Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more ➡
Download
Standard view
Full view
of .
Add note
Save to My Library
Sync to mobile
Look up keyword
Like this
4Activity
×
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Dzek Parsons - Sloboda Je Dvosekli Mac

Dzek Parsons - Sloboda Je Dvosekli Mac

Ratings: (0)|Views: 683|Likes:
Published by pssamechinus

More info:

Published by: pssamechinus on Feb 07, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See More
See less

09/05/2010

pdf

text

original

 
1
JOHNWHITESIDEPARSONSSLOBODAJEDVOSEKLIMA^
i drugi esejiUVOD^ini po svojoj volji i to treba dabude sav Zakon.D`on V. (D`ek) Parsons je ro|en uPasadeni, 1914 godine. Kaohemijski in`injer i stru~njak zaeksplozive bio je prvi nau~nik ueksperimentalnoj raketno-istra`iva~kojgrupi koja je delovala priKalifornijskom Institutu za Tehnologiju.Njihov probni teren uArroyo Seco(u) u Pasadeni je otadapostao Laboratorija za MlazniPogon, planski i komandni centar zaAmeri~kiplanetarno-istra`iva~ki program.Parsons je bio suosniva~ AerojetGeneral Corporation, koja je sadaproizvo|a~ pogonskih raketa na~vrsto gorivo za spejs-{atlove,neposredno nakon ^elend`er-ovenesre}e. Godine 1972. Me|unarodniAstronomski Savez je jedanmese~ev krater nazvao "Parsons"(37øN 171øW) kao priznanjenjegovoj sto`ernoj ulozi u razvojuraketa na ~vrsta goriva.Zajedno sa svojom prvom suprugom,Parsons je pristupio ReduO.T.O. 1941 ev. On je bio pravi mladilav Reda, u kojem sezagnjurio u prou~avanje okultnog.Jedno vreme je radio kao vr{ilacdu`nosti majstora Agape Lo` e, koja jedelovala iz jedne vile uPasadeni. Zadovoljavaju}i opisnjegovog ve} ~uvenog dela "BabalonWorking" iz 1946 ev tek treba da budeobjavljen, a taj radpreure|uje tok Parsonsovog `ivota,prekid njegove veze saAlisterom Kroulijem i Redom O.T.O.Ve}ina objavljenih izve{tajausmerena je na njegovo prijateljstvo iraskid sa Sajentolo{komCrkvom (Church of Scientology)osniva~a L. Ron Hjuberda(Hubbard), bez procenjivanja bitnijihpitanja o tome {ta je zaistapoku{avano, i za{to. Ovo izdanje }e,nadamo se, poslu`iti kaoosnov za ozbiljnije prou~avanjeParsonsovog mi{ljenja, rada iuticaja.Parsonsovo prou~avanje magike nijebilo bekstvo od razuma. Niti je to bioeskapizam, niti bilo koji od drugihizgovora koje za inteligentne studentedaju usrdni branioci. Parsonsov rad jebio u skladu sa najboljom tradicijomeksperimentalne nauke - tradicijomrevolucionara kakvi su Rod`er Bekon,D`onDi i Isak Njutn, koji su pomeriliparadigmu nau~ne i okultne misli ipro{irilina{ svet. Mada je Parsons umro mlad injegova misao nije u potpunostisazrela, njegovo intelektualno obe}anjese mo`e jasno razaznati.Parsonsovi eseji otkrivaju njegovuprisnost sa antropolo{kom, psiholo{komimitolo{kom knji`evno{}u; njegovineobjavljeni zapisi pokazuju gasposobnim daistovremeno citira Karla Junga, JozefaKempbela i Alistera Kroulija. On je jo{naginjao i nau~no-fantasti~nojknji`evnosti, ne samo zbog teorijskenauke, ve}zbog mitova, utopija i negativnih utopijakoje takva literatura opisuje.Kao pravi posleratni AmerikanacParsons nije sumnjao da je mogu}idealni svetkoji je on zami{ljao. On je postavljao"{iroka pitanja" i o~ekivao odgovore, akao in`injer kakav je bio, on je o~ekivaoda to i RADI. Kao Telemit, on je`eleo da to radi za svakoga. Daleko pre`enskih, gra|anskih, ljudskih,ekolo{kih, stvarala~kih i antiratnih prava- u mra~no doba kada su "prava"bila prljava re~ - on je imao hrabrosti dazaista radi ono {to je mogao iviziju da predvidi mnogo toga. Unjegovim pre`ivelim esejima ipolemi~kimspisima, od kojih je ve}ina napisanaoko 1950 ev, Parsons anticipiradugogodi{nje eti~ke, moralne,religiozne i socijalne dileme slede}ihpola veka. Ve}ina njegovih re{enjaostaje neisprobana.Parsons je poginuo 1952 ev ulaboratorijskoj eksploziji nepoznatogporekla.Njegova saradnica, magi~ki u~enik idruga supruga, Kameron, sa~uvala je inastavila njegovo delo.Ovi eseji, od kojih su mnogi ovde{tampani prvi put, pre`iveli su uholografskom rukopisu ili u oblikuprepisa koje je pripremio Telemitskinau~nik D`erald D`. Jork (Gerald J.Yorke). Iako su mnogi samo ranefragmentarne skice i konture,revizija i do{tampavanje su svedenina minimum.Napomene u zagradama dajudopunske informacije izdava~a a,ako nije druk~ijenazna~eno, nedostaju}a mesta suobele`ena sa tri ta~ke.Izdava~i se `ele zahvaliti KennethAnger i Warburg Institute(u)LondonskogUniverziteta za njihovu srda~nupomo}.Sredinom ~etrdesetih, D`ekParsons je objavio jedan broj~asopisa "TheOriflamme", tradicionalnog O.T.O.`urnala kojeg je pokrenuo Teodor Rojs(Theodor Reuss), Spolja{nji Vo|aReda O.T.O., po~etkom ovog veka.Ovo izdanjezapo~inje novu seriju ovog~asopisa i, uz puno po{tovanjel,posve}eno jese}anju na Frater Superior MerlinPeregrinus(a), odnosno TeodoraVilsona Rojsa.Ljubav je zakon, ljubav podvoljom.HYMENAEUS BETAFrater Superior, O.T.O.Agape Grand Lodge, New YorkJesenja Ravnodnevica IIIxixSLOBODA JE DVOSEKLIMA^PREDGOVORPo{to sam ovaj esej napisao jo{1946. godine, neka od mojihnajzloslutnijihpredvi|anja su se najsurovijeostvarila. Javni slu`benici suizlo`eni sramotii omalova`avanju zakletvama na"lojalnost" i "~istkama lojalnosti".^lanoviameri~kog Senata, deluju}i podmaskom "imuniteta" i podizgovorom "vanrednogstanja", napravi{e lakrdiju odpravde i sprdnju od privatnosti.Ustavniimunitet i legalna procedura stalnosu kr{eni, a za ono {to je jednom,ne tako
 
2
davno, bila op{ta bruka u Americi,Vrhovni Sud je danas odbacio ~ak i dau~ini reviziju.Zlatni glas dru{tvene bezbednosti,podru{tvljenog ovog i podru{tvljenogonog,sa svojim prate}im konfiskatornimoporezivanjem i nametom napojedina~nuslobodu, svuda iskrsava i svuda seprime}uje. Engleska je uvela za{titure`imakoji je istovetan sa totalnimdisciplinovanjem. Austrija, Ma|arska,Jugoslavija i ^ehoslova~ka su pale`rtve Komunizma, a Amerika je uprocesusklapanja sporazuma sa varvarskim ikorumpiranim diktaturama Argentine i[panije.Dok ja pi{em, Ameri~ki Senatnastavlja lakrdija{ku istragu u sferiprivatnogseksualnog morala, koja }e, pored svesvoje lakrdije, naneti bol i patnjumnogim nevinim osobama u jednojnepodno{ljivoj i ~udnoj invaziji nanjihovaprava.Inercija i pre}utno slaganje kojeomogu}uju skoro potpunu suspenzijuna{ihsloboda nekada su bile nezamislive.Prisutno neznanje i ravnodu{nost jezaprepa{}uju}e i skoro neverovatno.Ono malo za {to se vredi boriti ucivilizaciji i kulturi omogu}uje onaizrazita manjina koja je kadra zastvarala~ko mi{ljenje i nezavisnodelovanje, uz nevoljnu pomo} ostalih.Kadave}ina ljudi preda svoju slobodu,varvarstvo je blizu; kada je i ta manjinapreda, mi smo u crnim vremenima.^ak je i sama re~ liberalizamosumnji~enaputem neumerenog naporarazbaru{enih glava koje veruju da jeona istovetna salizanjem ruskih ~izama, u dahumanizam nije ni{ta drugo do fasadazatotalitarizam crkve.Nauka, koja je ranije za vreme H.D`.Velsa htela da spase svet, sada jeuniformisana, u luda~kim ko{uljama,zastra{eno ~istunstvo, a njenuniverzalni jezik je sveden na jednu jedinu re~,sigurnost.U pregledu ove 1950.-te godine, nekeod mojih optimisti~nijih izjava moguizgledati skoro naivne. Me|utim, janikada nisam bio toliko naivan da bihverovao da je sloboda, u punom smislute re~i, mogu}a ve}em broju ljudi odnekolicine. Ali sam verovao i verujemda ta manjina, samo-`rtvovanjem,mudro{}u, hrabro{}u, trajnim istrahovitim naporom, mo`e posti}i iodr`atislobodan svet. Napor jeste herojski, alise mo`e izvesti; primerom iobrazovanjem mo`e se ostvariti. To jevera koju je izgradila Amerika, to jevera koju je Amerika predala, a to je ivera na koju ja pozivam Ameriku da jeobnovi ili propadne.Mi smo jedan narod, i jedan svet. Du{aprljavih kvartova viri iz o~iju VolStrita, a sudbina nekog kineskognosa~a odre|uje sudbinu Amerike. Mine mo`emoukinuti slobodu na{e bra}e a da neubijemo sami sebe. Usta}emo zajednokaoljudi, za ljudsku slobodu i ljudskodostojanstvo, ili }emo pasti svi zajedno,svi majmuni, natrag u mo~varu.U ovom poznom, veoma poznom ~asu,prvenstveno se moramo pozabavitire{enjima.^ini mi se da `ivim u narodu koji prostone zna {ta je to sloboda.Mi verujemo da je to jedna re~, par~epapira - ne{to za {to nam je re~eno daposedujemo - i za {to mi govorimo jedan drugom da posedujemo. U stvari,ona jemnogo, mnogo vi{e od toga.Tom cilju - definisanju slobode, njenomrazumevanju, da bismo je moglizadobiti i braniti, posve}en je ovaj esej.Ne moram ni dodavati da je sloboda jedna opasna stvar. Ali, skoro jenemogu}e da smo svi mi kukavice.I. MA^ JE IZVU^ENBezbroj vekova dru{tvo jebespogovorno prihvatalo teoremu da suneki ljudistvoreni da budu robovi, ~ija je prirodnafunkcija da slu`e sve{tenike ikraljeve, plemi}e i velike gospodare,imu}ne i bogate ljude koje je svemogu}iBog naimenovao za robovlasnike.Pored toga, taj sistem je oja~anustanovljenimdoktrinama da su svi ljudi i `eneprisvojeni, i to na taj na~in {to je njihovedu{e prisvojila crkva a njihova teladr`ava. Takvu udobnu situacijupodr`ava iznatno telo autoriteta, morala, religije ifilozofije.Protiv te doktrine, pre nekih dvestagodina, javno se podigla najneobi~nija jeres koju je svet ikad upoznao,princip liberalizma. U su{tini, tajprinciptvrdi da su svi ljudi stvoreni jednakii obdareni neotu|ivim pravima. Re~ineotu|iva prava podrazumevaju onaprava koja se ne mogu oduzeti,kojapripadaju svakom ~oveku, kaonjegova uro|ena prava.Ovaj princip se dopao nekimneposlu{nim duhovima, jereticima,ateistima irevolucionarima, i otada je, uprkosprotivljenju ve}ine organizovanogdru{tva,ostvario neki napredak. Kaodoktrina on je postao tolikopopularan da su muizraze po{tovanja ukazale sve ve}edr`ave.Me|utim, on je jo{ uvek tolikoogavan osobama koje imajuautoritet i onimakoje tra`e autoritet da on nije nigdeotelotvoren kao fundamentalnizakon, istalno se naru{ava u duhu i slovuputem svih trikova i ujdurmizatucanosti ireakcije. [tavi{e, apsolutisti~ke itotalitaristi~ke grupe najpokvarenijeprirode koriste liberalizam kao pla{tispod kojeg poku{avaju ponovoustanovititiraniju i ugu{iti slobodu svihprotivnika.Tako religiozne grupe poku{avajuukinuti slobodu umetnosti, govora i{tampe;reakcionari poku{avaju utajiti rad, akomunisti zavesti diktaturu, sve uimeslobode. Stoga, zbog specifi~nihrazlika koje slobodi pripisuju nekiod tihkamufliranih tirana, izgleda nu`noponovo definisati slobodu uterminima podkojim su je shvatali onaj opaki cinikVolter, prljavi bezbo`nik Pejn,izdajnikVa{ington, radikalni revolucionar D`eferson i anarhista Emerson.Sloboda je dvosekli ma~ ~ija je jedna ivica sloboda a drugaodgovornost, nakojem su obe ivice se~ivaizvanredno o{tre, i kojim ne mogulako rukovatinesigurne, kukavi~ke ili izdajni~keruke. Jer on je o{tren mnogimkonfliktima,
 
3
kaljen u mnogim vatrama, ga{enobiljem krvi, i mada je uvek spremanzaupotrebu hrabrim i sr~anim, on to ne}ebiti kada ga napusti duh koji ga jeiskovao.A po{to se sve tiranije zasnivaju nadogmama, na osnovnim tvrdnjama oapsolutnoj ~injenici, i po{to se svedogme zasnivaju na la`ima, valjalo bidaprvo potra`imo istinu, i sloboda ne}ebiti daleko. A istina je da mi ne znamoni{ta.Objektivno, mi uop{te ni{ta ne znamo.Svaki sistem intelektualnog mi{ljenja,bilo da je to nauka, logika, religija ilifilozofija, zasnovan je na izvesnimosnovnim idejama ili aksiomima kojisu pretpostavljeni, ali koji se ne mogudokazati. To je grob svakogpozitivizma.Mi pretpostavljamo, ali NE ZNAMO, dapostoji jedan realan i objektivan svetizvan na{eg vlastitog uma. Kona~no,mi ne znamo {ta smo mi, niti {ta je tosvet. Dalje, ako postoji stvaran svetodvojen od nas samih, mi ne mo`emoznati{ta je to; sve {to znamo je to kako gami opa`amo.Sve {to mi opa`amo prenose na{a ~ulai tuma~i na{ mozak. I ma kako fini,ta~niili osetljivi mogli biti ti na{i instrumenti,oni su ipak opa`ani tim ~ulima ituma~eni tim mozgom. Ma kakokorisne, spektakularne ili neophodnebile na{eideje ili eksperimenti, oni ipak nemajunikakve veze sa apsolutnom istinom iliautoritetom. Tako ne{to mo`e postojatisamo za pojedinca, u skladu sanjegovomprirodom ili sklono{}u, ili njegovimunutra{njem opa`anjem vlastite istineu bi}u.Ve{tice i |avoli srednjeg veka bili sustvarni po na{im vlastitim merilima;svi ~estiti i cenjeni ljudi su verovali unjih. Oni su bili vi|ani, njihovadejstva posmatrana, i savr{eno suobja{njavali poprili~an broj ina~eneobja{njivih fenomena. Njihovopostojanje je nekriti~no prihvatalave}inaljudi, velika i ponizna, i od te ve}inenije bilo, i jo{ uvek nema, nikakvogprigovora.Pa ipak, mi danas u to ne verujemo.Mi verujemo u druge stvari, koje sli~noobja{njavaju iste fenomene. Sutra}emo verovati u neke sasvim tre}estvari. Miverujemo, ali ne znamo.Sve na{e dedukcije, kao na primer teorija gravitacije, zasnivaju se nastatistici posmatranja; na posmatranjutendencija ka de{avanju na izvestanna~in. Ali ~ak i da su na{a posmatranjata~na, mi ne znamo za{to se te stvaride{avaju, niti da li su se uvek takode{avale, niti da li }e se takonastaviti. Sve na{e teorije su samopretpostavke, ma kako one razumljivemogle izgledati.Postoji jedna vrsta istine, zasnovana naiskustvu: mi znamo da ose}amotoplotu, glad ili zaljubljenost. Me|utim, taose}anja se ni na koji na~in nemogu preneti nekome ko ih jo{ nijeiskusio. Mo`emo ih opisivati uterminimadrugih, njemu poznatih stvari, mo`emoanalizirati njihovo uzrok i posledicuuzajamno prihvatljivim teorijama. Ipakon ne}e imati ni najnejasniju predstavuo prirodi tog ose}anja.Ovo mogu biti veoma negativnarazmatranja, ali u njihovim okvirimamo`emoizvu}i veoma pozitivne principe.1. [to god da svemir jeste, mi smo ilicelina ili deo njega, pomo}u na{e svesti.Me|utim, mi ne znamo koje smo od todvoje.2. Nijedna filozofija, teorija, religija nitisistem mi{ljenja ne mo`e bitiapsolutan i nepogre{iv. Oni su samorelativni. Mi{ljenje jednog ~oveka je istotoliko dobro kao i mi{ljenje drugog.3. Nema nikakvog apsolutnogopravdanja za nagla{avanje nekepojedine teorijeili na~ina `ivota na ra~un drugih.4. Svaki ~ovek ima pravo na svojevlastito mi{ljenje i svoj li~ni na~in`ivota. Ne postoji nijedan sistemljudskog mi{ljenja koji mo`e uspe{nopobitiovu tezu.Toliko o pozitivizmu. Ali ostaju drugestvari. To su nu`nost, korisnost ipogodnost. Ako su to iluzije, to su jo{uvek veoma popularne iluzije, iuobi~ajeno je uzeti ih u obzir. Politikase bavi nu`no{}u i korisno{}u(prakti~no{}u), dok se nauka bavipogodno{}u.Ipak, ovo nema za cilj diskreditovanjenauke i razuma u njihovimodgovaraju}imsferama. Razum je jedan od na{ihnajve}ih darova, mo} koja nas odvajaod`ivotinja. A nauka je na{e najve}e oru|e ina{a najve}a nada za gradnjuistinske civilizacije. (Zanimljivo je da seova o~ita op{te priznata istina uovom sistemu rasu|ivanja pojavljujekao ustupak.)Me|utim, uprkos njenojneprocenjivoj vrednosti, nauka jeoru|e i nema nikakveveze sa krajnjom istinom. Tu le`iopasnost od nauke. Kao oru|e ona je tolikovredna, toliko primenljiva i tolikoneodoljiva da je mi po~injemosmatratiarbitrom za apsolut, koji dajekona~an i neoboriv sud o svimstvarima. To jeba{ pozicija na kojoj bi se pedanti,dogmati i dijalekti~ki materijalistislo`ili sa nama. Zatim,predstavljaju}i se kao "nau~nici" iliizla`u}i"nau~nu" doktrinu, oni }e nasnagovarati da usvojimo njihovevrednosti islu{amo njihova pravila. Danasmora uvek biti slobodno da pobedisvoje ju~e,ina~e }e se degenerisati uobo`avanje predaka.Ali potrebno je da mi branimoslobodu, sem ako ne `elimo svi bitirobovi.Korisno je da ostvarimo bratstvo,sem ako ne `elimo razaranje. Ipodesno je dapriznamo drugima pravo na njihovovlastito mi{ljenje i `ivot, da bismoo~uvali svoje sopstveno.Inteligentan pojedinac ne}ezasnovati svoje pona{anje na nekojproizvoljnojili apsolutnoj koncepciji oispravnom i pogre{nom. Mo`e sedokazivati da susvi motivi i sve radnje sebi~nibudu}i da te`e zadovoljavanjunekog zahtevaega. Mo`da je to ta~no i kod samo-`rtvovanja, odricanja i najvi{egaltruizma.Mi se tim stvarima bavimo dabismo zadovoljili same sebe, dabismo postigli neki cilj.Ego mo`e biti veoma {irok. ^ovekmo`e obuhvatiti ceo svet kao deosvog ega, ipo}i da iskupi ili spase taj svet,samo iz tog razloga da bi stekaozadovoljstvo od te ideje. Takav~ovek, daleko od toga da budenesebi~an, jekrajnje egoisti~an. ^ak i umetnik,posve}en stvaranju ~iste lepote,takav jezbog njegove potrebe i prirode. No,takav egoizam bar nije sitni~arski.

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->