сједне,

па се окрете; а Криста се хлади.
Не могох одвоји'rи очију од онога руме­
нила 'на њенијем обраэима.
Док Криста погледа у ~TpaHY, па дође још
руменија.
Случајно је сјела до Дукићеве.
ДУЈ<ићева јој била нешто рекла.
86 ВООАUЧИЦЕ

Беоарина одмахне и окрете ГЈЈ.аву, 8. оно -

ХЈЈ.адиЈЈ.О у руци јој игра ЈЈ.И, игра .
. Дукиhева јој опет нешто рече.
Стаде је Беоарина СЈЈ.ушати; IlрОl'ОВОРИ
неку и она, маЈЈ.о СТИДЉИВО, аЈЈ.И, И из Д8ЈЈ.ека

видим, љути ое.

Дукиhева пође причати - ЈЈ.ете јој, чини

ми ое, риЈечи.
Беоарина поБЈЈ.ијеђеЈЈ.а, заДРХТаЈЈ.ијёх уо-·
ница, као да је нешто оштро креОНУЈЈ.а.
Дукиnева се наже. и стаде јој шапутa'l'И.
Скочи Бесарина, да пође; но као да не
могаше, веn опет оједве, а ЈЈ.ице покрије ру­
кама.

Не могох дуље ГЈЈ.едати, веn пођох право

к њима двијема. Како 'сам ЈЈ.ако корачао, маЈЈ.О
не оборих двоје играча.
- Шта је, Rрис'l'О! - питам Бесариву;
кад стигох.

- Води ме, ђевере! У гушиhу се - про­

шапуЬе она, а оамо што у ГЈЈ.ас не закука ..
Изведох је у пиввицу. Како сједе, а
она nе:
3а. срце ме уједе.
Дукиhева?
Ја!
Чиме'? .
Бијах рис.
- Рема ми је... рекла... ма како да
ти кажем, шта ми је реКЈЈ.а? - и оузе јој
потекоше, као да нијесу сви у нас очи УПРЈЈ.И.
Тише! Сви вао гЈЈ.едају - опомињем
је ја.
 -
ПРВИ И IIOШЉЕДЊИ ПУТ 87

- Шта 'то мари! РеКА а је да је Јово

љен, сасвијем њен! - и од стида спушти очи,
јер познаде да је добро разумедо;х.
- 'Лаже!
- И ја јој рекох: ЈЈ.ажеш! А она ми шану
... о шта ми шану! Нешто страшно, ђеверс,
стра.шно! Па то ме боЈЈ.И, још како ме боЈЈ.И.
- Шта би, Кристо? - У један Ье ГЈЈ.ас и
љен Ристо и мој Јово, а ДОТРЧаЈЈ.И из дворпице.
Устаде Криста, онако сузна, и погЈЈ.еда
Јову право у очи, па ће му тихо, аЈЈ.И ХЈЈ.адно
као ЈЈ.ед:

Срам да те је!
-
Јово поБЈЈ.иједи, ноге га издадоше. Да га
не прихватих на руке, јощ би се пружио.
Кад га Qсвијестих, ни Риста ни Кристе,
пећ нас опкољеше радознаЈЈ.И знанци, питајуhи:
- Шта би, БОЈЈ.ан, Јову?
Не бијаше ми до причања. Изведох Јова,
па Ьемо куhи. .
Успут не проговорисмо ни ријечи, сваки
се бавио својим МИСЈЈ.има; а ишли смо као да
нам се не иде.

Уђосмо. Шутим ја, шути Јово. Питао бих

га како да почнем?
-
Ако је збиља крив - а тога се бојим, те
не смијем да почнем - у земљу бих пропао.
Ласно му се пред другима претварати -
а да ли се и преда мном претвара '/
Он легао на миндерлук, а рукама со ухва­
тио за главу; тешко је дисао.
Видим, на мукама је.

.. ,......
'

"
90 ВОСАНЧИЦЕ

се и ко даје и ко прима, и ко свједочи и IЮ

потврђује... •
- Лаже, куја, .ll.аже!
Тргни се ја, 'а и заборавио на Јова.
- Докажи! - окренем му се ја, не бих
.ll.И га' изазвао да коју више каже.
Право реhи, .ll.акну' ми, те ми се сумња
ПОКО.ll.еба.
Јово шути; МИС.ll.ИМ, не прича му се, те
приђем б.ll.иже.
Јово је Г.ll.едао зажаренијех очију, образи
му се зарумење.ll.И, а дише, као да га ко гони.

Да .ll.И спава И.ll.И је будан?

- Што си јој повјеровала? Шта сам ја,
кад мене и не пита? Њој нека Вог суди, што
тако крупно С.ll.ага! А.II.И ти нијеси заМУЖИ.ll.а
да ти се ОПРОС1'И.

Једва се досјетих да Јово бунца. Може

.ll.И се човјек у сну претварати? И ја, грешан,
посумњах у Јова!
К.II.екнем уз њега и преК.II.ињем. га, као
да ме' је могао разумјети:
- Опрости брату! А нећ брат ће умје'1'И
да те опере.

6.
Прва битц.а

у свануће привовем ..ъекара,.

- у вруhи.ци је - рече ми он, кад пре­
Г.ll.еда Јова.
Знам Јова, осјет..ъив је, као што сам и
сам, а већ сваки зна, који је то патио, како
бо.ll.И, кад се невино окрив..ъену човјеку не
 ПРВИ И IIOШЉЕДЉИ ПУТ 9t

да да се опере; уза све то смо се с игранке

у оној сјети полако враhали, а Јово бијаше

разгријан, па ето на каRВИ белај удари.
Мени RРИВО, дО зла Бога RРИВО, те бих
се, иначе миран, сада побио.
А с Rиме? Са свима, што су Ј ова ојадили,
па и са самом том бв.IЬетицом - шта БО.IЬе­
ТИЦОМ? И са смрЬу бих се побио, ако је дошла
110 Јова.
RaA је веЬ TaRo, ПQнеhу се и с њоме, па,
aRo ми Бог помогне, отеЬу јој Јова.
А Rao што да МИ Бог не помогне, RaA
не знам гријеха, што мене и Јова Ra.ba? ..
Наредим да се негује Јово, па'-':" а веЬ
бијаше дан - ОДОХ Памучини.
3a1'eRHeM АУRиhа Rристу - остала је
сироче, па је Памучина из МИЛОСРђа као да­
леRУ својту држао, не имајуhи свога порода.
- А ђе је Јово? - питам је.
- Отишао на јутрењу - ВеАИ она, а из
очију јој чатим: што ли Ье јутрос ови ође?
Памучина био клисара у старој ЦРRВИ.
- Јутрења I\е се CROPO .овршити: при-.
чеRаhу га .
. Она шhаше на двор.
- . Баш да МИ речеш - зауставим је
шта ти ноЬас би?
- Шта МИ би? -.:. испријечи се она, а
оно још доста лијепо јој лице дође ружно,
врло ружно. - Rазала сам јој, HeRa га зна.
- А је ли истина, што си јој Rазала?
полаRО ћу ја, али је оштро гледам.
92 ВОСАНЧИЦЕ

-
. ~----------------

Па ... јесте !-отеже она, нс обарајуhи

очију, тек 'грепhе ли, 'l·репhе.
- Слагала си је! - грмнем ја.
Обли је румен.
- Н~јеси добра - ПРОДУ.IЬИМ, дОК се није
прибрала - алИ нијеси ни Qасвијем неВаЈЬала.
То ти чатим с лица, чатим из очију. - Ето
ти се груди надим.lЬУ, заталасаше се - ето

ти дркће срце, јер осјећа како је тежак гри­

јех, што ти га уста згријешила.
И очи те издају, јер ето их пред мојом
оптужбом обараш; издаје те и лице својијем
од стида руменилом.

ШуhеАа је.
- Учила си у школи да се ПОћајнику
и у дванаестоме часу прашта: покај се!
Још шути.
- Твоја лаж је Јова, онака момка, обо­
рила; разбо..ъео се Ј ово од тешке БО.IЬетице,
од које се лако не диже. Но зна, хоће ли се
још Јово освијестити, да ти у очи RpeCHe:
лаж.IЬИВИЦО !
Она се промијени, плаш.IЬИВО ме погледа,
ОТВОРИ уста, шhаше заустити - па јој тек
заДРRташе помодреле уснице. Виђу јада ће
она у плач, па не попуштај. .
-Ти волиш Ј ова; па RРИВО ти да ти га
друга прео'гме; 110 Јово нити ће бити твој,
ни оне друге: JI.скар ми рече, теШRО да ће
преБО.IЬе'l'И.
ПоглеДЕ)' М(I ОПR, [\. У(iојерала се; у СВИ­
јетлијсм јоЈ ()'Iима .IIУ'IИ СС пода у RаП.IЬице,
па дп llJl.ушю 1I.II.ущш.
 IJРВИ И ПОШЉЕДЊИ ПУТ 93

- Да те водим Јову? ААИ не, нећу. Јово

је БОАан преБОАан, не море те ни познати ни
разумјети. Већ да те водим Rристи, Бесари­
ној Rристи, па да јој кажеш: обезумих, 'прос'1'И,
Ш'1'О те САагах! Хоhеш .IlИ?
И устадох.
Да пођемо! - чисто је МО.llим.
у то се зачује уз басамаке људски
бахат.
Трже се Rриста и, док трепнух, осушише
јој се очи, а оно ружно обиљежје, што га
прије запазих, још јаче се истаче у свакој
жици на њену АИЦУ.

Не имам
---" јој више што реhи - у­
порно ће она.
- Како не имаш, бона? Не треба ту Бог
зна што, већ' само јој реци да јој нијеси оно
прије право казаА~... нико ти то неће знати.
PeК.lla сам јој право! - и она АУПИ
ногом, а ИЭГАеДaJlа ми је као HeBaJЬaJlO де­
риште, што се поноси својом ЭАоhом, јер има
ко ће га бранити.

7.
Аруга битц.а

у то ће на диванану Памучина.
- Као да се инатите? - би му прва и
радОЭНaJlО ПОГАеАа у мене, па у Rристу.
- Rаки инат! - эамеhи траг ја. - illaJla,
Бога ти. .
- А кака то ШaJlа? - .. он HeI\foKO чудно
погАеда у Кристу, а само што не Вe.IIИ: каэуј!
Таман да она почне, кад ја пресјекох:
94 ВОСАНЧИЦЕ
---- ------ - --- - ----- --- ----------
- ВаТaJlИ, добри човјече! Ја момак, она
ђевојка: бош посла! Већ дођох до тебе у
Rажну пос.ll.У.

Е? - пита он, а баш није му право.

- Тиче се тебе, много те се тиче.
-_ Биће није! - јуначи се он, па се
смијеиiи.
- Биће јесте!
Не знам, aJlИ' мора бити да сам оштрије
рекао и оштрије га ПОГ.ll.едао, јер' он окрете
г.ll.аву: зорт!
- Испеци каву! - каже он Rристи, па,
кад она оде низ басамаке, он на ме обрвама
и напријед пође у магаэу. Ја за њиме.
Сједосмо.
- Е.II.е? - поче он, кад виђе ђе не по­
чињем ја.
- Ова твоја учини синоћ .ll.удо.
- Стио си рећи: паметно - заједљиво
ће .Памучина.
Добро сам рекао.
Кам' да си! -- тјешка се он.
Оштро је у мене око: .ll.агала је.
Под мојијем си кровом! - љути се
он, а све ми се чини, усиљава се.

- Знам, зато тако и говорим.

Скочи он и пружи руку; збиљски се
на.ъутио:

- Ено су врата ...

- Шут'! - пресијеци га ја, а не љутим
се. - Ако је да се ћерамо, ишћерати ме
не мореш: М.II.ађи сам, јачи сам. Већ сједи,
па чуј!

•
 ПРВИ И IIOШЉЕДЊИ ПУТ 9fi

И љути се он, много се љу'ги, и оце1' га

узе неки страх - очи га ИЗАају. Лијепо ме
1l0СЈЈ.уша, па сјеАе.
Није то РМОЗНаЈЈ.ОСТ, што му СРАЊУ СВЈЈ.ма,
већ зорт, што му га заАаАе моја мирноhа, Moj~
смјеЈЈ.ОСТ - УСУАИХ се Аа га вријеђам као АО­
маћина, па му још и заповијеАам.
- НареАићеш јој нека ОАе и каже Аа
је СЈЈ.аГаЈЈ.а.
Коме Аа нареАИМ?
Твојој Кристи.
Коме Аа ОАе?
Бесариној.
Помије синоhњице?
Ја!
Јок ја!
Покушавах Аа то учини на моју ри­
јеч, но она не хтјеАе; на твоју nе ИЈЈ.И хо­
.тјети ИЈЈ.И морати.
- Ја јој, ВаЈЈ.ах, не нареАИХ.
- Хоћеш те како, хоhеш.
Пријетња у моме г ЈЈ.асу као Аа га умекша,
те поче попустљивије:
~ Не знам, по чем мниш Аа. је ЈЈ.аГаЈЈ.а;
но 'ге питам: КУА ће ђевојка сама о себи из­
носити таку JJ.a~, што јој тако ГРАН о паАа
на образ? Та мучно је ту бруку признати и
каА је истинита, а ИЗМИСЈЈ.ИТИ: е, чини ми се,
то не море ни бити.
- Има нас свакојакијех мирно учи-
ним ја.
- Па ти ОНАа МИСЈЈ.ИШ, моја је Криста
HeB8..b8.lla, сасвијсм HeBa.lЬ8.IIa? - ПЈЈ.ане ОН .

. ~---
96 ВОСЛIIЧИЦЕ

- и твоја Криста и с њоме... ти! -

креснем му.

Сијевнуше му очи.
- Шут'! - не дадох му заусти'l'И, да мс
нс' смете. - Вићеш ти већ 'као памук, само
чуј! Сјеhаш АИ се .онијех пет СТО'Fина дуката
... има томе више од двадесет година?
- Пет... стотина ... дуката? Ја, сјећам
се, како да се не сјећам! ТОАИКО сам дуго-·
вао твом бабу, дуговао и ПАатио.
Дуговао, а не ПАатио - ' поправим
га ја.
ПАатио, рекао сам ја - изазИВ.lЬе
ме он.

- Не ПАатиоi
- Е већ не знам, рашта си дошао, а
нећу ни да знам. Тек ми с тобом није више
збора.
И устаде, да пође.
- ПОАако, ПОАако! одмахујем ја.
Памучина стаде.
Кад си ПАатио, морао си добити чаге?
Па јес', добио сам га - још он пркоси.
'Ве ти је?
Поцијепао га; то се не чува.
Некакијем карађОЗАУКОМ поцијепано
се саставИАО, те га ево у мене цијеАа.
Дођоше му очи још један пут ОНОАике,
кад спазише темесућ; он пружи руку, као
не врјерује.
А ја чаге, па у њедра.
- Ти оо разумијеш у рачуну, па да МаАО
рачунамо. Пет стотина дуката с интересом
,О
---------------
IlРRИ И
------- - - - - - - - - - 97
ПОШЉЕДIЫI ПУТ
-
на интсрсо _за двадеоет и једну годину чини
равнијех четири хиљаде дуката - капита.l1 ое
lIO'l'JЬ~ оедам година удвоји. Над ти продам сав
м:t.II, кад оотанеш као прст, пеhеш ИСП.l1а­
'l'ИТИ сав ~г:
Памучина да би ријечи. .
- Још су живи људи, пред КОЈИЈем си
се по наредби кадије и шеријата у цркви
заК.I1ео да си П.l1атио,. а биhе то ђегод и аа­
пиоано. Ти си се криво заК.I1ео.
Памучина тешко уздахне, а видим, гризе се.
- Добро си ти знао КО.l1ИКО си крив, те
си стио да се с нама сродиш; ако се потље
и паt)е чаге, .I1асно ћемо. А.I1И чаге се нађс,
3. ми се прије не сродисмо. Добро ти Aot)e,
Ш'ГО ти Rриота воље.l1а мога Јова, те си је мо­
гао наговорити да огријсПIИ душу, те да ти
иде па руку. Шта је теби ста.l10, што .Јово
љу пс ПО.l1и, што ће они - ако ти упа.l1И -
шивљети као пас и мачка! ТИ hеш сс Оll{Ю­
сти'ги биједе, а љима како Бог да!.
- Доста! - МО.l1И ме он, само што пс
К.I1екне.

- Нијесам свршио. Ти hеш Rристу за

руку, па Песарипима. fЬиховој Rристи и ТИ и
'гвоја Н.риста к3.заћете истину, праву истину;
а ја ћУ ово чаге поцијепати.
ОН .I10МИ прсте, а не ве.l1И ни: . ХОћУ ,
ни: пеhу.
- Знам да је криву тешко признати;
по боље признати о маљој lU'1'сти, но допасти
I'оријех јада. Но. нризнаш 01'111, СВС ће ти се
нродаТlI, таМНllца '1'11 нс ГИllе, а још озго знаhе
ВОСАНЧИЦВ 7

•
98 ВОСЛНЧIЩЕ

ти бруку и девето ко.љено. Признаш ЈЈ.и, удеси­

hемо да нико ријечи не дозна. Ми имамо доста;
мени није скупо, да за Јово ву l'лnnу ПЈЈ.атим
четири хиљаде дуката, за њеГQВУ ГЈЈ.аву, јер
ти и твоја Криста хоћете да му је ЈЈ.УДО про­
играте. Јово се разбољео, а боља му је, ОД
које се тешко устаје; море бити ово му је
ЈЈ.ијек.
Памучина покрије ЈЈ.ице рукама, па само
уздише.

- у тебе још има искра доброте, па не

разоравај среЬе Бесари:ној; она Је добра, па
треба да буде среЬна; бар нек јој ОДЈЈ.акне,
кад сазна да је ЈЈ.аж, што је за Јова ЧУJlа.
А Јову Ье ВаЈЬда помоhи они горе, јер онје
праведан, он је МИЈЈ.остив.
Учини ми се, Памучина ПЈЈ.аче; жао ми га
ПОГЈЈ.едаr и .

- Свршио сам! - и устадох.

- Rазаhу јој све! - прошапуhе Памучина.
- Још данас ... одмах! - и изиђох.

8.
Авије .l.Ьубави
CBpHe~ купи, да обиђем Јова, а потље
одем Бесаринима.
Опет затекнем· Rристу саму.
- Ћевере, несуђени ђевере! - заl)ука
она, чим ме УГЈЈ.еда.

- Реци: суђени! - умирујем је ја. -

А и биhу ти, тек МОЈЈ.И Бога да пребоЈЈ.И Ј ово.
- Јово? - и она скиде руке с очију,
а низ ЈЈ.ице јој се сузе вијају.
 ПРВИ И ПОШЉЕДЊИ Ш'Т 99

Озебао, а и ти му учини криво, те

паде у кревет.

Још и то!
ПренаГ.llИ.llа си.
О мој ђевере! Иако сам га во.ље.llа,
како га још и сада ВО.llЩd: зар сам МОГ.llа
друкчије?
- Треба да си чеКa.IIа.
- Да чекам? Море бит' да и ошутим?
Мој ђевере! А зар бих МОГ.llа бити срећна,
кад бих се као Јовова жена сјеТИ.llа оне ...
оне ... ? Не могу јој ни имена изустити.
- Б Р зо си јој повјеРОВa.IIа - прије­
корно јој ве.llИМ ја.
- К-а-к-о?
И она ми се учини УТОПЈьеницом, што се
маша C.IIамке, па чека да продуљим, јер С.llУТИ
да ће јој бити ПО ВОЉИ, што ћу јој казати.
- Није ти истину peК.lla. .-
Нијесам могао, а да јој бар не наго­
вијестим, јер кроз џам спазих ђе 'иде Дуки­
ћева с Памучином, па се побојах, биhе јој што,
кад изненада чује шта је.
- Ћевере! - К.IIиче она,.а и вјерује и
не вјерује.
- Ето их ... нека сами кажу - И окре­
нем г .IIаву да не смо три ђе ми се ОЧИ за-
свијеТ.IIИ.llе. •
Уђе Памучина, уђе Дукиhева.
Како се промијенише, а не има сахат!
Изазивачкоме ПОГ.llеду од Мa.IIО прије ни трага;
поникоше ником, да им је да у земљу про­
падну.

. t' gђ'
IOn ПОСАIIЧIЩI~

RРИDО ти УЧИIlИСМО - Ilочеhе Ilаму­

чина - и ја 11 ова моја.
- Не пресијецај! Говори, говори! - куми
га Бссарина.
- Муку ТИ мучим - наставља Памучина
- како да ти све кажем. Дугачка је то прича,
а и чудна за те. Тек знај: ј а сам рекао Кристи
да ти оно каже.

- Онда је све лаж! - И, кад он климну

главом, шhаше га она загрли ти , па се тек
трже и окрете Дукиhевој:
- Са шта пристаде, црна друго?
- Вољела сам га - шапуhе Дукиhева
спуштенијех очију.
- Нијеси, нијеси га вољела! - осијече·
се Бесарина. - И ја волим, а.llИ, чини ми оо
баш што га ВО.llИМ, не бих му могла учинити,
што учини ти. Прије бих са својом љубављу
и у гроб легла, но што бих покушала напе­
ра'ги момка, да ме узме, и ако ме неПе.
И сав ђевојачки понос бијаше исписан
на лицу јој. .
- Rориш ме? - и Дукиhева поносно
диже Г.llаву, а, и онако блиједа, дође још бљеђа.
- Да ти кажем. Моја љубав бијаше слијепа,
бијаше себична. Ја сам хотјела Јова .. по што
по то. Чинило ми се, није никоји пут рђав,
да добијем Јова. Оно овај щтт нијеоаџ оама
ИЗМИС.llила, веп гаэд~ :Ми. Но ја сам га при­
хватила, одмах прихватила, а' нијесам ае ни
чаока устезала. Ту није имала ријечи па­
ме1" ту је говорило срце. Тада нијесаl1 МОГ.llа
знати да у томе мој :газда има с п О г а ра-
 ПРВИ И. ПОШЉЕДЊИ ПУТ 101

чуна, а он ми је. умио У.liИТИ у Г.liаву, како

ћу само тако бити Јовова, те C.liудовах. То
ми је сав гријех. Над се ни од 'гога гријеха ни­
јесам IiОП.liaII1И.liа, одмјери КО.liико ВО.liИМ Јова.
Она застаде, а ми. СПУШТИ.liИ Г.liаве, нс
знајуhи шта да кажемо.
- ПОГ.liедај ме - настави она - па
реци: јесам .liИ ђевојка, ~oja се не море во.,.
љети? Ј ово је са мном ашиковао: МИС.liИ.liа
сам, ВО.liИ ме. А, кад се рашчуло, Јово је тебе
вјерио, МИС.liИ.liа сам: богата је, па због пара.
А већ како ми је би.liО, не умијем ти реhи
- обеЗУМИ.liа сам, па то ти је! И учиних, што
ми рече газда. А учиних, што мишљах, ти
hеш, поносна и увријеђена, њега одбити, те
ће морати мене вјенчати. Нијесам онако љута
ни помишља.liа да је ЖaJiосна љубав под мо­
раље, јер тада нијесам ЗНaJiа да је Ј ово и
теби, што и мени; нијесам ни С.liУТИ.liа да си
ти Јову све на свијету. Сад то знам, а сад ми
је и памет ПРОГОВОРИ.liа. Сад знам и са шта
ми је газда ону ђавољу мисао у Г.liаву У.liИО,
знам и тешко ми је. Па и опет ми је .liакше,
што сам газду ма и на ПО.liа пута сме.liа, и ако

МI:I је тек он очи отворио. И .liакШе ми је,

што сам се теби исповјеДИ.liа, јер се освије­
стих, јер ми спаде мрак, који ми скривао црни
гријех, што га у ПО.liа згријеших. И .liакше ми
је што ћу сеttтеби, нравој здравој, КО.liико '1'0-
.liико ОДУЖИТИ. И .liакше ми је, јер ће Јово ...
бити срећан.
3аl'УIIIИIJIС је cy~c.

оо ',,"ср о
 НОСЛIl1ЈИЩil
--- --------------
И сам превучем руком преко очију, а
већ о Бесариној да и не говорим: - грцыа је.
Па и грешни Памучина крије очи.
- Мореш ли ми опростити? - упитаhе
Дукиhева, кад се мыо стишала. - Ти hеш
бити срећна - за љубав тој срећи, опрости
ми, Јово ће бити твој - за љубав Јову опро­
сти ми, Ако већ ничему другом, а она за
љубав томе, што сам и ја вољела Јова,
_ опрости ми,
Загрли је Бесарина, па, кад зајецаше,
подијетих се - теку ми сузе, иако је Богу
воља·
Штета, што то ђевојчс паде у руке Па­
мучини'
Истрже се Дукиhева, па ће на врата, а
эа њом Памучина.
И они пођоше, а нико ријечи - а и
шта ће ријечи, ђе сузе таио речито говоре'
Пружих руку Памучини; није толико, да
се рукујемо, колико да му дотурим оно за IЬ
кобно чаге. .
- А Ј ово? - бијаше Иристи прва, кад
они одоше.

Даће Бог, шi ће добро бити.

Да дођем? - плашљиво ће она.
Поручиhу ти., За сад је још много
болан.
Страх ме је, ђевере' •
Не страхуј ! Не умире се тако лако'
Пребољеhе Јово.
Иако да је ДРУI{чије тјешим, кад 11 мене
бијаше страх?
 ПРВИ И ПОШЉЕДЊИ ПУТ tоз

9.
Између смрти и :щивота

Четрнаест мучнијех дана прођоше; му­

чнијех по Јова, јер није себи долазио; му­
чнијех по мене, јер сваки дан га гледах У
мукама; мучнијех по Кристу, јер сваки дан
је с Јовом умирала. .
,Љекар ме је јуначио: пребо..ъеЬе, јср прије
бијаmе као тријесак. Но ја се опет поБОјавах,
а CJlабо сам од љега одмицао.
Бунцао је и свака му друга: Криста.
Како ми криво бијаше, што ме не мо­
гаше разумјети, а ја бих му већ испричао да
се не има рашта гристи, и, чини ми се, било
би му Аакше.
Ко није гледао ђе му тешко болује оно,
што МУ је драго, тај неnе разумјети мојијех
мука. Сваки .Јовов дах море издухнути ту
душу, коју сам сада више во..ъео но своју,ол
кад сазнадох како љу воли Криста, па сам·
дрхтао.

Да ми је било у власти, легао бих ја -

il онако нс има, ко ће много за мном за­
жалити ...
На пош..ъетку би и она, како ..ъекар рече,
криза. Љекар ухватио Јова за руку, извадио
сахат, па броји - а суморан ли је, Боже, су­
моранl Могли су громови ударати, не би
их чуо.

у пi>о сам очи у ..ъекара; стио сам му

ДУШУ прозреТИ 1 нс могуlш дочекати да већ
проговори.

'-------
 г.ослrIЧIIЩ~
---

Док му се лице стаде веДРIIТИ а усне

развла 1 lИТИ.

- Спасен је! - одахне он.

Окрете МII се магаза, мрак MII се наnу'ю.
l{о.tико сам тако лежао, не знам; тек,
кад се освијестих, чуди МII се .ьскар:
- Шта ти би, болан?
- Ти не знаш колико ми Јово драг, а
да знаш, знао би 11 онај страх, што га стра- .
ховах због Јова. И, кад ти рече: СШtсеJl је,
змрхта МII свака ЖИ.нща, крв ми се узруја,
на ни што виђех, ни што чух. А сад прво
ономе, што нас све чува, па одмах теби:
хnала!
И протријесем му руке.
- Тише - вели он - да нс проБУДlIШ
Јова! Ови му сан ЖИВО'!' повраћа.
На растанку, кажем му нека сврати Бс­
сарюшма.

Знао је он, зашто.

Могао је проhи сахат, кад Јово преВУЦIl
РУIЮМ преко чсла, д.убоко уздахни, па 11ОГJl.!З-
дај око себе. .
Пс могох уставити суза.
- А што ти је, те П.llачеш? - пита он,
чудсhи ми се.
- :Ко ... ја? - ушепр'l'ЈЬИМ. - Мушица ...
на сто ти! Него .Ilсзи, нс дижи се! - задр­
тавам га..

А што? Па ето је дан.

Да је то први! БО.llовао си.
Ја? Право ве.llИШ, биhс, боловао сам.
 ПРИН 11 1l0lllЉЕДIЫI ПУТ Н15
--------------- ---------
Тек, чини ми се,. дуго; јер ево пс м()гу да
устанем.

Ј ово се нс сјеnа.
- Дуго, дуго си боловао. Сви смо отра­
. ховали, и ја, и љекар, и... и... н'РИО'l'а.
- Хајде! И Rриота? - и ОПС'Г' руком .
преIro ЧCJlа. - Зар баш .11 Нрис'1'а? Ма како
'1'0 11 н.РIIС'1'а? А зар !nfje Rриста па ме љута?
lдl'а ми оно рече? .
Не смједох реnи ни бијеле ни црпе, поп
чекам Ш'1'а nе он ДаЈЬе.
- Рекла ми је - настави он, као да менс
11 НО има - неnе ме, нијес.ам за љу, и још
пошто грђе... шта ми само оно рече?
Ја се ушуnох као муха.
- А што да ме непо? Шта сам јој учи­
IIIIО? Ништа, душе ми, ниш'га! И опот да мс
неnе? Нс море бит'! Зар бих ја могао љој
што крипо учинити? Другијема и кој екаIЮ ,
a.II.И љој ... не, нијесам јој ништа крив.
Да зна како су му ријечи моме срцу годило!
- Да нијесам саљао?
- А него шта си? - једва ДО'ICнам ја.
- Саљао, ја како! Сад тек знам што си онако
будаласто бунџао о Rристи.
- Зар само сан?
- А ја шта је? - СИЛОМ се љутим, ток
да га уnуткам.
- Ти речо: отраховали смо. Ш'l'О стс
страховали ?
- Ти опет питаш, да Бог сачува! н'ако
да не отрахујемо, кад ти је живот био о
концу?
 '()6 ВОСЛНЧIЩЕ
------------------- -----------
•

- Ма, вјере ТII, и Криста је страховыа?

не вјерује он још.
- Ево ље, на нека TII кажс' сама - ре­
кох, јер чујем бахат уз басамаке, а <мутим
. ко је ..
- ОНАа nе тако бити. Тек ме је БО1>ЕМО,
бољеАО.
у који ћу мах на врата, км се врата
01'ворише и УАети, јес' УАеТII, Криста, а за
љоме Ристо.
- Опрости, Јово, опрости! - закука
она, а 11 не виАи ђе јој намигујем да шути,
.па ће право Јову, и крај љега КАече. -
- Јес' опрости! - Аосјетим се. - А
шта Аа ти опрости? .нијеси ДО.llаЗИАа, што ја
не Аадох -; шта има ту Аа т е б и опрости?
- Ма није то - разрогачи се Ристо,
веn ...
- А да шта је? - љутим се ја, .тек да
му не Аам наставити. - Баш да је 11 ДОАа­
ЗIIАа, Ч1то би? Јово не бијашс при свијести!
- I{ако ти је, Јово? - пита I\риста, а
роеи му руку.

J.lакшс МИ је. Бијаше ми ружно, БрАО

-
ружно -- шапуhс он, а не ОАваја очију 0,11. ље.
- Љуто сам се УПАаШИАа.
- А тек ја! - пресијецам. - Шта ТII?
ТИ би изгуБИАа МАадожсљу, а ја брата, нај­
Вlllпсга пријатеља, Аруга у радЉИ. Но да бата­
."имо то! Јово јс још много БОАаll. Нека га,
НСК се Сllанш ОА1.ЮРОМ.

lIa8llja1.I ја., ла IIХ кренем, а OHII још не

знају на Rаквпјсм сам мукама.

-
 ПРВИ И ПОШЉЕДЊИ ПУТ 107

- Па да идемо? - пита Ристо, а као

досјеnа се.
- Што? - умијеша се Јово. - Стио
сам Нристу нешто питати.
- Е неп потље неhеш моnи! - као љу­
тим се. =-- Спавај ти, да се окријепиш, па да
као ђувегија пристанеш уз 'ваку ђевојку,
Смијеши се он, а Нриста - махни! Пре-
обраЗИ.llа се, па то ти је!
Једва их растави х - зној ме пробио.
Кад сам их ИСПР!1ТИО на двор, кажем им:
- Не љути те се! Тако је мора.llО бити.
Он се добро не сјећа шта би, а, да се сјеnа,
МОГ.llО би окренути на горе. Прије вас шhаш~
се домишљати, H~ ја га увјеравах да је са­
љао, а сн и вјерује и не вјерује. Добро, те
му за сада не казасте. А веn, кад стане на.
снагу, испричаhемо му.

10.
1\ р а ј

П рође и свадба.
ГОВОРИ.llИ ми о свадби: те нијесам весео,
КО.llико треба, те нешто сам сјетан И озбиљан.
- Ја? - чудим се. - А знате .IIИ ви да
сам све ово - па им покажем и срећне М.IIа­
деIЩе и весе.llе свате - ја учинио? Да није
мене би.llО, не би ни овога весеља би.llО ...
питајте Rристу, питајте Јова! Па ја невесео?
Ја, аЈЈ.И ко nе свима доказати да сам ја
ето тако вољео Rристу, тако вољео брата,
Ш'ГО сам у љиховој среhи свој у Г.IIедао.

I
108 UOCAII'IIIItE

ПаМУЧИllа није сатавио НII ГОДИIIУ, па

умрије.
Пред смрт је и менс звао.
Над исказа да све IIмаље ОС'гавља ШIto.lШ,
нружи мени руку, а гледа мс УПa.JIијем очима,
као моли ме.

Ја сам му давно био· опростио - а и

како да му не опростим, кад сам виђео среlшу
Кристу, срећна Јова?

ДУКlIћева је одмах по ономе разговору

с Бссарином оставила ПаМУЧИIIУ.
Отишла је у Баља-Луку и мужила.
Иако је била лијепа, нађе јој се добра
прилика, 'ГС се кроз двије г~дине удала; веле,
била је срећна.

А Ј ово, а Rриста?
Њихову срећу не умијем вам причати;
'ГО треба виђети --'- двије шhсри и· четири
сина, IIIТО вели пјесма.

Ето тако еам ја ·ВрВИ и ПОШJl.едљи пут

вољсо.
 КАВГАЏИЈА

1•
Ако lIијесам утврдо држао, IIОЖ 110 му
доhи tлаее, ту сам најтаљи - и CT::tpll Пстро
преВуtlе кажипрстом преIЮ грла.

Па и опет умрије на миру!

А био вам је кавгаџија - та већ слу­
шали сте од својијех старијех. Прем::t љсму
ништа они Окановиh, што га и ви памтитс,
кажем вам, ништа!
Само да вам причам како је постао кав­
I'аџијом, па да се крстите лијевом.
И ту је - нећете ми вјеровати - жеll­
ска' глава по сриједи.
Анђа му била кона. Не памтите јс, па
и IIС знате љепоте јој.
Сви ми, онда момци, за љоме излуђесмо.
А она, веселницз, ашикује с нама, а у потајll
nоли - замислите - Турчина!
Омер-бег бијаше на оку, бијаше стасит,
бијашс млад, и поврх свега богат, па, кад се
обу·ю, махни! Не ~Ma ђевојке, ШТО' пс tllI эа
ЊIIМС глсдала, кпд улицом хода.
110 ВООАНЧИЦЕ
------------------
Враг удеси, те он запази Анђу, а, каква
је БИАа, упаАИАа би и бјешљега. Стаде он
пред Анђина вра'га један пут, стаде два пут,
па и три пута. 3аређа вам он потље - нема
броја ..
Кад год је с Анђом на вратима, а ми се
УIIlУТИМО, па промичемо .iJ.И, промичемо.
Бијаше то за турскога вакта.
Дирамо ми потље Анђу због Омер-бога;
а тек ће она:
- Не будмите! Ја Српкиља, а он Тур­
чин; куд ће то једно· с другијем?

2.
Једно вријеме ходамо ми као и прије по­
ред љене куће,.а ње не има на вратима.
Прође тако десетак дана, па тек ево је
опет. Питам је ја:
- Шта то би?
- БОАовма сам - веАИ она.
Не вјерујем ја, јер јој се БОАест не види,
већ распитуј, па чујем шта је.
Дошао јој ИАе, тај ИАија Обреновиh, о
којему вам причам, па ће јој набусито, како
је увијек говорио:
-. Махни се Омер-бега!
Што, БОАан?
Па много с њиме диваниш.
Морам.
Како то: морам?
Ја знам.
Па кажи и мени!
А што да ти кажем?
 RАВГАЏllЈА t11

кажеш, I е морат

диванишеш

си толико

ја силан, псhсш мо
р Ј руј ми!
- А ш'га nеш, ако је мени воља с њиме
дипанисати?
- Ваља да ти је тек још што ОС'ј.'ало ту?
И Иле упре прстом у чело.
Анђа се маља трже
о да ти ја а му нијес
ад ти ТО 1 ш? ИЛИ си
готова поh ?
лиједи и р
е љути се! - меюпе е он. - Знам
ја да ти не би вјером преврнула.
- Па ето ми веn пише не долази Омер-бег
брани се она.
Знам.
И не знаш, ?
аhеш ми.
заnу ТИ, те НСЛIIllI ОНО

као. Он не О ја више п
врата.

Па чуо сам, боловаља ен.

Нијесам боловаља; пуштих тај глас,
тек да ми не долази Омер-бег'.
Е! - и он се сасвијем разведрио.'
Тако ти је.
што велиш, је морала
разговара

се опет мал о.

она ломил родуљити:

112 GОСЛНЧИЦЕ
----~~--------

•
- I\Оншиј[1. сам ти, .а и Србин сам, па
н!).ља ми да ти помогнем. Rазуј, дё!
- Мучно је то казати.
-Што? Ти не имаш брата, не имаш
мушке главе у родбини, што да се 'не ПОЈзје­
риш мени? Ја ето ... како да 'ги. кажем? Ја
бих теби учинио, што и сестри, па, ако ти
је драго, и више.
3астиђела се она, јер га разумјела.
- Тек тако бих. ти још могла реnи, ако
си ми по Богу брат.
А што не и више?
- Више ми не мореш бити - одговара
она, и спушти очи,. али, тек ка.д виде ко­

лико му је' то криво, додадне - не мореш ба.р

за сада.

- Е нека је на твоју! - пристаје он,

а јуначи га оно »за сада«. .
- Говорим ли брату? - пита га 011[1.,
па, кад он климне главом, настави:

Говориnу без зазора. Мој бабо је много

-
дужап Хаџи-Аоју . . :. . . Навадио се Хаџи-Аојо,
па нам долази у кућу. Страх ме ухвати'и кад
се само сјетим, како увијек чудно у ме гледа.
Ја га бјежим, КQЛИКО могу; но бабо ме свагда
зивка, кад дађе Хаџи-Аојо - те: донеси,
псли, једну 'жишку, те: дај Солатко! А ја Ш'l'а
nу, слушам: бабо ми је. Па да ти је тек виђети
Хаџи-АQја, кад нам дође. Увијек је обричен,
намазао бркове, а веn косу и онако брије, те.
му не мореш виђети бијеле. Само оне боре
по матороме лицу пздају га, да је ПРС'ГУРllO
Mllore I'ОДШIC. Једном сам пскла кану, IНt им
 RЛВГЛЏIIЈЛ 113

чујем разговор. Бабе ми преклиље Хаџију да

чека, а он неnе, веn вели: или плати, или дај
Анђу, па да бришемо! Све сам разумје"lа. Ј а
треба да "платим бабов дуг. ПРОК.llИЊаЈЈ.а сам
удес што ме 'ваку створи, те се до падох Ха­
џији. Једнога дана - маЈЈ.о приј"е отишао Ха­
џија - C.Ilучајно наиђе Омер-бег, па стаде.
Видио ме брижну невеселу, па ме питао: што
l\IИ је? Овамо онамо, па му се ја изјадам.
- А што нијеси којему од нас? - пре­
сјече је Илија.
3ар да учините што, па да допаднете
биједе!
Оно јес'! Па поможе ли ти бег?
- Долазио је још и све ме тјешио: он Пе
одвратити Хаџију. И збиља, Хаџија је ријетко
долазио. Кад аЈЈ.' једнога дана рече ми Омер­
бег: СТIЮ сам платити Хаџији дуг твога баба,
али он ни да чује за паре, веn хоп е тебе. Ја
се љутну, а он: убиhу те, вели, ако још УЗIl­
деш Анђи!
- 3на Хаџија зечје срце у Омер-бега,
кукавица је то! - зловољно ће Илија.
- Вараш се - брани га Анђа . .....- Стио
је и потље долазити, аЈЈ.И ја му не дадох.
- т -и! - отеже Илија. - "ДaК.lle си
се поплашила за његову главу, те га од­

вратила?
Њој појури сва крв у лице.
- Па ако сам, шта онда? 3ар да због
мене човјек страда?
- Не велим то; тек да не има ту што
друго?
ВОСА..Ч.ЦК s

•
t 14 ВООЛНЧIЩЕ

- Шта море друго бити? НИЈе друго

ништа, душе ми! Хаџи-.Il0јо је напас'... не
знаш ти љега. Учиниhе, што пријети, ·па ће
)IИ пуhи брука по Сарајеву.
- Тек ти опет кажем, махни се Оиер­
бега! А за Хаџију не бери бригу! С љиме
ћу се већ ја разрачунати.
- Ти?
- Ја. А ко ће? Зар ти нијесам Богом
брат? Бели ти неће Хаџија прага прекора­
чити . .. Не био ја Илија Обреновиh, ако пре­
корачи, док је· мени на рамеНII главе!

3.
П Иле се разрачунао.
Иде Хаџи-.Il0јо у сумрак Анђину бабу, а
ови је сједио на Потоку.
Срета га Илија баш Потоку на ивици.
- Добра ти вечер, Хаџија! - поздравља
га Илија.
- Мехраба! - одговори Хаџи-.Il0јо, па
да прође.
- Да те питам, Хаџија! - уставЈЬа га И.4ија.
Да. ме питаш! - застаје Хаџи-.Il0јо.
Колико ти је дужан Анђин бабо?
Што ће ти то? - чуди му се он.
Тек да знам.
Па двије хиљаде гроша.
Е даћу ти.
Ти? Нудио ми и Ом('р-бег, па не прп-
стадох.

Већ пристаhеш, мени за вољу.

Питај Омер-бега!
 КАВГАЏИЈА 115

Ама ја нијесам Омер-бег, хеј! Друго

је он, ДРУГО ја. Но о томе ћемо _се већ пого­
дит·и. Има још нешто.
- Па други пут, други пут! - под­
смјехне му се Хаџи-Аојо, па ће опет да пође.
- Мени се хита - одговара Илија и стане
му на пут. - Морамо то одмах свршити. Није
ништа много, тек: не иди више Потоком.
- 3,;:tp само то? - УЧИНИ Хаџија, а· у
љему ври, само што не прасне.

- Да, то! 3наш, заходно T~ је овуда

куhи. Сједиш више Потока, а идеш Потоком
на ниже, па се, БОАан, умориш. Оматорио си,
па није за тебе, да толико заобилазиш.
Осјећа Хаџија подсмјешЈЬИВИ пријекор у
Илијиним ријечима, па и чуди се толикој ње­
говој смјелости, и ПОМa.IlО се прибојава баш
од те смјеАОСТИ.
- Да ти не тражиш кавге? - реhи ће
Хаџија, а меће руку на пушку.
- Јок ја! - одговара Илија, а ухватио
кубуру. - Тек ти говорим као пријатељ: не
IIДИ овуда, јер те се плаше!
Но, болан?
- Па ко друго, већ,' да кажем, ђеца.
- Неће бити!
- Намажеш те пусте оБРВЧlIне, па мисле,
шејтан је. .
. - Jlажеш, бре! - прасне Хаџи-Аојо;
преКИПЈЬело му.

- Бре ти је и бабо и мајка!-П.4ане ИАија.

- 3ар мени то, паmче једно? - и Хаџи-
Аојо га хвата.
116 БОСЛНЧИЦЕ

Теби, ја! - и Илија дох:вати њега ..

Понеооше ое.
Знате Хаџи-Аоја, али не знате Илије:
Хаџија виши, а Илија нижи; Хаџија меонат и
задебљао, а Илија жилав и коштуњав.
Нооише ое пола оахата, а ни један ни
ријечи не прогов.ара. Тек ое чује како шкрипе
зубима, а чао један, чао други треоне ногом
о земљу. Намјерио ое јунак на јунака, па
то ти је.
Иокупио ое, бих рекао, цио Поток, па
нагађају: ха овај nе. надвладати, ха онај; а
један не омједе припи, да их раотави.
Да оу њих двојица ·могли повадити но­
жеве, иојекли би ое, па један не би._ главе
изнио. Овако Отегоше ое, па како му Бог да.
Омахује један, омахује други; не да ое
један, не да ое други.
Док Илија,. како бијаше луде главе, не
наже ое - а баш оу били на одронку од По­
тока - па повуче Хаџију. Треонуше обојица.
За ообо~ повукоше оав шљунак, штоое нашао
под њиховијем - тјелеоинама на отрмој обали
поточкој.
Доље вода пљуоне, дохвати их и понЁюе.
Знате ону воденицу на Потоку.
Среnом у тај мах није радила ...
Сјутрадан извадише о тешком муком уко-
ченога Хаџи-Аоја из воденичних витала, ђе
ое био ук.ъијештио, па не могао мапи.
Илија зна, како _ое он оам опаоао.
Хаџија је примио од Илије паре, али НlIје
више пролазио Потоком.
 RЛВГЛЏИЈЛ 117

It.
Не потраја дуго, а Омер-бег опет пред
Анђиним вратима сваки у 'Бога дан. Свашта
се говорило.· Док једном не пуче глас: Анђа
ће се потурчити!
Наши ђедови не чуше од својијех ђедова,
да се ико у Сарајеву потурчио, 3t гле сад,
,да то учини једна ђевојка. Брука!
Ишли наши, па говорили њену бабУi а
он; СЈ10ботиња, слеже раменима:
- Шта јој могу ја, 'вако стар? Гово­
рио сам јој и говорио, не помаже. ПОJlуђела
за бегом, па то вам је.
И да не би Илије, бели би се потурчила.
Дође им Илија, па ће њену бабу, а ту и
Анђа била:
- Једном си ногом у гробу, па да ти
шhер такву .lЬaгy на образ баци?
Стари шути; већ не зна шта да каже,
а 'види се да му је криво на Анђу.
- Уби је! - вели Илија.
Стари диже руке, а дршhу му, па само
што не вели: зар овијем клонулијем рукама?
- Крупну си рекао - почеће Анђа, а
не плаши га се.

- Према свецу - враћа јој Илија.

- Зар баш тако, болан? - попушта она.
- А да како ћу? Не знаш како је свијема
наШllјем, а тек мени! Не чини тога, душе ти !
IЬу ДИРНУ, што је Илија мекши.
- О мој Илија! Да ти знаш како је
мени ође - и она стиште обема рукама груди
- море бити друкчије би говорио!
 118 ВОСАНЧИЦЕ

То, душе ВаЈЬа, не знам; aJlИ знам

како је мени. Не МИЈЈ.И ми се јМо, не МИЈЈ.И
пиће, не умиј ем да МИСЈЈ.им. О боЈЈ.И. ме,
боЈЈ.И: е не знаш како ме боЈЈ.И! Па тек ми
дође да се бијем, а сам не знам, с киме? Ви­
дим, нешто МИ ваља радити, а још не знам,
шта? Падне ми на ум, да ~реба да прео-
. кренем твоју памет, твоје срце, па тек видим,
не море то да буде, хеј! И тек тадар ми
је криво!
- Е и мени је, ЧИНII МII се, тако, па и опет
ми је некако друкчије. ПитаЈЈ.а сам се, шта је
то, што само о њ е м у МИСЈЈ.им? И наВЈЈ.аш хоћу
да што друго МИСЈЈ.им; aJlИ У гЈЈ.ави ми он,

па он! А тек кад ми рече, хоће ме, није­

сам мог ла баш ништа друго МИСЈЈ.ИТИ. Хоће
ме - то бијаше почетак и крај мојијем ми­
слима. И кад казах бабу: хоћу и ја њега,
из онога чудноватога ПОГЈЈ.еда бабо~а прочи­
тыа сам онај дубоки јаз, ШТQ ме од драгога
paCTaВ.IЬa. Ја сам тај јаз виђма, ИЈЈ.ија, и опет
се нијесам ПОПЈЈ.аШИЈЈ.а: прегазићу га.
- Ти? - и Илија је и кара и подсми­
јева јој се.
- Што ме караш, друго је; aJlИ да ми
се не смијеш! Ја сам јунак и показаћу да
сам! Зар, кад ми је он тако драг, да ми је
дражи од свега на свијету, упамти, од свега,
зар да се поплашим од тога јаза, што се зове
вјера? Ти си човјек, па ти ДОЈЈ.икује да бу­
деш јунак, ми немој мислити да и женска
глава не умије бити јунак. Ти би море бити
друкчије ЧИНИО на овакој раскрсници, на каквој
 КАВГАЏИЈА 119

сам ја, ђе ме памет вуче на једну, а срце

на другу страну; ја сам у ТОJlИКО можда мањи
јунак од тебе, што се ПОВОДИМ за срцем, а.l1И
не могу друкчије. - Ено ти МИ.l10ша ОБИ.l1иhа!
Рашта је распорио Мурата? Стио је да се
знаде како је вијеран својему цару; учинио
је што му ГОВОРИ.l10 срце, а није учинио што
му је заповиједала памет. Човјек" па се по­
вео за срцеl\l!
- Јеси мудра, али збориш .I1удо. То и
јесте јунаштво, што се човјек на раскрници
ПРИВО.l1И ономе, што му памет сјетује. Човјеку
ПОјединцу годи што му срце хоће; кад му у
такој згоди памет каже да то не годи дру­
гијема људма, да је за друге то несрећа, онда
срце мора hутати. Јунак је онај, који саВ.I1ада
срце, па пође за памеhу.
- Е већ МИ.се не раэумјесмо; ти у К.I1ИН,
ја у П.l10ЧУ! А тешко је и Др'укчијима од нас
право пресудити: шта више -руководи људе у

њихову раду, памет И.l1И срце? Ја ве.l1ИМ срце, .

ти ве.l1ИШ памет. Море бити имаш ти право,
море бити имам ја. Тек ти кажем, и кад бих
БИ.l1а још једном ТО.l1ике памети,' КО.l1ике сам,
ја не бих друкчије ЧИ НИ.l1а, до како ми срце
ве.l1И, јер вјерујем, тврдо вјерујем, да поштено
срце у добре памети не море хо~ети З.l10.
- Па ти онда -вјерујеш да није никакво
3.11.Р, што си готова да се потурчиш, тек да

уго,,{иш срцу?
- Тако је. А и зашто да је то З.l10? ОД
куд је та вјера, што .ъуде дије.l1И? ИЗМИС.l1И.l1И
је људи. Ако су ти људи добри, добра је JI

_ . ......IL.-.
120 БОСАНЧИЦЕ

вјера. Зар да ја, друге вјере будуnи, смијем

и помислити да је мој ближњи нева.ъао зато,
што је он друге вјере? Та све вјере вјерују
у Бога, а Бог је добар, па шта ће више?
- Ти баш као из књиге! Видим, на му­
кама си, па се Довијаш. Само ти све то до­
вијање не уБJlажи гријеха, што га хоhеш да
учиниш и својој души и својему народу. -
- Гријех?
- Те так.ав гријех! А има ли грђега, него·
вјером преврнути? Толики су наши јунаци ио­
пуштили душу на мукама, а не хтједоше вје­
ром преврнути: јер ко вјером преврне, пљује
у образ својијем ђедовима, који су исту
вјеру и по цијену своје крви вијековима па- .
зили; и сувише тај издаје свој РОД, јер, при­
мајуhи туђу вјеру, неће више да је Србин.
Од старина се зна да су нама Турци највеhи
душмани; ПОТУР}'lце их превазиђоше: чинили
су, што ни Турци нијесу. Ти неhеш, ти не
смијеш у турску вјеру!
- Рекох ти како мислим: потурчиhу се.
- Зар и онда, кад знаш да' hеш бити
мајка, да ће твоја ђеца бити мучитељи ономе
народу, из којега си сама поникла? Та ти си
ЛО сада чула ла смо ми у Босни сви једне
крви, ла смо се и сами звали једним именом,
да смо били јелаli нарол; па онда лођоше те
вјере и нас растројише, те ми, негда браћа,
данас један другоме о глави р:tдимо. Ти си
слушала каквијех јала Турцп нама у свакој
прилици зGtдаваху ....:.... fle велим само они прави,
већ н потурице - слушала си колико је на-
 КАВГЛЏIlЈА 121

шијех ијех з јех г ПрОШ.ll. Г

којег о Јеснога урчина, и ти и се поред.
CBel'a тога МОГ.ll.а потурчити?
Што су ђекоји Турци ЧИНИ.ll.И, то се
не мо ријех вати а: у ј
шениц а кук

Ти не знаш ко.ll.ико те Ја ВО.ll.ИМ, а

баш што те тако много ВО.ll.ИМ r на страшни­
јем сам му"кама, што ће море бити' баш твој
пород ено м ати м зла С
јер ће , ВР.ll. О забо и да
стао од тебе, од Српкиње,
- Није за мене ђевојку, да ти на разго­
вор пристанем; МИ, кад ме ИЗа3ивљеш, кажем

ти: ак добр иhе м ород ~

а доб ~ине
ПРИ.ll.ике се мијењају и у њима људи.
Кад будеш хотје.ll.а да своје на добро упутиш,
наиhи ће ПРИ.ll.ике, што ће све твоје окренути
на оно баш т ад не је.ll.а,
'еhеш мрије 'Мени и ми
би МОГ.ll.е кости ни у гробу бити мирне, кад.
не бих учинио све, само да не буде ни ИЗГ.ll.еда
на то, да неко од твојега срца отпадне који
би мо твоје роду :3.11.а ч
Питам та је И сам е ОДГ
ти си ђеВОЈка, какву Ја могу воље ти ; ти си
таква ј е Д н а у Сарајеву, Па што да ти учи­
ниш, што не би - Г.ll.аву дајем - УЧИНИАа
ниједн га? Е и је , Кад
била а, ко срцу драг
махнуо бих. ААИ да т и рађаш џеАате мојему
роду? Не дам, Анђо, не дам!

"
122 БОСЛНЧИЦЕ

Не даш? 'Нао да си Бог, па само треба

да кажеш: не дам! Боље шути! А веn ја ћу
бити Омер-беговица.
- Неhеш, Анђо! Не преокрену те стари
бабо, ни родбина, ни познаници, не преокре­
нух те ни ја, па и опет неhеш бити беговица.
Упамти!
И ИЈЈ.ија изиде.

5.
Већ сјутра ~ађоше на Бембаши Омер-бега
мртва: нож му је с ЈЈ.еђа прореэао срце.
УзбуниЈЈ.О се Сарајево. .
Да је погинуо који од нашијех, маЈЈ.О ко
би на то гЈЈ.аве 'освртао; аЈЈ.И Омер-бег бијаше
од добре куће и виђен човјек. .
3НаЈЈ.И смо ми Срби ко то учини, аЈЈ.И нико
не одаје кривца. А и како ће?
Ш то се само СЈЈ.УТИ, а у тврдо не зна, то
пред законом ништа не вриједи; закон тражи
очевидца - па онда боље шуhети.
ДосјеhаЈЈ.И се и Турци, те спетљаше ИЈЈ.ију;
ми која вајАа, кад не има доказа.
ИспитиваЈЈ.И и Анђу И њена баба. Сви
бијасмо на мукама; ако нико, њих двоје ће
казати. Питао их кадија: .
- Шта МИСЈЈ.ите, ко је?
Стари СЈЈ.еже раменима, а Анђа, БЈЈ.иједа
као дувар, одговора:

- Над бих ЗНаЈЈ.а, не бих га, беЈЈ.И, тајИЈЈ.а!

- Да није ИЈЈ.ија.? 3на се, ИЈЈ.ија те ВОЈ1И,
а и Омер-бег те стио, па да није међу њима
БИЈ10 кавге, а у кавзи све бива?
 КАВГАЏIIЈА 123
.
-Да ти је отворити моје срце као књигу,
из њега би прочитао: не знам!
Потље нам сама ПРИЧаАа:
- Море бити нијесам добро учинила, што
не рекох да сумњам, и да сумњам на Илију;
јер све ми се чини, Омер-бег не би погинуо,
да нијесам у ономе разговору с Илијом ОД­
лучно приста.llа уз Омер-бега~ Па и опет Или­
јинu име не пређе преко мојијех усана. А и
што да пређе? Петља.llИ би га. мучили, а не
би се ништа докаЗаАО, јер мучно би сам Илија
проговорио. И да проговори, зар би ми ожи­
вио мог Омера? А тек ако га није ни убио!
Зар да носим И. другога на души, кал ми је
на сву прилику на души први? Нека је и крив
Илија, не могу га оптуживати.
Шест мјесеца прође и Илију пуштише из
тамнице.

Ни дај Боже. они пријашњи Илија!

Проговори с њиме двије, па му реци
трећу ружну, трза нож, а не гледа куд удара.·
RЈЮНИМО га се сви, јер знамо удариhемо
на белај: .IIуду не можеш УГОДИТII, ни кад баш
хоhеш. Већ који мора, тај с њиме пристаје.
Опазио он то, па нас и не тражи, веn
зађе по мјестима, ђе се купе најљуће кавга­
џије и: МаАО мало, па' заметне кавгу.
И крв се пролије, а власт или не зна, или
се чини не виђе.llа, јер се Илија побије с такви­
јема, с којима ни власт не море на крај да изиђе.
Шта пута оде он у механе, у које свра­
ћају најпрепреденији рсузи, а ту ријетко
У.'lаэе и најсрчаније ааптије, па 'ГИ засједн.е
{24 БОСАП'lИЦЕ .

међу ',оне окореле грешнике, што ће за грош'

убити човјека -:- и они њега часте, КО.llико му
је воља; знају га лудоглава, па га се чувају:
Љути Турци на. њега, не умијем~ам ка­
зати, колико. Зар он, ђаур, убио Турчина, па
му не има суда?
Rидисавa.IlИ појединци на Илију и сваки
је зло прошао: или је погинуо или је до ви­
јека памтио· Илијин нож.
Одговарао је и оуду због кавжења, али
је увијек свједоцима доказао:
- Хотјели ме убити; само сам ое бранио.
И ником ништа.
Једну вечер стала два Турчина пред Ми­
hину кавану, па чекају Илију; у свакога мала
пушка, у с:шакога нож: ако никад, оад Mo~a

отрадати.

А не би ништа.
Доказали Илији шта је на пољу, а ~H,
мајчин оин, отвори врата, па напери пушку:
- Један је од вао двојице мој, а потље,
што ком буде!
Оба Турчина позеЈ1ењеше од једа, a.Ilи 11
отидоше, јер ни један не шhеде бити он ај
Илиј ин.
Виде Турци, убојице, да Илији не могу
дооадити, па, одавно кивни на све нас, а по­

највише на Илију, омиме друго. Смимили, да о

првоме Ваокрсу скоче на оружје и све Србе
иоијеку.
Нашло се међу њима и добријех, 'ге НЮI
то проказаше.

l\Iи ни живи ни мртви.

 БАВГАЏIIЈЛ
'~5

. И веЛИКII Бог, KOjll ЧУВII 11 МаАена AlpaBa,

поможе нам.
На ВeJlИКII Четвртак запалu се купа више
Потока; пламен дохвати другу, треnу - ДУХ-
НУО је жесток сјеверац. .
Мало, па се сва махала запалила, а ту су
саме турске куће.
Све скочило да .гаси, а. највише мн Србll.
Предводио нас Илија, исти Илија, због
којега би Турчин Сарајлија другоме и џенет
ПОК.llонио, само да Илију види мртва.
И баш ми спасемо многе купе.
То не бијаше лак посао, кад се зна како
су наше купе саграђене.
Не бијаше нам ни то доста. Зађе Илија
по чаршији, те од самијех Срба искупи шез­
десет хиљада гроша онијема, што погорјеше.
Раздвојише се Турци: толико им добра
учинисмо, па зар да нас ко.ьу?
Већина одлучи, да не буде покоља, и ми
дахнусмо душом ...
. Баш о том Васкрсу дође султанов ферман: .
да моремо привеэати звоно код маре цркве.

Не знам вам казати како нам је било,

кад тај ферман дође - то се не да ријечима
исказати, то треба виђети и осјетити.
Имасмо цркву, али не имасмо звона, да
нас својим јаСНlfјим и МУК.llијим звуцима З0ВУ
на молитву, и ако нам то тако закон про­
писује - не АаАоше нам то власти.
ВиАО вам је без звона, као што би Тур­
чину било, км га ве би мујезин с џамије нn.
ыоитвуy позивао.
 126 БОСАНЧЈЩЕ

Сад нам се и то даје.

у својој радости једва дочекасмо зору,
јер лијепо, ново звоно давно нам пра'гише
брnћа Руси, па је само чеКaJIО у рускоме кон­
сулату, да га по султанову допуштеЊI цркви
однесемо.

Прије пола ноћа' дошао цркви Илија, па

ухватио уже; чека три саха та, па да зазвони.

И изби и У цркви запјеваше »Воскресе­

није твоје«. И Илија повуче.
Е дукат бих му дао, који би умио ви­
јерно испричати, како смо сви ми у тај мах
изгледали, а, чини ми се, бијаше нас више
око звона, но. у цркви.

Кад се разлеже онај јасни јек, не знам

како бијаше другијема, aJIИ мени се учини
да само овако море бити право Васкресење -
благо онијема, који увијек· CJlушају то чудо­
творно звоно!
Има нешто у ономе звуку, што невјер-
. ници не разумију, што само хришhанскоме
срцу говори, што само хришhанско срце схвата,
и то нешто разБУК~aJIО је некакав особит огањ
у нашијем срцима.
Кад прихватисмо с. онијема из цркве »Во­
скресеније твоје((, е није друкчије, већ небо
се пролама; Не бијаше грла, што је могло не
запјевати· из дубине душе и срца. И сви се
ми стадосмо 'гискати и примицати звону, па

пружи смо руке, да дохватимо уже, чим Илија

посустане.

А И.шја, намћор, једном држи уже и вуче,

а другом исукао .нож-, па сијева очима:
 KARr ... ..lIl.1 ~
..
. -'
;-

- Прffjева. ау I'f apoc~ који .lapH~ "-:Ео::.

11 и:акве l~ Г.Ia.Вe (јио. то би и УЧИ.Е:~l'J~ .Н
}(П не Yt;"rJ кaJ'~ , , -
А T~В: кaIOj ie- ј. Љ/iD[е Н3(ЈФ:..ta,..-т.:iИ ·';Eo.1':
3 ..101".1aCИК Хасаа z} кuњИ"Шога кa...uиy?~:
ЧУО x.a...~.L}.. ILП(2 '! zaв21i1 H~ Юl:1 ;'.~2Ea...
па п,јС'"'...аiј .,. 1-~а~ri.~t=;З(ј. Е'= ~a ~ ~~ 2.10 ;!.:z,:
&aJ(:-=~iif(._ ~! ifa..X~~;il: .~~~ .Ја ~e- .-:,1:-;:=:;1-
1};Jl.'\Ol ·~Ъ:; X'1;.t~art ~.A :;":ЊЈ .!'Ј Р......::;:-:..:",:,_
па !:е =r~: 1".. ,Ч:';1..t=;-~С ~.! :\i =:,';:': :t?~=--=­
~a.. z :е:: :ы. ~:'-:.. :_
=:~~ :I:i&~~ .i.:f.:~ а:,.... -~~...Y~_ ::'s :'::~: :,:.-
у .:=.t:.~ ~-:'~~: I ~.~~-=:L!:- ::. .~'::.r!:'-:-.';';
...a..::..:."L r..~.~:- ~

~-::'s""!Q]: ;~·..З:.. '~ -.r:- ~.-:: ]":'~a·/_= A.~ __ .L.::' ~!-

'::y;~ ~;.,. Ј.$ ....-:-_...... Ъ": ..t:"ti :·~.x :r _/-....~.~-. ·..·".'._ ..":1 : -.:.-:;. .
3:. "'-iZ6. ~-1;~r:: ~~ ..... I~".. ·~ ~Ао. ~..c:A.~.- <и . .!_ј.IF... (
... -
-_...-

'...«:,: .• Ј . : ...... tI ...'~a: .:" _j".'i:;.

.t:;,-="..J~~

::"i..!r'; \ ;-:.1:" .';:' :.с ..1.·-

xr-G "":С h-: ~} ј":!А= . ;1"::.'-:
:--.Ј:'- ~~ . _.I:'CA.": .l/.,jI.... 1':< ..~.J:..:.~. hi" ·0· ,•.. <
-~
J_ ..:I:;, "'):j~" .j"Jt::a~!··.i:':

.. ~-: . .'t ......

... ~

. Ј l' •.•. ,,~:r._ ..:.. ~ .- ~

.. ;" .Ј
 .. 28 ВОСАНЧIЩЕ
--------
За TpeHYTa~ шhаше срдит Хасан не по­
оСЈЈ.ушати, аЈЈ.И му око паде на запет ороз у

ИЈЈ.ијиној руци, па помуша.

И двадест, ВеЈЈ.ИМ вам, двадесет пута сјахао
је и узјахао СИЈЈ.еџија Хасан ~ зној га подузео.
СМИЈЈ.ује се најзад ИЈЈ.ија.
- Свд пођи! - веЈЈ.И му.
- Е дина ти, кажи МИ се, који си? -
IЮЈЈ.И га Хасан. - Ј а већ имадох посла са
-свакојакијема, а ни један не прође са мном
тако, као ја с тобом.
- Пођи, јер кидам! - пријети му ИЈЈ.ија
'И, кад Хасан поhера коња Сарајеву, довикне
му: - Над се нађеш с твојијема, причај им
'како си се срео с ИЈЈ.ијом Обреновиhем.
Хасан заустави коња, па скочи.
- Уби ме, но најпре ме чуј! - каже
·он ИЈЈ.ији, јер ИЈЈ.ија подигао пушку, кад ви­
ђео ђе га Турчин не муша. - Ја сам Хасан
.И3 коњичкога каДИЈЈ.ука и баш тебе тражим.
Биhе, СЈЈ.ушао си ме кавгаџију. ДодијаЈЈ.О МИ
омушати о теби. Пођох у Сарајево, да те по­
.тражим, нек се види ко је веhи кавгаџија, ко
-ЈЈ.И бољи мејданџија. Турске ми вјере, ти си
-бољи. Нијесам као ти, аЈЈ.И, чини МИ се није
нико прије мене уз тебе боље пристао. Да се
.побратимо! .
Зачуди се ИЈЈ.ија, па с коња скаче, а пушке
·не оставља.

- С Турцима не ВОЈЈ.им друговати - BeJJ.11

-он - НО ВОЈЈ.им друговати с јунацима.
Остави пушку ! Хасан не гађа иза
-бусије. •
 КАВГАЏИЈА 129

И И.шја ба~и ,пушку.

- Опрости! - и пружи му руку.
По.ъубише. се.
Отвори . Xa~aH биЩtге, па извади бирану
пршуту и ПЈьоску ракије.
Над се прихватише, кренуше. пут Сара­
јева, а веn пот.ъе не бијаше бо.ъијех при­
јатеља у свој Босни.

* * *
На пет мјесеца по Омер-беговој смрти
умрије и Анђа - .Ilијепо пресвиште за бегом,
па то ти је!
Три дана не виђесмо И.Ilије - није кро­
чио из купе.
Над га сретосмо четвртога дана, други
човјек: пожуnео, УПa.llе му очи, превио се.
. А веn ћерао је као и прије и уз то се
пропио.

Није би.llО дана у неђе.ъи, да није пред

вечер изишао Анђи на гроб.
ЈеАНО јутро нађоше га у гроб.ъу мртва.
БИ.llа студена ноћ јесења - укочио се.
Сиромах! Био је ЈЈуде ГЈЈаве, a.IlИ добра срца.
Бог да га 'прости! .

,!Ь.
~

I
ВОСАRЧRU 9
 ДА ЗАБОРАВИ

1.
Мислио сам и мислио: хоћу ли, нећу ли.
Није да речете, прибојавам се, одаћете ме:
да сам ја тај, што се распричао .. јок! Тек
опако: не прича ми се.

Но, кад- ме салеhесте: » Турчина! Тур­

чина !« да вам и једнога Турчина испричам.
Оно, ако хоћемо по ДУШИ, ови ође Оџа­
ковиhи и нијесу Турци, Be"l наишла сила и
невоља, па тек преврнуше вјером и сад мисло,
Турци су: јадно им мишљење!
Има их, валах, и поштенијех, па при­
знају бар своје поријекло.
Ето вам MexmeA-бега Џенетиhа! Rоји га
од вас није чуо, кад му ракија одријеши је­
зик, ђе подвикне:
- Турчин? Ја 'турчин? Турчин је, брате
Драговиhу, они Анадолија из Азије, а ја сам ти,
што си и ти. Џенет је рај, а Џенетиh Рајковиh!
Ене, зађох!' Стио сам једно, а одох у
буди Бог с нама!
Е.IIО, како да ви кажем, био богат Турчин,
призивао сеХусо Сврзиh, оБИЧllијеХусејин-Бег.
 ДА 8АВОРАВИ 131

Оно му БИ.llа кућа, ђе је оад бе.llедија; у

окупацији тумарнуо у бије.llИ овијет, ве.llе, оти­
шао у Стамбо.ll.
О њему ћу' вам приqати; ,оно није баш
само о њему, тек и о њему.
Не знате, шта му бијаше љепше: И.llИ што
је добар домаhин - пуна ~y кућа овега; И.llИ
што је добар отац -- о томе ћу вам и при­
чати; И.llИ што бијаше добар човјек - знаhе
то ваши очеви и ђедови.
Имао је једнога оина; шhери му није­
оам бројио.
Хаоан Н,ебијаше баш .IIијеп, како то
ђевојке узимљу, али за његове године и од­
више широкијех П.llеhа и много стаСит. Над
би ДОШАО до прса у проа, мучно би му ОДО­
љео и 1'.IIасовитији јунак - онага, па то ви је!
И би, чему ое човјек не би могао надати.
И поб.llијеђеше ОНИ од једрине да пукну
образи, испаде Хаоан о меса, те отаде као ови
прст, и пови ое она до јуче је.llа: проото да
ее .IIијевом прекротиш!
Да нијеоам то видио, не бих вам ја знао
да омо, ови ми људи једно ве.llИКО НИПI1'а.
А ево, како је то би.llО.

2.
Знате ...ьутога, Нико.llУ.
ОД.llази.llИ к њему ми М.IIађи људи, а би.llО
нао је жењенијех и нежељенијех, праВОО.llавни­
јех и Мухамедоваца.
у НИКО.llе ракија, љута и мека, не има
је више у Сарајеву.
132 БОСАНЧИЦЕ

Сједи тако и пиј, па тек мезетиши па­

прикама и краставцима, а, већ да ви и не
кажем, БИАО је 11 причања.
Једну вечер, биhе по Божиhу, ИСКУПИАИ
се ми као и прије, ка;;Ј, се отворише врата
и ПОМОАИ се Хасан. -
- Мехраба! - довикује нам он, а још
држи за XaA§Y~ као не смије међу нас.
3ИНУАИ ми, па да би риЈечи.
- Море, у'љегни! ~e ХАади ми механе!
чисто се љути механџија.
А Хасан право те к мени.
-. Мак~и! - ВеАИ, и, кад се одмакох,
укрштенијех ногу спушти се на миндеРАУК.
- ./Ьуту! - викне Хасан НИКОАИ.
Чим ~y је донесе, а он у кап.
3ГАеднусмо се. .
Још!. - веАИ он и пружа НИКОАИ
празно· стаКАО, а хваТаАО је черег оке.
- ПОJlако, Хасо! Сустаhеш! - опомиње.
га НИКОАа, аАИ точи.
- Ма ти попи, а не скваси брка! -
МаАО му .се подсмјехујем ја, ђе онако МАад
искапи на душак.

- Пије ми се - одговара он, и прстима

чупка оно кратке науснице.

- Не извуче ноктима, што не имаш

прихвата моју ријеч Јоцо, Рајковиhа син, па
тек ПОГАади своје ријетке' бркове.
- Но не има?
И Хасан скочи, па дохвати чеmа.ъ - Ни­
КОАа у механи и дањује и ноћује, све, што
има, ту му је.
 ДА ЗАБОРАВИ 133

Док ми у ЧУАУ пог.I1едаомо, а он забио

чешаЈЬ у уоне, па оједа опе~.
- Мени бар чешаЈЬ отоји у брковима ~
ве.l1И он Рајковиhу - а море .I1И теби?
Док ~aгpMљe механа од омијеха, а њему
изБИ.l1а крв иопод чешљевије~ зубаца.
И он опет МИР!lО прихвата ракију од Ни­
КО.l1е, као да ништа није БИ.l10.
- Е приотао ои У дружбу, мушко ои - ве­
АИМ му ја и извадим чешаЈЬ, да му не грди .I1ица.
- Што је теБЈ~, Хаоане? - упитаhе л."ија,
они што израђује папyilе, кащшјех БУ.l1е у Стам­
болу нијеоу поније.l1е. - Дошао ои, камо нијеои
ДОАазио; пијеш, како ое 'не пије: што ти је?
- Како: што ми је? - одговара Хаоан.
- Дома ми пуото, а у Николе, веАе, добра
ракија, па то ти је.
- Ракија? - узеhе ГаТаАица. - Дијете
ои; што ће теби ракија? Бабо Ье ти купити боље.
- Није то - брани ое он. - Не пије
ми ое, што је ракија, већ ШТО је ОАађа у
друштву. Дај, Никола! И дај овима! - за­
повиједа он, као да је најотарији.
Даде Никола.
Сви бијаомо Домаhини, па нам криво да
нао чаоти тако реhи дијете. А он· нам не дадне
да ое приберемо, већ ВеАИ:
- Прије двадеоет и једну годину родио
оам ое у данашљи дан; ко ми ЗАа жеАИ, нека

не пије.
. Ко ће да га љути? Сви примиомо чаот.
Он опет иокапи.
- Дај дер ! - виче ОН.' А Никола:
134 ВОСЛВЧИЦR"

- Шта?
- Ракије, рајо; ракије! - и већ ммо
у криво г .Ilеда.

Јок! - ве.llИ НИКО.llа. .

Точи! - раздра се Хасан и скочи.
Не им~, Хасане! - одговара НИКО.llа,
тек да не срди госта.

- Мора бити!
- Не мора! -
Вe.IlИ НИКО.llа мирно и
поуздано, те још више I1аЈЬУТИ Хасана. - Ово
је ~oja механа, у мсхани точим ја, а 'l'очим,
коме хоћу. .
- А ти точи! - и Хасан проспе жуте
меџидије, Бог би знао, КО.llИКО их бијаше.
- Не имаш, Хасо, " тијех пара, што ће
мене нагонити, да ти дам пиhа, КО.llИКО ти не
ПОДНОСИ' - увријеђено ће НИКО.llа.
- Мораш дати! - .;ьУТНУ се Хасан.
- Морам? Ја дајем .lЬудима, КО.llИКО им
треба; ђеци, КО.llИКО "м је доста; пијаницама
не дајем ни капи.
Док сијевну нож у Сврзиhа руци, ми пре­
мријесмо.
НИЈЮ.Ilа се тек осмијехне, па као у Шa.llИ
ухвати га за руку и из врти му нож. Још се
ми запрепащћени не макосмо, а Хасан се ко­
трља низ механске' басамаке на У.llицу.
НИКО.llа бија.ше сјенит, џин.

3.
ПРОШ.llО томе доста времена.
Ми се и опет стјецa.llИ у НИКО.llе, а и за­
борави.llИ Хасана.
 {35
.' ДА ЗАБОРАВИ

JeAHQra дана по иhиндији ево ти Су.ъа

_- СJlУЖИО .У Сврзиhа - и мени и Јефтану,
и Ристу и Јоцу и другијема из нашега КОЈЈа,
а бијаше нас повише, што смо Хасану БИJlИ
стањем равни, но годинама МаЈЈО одмакосмо ;
тек друговасмо.

- 30В,е те - веJlИ Су.ъо мени, а тако

рече и оста.llИјема - зове те Хусејин-бег, да
му вечерас доt)е,Ш на, сије.l10.
Хусо? Па још на сије.l10?
Оно ИШJlИ смо ми Срби Турцима на си­
јеJlО, aJIИ својијем вршњацима, а шта би сад
старцу Хусејину, те нас зове?
У МJlађега поговора не има, 'ге ти ја по
веt{ери ка Хусу.
Пуна их магаза; ту сви наши, ту Хусејин­
бег, ту Хасан.
СJlУЖИ нас Су.ъо ракијом - шта је она
НИКОJlина? Ништа! С.I1ужи нас кавом и дува­
ном, веn ко је чему; пипе мезетисмо пршутом.
у неке и заПјевасмо. '
Не чудим се ја својему друштву - МJlа­
дос'!', па то је! Но чудо ми Хусејин-бегу. Ли­
јепо се старац подијетио. И први искап.ъује
и први почиње разговор, а прича, махни! Па
тек кад и сам запјева, окрете ми се магаза.
Био сам најстарији међу друговима, те
и МаЈЈО ХJlаднији. МИСJlИМ и МИС.l1им, шта све
то бива? Не могох се ДОМИC.llити.
У З.l10 доба - бијаше БJlиже зори но по­
ноhи - пођемо. Испраhају нас.
Уза ме се прибио Хусејин-бег, па санtшм
шапуhе. '
1:Ј6 ВОСЛRЧИЦЕ

Да се нијесу други поднапи.llИ, ·.IIијепо би

по свем његову шапутању мог.llИ· све чути.

Чудиш се, Стјепо -

- шапуће он -
а имаш и рашта. Овога џумбуса још не би­
јаше у мојој кући, и, дај Боже, неће то бити
ПОШ.IЬедњи пут. Ако c~ добар кардаш мојему
Хасану, ако знаш шта је отац, да ми ДО.llазиш·
са свима друговима сваки дан.

Хоћу, беже, како да нећу! Тек 'ти то

-
ништа не разумијем. .
-
и није .IIасно разумјети. Над оно и ми
бијасмо ви, те нас није вјера дије.llИ.llа - о
томе се у нас и данас много прича - тада то не

би би.llО никојечудо. Турчин и раја ... 'прости!

Омаче се. XTje~ox рећи Турчин и Србин, по:"
.IIумјесец и крст ... јес', јес', чудно је.
- Па и није, беже. Друговасмо ми вр­
IJпьаци поред све ·вјере. Тек теби ми је чудо.
- Немој ми се чудити. Драги сте ви мени,
много драги, дражи од многијех нашијех. Тек
оне АнаДО.llије, што нам СУ.llтан ~ и старац·
се руком дотаче турбана - ШИ.IЬао, нијесу
ВО.IЬе.llе што се ми с вама пазимо. Да се њима
не замјеримо, замијераомо се вама. Не бијаше
то добро, a.IIИ мораде бити. Сад не мора.
- ЈЈ.ијепо је то би.llО, беже. Да сте ви, од
скора рећи Турци, ост8.11.И Бошњаци, какви су
вам би.llИ ђедови, што се ни ОУ.llтана нијесу
бој 8.11. И , не би тако ни прије данашњега вакта
мора.llО бити.
- И треба, B8.11.aX, да нас. караш; зас.llУ­
ЖИ.llИ смо.
 ДА ЗАБОРАВИ 137

- Још више треба тебе да карам, јер

имаш још нешто, а нећещ да ми кажеш.
- Имам' Стјепо,- имам. Но М.Ilад си, мучио
hеш разумјети. Ја сам отац, Стјепо. ·Имао си
и ти оца. Знаш КО.llико те вољео: био си му
јединац. И мени је Хасо јединац, дражи ми од
свега б.llага, а знаш, имам б.llага одвише. И све
бих дао, кад би се ПИТa.IlО: Хасо И.llИ б.llаго .
.- Почињем разумијевати. 3бог Хасана
ПРИЗИВ.IЬеш нас.

- Не реци због Хасана само! Чиниш ми

КРИВQ. Крв. је крв: Једна је земља нас отхра­
ИИ.llа, у нао је један језик, ми смо браћа. Вјери
пошта, што је замужује, а.llИ она не запо­
виједа да се браћа мрзе. Треба да си рекао:
и због Хасана вас призивах.
- Лијепо, и због Хасана.
- Хоће Хасо да ми пропане. Ето је почео
пит~ р~кију. Нека је и пије! Само ми је криво,
што је -пије у механи. Зар ја, Хусејин Сврзип,
не умијем и не могу и бољу и љепшу купити,
но што је купује Љути НИКО.llа? Није ми криво
на Ba~, добро оте му .друштво; тек ми криво,
што да пије у мехаНИ ј што да не лије код.
овоје куће? Па, најзад, нека и пије у механи,
а.llИ се опије, Стјепо, .Ilудо се опије, па потље
БО.llан БО.llује! Што да силом тражи болести?
Док се о дебе.llа П.llатна на Сврзића двору
одби пјеома из даље:
Требевиhу, висока планино! ...
- Одоше? - пита Хусејин-бег.
- Поднапи.llИ се, те се и не a.Ila.llише!
браним их ја.
 138 ВОСЛВЧИЦВ

- Хасане! О Хаоане ! - довикује Хуоејин.

- Ево ме, бабо! - чује ое глао из мрака.
-Побојах ое, З~ њима ће! - вели ми
Хуоејин-1Эег, а помоли се Хасан.
- Ех, лијепо бијаше! - и Хаоан цјелова
баба у руку, а ВИ,ll,ИМ МУ по овему, оав је'
орећан.
- Тако ће бити и ojY'l'pa и ,II,ОК је 'геби
воља вели му Хуоејин.
- - У твога баба ,II,оота
блага, ,II,а УГО,ll,И теби.
Па ће тек мени:
.- Не чекај више Суља, Стјепо, већ право
к нама!
И поже..ъеомо лаку ноћ, па ое раотa,II,ООМО.

4.
Скупљаомо ое у Сврзиhа већ пет шеот
пута и сваки пут се лијепо прове,ll,ОСМО.
Стари Ху.оејин више и није ,II,олазио, ,II,а нам,
вс.!!и, не квари Bece~ьa. ,
Биhе ое,ll,МИ пут, кад уоре,ll, веоеља - би-
јаше више 0,11, ,II,еоет оати -- нестаде Хаоана.
Питамо ми Суља: ђе је Хаоан?
А Суљо олегне:
- О,ll,е! - вели и ,II,иже ,II,ланове. Оl1РУ­
женијех протију, само што не каже: враг би
знао, КУ,ll,а.

Сје,ll,И ми још и чекај.

Би већ и черег Ао једанаеот, а 0,11, Хаоана
. ни трага ни глаоа.

Рекосмо Суљу, ,II,а бу,II,И отарога бега, ка­

зујуhи МУ ,II,а не има Хаоана, па О,ll,ООМО.
 ДА ЗАБОРАВИ 1З9

Не ДОАажасмо двије вечери, а већ чусмо

шта би ону вечер с Хасаном - оставио нас,
те отишао Нико..ш.
Кад дођосмо трећу вечер, дочека нас Хусе­
јин-бег заБРИНУ'rа Jlица. Само што се упи­
тасмо, кад нам се он пође јадати:
- Невоља, ђецо, невоља! Шејтан узео
мојега Хасана, те ђе је, Д8. је, већ у Љутога
НИКОJlе.
- Rазивa.IlИ нам - учини Јефтан, 'l'eK
да што каже.

- Ето га ни сада не има. Већ више вас

11 не дочекује; брука!
- Да га ПОl'ражимо? - питам ја своје
другове.

И, кад они КАимнуше, Хусејин-бег ће:

- Бог ИЗ тебе проговорио! Осевапиhе1'е
се, ђецо! Три дана се већ враћао у зору куhи
мртав нијаI"!. Разабрао сам да започне код
НИКОJlе, па, кад му НИКОJlа не дадне више,
хоће да се бије, док га Никола не испрати
у БАато. САао сам Су.ъа, да га доводи куhи,
кад не хтједе мене ПОCJlушати, те да ника\\о
не иде НИКОJlИ. Суљо га није могао ни са­
ВАадати ни наговорити. И мој је Хасан ишао
из механе у механу онако каљав, ПИО је и
пијан се Bpaћ~o. Што ме. брука, опростио
бих му; 8.IlИ страх ме је, ђецо, упропастиhе
здрав.ъе. 3наћете КОJlИКО' би забо.ъеJlО ваше
очеве, кад би којему од вас пропает загрозила,
и онда знате КО.llико се ја бојим за свога сина.
- Ш'rо моремо, учиниhемо - речи Ристо
и растаАОСМО се с бегом.
. .
140 ВООАНЧИЦВ

5.
. Који му је враг? упитаhе ЈеФтан,
км пођосмо ташли-ханом.
. - Нијесу чиста посла - вели Ристо. -
Не пије му се код куће, не мили му се сва­
кидашње друштво; км бих' могао вјеровати
да има чина, бих рекао, учинише му.
А ја ћу:
- Нијесу то чини, нити је то од ђавола.
Божија је то. Већ ћете виђети.
у исти се мах из мрака - правце к нама
захори:

Ашвковах три године дана ...

Ми о вуку .. - учиним не довршујући, а
познадох Хасанов глас.
Сукобисмо се баш пред лампом на » Европи «.
Ка.ъав, крвавијех очију, запјенушенијех
уста, а к~рача, посрћуhи час десно час ли­
јево - ето тако га среТасмо.
- Здрав си, Хасане! - ослови га Јефтан.
- Здрав си ... здраво сте ... мехраба! -
мијеша он, па тек га пуна глава занесе два
корака у назад.

- Ти баш весео - учини Ристо, тек да

се почне разговор.

- Весео, ја, весео! - прева.ъује он јези­

ком. - А што да нијесам весео? Све ми иде
наопако, па сам весео.

- Теби? - питам га. - Не будаЈЈ.И!

- Не ваља ти то! - узеhе опет Ристо, а
у ДУШИ му да сјетује, и кад му је вријеме и
км није. - Срамотиш ~аба, опијајуhи се.
 ДА ЗАБОРАВИ 141

.Реци пјану да је пјан, па је готов бе.ll.ај ;

тако и Хаоан.
- Но ое опија? - П.ll.8нуће он.
~ Ти! - ОДJl.УЧНО ће. Риото.'
Виђу, биће триота чуда, те забашуруј:
- Батa.ll.И, Риото! - и ухватим Хаоана
под мишку, па га поведем, а намигнем Риоту
и Јеф'l'ану, да ое изгубе. - Што знам, Хаоане,
ђе је добра ракија, да ое БО.ll.ан .II.ијечиш! Ни-
КО.ll.ина не би јој ПРИОТa.ll.а! .
- Ма ОТОј, Стјепо, да га питам: кога
ружи? - заотаде Хаоаli, отимљући ое.
А ја: - .
- Е већ ако ти је до кавге, да отанем ;
тек ето он oд~ - Боље батa.ll.И, па да пођемо !
Видим, пио ои: али ти, такав јунак, мореш
још крју попити, а и мени се пије.
И пођемо.
- Право ве.ll.ИШ, могу ја још. Оно ноге
ме издају, a.II.И тек бих још пио. .
- А и што да не пијеш? - радујем ое
ја, што заборавља Риота.
-. Јео', јео', тако и ја бабу каже», кад
ме кара. Жедан оам ти, Стјепо, па то ти је.
- Тек да ти не шкоди? - почнем га
иопитивати, а то ми и бијаше намјера.
- Ако ћу по души, баш ми и није на
здравље.

- Па потље, што не пијеш код куће?

- О.ll.ободније ћу ја, а заговарам га, да не
смотри, е омо ПРОПJJlИ мимо м ехану , у коју
сам га позвао.
142 ВОСА.в<tицЙ

- Е мој Стјепо! Слађе је мени, ка"" ме

пјанога ЉУ'ГИ Никола избаци на УЛИЦУ у блато
о"" ове бабове ракије.
Хладан повјетарац попушује о"" "Rозјега
Моота«, те мене rp0:ia, а Хй.еана тријезни.
- О"" куд је то - наотавља он - не
умијем ти рећи: Да кажем, боља му је ракија:
није; да кажем, .lЬепше ме ""очекује: није; тек
има нечег у ономе, к а'к о ме Никола избаци,
и то ме дражи, мами, те, отио не стио, одем

Николи; ћевчина ми, што ме Никола баци

у блато, па то ти је!
- Биће још што - велим му, јер видим
присебнији је. - Има ту рука работу.
- Како велиш?
- Почесмо, како тр.еба, па да и свр-
Пlимо. Знаш ме, знам те. Нијесам те ника""а
лагао, па ""а rи и сад искрено кажем: КРИВО
ми, што ми не кажеш све.

- А зар ти нијесам к~зао? - пита он,

а чатим му и у гласу и r ријечима и у очима
страх.

-'- Да си казао, зар бих те питао? -

чиним се ја, као. ""а све знам.
- Е па ""е, да ти кажем! Али... - и ОН
прот на уста - ти си други, с којим о томе
говорим. Говорио сам бабу, па са"" теби. Ја
в о л и м, Стјепо! Слушао сам, и други су во­
љели, па учине због драге - ти,' Боже, знај
какву - будалаштину. Нијесам то прије ра­
зумијевао. Сад разумијем, па ми се и опет
чини, нијесу доста лудоваJl.И. Ето ја .... Ма ђе
ти је та механа?
 јл 3Л&ОРАВП

Затворена. брате! Знаш АН KOAIIКO је

сат? Прева.... ILIO дванаест.•lпјеuа је ноћ, па д~,
се прођемо, те ћЕ'Ш 1111 ~ьепше I1СПРlfчаТII но
прп ракијп. ВАе ВО..IИШ. А коју, Хас·о?
- Коју? Нај..ьепшу, најбо.ьу. А 11 море
АИ друга БИТII ..ьепша 11 боља од моје? Не пи­
тај јој II1leна! Тек ТII кажем: С љом ILШ НII
С којом! каза.х ТО 11 бабу; а он: не море бпт'!
- А што? Да није ... ? - 11 не доврmих.
- Пристuа је, Стјепо, у нашу кућу, као
ТИ И ја ... Виђени су то људи. Тек ... - 11
прекпде, као CTIIA, га ДОВРШIIТИ.

- Ондар ће БИТII... .
- Није, Стјепо, није! - погађа мп МIIСАП
он. - И да шЈје богата, не бll МII бабо на
то погАедао; већ... - I1 он се наже, те ће
ми на ухо, као да ИII страХОВIIТУ тајну казује,
па се боји, чуће га ко и у ово доба - Срп­
кшьа је.
- То .1111 је! - ynрепаСТIIХ се, јер то
не бих никада ПОМИСАIIО.
- Нијесаи с њоме ријеЧII ПРОГОВОРIIО.
Виђао сам је, а не смједох је ОСАОВIIТII; не смје­
ДОХ, док не раШЧIIСТIIМ С бабом. И ... с љпме
сам рашчистио - заврши он ЖаАОСТIIВО.
-Па? - раДОЭНаАО га ПlIтам.
-Рекох ти, бабо ми казао: не море бпт'!
-Не бих рекао! Та твој се бабо пред
нама чини да није против нас!
- И није, Стјепо! Тек, кад је рпјеч о
вјери, мучно ће- ПОПУШТIIТИ.
- Па он ми рече: вјера не заповијед&
да се браћа мрзе.
t44 ВОСЛВЧИЦВ
~---------------

и рекао је, како осјеnа, јер он мими:

вјера не треба да раздваја мушке. ГАаве. ААИ
овђе је друго; OBtJe је по сриједи ђевојка и
ђевојка друге вјере. Друга вјера ва..ъа да уђе
у љегову куnу, у његову породицу, друга вјера
да буде љуба љегову јединцу, друга вјера да
буде мајка његовијем унуцима ... то га збу-
НИJl.O, Стјепо. -
- А ти?
-МИМИО сам преврнути вјером, па да
пођем за драгом. Не учиних то одмах, јер
БИАО ме жао баба. Срушио би ое под тим
ударцем, као сухо дрво под вихором. Чекао
сам, неће АИ одмекнути-. Није одмекнуо, а не­
смједох исти разговор по други пут почиљати,
јер знам добро љегово: не море бит'! Да зна­
дох, да неће сам попуштити, море би'rИ не
бих чекао. И ето ... - и он дубо~о уздахне --
у ТОМ чекању догоди се, што се не да .предру­
гојачити ... прије неђељу дана о н а се удма.
- Па то је ...
- Да, то је твоја родица Мара. Иажу, во-
љма је Миhу и сад је с љиме среЋна. БОАИ
ме то, Стјепо! Море бити други друкчије ВОАе,
МИ ја сам чуд~н у вољењу ... ВОАИМ цуру И
кад видим да ме неnе. Ириво ми што бабо
не пристаде, те би море - бити M~He узеАа;
криво ии што чеках да оиекша бабо .. '- све
ми криво. И ја сам почео пити.- Ти си ми добар
друг. Не казуј никоме мој иј ех јада: што да
их други зна? Јадоваћу, те ћу јадовати. А веn,
кад ми се омаче, знај ми јаде потље баба само
још ти.
 1; .....--
'~~~-:r:;=: :'::~ ~. ")1 :':9-'v 1I
;:.~.: C-.i''; ;'Е ~.: .;.,.~ :I-:f :t·:"7 ';'.:'.;' '7 ; ....r ~ "=!'~.. . i .-;zи
-'Г~'': :Ч.:L:~Н=~. - т ":!"i":""=:':''' ~I • ::..
...
#' . , ;
, -СЈ'_!:: .\..''1Я'.' -г~T
I:~~:E'; :с:= ~~ 'i~.~ т:. оо ;'.\~:' :'~I:.:; ~il1.a-i.(, ;,е
..гi .. r ".;.e~z= .;t .;....:; .гЈ': ::! . l-r:'.i 'Y~~ .... ',__ : : ':;"-.1·:"2
-:Г-:: i. 3:с ," ~ I ~ I ~. -,:йr.:, ~=- .:r:~.:;: -Ј "7.\.7 0.-:
:r 4.'""Ч'~~:cr:-:: ~~ i:; J~::-_!~,: : ~l-Jr ~~.. t:~'f';'~ .. _\~J\
:r:гr.:.;С ЧУ ~.:::..:
:J':"'7r:..:II:~tI
- -
:r':~:'i :r~~
"1"':':'::::
:rL~
...
:-':::t ;..' :!т.;....
-:.: ",\ ·.. \_с .\. .t-.Y
ёr·-:~( ~.~~f!:;'
зr';E'I'i:9
:·;'E~r
"
,~т:;.. .,. ~:сз-r,
-
::i: 1~ ~~':-,:.:~ "-!f:"1:'f J;'~ ,~
:r::-y ".L~_·.L X~·.I'~.{ "<'Т :1"3' .;t~":;- .1"~} ~~~ ~ ПI
:г..LГK ~-=
-
:ЕЈ':1:': ';C_~I.Tf~
. ~;t1: .. Iя. .;t;:it: ~= .:..&:.:::
··;.~r ::~~:":ti.;.-; :ti!:=:r :s:r~".;::.~'- .;,. ~I:e.~ I~
-~-=.;.:...: I';"'~:-: ~:,.1;-,"~I:=': ·~1 .. L_" :t:1"1::~:\[ ;.c~ •.:t:.~
.;:~~n; .i :r ~I'з'''- ,:--- ;....L~ ~';E';'~: r~:-, :~";i~~ - :a~:~
..L.il:.;...;:r ~ -Тt_ "~ 'T~':H .;.~П![>-" ".iт.::;;r.;
-:':.=~: ~E:T'::::~\· '!.':: ··=~~t: I·~~ :Тi~/:·'J.
·h="--~.~~iТl';1!:-Т ~1:.~dIt<'r.-,~!:, :r_~I::~': .. :.\-..l-_"'~:f-[ -т:с ~
:r,~ ~ т.= ·71.':У :~E'"i:f "З'У.; :а':: ':F"l-~ : У.!=tt:dп
~':;'I..I:"'~~ .тЕ .;~~ :.~.=: ';'I::r:- :"<::I'~""i'Y .::~
:\:'~.; : 'JQ __и q~ :х :с,:жt:;;.о ж: "ПЉ~ Т: II:I:"'"I ;';'!L:Ч

~.; .;.-r-= I:V" r'Т:""'::: ':r:L~!:_:~r-;Ј! .;.8 ~~ х"::ю ~~&

-'?~...L~' : С
,
~=i:~.:r?
"
q.,:::r ~
.
L:': '~ :1", : 'F1:fJ~. --
'О:; ~ ';-;ПЂЛI':I_ -!2: -:'<3
-7'"11" :~!... ': ~ ..;.1_ :;';S==-,'.:r.::t :I "l ':;C:F~ ~~ ~ ~
Ч!I ~~ .:::- I .;о.; ··~'!:"""l!"~~ : Ь"- .:r..;:.~~~:~ J~
~(7 ~c:~ =~ 11 Х. -r..~ Ii':" .~xn-a-= -;~... I -r-
~; .;t:t:It: ~ : Шi:JJaIIИ

'l.~·':ff': ';'~=:U: 1:..JJ3~.IC.;: :~i"'~!ff: :~.i ~::: :cr~ .i~

2 ~ :~_:,-::~':' з.t : ;tT :r'.,: -f':!~ . ~1:::~-:,[ ,::ПЈ:
-~ ~
.
:I.~'.:r;;
. .
i..Т;;SЧ: :::1:1': :=П~ ~
.
:t""t~oТf ,ЈП: 2: --
f}1fil

~ft" r. :~ :-rГ.L '::rr..L.

..1 J~'_ : P':~~=!: Ј.;,т'·,I::! -:P.~г.;.~ ~I'..: .;п--

-:.~-
. .Ј..а?':: t.t_.~: ~
146 ВОСАВЧИЦЕ

-Али пропад3.ш! - упаднем ја.

-Ако, Стјепо, ако! И ощtко - ми није
живота, па да бар што прије свршим... Ха!
Ено свијеhе! Да уђемо, Стјепо! .
- Не дао ми Бог да уђем... Зора је,
болан !_ - ,
- у механу, Стјепо, да пијемо! Хоћу да
заборавим, СтјfШО, да заборавим! -
И он право, па у Ma.PKO:dy механу.
- Стој, Хасан е ! Још мало, па nе забије­
љети Аан. Сретаће 're људи; брука, .болан! .
- Што ми је до људи? Смијаhе се пјану
Хасану, а Хасан ће бити сав сређ.ан, јер је за­
боравио, Стјепо, заборавио! - и преображена
лица у очекивању среће од заборављања уђе
у механу, не обрhуhи Г.i'lаве, хоћу ли ја за њиме.
Стао сам један часак, па мислим. Да ли
да уђем? Ако уђем, Хасан ће навали ТИ раки­
јом. Он је и сада пјан, опиhе се још грђе, па
ће учинити какву несрећу. Могу се и сам
ОlIИТИ, виђеhе нас људи, па да у земљу про-
панем. Не дам свога образа! .
Па онда ми маЈка ~ нас двоје смо
сами у куhи - никада не заспи, док се ја
ноћу не вратим куhи. Опростиhе ми за ноћас,
кад јој кажем да сам старом Хусејину чинио
по ВОЉИ,' чувајуЬи му сина, те јој не дадох .
заспати до овога доба. Не имам срца, д-а- је
дуље мећем на муке.

6.
- Шта ти учини с Хасаном? - пита ме
Ристо, Ka,i, сјутра Ilзиђох у чаршију.
 ЛЛ ЗЛВОl'ЛВИ 141

- Ја? - чудим ое. - Ништа.

- Ммо чао га довеАоше купи, а из њега
куља ријетка пара и модрикаот П.llзмен.
- Хајде, човјече!
И ја похи~ај Хуоејин-беговој кући.
fa.llaMa. Једни кукају, други јуре то овамо
то онамо, а ове брижно, HeBeoe.llO,.
Изиђе Хуоејин-бег. __
- Нијеоам га 'могао одвући. кући - прав­
дам му ое ја.
- Знам, Стјепо - он ће, а мрк му ПОГ.llед
замути оуза, са које у мени орце задркта.
. Први пут оам тада видио отарца ђе П.llаче;
не умијем вам казати како је то отрашно -
бар MeH~. Широкијем рукавом обрише Хусе­
јин-бег очи, па ће МУК.Ilијем Г.llаоои:
- Ови час је ·свршио. .
Придржах га, да не пане, и низ образс
осјетим поток вре.llијех суза са бегова сме-·
журана .Ilица.

* * *
Нико у Сарајеву не памти СЈаЈнијега по­
греба. Није ОС1'МО момка, човјека, ни старца,
а Аа није пресрео пра'гњу, те да два три ко­
рака не понесе покојника.
На мјесец дана по Хаоановој смрти исе­
.IlИО ое Хусејин-бег. Не чусмо ништа о њему,
 t.
- RараВИАа! О RараВИАа! - ВИКНУJlа је'
ВеJlика, ћерка Јова Пецирепа, рано у неђељу
по Васкрс.у преко ПJlота у комшинс.ки двор.
- Ево с.ам! - ОАзива јој' се Аругарица
с. Аиванане, па затутњи низ бас.амаке.
RaKO је Jlако ПОJlећеJlа преко Авора, за
њоме с.е у заТаЈЈ.асаноме ваЗАУХУ повијаЈЈ.а Ауга,
црна кос.а, још не с.путана у ОПJlетене курјуке,
као оно барјак на вјетру, а јеАна јој наНУJlа
у ммо не с.паАе с. ммене ноге.

СвеТJlијех очију - У њиховој се мљечној .

непрозрачности и прозрачној тамни ни 'МОГJlа
с.JlУТИТИ необична раАОЗНаЈЈ.ОСТ - и за3tарена
Jlица пристаАе УЗ ПJlОТ.

Је ~и био? - пита Каравща, а јеАва

Аише.

Био је.
Јес.те JlИ виђеАИ Jlице у човјека, каА преА
СУАОМ чека Аа МУ се изрече преСУАа?
Тако бијаше Jlице У ltљpавИАе, км је про­
шаПУ1'ма:
 ШЕНУЛА 149

Па?
Данас ће мој бабо доhи твојему ...
с љиме.

Промијени се Каравида .баш као човјек,

којему бијаше при ГАави, кад му кадија каже:
невин.

Е лијепо би XOTjeA~ да прескочи ПАОТ,

па' да иж.ъуби другарицу, а у вељој радости
својој и не виде сјете, што је мрачила БАиједо
Аице ВеАИКИ.· .
- О, што не имам КРИАа, да преАетим,
да те заГРАИМ, да ти нас.llОНИМ rPYAil на груди,
да осјетиш по ономе, како ми срце куца, ко­
АИКО сам срећна! Ш'rо нијесам моћна, ВрАО
моћна, да ти учиним што зажe,.'lИШ, што по­
МИСАиш! Што тек могу да ти проста, сухо,
обично кажем: хва.llа! .
- Мени је и то доста - МаАО стидљиво,
а више ЖаАQС'l'ИВНО ће Вмика.
- Ти си' ми среhи путе КРЧИАа. Ти прва
виђеАа да Г~ ВОАИМ, ти ПРОНИКАа КОАИКО га
ВОАИМ. ТИ му ГОВОРИАа о мени, ти га море'"
би.ти и наћераАа да ме данас проси... па
зар да ти за све то само сухопарно речем:
ХВЫ&? .
Прођи се, Бога ти, тога! - чисто се
ЉУТI" ВеАика. - Твоја срећа и моја је.
- Па и опет - једва се повраhа И3 пр­
вога заноса Rаравида као да није тако.
БАиједа си, бих реКАа да цијЕМУ ноћ ни'јеси
око СКАОПИАа.

- ' Ја? - ~I ВеАи:ка сва порумењеАа, ко­

лико је изненади, што јој је другарица то
 150 ВОСАВЧИЦВ

опаЗИЈЈ.а. Од, радооти, бана, нијеоам могла

зоре оачекати, да ти прва кажем: хоће те.
- О, ти ои тако добра, тако добра!
- Ако теби нећу бити, а коме ћу? Него
иди! Ваља ти ое опремити, да прооце до­
чекаш.

- Право В6Ј1ИШ. Тек како ћу их доче­

кати ? Нијеоам ти у томе била, па мука. Много
ћу ое, чини ми ое, отиђетц.
- Помоћи ће ти они... не бери бриге!
- јуначи је Велика. - Проговориhеш двије
три, па, док ое окренеш, ти иопрошена. Него
хајде, хајде! Ето дан ооваја. .
- Алз ће бити веое.ъа, Велика! - и за­
клаџараше јој нануле по каменоме двору:
Пропрати Велика оштријем погледом онај
пуначки отао овоје другарице, што га је при­
тијеонио уза ни јелек, те ое чини, оад ће
пронути ; одмјери ону једру облину на ла­
ганим јој ногама, што је чао по избијаJlа
• иопод гуото набранијех шалвара, разбија­
јуhи у хитању оне многе боре ниже паоа
па до иопод ко.ъена и тренутно дајуhи тан­
K01'!le платну облик овоје примаМ.I!>иве .ъепоте
- и Велики оијевнуше омеђе очи онијем оије­
вом, што га потпа.ъује МРЖЊR, која је нео­
чекивано поотаJlа и која се више не крИ]е, те
оно питомо. Jlице В6Ј1ИКИНО дође ружно, врло
ружно.

» Колико је полеhе.-tа! - јетко је ша­

путыа Велика, ~д први пут јетко, од како
се знаJlа са Наравидом. - Ја, ја! Право В6Ј1ИШ,
ја сам ти среhи .путе КРЧИJlа. О н је м е н и .
 •
mвнулл 151

АО.4&3ИО • " мој бабо и љегов пазе оо од ста­

рине ... а ја, будuа, стиђма се, те увијек
т е б е звuа, RaA год МИ он дође и стане .са мном
пред вратима. Нијесам ИОГАа ИЗАржати, да
само у мене г.4еда, јер би ме, ЧИНИ.40 ми се,
огаљ из љеговијех очију спржио; КМ ми се
ти овђе нађе, пог.Ilедао је и у тебе, и мени
бијamе Аакше. Нијесам умјеАа с њиме разГО.­
вараrи; срце ми једно хтједе, а језик говораше
друго; км се ти крај MeH~ нађе, а речитија
си, ГОВОРИ.4а си и ти с Њll.Мe; и, док ви" го­
ворасте, приБИРаАа сам МИСАИ, заповиједuа
језику да ме муша, а У себи се ЉУТИ.Ilа., што
ми не иде ОА руке, . Щ пристане м на ваше беспо~
С.llице. Па и опет сам БИАа срећна, јер сам, бу­
Aua, МИС.llИ'Аа да он ДО.llа,з.и амо због мене. А ти
СИ ми очи ОТВОРИ.llа ... камо да нијеси! Сјећаш
.4И ОО, кад си се прије десетак дана уз мене
ПРИВИАа, па ПРПТИС·Аа врео образ уз мој н про­
шаПУТаАа ми: ВОАИ'м га, Ве.llика, много га
ВОАИМ? Нијесам ПИТаАа: кога? А.IlИ ми се срце
у први мах меди.llО, па мишљах, умријеhу, 11
ако сам само нагађаАа, кога МИС.llиш. ТII ни­
јеси у својему заносу тада МОГ.llа _осјетити,
како ми је срце одмах за тијем бијесно за­
куца.llО, као Аа ће ми груди пробити. Ириво
му бијаше, много криво, што и ти њега ВО.llИШ.
Та ја сам МИС.llИ.llа, нико не смије вољети, што
ја ВОАИМ. Ја! Те твоје ријечи пробудише у
мени љубав, која се притајИ.llа и која је у тај
мах изБИАа СИ.llно, па да ме Н.IlИ усреhи IIJШ
сатре. Но ја сам ућУТК8.1lа своје срце, Аа не
ОА& црну C.I1утњу, која ми још не бијаше јасна,
•
152 ВОСАНЧИЦВ

а xOTje.lla сам да се никако и не обистини.

CaB.IlaAaJIa оам овоје оојеЬаје у тај мах и упи­
тах те: »А он ?« - »То не знам« - peK.Ila си
ми. - »То n.у дознати' ја « - каза.llа сам ти,
не да тебе охрабрим, веЬ да оазнам чему ое
могу надати ја. И дознадох. Сјутра је и опет
дошао, а ја тебе још нијеоам зв~а. Почеомо
Ша..юм као сваки дан; за чудо што ми је ИШ.llО
од руке шыити ое. - »Што све ПОГ.llедаш у
део но ?« - од један пут упитам га, а бијаше }fИ
веЬ"криво, што му очи ТО.llико запињу ва врата
на Rаравидину двору. - »Тек онако!« \" ве.llИ
он, а Ma.110 ое збуџио. - »Сад Ье Rаравида«,­
рекох му, а· он поцрвенео. - »Што таји~?(( •
- наотављам, док није дошао оеби. »То ће
и онако избити. « - "А шта, Бога ти, тајим?
Шта .IlИ, ће то избити?~(' - чини се он .IlYA.
"Па да због ње ДО.llазиш амо« - ве.llИМ му,
не казујући имена. - »Није него! 11 - брани
ое он, а M~He ојекну, јер виђех, зна кога ми­
O.IlИМ; - »А што да није, кажимо, због rебе 1«
- додаде он, тек да се што каже. - »Батыи
ша.llУ !« - као љутим ое, а отежем срце, не бих -
.IlИ оазныа праву истину. - »Она је и љепша
и стаоитија, весе.llија и .lbепоречија. Па онда,
над она није ту, теби ое ове хита, мыо го­
вориш, нијеои као обично ведар. Видиш, r.lle-
дыа оам те, км је и она овђе. Друкчије ти.се
нижу ријечи, друнчији ти је nor.lleA,
.Ilице ти
је друнчије. А поврх овега - немој ме одати
- она те ВО.llИ!« - Стаде он, па издиже l'.Ilaвy.
Не д~ox МУПРОС.llовити, већ продуљим: »PeK.Ila
ми је то као другарици, peК.lla иокрено, отво-

•
 ПlЕНУЛА 153

рено. « - СИНУ.l10 му .I1ице но тек за часак,

па онда узме обичан иџг.I1ед, а пог.I1ед му се
с мојијем с~ткоби. Као да сам у томе ПОГАеду
прочитаАа: да није то ШТО криво Т'е б и? Па
ће ми мирно, као да је то најобичнији раз­
говор: »Да ти' по души кажем. Нијесам ти ја
о томе још МИСАИО. Јесам за женидбу. Одавно
ми бабо говори: вријеме је да тражим снаху,.
а ја: има се кад. И сад ми дође: RаравИАа
би ми збиља БИ.l1а по срцу. Ве~иш, ВОАИ ме?«
- »Во.l1И те ( - кажем му, а стискох зубе и
уздигох трепавице, да ми очи не засузе. -
»IIа шта ве.l1ИШ ти?( - и он ме је ГАедао, као
да ће ПОС.l1ушати, што му ја кажем Ј а да му
сјетујем! На ц.аквијем сам мукама БИАа, добро .
сам му још МОГ.l1а одговорити: »Ја? А што ја?
Пптај своје срце, своју памет, па нека ти они
кажу.« - »Питаhу, ВеАика, ·пиТаhу. Сјутра
ме ево, да ти кажем, а већ Rаравиде не могу
сачекати. « - И он оде. Сјутра је дошао пре
уобичајенога вакта и рекао ми, што сам на­
пријед зна.l1а, да ће те просити. Ја, ја! То сам
ти, Наравида, УЧИНИАа ја. А јесам .I1И добро учи­
НИ.l1а? Да АИ би друга на моме мјесту исто учи­
НИАа? Мучно. А.I1И нека! Бар сам сазныа истину.
Па и <?пет ми се срце цијепа. Што му казах
да га ти ВОАИШ? Море бит', не, није море бит',
већ за ције.l10 му не би криво БИ.l10 да сам
му призныа: ја те ВОАИМ. Да АИ би био то-'
·АИКО неМИАОСТИВ, да ме OДt'ypHe? Не би, за­
цијеАО, не би. .луда, Ве.l1ика, ..,уда! Но још
није мејдан изгубљен. Бориhемо се, још hеио
 t54 ВООАИ1ЈИЦЕ

ое борити, па ма борбу ото пута обнаБЉa.llИ,

а потље ко оотане жив! ((
И 'Велика ое о,џучнијем :корацима врати
.У кућу.

2.
Таман је Велика ову кућу помела и на-
• мјеотила, па заотирала још диванану, кад ое
на двору врата и отворише и затворише, а

зачу ое ЉУДОКИ бахат. .

Задрхта Велика, па ће остраг у магаэу,
а више лети, но што иде.

Стала уз прозор, . па разманла завјесе,

тек .колино да јој очи виде Аиванану и. оне,
што су ое мушнијем корацима пели 'уз ба­
оамаке.

'Учини јој се вјечност, док се испе прва

прилина.

Најпре се помоли нов фес. алове боје са

"
дугачком ниhанном на просједој ГJlави, па под
мало заваљенијем фесом висоно чело с нено­
ликијем уздуж борама; ·па с прста испод по­
шљедње боре густе, сведене обрве, испод
којијех су доброhудно Г;4едаJlа два велина ока;
па према старооти још доста румено Jlице, с
ОРJlовскијем носом и дугачкијем брцим8.; испод
главе а под кратним вратом указаше се ши­

рона рамена, па крупан стас у свечаноме и

богато искиhеноме гуњу, под којим се оијао
у своме шаренилу свилени појас од танне ца·'
риградсне тщtнипе; а, над још обла десница,
чврсто стиснуши сребрну дршиу, наслони де­
белу ПаЈЈИЦУ на пошљедњи бас.амаи, те обема
 ШВВl'ЛЛ 155

вогама ста,де ва ,iJ,ивавану - осврте се Крсто

Бјыиh.
- А што ти се ноге пресјеКJlе? - ја­
свијем ће ГЈЈаООIl Крсто, журећи сива.
- Па... као Аесна ме жуљи - ОАГО­
вара иу сив Пешо., а ПОМОJIИ му ое момачка
г ЈЈава, те ое на' овоме овежем JIИЦУ ВIf,iJ,И ру­
меВИАО, што га у' Ааж ћера.
- И ти СИ ми момче ва жеНИ,iJ,бу! - кара
га бабо. - СТИ,iJ,Љивији ои ОА ђевојке!
И Крото ое упути у магаэу напријед.
- . Хајде ти! - веJlИ му Пешо, а већ је
изишао у свој својој отаоитој појави на ди­
вану. - Ето мене, чJlм отријесем прашину.
И он изва,iJ,И бијеJlИ рубац, те љиме ста,де
ударати по обући:
Само што се врат!! за Крстом затворише,
ка,д с противне отране иокочи ВеJlика.
- Нек ти је оа орећом! - учини она.
Исправи, се Пешо.·
- ХВ8Аа, ВеJlика, хваАа! - и пружи јој
руку.

ВеJlика је прихвати.
Чим оојети вреJlИНУ Њ.'гове руке, трже
своју, и уопркоо јунаштву, којим се јунаЧИJlа,
заигра јој суза у оба ока.
- . Што ти је? - уозбиљи ое Пешо.
- Ништа. 3абољеше ме проти, КОJlИКО
ОИ их отиокао... ето види.

И пружи му танке ПРО'l'иhе.

Ништа ТII ја T~' но видим - ЧУДII се
Пешо.
 156 ВООАНЧИЦВ

Ти не ВИАИШ, aJlИ Ја осјећам. Но ба­

ТaJlИМО то! - заговара Ве.шка, тек Аа се
Пешо не АО~ИС.llИ, ,е јој је AP~ГO што сузе у
очи наћераJlО. - Rаза.llа сам 1tараВИАИ Аа ћете
Аанас АОh.и.
- Па?
И Пешо јеАва чека, Аа ·ВеJlика настави.
Мореш МИС.llИТИ.
-:- РаАује се?
- Да је питаш како јој је, име, не би
UОГОАИ.llа.

, - Е ... 'е! - учини Пешо, јер не хтјеАе

ОАати својијех осјећаја; СТИА га ОА ВеАцке ..
- ТИ као Аа се баНI много не радујеш ?
....;.. 'ПОАако ће Ве.llика, а не трепhе, очекујуhи
Аа јој он то ПОТВРАИ. ,
- Не раАујем се? По чем? - и Пешо
11 раАознао и као СРАИ' се.
КаА би мени Аопао ГJlас Аа ме ВQJlИ,
-
који ми је по срцу; . каА бих сазныа Аа' ће ,
бити мој... о, ја бих КJlикнуiа као весеА&
птица у зеJlеној гори, ја бих поАеh.еJlа Ара­
гану, ја бих... е већ не знам, шта бих све
УЧИНИJlа!
Па 'гек се трже, а већ јој Аође, ,а;а ра­
шири руке, Аа заГРJlИ Пеша.
- Зар и ти ВОJlИШ? ..:.- пита је он у ЧУАУ.
- Није ријеч о мени - ХJlаАНО ће она,'
а криво јој што се у маJlО' не ОАаАе.' - Ти
. си по сријеАИ.
- НаА бих умио говорити као ти, ја бих
. све рекао, што си ти реКJlа. Овако 'ГИ само
могу реhи: ноћас сам више био БУАан, но
 Ш);:RУЛЛ 157

што сам спавао, па ми је и будну И У сну

би...ш. пред очима Каравида. Јутрос јеАва до­
чеках зоре; устајем И оБJlачим се, а преда
мном Каравида. Пођосмо овамо, а у свакој
женској ПРИJlИЦИ, што је сретасмо, видим Ка­
• равиду, Дођоомо, а ти ме одмах ојећаш на Ка­
равиду - тако ми је, да сам не знам од куда
МОГУ још да се оаВАађујем, те да из OB~гa"
I'Ааса не запјевам: о својој среhи, о својој
љубави, о Каравиди! ,
- БJlаго Каравиди! - прошапу}iе ВеJlика,
а задрхтaJtе јој уснице.
- А што ће ти те сузе?
- Од' радости ми теку ,саВАађује се
ВеJlика. - Много је ВОJlИМ, па се радујем
љеној среhи, твојој среhи.
- Море, момче! - зачу се зврнки г Аас
Крстов из ве.шке магазе. - Зар баш сва
прашина на тебе паде, кад се још не очисти?
, - Та ево ме, де! - одговара Пешо,
па ће тише ВеJlИКИ: - Још никада се да­
нашњом радошhу не зарадовах.
И он уђе.
Намршти се ВеJlика и JlУПИ ногом О ди­
ванану.

»А што ми се везао језик? Што се

орце стеГАО? Куд ми је првашња воља, да
му кажем КОJlИКО га ВОJlИМ? Све се ТО као
маГАа раЗИШJlО пред оном ведрином, ШТО му
је срећа по' JlИЦУ исписaJtа, ШТО му је радост
У очи ДУХНУАа. А зар бих смјеАа горчином
своје наметљиве љубави мутити љегове ра­
АОСТИ? О, ја га ОНАа не бих истински вољеАа!
158 ВОСАВЧВЦВ

Тако је боље. Њих Авоје биhе 'среhни; знаhе

Аа сам их ја зБЈ1ИЖИJlа, па ће ме БЈ1агоо~ти
- тако је боље! Ја ћу венути, туга ће ме
уморити, па, км ме земља покрије, неће ми
љихова срећа навести себично срце, Аа стацем
међу њих и Аа ОГЈ1еАам орећу им разорит~ •
- тако је боље! А ти, Боже, пошљи ми што
прије самрт, те Аа ме ОСЈ10БОАИ овијех мука,
.оВОГ. искушења! «

3.
Прођоше Авије неђеље.
у RараВИАе сваку вечер сијеЈ10.
Искупи се ђевојака, искупи момака, па
у смијеху и ШаЈ1И Аругарице Аорађују испро­
шеници неАовршену прhију, а момци уз каву
и Аухан Аираiу их и разговарају.
Док им АосаАИ и раА и разГОВОР, те по­
скоче, па се ухвате У' КОЈ10: 'rутљи магаза.

ЈеАан пут Ава АОЈ1аЗИJlа и ВеJlика, па тек

изостме. .
Не имаје јеАне, па ни Аруге, ни треће вечери.
Рекоше, БОЈ1есна је.
3вао Пециреп све хеhиме из реАа и наше
и оне швапске.

r Ј1еАaJlИ је они, Ј1УПКаЈ1И по снази, па тек

врте ГJlавама.

Да~аЈ1И јој некаве"врагове Аа ~ије, и она

ПИЈ1а, а не ОЭАраВИЈ1а .•
И, за ЧУАО, није JlеЖаЈ1а.
По цио Аан ХОАа, а из магазе ва АВОР,
а са Авора у магазу - све бијаше у не­
какву ПО му.
 ШЕВУЛЛ 159

Ћекад јој Аође па пјева, пјева ори "

се и магаза и АВОР; ђекаА закука - Аа ти
је срце ОА камена, ПРОП.ll.акао би.
ПитаЈЈ.И је: шта јој је?
А она:
- Сама не знам. Дође ми теiпко, тешко,
не умијем вам казати. RaA се испјевам, К8А
се ИСП.ll.ачем, .ll.акше ми је.
Рекоше:
- Да кажемо, шеНУ.l1а је, није; аЈЈ.И ће,
бе.ll.И, шенути.

4.
ДОШ.ll.а јој јеАнога Аана RараВИАа, Аа
је виАи.
- Баш си ми Аобро АОШ.lIa! - ве.ll.И јој
Ве.ll.ика. - ИАе ми се, а не имам с ким ...
бабо ми отишао ПОС.ll.ом у чаршију.
- Па Аа ИАемо! - пристаје RараВИАа.
- Да ИАемо! ... - и Ве.l1ика се маЈЈ.о за-
МИС.ll.И. - Ја! Да ИАемо на Бембашу. Много
ми се Аопада онај шум, она .ll.омњава, онај
ПОГ.ll.еА уз БРАО, а чини ми се, нијесам онђе
БИ.ll.а - ПО.ll.а је вијека.
И пођоше раме уз раме; руку за руку,
као прије ТО.l1икијех мјесеца.
МаЈЈ.О су ГОВОРИ.ll.е, ИАуhи кроз Папуџије.
Тек каА промакоше мимо ону турску каву
на Аесној страни Миљацке и каА се из Аа­
љине зачуо ПОТМУ.ll.И пљусак сребрнијех та­
.ll.аса, што се .II.0мљаху о брвна на Вембаши,
тек тада ие Ве.ll.ика:
Даме у АРУГУ неђељу?
 160 БОСАНЧИЦЕ

у другу, ја! - радосно прихвата Ка­

равида, а засвијет..ъела очима. ....,.... И ти hеш
доnи; чини ми се, лакше ти је. Без т~бе ми
весеље не би било потаман .
. То j~ у БожјоЈ руци! - уздахне Ве-
лика.

Ма e~o ти је добро. Нијеси толико ни .

. блиједа;
а и хеnим - они -наш - рече мо­
јему бабу, чула сам својијем ушима: ваља је
. удати.
Суну крв Велики у лице.
А, погодио је! - и Raравида радосно
-
ПЈьесне рукама. - Ту тебе боли! Зато теби
не има лијека у апотеци! Е, види ти ље, а
иени ништа и не казује!
- Не будыи, бона! - љути се Велика.
- Није добро, што тајиш ~ не да се
'збунити Каравида. - Ето ја, казма сам теби,
другарици, што ми бијаше на' срцу и ТО ми
поможе. Кажи и ти мени, кажи! А веn неhеш'
се покајати.
- Да ти кажем? Теби? Шта да ти кажем?
Велика се ммо КОJlебма.
- Видим, нешто имаш за казивање, осје­
nам,' нешто таји·ш: исповједи ми се, среће ти !
Ти ВОJlИШ! Ето си опет порумењеJlа... страх
те, да не волиш занаго, па не смијеш да
кажеш. Па то није ништа страшно. Ја ћу ти
помоhи. О, ти не знаш што бих све ја теби
с драге воље УЧИНИJlа.

- Ти би; а мореш JlИ?

- Добро си почма; продуљи, продуљи!
. ....:.. Рекла си: све? - као не вјерује Велика.

-
 ШЕНУJIА 16ј

Све! - О,ll,.llучно ће Наравида.

Јеси АН то добро одмјеРИАа?
Па. .. јесам - Аакше ће Rаравида, а
поче нешто зепсти од збиље у Вмикину ГАасу
и на њену АИЦУ.

3анаго има нешто на свијету -

- и
ВеАика је сваку ријеч оштро изговарма, а
право јој у очи ГАедаАа - има нешто, Ш'l'О
ј а хоћу, што т и хоћеш ... би АИ ми МОГАа
т о дати?
3аМИСАИ се Rаравида и спусти очи.
- Ца... МОГАа бих - једва ће заустити,
што да не могу? Да заиштеш ПОАУ срца
мога, ја бих ти је даАа. Над теби не бих, а
коме ћу? '
БIIАе су ДОШАе на :Миљацку онђе, ђе је
ријека издуБИАа себи ВрАО дубоко корито
баш уз саму стијену.
Рече АИ збиљу? - пита је ВеАика,
још не вјерујући.
Тако је, како рекох! - потврђује На-
равида.

А Ве.ШRИ и глас и уснице задрхташе.

- Олдар ми дај... Пеша!
- ДЈга рече? - разрогачи очи Нара-
вида, не вјерујући да је другарицу добро ра­
зумјеАа, па задржи дах и зине, а руком эа­
мони ухо, да одбије шум Миљацке, те да боље
чује свако мовце Великино.
- Дај ми Пеша!- понови Ве.шка, а
fAaQ јој бијаше очајан као у изгладњела про­
сјака, кад иште заАогај хљеба, да не скапа
од ГА8ДИ.

8ОСАВЧИЦЕ 11
162 ВОСАВЧИЦЕ

Да је стотину топова рикнуло, RаравИ,ll,а

рике не би чула; ,ll,а је .гром на три корака
У,II,арио, из љегова тријеска Rарави... а би ра­
зумјe.llа само страховити' оАјек: ,ll,ај ми Пеша!
- Ја га волим, RaраВИ,ll,а. Дан ми ве
би био ,ll,ан, сувце ми не би било сунце, ак.о
он не буде мој. Да се ,ll,игве ва ме све Сара­
јево, ,ll,а ми .отме Пеша, ја бих због љега борбу
прихватила. Мени не има живота без љега ...
он мора бити мој!
RараВИ,ll,а ријечи није разабрuа; љој је
у ушима зујао тријесак: ,ll,ај ми Пеша!
Велика је ухвати за раме:
, - Не знам како га ти волиш, али
га ти не мореш вољети као ја; зато мора
бити мој.
Освијестила се Rарави,ll,8..
- 3ар и о В,II,ар , ако те о н неће? - и
RараВИ,ll,а само' што не заплаче.
- И .оН,II,ар. Ја њег,а хоћу, БИЛО,ll,а ме
воли, БИЛО,ll,а ме не воли. .. Ви,ll,ИШ ли К.оJlИКО
га ВОАИИ?
- Ја само ви,II,им - полако ће Raравида
колик.о с е б ~ волиш. Jlијепо! А што ОН,II,ар
О,Ј, мене иштеш Пеша?
- 3а сма је твој.
- 3ар миc.llиш да се и то море покло-
нити? 3ар би то ,ll,оста било, ,ll,а кажем: нећу
га, узми га? 3ар се ту не пита он? Није ти
стало, да ли ће те хотјети он? ,
- Он? А што да неће? И ја сам из Аобре
куће; ни моје лице није ружно, и ја сам жен­
ска страна... што као да ме неће?
 ШЕНУЛА 163

- Ма ти си ми сама ГОВОРИJlа да он
111 е н е ВОJlИ! - ЉУТИ се RараВИАа, што је Ве­
Аика не разумије.
- Па што је с тијем? Он тебе ВОJlИ, АОК
те ГАеда.
- Па? .
- Не треба да те ГАеда, не треба Аа те
ВИАИ, па ће те заборавити.
- А како Аа ме не виАи? Зар Аа се ОА
љега кријем?
- Како Аа те не ВИАИ?' Како? Како?
Како БИJlО! Тек те не смије више виђети, јер
~aMO тако море бити мој.
- А што само тако? Зар ће он, каА
више не види мене, завољети баш тебе? Зар
не има више ђевојака у Сарајеву? Ти си бо­
.Ilесна, ВеJlика. ТИ не знаш шта говориш.
- т и не знаш шта говориш. Ммо час
си peК.lla: све hеш ми учинити, а сад ти криво,
што ти иштем Пеша!
- Вог ми је овједок - и оузе заиграше
RараВИАИ у очима, км их Аилсе горе - да бих
ти и њега Ама. Ама бих га и Аругијема, а
12еби најрађе; ми о н, о н !.
- Шта он?
- Хоће JlИ он приотати Аа гаја као играчку
ПОК.llањам? Он миCJlИ, он оојећа. ПОCJlије онијех
ријечи, што их је мени говорио, омијем JlИ по­
МИОJlИТИ Аа ће он моnи бити ореhан о А р У г о м ?
Ј а га ТОJlИКО ВОJlИМ, Аа ми је њ е г о в а орећа
Аража ОА м о ј е; ја га тако ВОJlИМ, Аа бих ти
га на јеАНУ ријеч његову ПОК.llОНИJlа, оамо ако
он призна Аа ће бити о т о б о м ореnан.
Н·
 164 ЕОСАВЧИЦВ

- Да ти призна? Ш то ће то? Кад тебе­

не буде, он ће те ·жа.l1ИТИ и прежмити; а већ
моја ће бриrа бити да онда буде он МОј.
- Кад мене не буде, велиm? - и Ка-
равида се прекрсти. - А како да ме не буде 'f
- Умријеhеш! - Х.I1а,11,НО ће Велика.
Трже се Каравида.
- Умријеhу? Не умире ми се, Велика.
- Мораш умријети, да Пешо буде мој t
mкрипне Велика ..
Rаравида превуче руком преко че.l1а, да.
се прибере, па ће присебно, ДО.l1аэеhи све више·
у ватру:

- у питању је срећа Пешова. Кад би

се она Ј.10ра.l1а купити мојом смрnу, радо бих
УМр.l1а; ми ја знам, а и Бог на небу. зна, да
се срећа Пешова купује мојијем животом и
ја _ћу живјети. Ти би зар и том цијеном, Аа
мене у гроб оhераш, КУПИ.l1а Пеша? 3ар по-·
ред ТОJlике мржње на ни криву ни дужну

другарицу, која ти је увијек добра била, море·

бити у твом срцу ОНО.l1ико ТОП.l1е .љубави, ко­
лико треба! да усреhиш Пеша? Не море, то­
не море бити, и ја ти не дам Пеша! Не бих
'l'И га см дма, ни кад бих њиме само ја рас-­
полагма!
И Каравида поносно диже Г.l1аву.
- Како ти то охоло ве.l1ИШ: не дам !
. Лијепо! Не дај га! А.I1И hеш га и опет дати,.
јер hеш умријети.
PeКJIa сам: нећу!
-
Неhеш? - сикне Велика RрОЗ стионуте·
-
зубе, а мржња и пакост исписују ружне црте
 ШЈ!:В~lIА 165

ПО ОНО)( б.шје..а.о)( ј('ј Ј1ИЦУ., те се ва )(О,Ј.РИНП

<:вах& .Џачиnа успра.в.ьа. - Нећеш' - по­
НОВИ она, & БОnrryњaвe јој pYJre ЕаО lUијеmre
АОХВ3.ТШIlе об.ае PYRe Rзpamцmre.
- Нећу! - о..Џ'Овори l\.аравЈЦа., а. О,Ј.
<:тр:п.а не бијamе у љену ГЈ1асу ове о.џучвости
0-" прије; 0-" страха, )(3. А& бијamе Брепчwја., 11
ве ПОJl1Ш1.l.3ше Аа се оnpe CII.ШВD, Бојо. ју
је Вe.пma повуR.1.3. <:ТРJlој 06&111 Мп.ьа.цRе; о ....
страха у први JIaX вије ви ра3УЈ1јеА&" У RO-
.lllRoj је ошwвосТII.
- Л знаш ..ш - јешо прlПВ3.ћа Ве.!пR3.
- А& СП У JlојпјеJl p~""R3.}(a! Знаш Ј1В '-8. те
)" часну Jloгy рпиутп: У овај впр, па '-3. те не
ИJI&? ВIЦDШ.ш ону бу6пцу, ш1'О је ввр 061'''('
У ковитАаЦ? Г.lе, R3.IЮ се ОПIJl3..l.3. п06јегне ~
Вир је ве пушта... ено је вуче .Ј.о.ье ~ Тa..RO
ћеш се о ти ОТllJl3.тп, &АО 33.JIaR!
И, .40}: је 1'0 roворп.lа., 0.\ оотраг је ухва.­
ТИ.I& Наравщу.
Тек с3..\ се разби сан Еара.вцп, тек с.."Ц
ова вође шта јој грози. По.\ грчевптпм сте­
зањеJl ВеАоконпјех руку пробу.\и оо, море
бити .40цкан, жу.4ња, ..\& се спасава. Прt".\
XA1Џ.IШJI ње.4РИJI& АУбоког& вира, што њу MOГ~
сваки час заГp.lИТИ, А& је 113 загр.ьа.ја BIIR:\ ~
воше ве пусте, ожив.ье у Raравци АОТ.' е
УСПа&ана воља, А& се браво, ...а се не ...а.
- Не Аајте ие! - OTIIY-Ьe јој се 113 ГР~"\II
више Арека но вика, 3. свом се жестпиом САУ­
пире у наз&А.

- Нико ТИ ве иоре поуоћп! - бllјесно

јој се ОАЗИва ВеJlика и потисне је.
. t66 ВОСАНЧИЦВ

ОсјеТИАа ltaраВИАа Аа јој не има спаса,

јер ПОА ногама на ГАатку камену изгуБИАа је
ОСАонац, те се спотаК.4а и К.4еКНУАа, а није
се по бјесомучним ријечима своје Аругарице
МОГАа наАати МИАОСТИ, па у ~OMe страшноме

часу, преАаВШИ се кобвоме УАесу, прошапће

презорно:
- Зар мимиш Аа ће те икаА моhи погАе- .
Аати Пешо, км сазна Аа мене носиш на АУШИ?
М8..IlО застме ВеАика. .
- Мимиш - ОАговара она загуш.IЬИВИ­
јем ГАасом - моћи ће ико и помимити Аа.
сам те ја отима? Никога не има~ Аа нас виАи.
K~A ме запитају: шта то би, казаћу им:
омаКАа се сама.

- Лијепо си СМИС.4ИАа, и АОАикује ти.

Тек јеАНО заборав..ъаш: а онај горе!
ВеАИКИ се руке М8..IlО размакоше, а4И још
је ве пушта.
- Км би ти хотјма - узеће она, а.
је,l,ва Аише, КОАИКО се УМОРИАа - Аа ОАеш,
КУАа БИАО, А8..Ilеко, тек Аа то нико не Аозна)
Аа не зна Пешо, и' Аа. нико не зна ђе си,
. ПОК.40ниЛа бих ти ЖИВОТ"
- Не тупи зуба! . На то не бих никад
ПРИСТ8..Ilа .•. ИАИ С ПеЦIОм ВАИ никако! Доврши!
Наста ОАСУАНИ треутак.
КараВИАа осјети, Аа ВеАика запе из све
снаге и Аа је отиште.
КараВИАа стиште очи. ГРАН о се преваРИАа.
Мјесто Аа је МИ.IЬацка својим СТУАОМ за­
ГРАИ, осјети КараВИА~ ПОА собом ТВРАУ сти­
јену, па отвори очи.
 ШЕНУJlА. 167

Чисто себи не вјерује, па у невјерици

протрља очи.
JlежаJlа је на путањи, а пред њоме на •
самој обаЈЈ.И КJlечи Ве..iика, очију пунијех суза.
- Не знам - јеЦаЈЈ.а је Ве..iика - како
би мени би..iО, да сам на твојему мјесту. ЧИНII
ми . се, ни ја не бих драгана ни за свој жи­
вот ДаЈЈ.а; uи не знам бих..iИ имuа снаге
да то у овако страшноме часу, у каквоме си

'l'И Muo час БИ..iа, тако јуначки и ОДРЖИМ. Но

једно је, што добро видим: видим КО..iико га
'l'И ВО..iИШ, а већ прије сам виђе..iа КО..iико он
тебе ВО..iи. И мржња ми се СТВОРИ..iа Аивље­
љем. Да, ја се Аивим тој твојој љубави. Гри­
јех, неопростив гријех би био стати на ПУ'Г
ТОJlикој љубави ... ВУАите среhни!
Нађе се у чуАУ RараВИАа: Аа JlИ то збиља
говори она иста Выика, што MUO час шћаше­
Аа учини страшан гријех?
- Не ЧУАИ ми се! - наставља ВеJlика
и ПОJlако устаје. - ОбеЗУМИJlа ме љубав. У
часку МИШ.IЬах, могу ти гријехом преотети
Пеша на СИ..iУ. АУАО ми мишљење! И XBa..i8
теби, UИ не теби! XBua твојој љубави, штu
ти је у MUO пређашњем часу мојега бјеСНИ..iа,.
мојега ..iУАИJlа, у уста MeTHY..ia ријечи, које ми
. просвијеТ..iише памет, те не учиних, са чега
бих Аанима, мјесецима, море бити ГОАинама
умирuа. Тијем си ми П..iаТИ..iа, богато П..iаТИ..iа
за оно, што сам те с Пешом саставИJlа.
Помије онога страха, помије овијех ме­
кијех ријечи Ве..iикинијех RараВИАа не могаше·
јеАне заустити, а Bpe..ie јој сузе ОАаваху да.
168 ВОСЛНЧИЦЕ

су је обузе.-ш осјеhаји, које ријечи не умију

IIстумачити.

- Ја волим Пеша - опет ће Велика -

а ЧУАне сам hУАИ. КМ виАим Аа ми га не АаАУ,
Аође ми Аа га на силу узмем. Не питам, с киме
ћу се о њега побити; не МИСАИМ, хоћу ЛИ учи­
нити гријех; мени је само то у глави Аа он
мора бити мој. То ме АРЖИ који трену·так и
ја не знам шта раАИМ - ја се бојим те своје
hУАИ. Страх ме је да ће ми то безумље у
таком јеАНОМ: тренутку угушити сваку бољу
мисао, Аа ће ми непрозрачним ПОКРИВ8АОМ
застрти ум, те ће ми ЛУАИЛО казивати, шта
Аа чиним, а несвјесна воља послушаhе га. Ја
се тога бојим и морам стати на пут тој опа­
сној ћУАИ, морам је CJl.ОМИТИ, уништити.
Каравида није разумијевала, шта је то,
што тако ЧУАноватим мислима мами те још
ЧУАноватије изразе у Аругарице јој, и, не зна­
јуhи, не слутећи циља такоме говору, CJI.У­
Ш8Аа ју је, не бунеhи је ни јеАНОМ ријечју.
- Видиш АИ онај вир, којијем сам ти
мало прије пријетила? Кажу, онђе је толико
.дубоко, Аа би стала цијела велика црква за­
јеАНО с кулом, а Аа се крст не виАи. Онђе
:на АНУ мора бити врло Аобро. Нити се чује
,овај страшни жубор, што га Т8Ааси валовите
.Миљацке АИЖУ, нити се ВИАИ ово сунце, ово
:зеленило, што човјека овоме свијету привлачи,
.НИТИ се зна за љубав ни за мржњу. Истина,
.nостељаје онђе хлаАна! -и Велика се стријесе,
.а говорила је већ као Аа је сама! - Али ако!
Ту на АНУ не осјећа се ни врелина ни хлаАноћа.
 ШЕНУЛЛ 169

ВеJlика! - Арекне КараВИАа, тек сад

прозирyhи кроз ону маГАУ ВеJlикинијех ријечи,
шта јој је Аругарица смјеРИАа.
- ПОГJlеАај ону гранчицу! - и ВеJlика
пружи прот виру, а не види КараВИАина ужаса.
- Дочепао је вир, па је врти, врти. Ено је
вуче Аоље, а· она се не Аа. ИспријеЧИJlа ое,
те се испраВИJlа као човјек на меку калу, па
ПОJlако, ПОАако у.паАа на ниже. До ПОJlовине
је увукао вир. r Ае ! Како се пригибље ...
.отима се. Само што не проговори, само што
ве запомаже: не Аајте ме! БУАало! Што се
бојиш? Под ВОДОМ ти неће бити горе, но што·
ти је саА над водом. Одвојена си ОА стаБJlа,
од оца и мајке, ОА свега, што ти је драго
,- што ое браниш? Шта ће 'ГИ још живот?
Та и онако hеш овенути, далеко ОА својијех.
Боље ће ти· бити ту на АНУ, но Аа те вода
ва обалу избаци и Аа 'ГИ оунце сву крв ис­
пије, па да се ОА оухоте окоцаш и да те
грабљива рука човечја Аохвати, па на ватру
баци. Смрт ти је овђе, смрт те чека и по­
мије, па нека се бар и то што прије сврши.
БУАИ јунак! Тако! ТОНИ, тони! Ма што ти је?
Што си опет ИЗДИГJlа ГАаву? IlITO још врхом
провирујеш? Да знаш како је тамо до.ъе Аобро,
ве би се ни часка отимаJlа. Хајде! ИJlИ чекни,
чекни малко! Заједно ћемо!
И ВОАа пљусну, Нир се отвори и затвори,
а поврх њега надуше ое неКОJlИКИ мјехуриhи,
ситнији и крупнији, па тек попуцаше.
И чу се оамо страшан јаук, па тек би
као и прије: талаои Миљацке и Ааље се АОМ-
170 ВОСЛВЧИЦЕ

.ъаху О брвна, а вир је и даље играо КОАО, које

је повео прије незапамћенијех година.

5.
МЫО ПОСАије враћаАе се тијем путем не­
КОАике СарајАије.
Из . дыека запазише женску ПРИ.IIИRУ;
Аежи као трупац баш уз саму обаАУ; МаАО
да мрдне, па би је прогутuа она дубина, Аа
је више никада живу не врати.
С тешком је муком освијестише.
Rаравида је ОТВОРИАа очи, ыи шта је
ГОВОРИАа о ВеАИКИ, о виру - ти, Боже, знај!
Више је однијеше, но што је одведоше кући.
Шеот неђе.ъа није уотыа, а, док је бо­
Аовыа, бунцыа је.
Њен бабо и ОНII, што оу је гАеДаАИ, ИМаАИ
оу шта ОАушати.

Из онијех иопрекиданијех ријечи раза­

брuи су орашну иотину, која ое у брзо и
ПОТВРДИАа, кад је Ми.ъацка IIзбаЦИ.llа ВеАИКУ.
Сви је ЖЫИ.llИ, искрено је ЖаАИАИ, a.11I
тек рекоше: ВеАика је шеНУАа.

* * *
И дан даљи, кад Пешо са својом RараВИДОII
изиђе на гроб.ъе, да преАију гробове свој иј ех ро­
дите.ъа, не заборав.ъају преМIТИ и гроба, у којему
је јадна утоп.ъеница бораВИ.ll8 мртвијем санкои..
 ПРЕГ.А.ЕД САДРЖАЈА

СТРАНА

Предговор .. ЈП
Са невјере . • 3
Златка ... 15
Враг ђевојка 27
Џенабет. 39
Чудо .••. 47
Правда у Босни· 66
Први и пошљедњи пут 75
Кавгаџија . • 109
да заборави • t30
Шенула •.. 148
 РЕЧНИК

тпских, А.РЈ.ПCКIIX И IIEРСИСКИХ РЕЧИ

.авшаи тур. - вече, воћ; че­ ва.РА&Ш тур. - брат, при­

тврта МОЈ1итва Мyx&JlеАова­ Јате.љ.
чка, по 8аХОАУ суица. ВlЦВсавати тур. - напасти;
ILI1IL11ИТИ се арап. - б.l.arОСЈ10- насртати
вити' се, опростити се. иерхаба пер. - 8Араво.
Dиџа тур. - стриц. . иеџедија тур. - новац.
&1ЈВВОСУИ (аВШОЈ1СУК) тур. - -певни арап. - викач, који
ОА ПРИЈ1ике: Боr А& прости! с мунарета 80ве верве' на
aJIUIJEовати арап. - .љубити, МО.4И'.rву,

ПРОВОАИТИ .љубав. иаиуJlе пер.-тур. - ниске шту­

в ..ат арап.- време, час. Ј1е (папуче), које се ватакпу

ВlLI1ија арап. - вамесник. на Bore Аа се ве поквасе

AJlВаи8И8 пер. - трем ва веће Bore у ВОАИ иш б.l.ату.

Ор08 тур. - петао.
(p&8r080p).
раус арап. - тур. - краАЈЬВ­
AJUI арап. - закон, вера.
вац, Ј10ПОВ.
t,ayp тур. - веверник, кРиво­
теиесуt. арап. - писмено, пи­
верник; тако Турци 80ВУ
сави акт (оБЈ1иrацвја).
хриmћаке Аа их HarpAe.
твфеР81Ј арап. - место за
ваптиЈа арап.-т~р. - чувар посматраље, rЈ1еАаи.е.
реАа (.аНАарм). турбаи пер. - ПЈ1атно око
иЈ.ивдија тур. - вечерљи час; ча.п:е.
трећа мсмитва Турчинова фереџа тур. - rорља .енска
ОБАан. Х&ЈЬииа.
ЈaиrвЈа тур. - поzар. фер:каи пер. - вареАба, СУА-
Јацвја тур. - Аоба за Ј1е­ такова пове.ља.
rаље; пета мсмитва Турчи­ хеt.ви арап. - Ј1екар.
вова оБАан. 1J8l'e (liare) - хаРТИЈа.
вција тур. - СУАија. џаи арап.-пер. - опо.
ваАИАfВ тур.- оБЈ1аст ј еАИоrа џеиабет тур. - поrав човек,
СУАИЈе. поrаиац, обеmеи.ак.
• ap&l,08.4YB тур. - м&ђиони­ џеиет арап. -- рај, врт•
штво, опсена. џуибус пер. - забава, иrра.

• ••••
 t

ј&.
>
....... .
~

--------
 ИЗДАЉА СРПСКЕ КЉИЖЕВНЕ 3lДPJГB
1 ВОАО (1892)
Живот и ПРИ&lЬучевија ДИllllитрија Обра,цо­
1.
JlИиа, свеска 1, 8а mтаЈЩf прире.цо и предrовор ваписао Ж.
ПОllOввћ. Цева 1'40 двв.
2. С lIIIора И са сува, црте др. Ииава Јовавоввћа.
Ц.В8 1"40 дп.
3. Даворје Ј. С. Поповвћа, 8а mтaJUЧ приредио .. реuп
• apeдrOBOp ваписао ,љубопр Стојавоввћ. Цева 1'40 дп.
4. Вооља Фра-Врве, ваписао Спо Матаву... ; с ре'lИ­
ко•• предrоворо. ЈЬуб. Јовавоввћа. Цева 2 дп.
'6. Драма'l'CJIIИ Списи Косте Т~и.ковиt.а, свеска I, 8&
8ТUПУ прирe,uо И предrовор вапис~ Давио А. Жввa.r.еввћ.
Цева НО див.
6. ИСТИВСlllа Сt1lУlВба, ваписао И. Н. Потапевко, превео
11. Ћ. Иивћеввt.. Цева 1'40 див.
"L Историја СРПСlllога Наро,ца с поrЈ1едо. ва .сто­
,.ју суседlПlX Хрвата в Брара, ваписап ,љуб. Кова'lеввћ •
.LJ6. JOBaвont., свеска 1. Цева 1'40 див.
11 ВО"О (1898)
ЖИВО'l' И ПРИ&lЬучевијв ДИDIЩ'l'рија Обра,цо­
8.
.иИа, свеска II, 8а mТaJlПУ приредио • поrовор и ре'IИВК иа­
ОС&О Ж. Поповвћ. Цева 1'40 .цв.
9. Мемоари ПРО'l'е Ма'l'иjе Нева,цовића, 8а mтaJlПУ
..вре.цо в предrовор, реrистре и ре'lИD написао ЈЬубопр Ко-
8&'1ent.. Цева 2'80 див.
10. Два И,цOt1lа, II&IDIсао Боrобој Атаваџоввћ, 8а ШТaJlПУ
. .вре.цо в прeдroвор вапвсао Андра raвpuoBвt.. Цеиа 2 дп.
11. Еамево Доба, ваписао Јовав Жујоввt.. Цева 2 ДИВ.
12. Прве Ж:g'l'Jlе, приповепа из српске ПРОШЈ10СТВ
васао Андра raвpuoВJIt.. Цева 1'40 див.
13. ив Приро,це,.ав.и списв АР. Јосв.а Павша, 8а
8DJIПУ прире.цо и предrовор вапвсао Ж. Живавоввћ. Цеиа 2 .цп.
14. С ФраицуClllОГ Парваса, прево.ц &a,u.ира :М.
ЈОЈаВовића. Цева 2 див.
111 BO.IO (1894:)
16. АВ'l'Оt1l0гија Ду15РОJlаЧlllеJIиРИlllе,8аштaJlПУ ПР.­
JМlAИО • предrовор и pe'IUК ваписао Ииав Решетар. Цева 1'40 д.
16. Тамо амо по ИС'l'ОlllУ, црте др. Ииава Јоваво­
..... свеска 1, с ~е'IUКО. и с карто. Ив.цскоrа Океана в
O8OUD 89...... Цева 2 див .
. 17. ПВСllllе ЈОJlава Иt1lића, за штuпу прирe,uо ЈЬу6.
СнЈаиоввћ. Цева 2 .цв.
18. ДрамаТСlllИ СпиФl Косте Три.ковиt.a, свеска 11,
1& ---ИЈ приредио и преАroвор вапвсао Дав. А. Жив....ев....
Це.. 1'40 див.
 19. Во.цевица иа Фollоси, вап.сао Џорџ E.lвOT, превео
с eBr.leCKOra Авдра Нв.O.IВћ, свеска 1. Цева 2 див.
20. Во.цеиица иа Фollоси, вапвсао Џорџ E.lвOT, превео
е eвrJ1eCKOra Авдра НвкОЈ1Вћ, свеска П. Цева 2 АВИ.
21. ИС'1'орцја Српсвога Наро.ца, с поrЈ1едок ва вето­
. P-.iУ
сусеАВП Хрвата в Брара, вапвс&.lВ Љ. Ковачевn в Љ.
Јовановn, свеска П. Цева 1'40 АВИ•

.п 80.110 (1890)
Бвсие ДОСИ'1'ејв О(5рв.цовића, свесва 1, за mтaitП7
22.
првреАВО в преAlОВОР ваписао Авдра НИКО.IВь.. Цена 2 АВн.
2З. Друга Певвнија ЗМаја Ј. Јоввиовићв, свеска 1,
аа ШТ&JIПI_ приредцо и предrовор напвсао Мuутин К. Apary-
ТВRОВИь.. Цеиа 8 дви. '
24. Нив С'1'арцјих припове.цuв, аа штаЈШу приреАВО
в npeAroBop написао Авдра Гаврuовић. Цена 3 АВн.
25. Тамо амо по ИС'1'ОICу, црте др. Мuаиа Јовано­
вnа, свеска П, е речникок. Цена 8 АВн.
26. Бијеони РОollви.цо, спјевао .JlОДОВИКО Ариосто, пре­
пјевао Дрarиша Станојеввћ, свеска 1, с предrоворок, напокенака
в речвпок. Цева 8 АВИ.
27. ТВР'1'иф и Твр.цицв, коиедије од MO.IВjepa, пре­
ве.ав Јован Ћорђевn и др. ВЈ1адан Ћорђеввь.,аа ШТ&JIПУ при­
реАВО в npeAroBop написао Јован Ћаја. Цена 2 АВв. .
28. Ив иаУЈСе о ове'1'oIl00'1'И, написао Ћорђе М. Ста­
војевиь., с npeдroBopoK и 158 C.lВII&. Цена 8 ,II,JIВ,

v ВО.l10 (1896)
29. Баоие ДООИ'1'еја Обра.цовића, свеска 11, за штакпу
приредио в noroBop написао Авдра НИКО.IВь.. Цева 2 АВн.
ао. Друга Певаицја ЗМаја Ј. ЈоваиовићВ, свеска
П, 8а mТ&JIПУ ПРИР8АИО Мuутин R. Дрarутииовn. Цека 8 АВв.
З1. СoIlИЈСе ИВ oeooICora SПВО'1'а, написао Јавко М.
Весе.IВВОВИь., свеска 1. Цева 2 АВв. ..
З2. То.цор о.ц С'1'маћа, трarедија у пет чивова, иаnи­
сао МИЈ10m Цветвь.. Цева 2 двн.
ЗЗ. Бцјеоии РОollаидо, сијевао доДоввко Ариосто, пре­
~eBao Дрarвша Станtјевиь., свеска П, с иапокевака и реЧИВКОII.
Цева 8 АВИ.
З4. девај'1'ИО, рокав од Марије РођеВll'lевве, превео С
по.љскоrа IhiKOJ1a МаВОЈЈ10ввћ - Рајко. Цева 3 двв.
З5. Ељига о в.црав.љу, српско И\IAаље приреАВО др.
Мпав Јовавоввћ - Батут, са 58 C.lBKe у тексту и 2 аасебве
таб.lице у бојв. Цева 8 АВВ. .I
Свако васебво К0Ј10 IUЬBra. lIоае се добити преко повере-
иика ИЈ1В иепосреАВО од Управе Српске Кљваевве 3адрре 1,
1 и ШI по цеву од 7, а ЈУ и V по цеву од 10 дивара.