Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more ➡
Download
Standard view
Full view
of .
Add note
Save to My Library
Sync to mobile
Look up keyword or section
Like this
4Activity
×
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Java Materijal

Java Materijal

Ratings: (0)|Views: 1,203|Likes:
Published by Daniel Dimitrov
Programiranje na programskom jeziku Java
Programiranje na programskom jeziku Java

More info:

Published by: Daniel Dimitrov on Feb 08, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See More
See less

12/21/2013

pdf

text

original

 
 1
Uvod 
Ra
č
unar je složen sistem koji se sastoji iz puno komponenata. Najvažnija komponenta je centralna procesorska jedinica. U pitanju je jedan
č
ip
č
iji je posao da izvršava programe.Program je lista nedvosmislenih instrukcija koje ra
č
unar mehani
č
ki izvršava. Ra
č
unar može daizvršava instrukcije koje su napisane u tzv. mašinskom jeziku. Svaki tip ra
č
unara ima svoj mašinski jezik i može da direktno izvršava samo programe koji su pisani u tom jeziku. (Programe koji su pisani u drugim jezicima može da izvršava samo ako se prevedu u mašinski jezik tog ra
č
unara.)Mašinski jezik se sastoji od vrlo jednostavnih isntrukcija koje CPU tog ra
č
unara može direktno daizvršava. Sa druge strane, skoro svi programi se pišu u programskim jezicima višeg nivoa, kao štosu Java, Pascal ili C++. Program koji se napiše u nekom od ovih jezika ne može da se direktnoizvršava na nekom ra
č
unaru. On mora da se prvo prevede u mašinski jezik. Ovo radi poseban program, kompajler. Kompajler uzima program napisan u jeziku višeg nivoa i prevodi ga u izvršni program u mašinskom jeziku. Ako program treba da se izvrši na nekom drugom ra
č
unaru, mora dase prevede u taj drugi mašinski jezik uz upotrebu drugog kompajlera, koji odgovara tom drugomtipu ra
č
unara.Postoji i alternativa za kompajliranje programa pisanog u jeziku višeg nivoa. Umesto da se koristikompajler koji odjednom prevodi program, možete da koristite interpreter, koji prevodi instrukciju po instrukciju. Interpreter je program koji se ponaša sli
č
no kao CPU, odnosno postoje ciklusivaženja instrukcija i njihovog izvršavanja. Interpreter radi u petlji koja stalno
č
ita instrukcije iz programa, odlu
č
uje da li je potrebno da se ona izvrši i ako je potrebno obavlja odgovaraju
đ
ukomandu iz mašinskog jezika.Postoje interpreteri koji izvršavaju jezike višeg nivoa. Na primer, programski jezik LISP radi prekointerpretera, a ne preko kompajlera.Dizajneri Jave su odlu
č
ili da koriste kombinaciju kompilacije i interpretacije. Programi koji su pisani u Javi se kompajliraju u mašinski jezik, ali je u pitanju mašinski jezik za ra
č
unar koji ne postoji u stvarnosti. U pitanju je virtuelni ra
č
unar, poznat kao Java virtuelna mašina. Mašinski kodza JVM se naziva bajtkod. Nema nijednog razloga zašto Java bajtkod ne bi mogao da se koristi kaomašinski jezik za pravi ra
č
unar. Sun Microsystems su i napravili takav ra
č
unar, odnosno procesor.Sa druge strane, jedna od najvažnijih stvari u Javi je da se Java program može da izvršava na bilokom ra
č
unaru. Sve što na tom ra
č
unaru treba da postoji je interpreter za Java bajtkod.Za svaki ra
č
unar treba da postoji drugi Java bajtkod interpreter, ali kad ra
č
unar jednom ima tajinterpreter, on može da izvršava bilo koji program pisan u Javi. Isti Java program se može da izvršina bilo kom ra
č
unaru koji ima takav interrpreter. Ovo je i jedna od najvažnijih karakteristika Jave,Isti program može da se izvršava na razli
č
itim ra
č
unarima.
 
 2Zašto biste koristili Java bajtkod? Zašto se ne bi distribuisao originalni Java program, koji bi sekasnije kompajlirao u odgovaraju
ć
i mašinski jezik. Postoji više razloga. Prvo, kompajler mora darazume Javu, koja je složeni jezik visokog nivoa. Sam kompajler je složeni program. Interpreter za bajtkod je sa druge strane prili
č
no jednostavan program. Lako je napisati interpterer bajtkoda zasvaki tip ra
č
unara, nakon
č
ega taj interpreter može da izvrši bilo koji Java program. Bilo bi mnogoteže napisati Java kompajler za svaki tip ra
č
unara.Još jedan razlog je sigurnost. Puno Java programa se preuzimaju preko mreže. Ne biste želeli da preuzmete program koji
ć
e oštetiti Vaš ra
č
unar. Interpreter bajtkoda se ponaša kao bafer izme
đ
uVas i programa koji ste preuzeli. Vi u suštini pokre
ć
ete interpreter, koji indirektno izvršava preuzeti program. Interpreter može da Vas zaštiti od potencijalno opasnih akcija, koje su deo tog programa.Java i Java bajtkod ne moraju obavezno da budu povezani. Program napisan u Javi bi mogao da sekompajlira i u neki drugi mašinski jezik, realnog ra
č
unara. Programi pisani u drugim programskim jezicima bi mogli da se kompajliraju u Java bajtkod. Ipak, kombinacija Jave i Java bajtkoda je onošto daje nezavisnost platforme, sigurnost i kompatibilnost.
Objektno orijentisano programiranje
Objektno orijentisano programiranje je odgovor na softversku krizu iz devedesetih godina pro{logveka. Tada dolazi do nagle ekspanzije primene ra~unara u svim oblastima. Programi postaju sveve}i i slo`eniji. U njihovom razvoju u~estvuje sve ve}i broj programera. Tradicionalni algoritamskina~in programiranja ne mo`e da odgovori izazovima koji se tada javljaju. Ovde se pre svega mislina mogu}nost kasnijeg odr`avanja softvera. Programi imaju vi{e hiljada linija koda u kojima setreba sna}i. Odgovor je bio u objektno orijentisanom programiranju.
[ta su objekti?
Sve mo`e biti objekat. Objekti su svuda oko nas. Objektni mogu predstavljati realne ili apstraktnestvari. Objekat je va{ pas, sto, knjiga, bicikla sve {to nas okru`uje.Objekti iz realnog sveta imaju dve karakteristike, a to su stanje i pona{anje. Stanje Va{eg psa predstavlja njegova boja, ime, rasa i sl. Pona{anje nam govori da li on laje, da li je gladan i sl.Softverski objekti su sli~ni ovim objektima iz realnog sveta po tome {to imaju stanje i pona{anje.Stanje softverskog objekta se izra`ava njegovim atributima, koji se opisuju preko promenljivih.Pona{anje softverskog objekta se implementira preko metoda. Metodi su funkcije (potprogrami)koji su pridru`eni jednom objektu.Objekti iz realnog sveta mogu da se predstave softverskim objektima. Na primer u programu zakontrolu rada elektronske bicikle, se bicikla mo`e predstaviti softverskim objektom, bicikl. Poredrealnih objekata softverski objekti se mogu koristiti i za predstavljanje apstraktnih stvari. Tako na primer, u programiranju GUI-ja (grafi~ki korisni~ki interfejs) se za predstavljanje doga|aja mo`ekoristiti objekat. Doga|aj mo`e biti klik mi{em, ili pritisak nekog tastera na tastaturi.Sve {to jedan softverski objekat zna (stanje) i mo`e da uradi (pona{anje) se predstavlja atributima imetodima koji se u njemu nalaze. Na primer, bicikla iz realnog sveta ima svoje atribute, koji seodnose na trenutnu brzinu (10 km/h), broj zup~anika (5) i sl.
 
 3 Objektni dijagrami pokazuju da atributi objekta ~ine njegovo jezgro. Metodi okru`uju to jezgro isakrivaju ga od ostatka programa. Pakovanje atributa objekta i njihova za[tita putem metoda senaziva u~aurenjem. Objekat se prema tome, sastoji od jezgra, koje ~ine njegovi atributi imembrane, koju ~ine njegovi metodi, preko koje se tom jezgru pristupa.U~aurenje promenljivih i metoda je ideja koja programerima pru`a dve osnovne prednosti:
Modularnost
: Izvorni kod objekta se mo`e napisati i kasnije se mo`e odr`avati nezavisno od drugihobjekata i njihovog koda. Objekat se tako|e mo`e lako proslediti izvan granica sistema. mo`etenekom dati svoju biciklu i ona }e i dalje da radi.
Skrivanje informacija
: Objekat ima javni interfejs koji drugi objekti koriste za komunikaciju sanjim. Objekat mo`e da odr`ava svoje privatne informacije i metode koji se mogu u bilo komtrenutku promeniti, a da to ne uti~e na objekte oko njega. Ne morate da poznajete detalje u vezimehanizma sa zup~anicima bicikle, da biste mogli da je koristite.^emu ova pri~a o objektima? Java je ~ist objektno orijentisani jezik. To zna~i da u Javi nijedno par~e koda ne mo`e da postoji ako nije deo objekta. U C++-u koji je tako|e objektno orijentisani jezik, mogu da postoje i delovi koda koji nisu objektno orijentisani. Ne samo da mogu, nego uvek  postoji takav kod, jer uvek mora da postoji funkcija main, koja ozna~ava glavni program, a kojanije deo nijedne klase.
 Java aplikacije
Svaka aplikacija pisana u Javi mora da sadr`i klasu, koja defini{e metod po imenu main(). Klasamo`e da ima proizvoljno ime, ali metod koji se u aplikaciji prvi pokre}e je metod po imenu main().Obi~no se iz ovog metoda pozivaju druge metode te ili drugih klasa.
Prva Java aplikacija
Prva aplikacija je ona koju }ete videti na po~etku rada s abilo kojim programskim jezikom,aplikacija koja }e ispisati tekst “Zdravo”. Evo kako izgleda kod:
/*** Klasa ZdravoApp implementira aplikaciju koja na* standardnom izlazu prikazuje tekst zdravo*/public class ZdravoApp {public static void main(String[] args) {System.out.println("Zdravo!"); //Prikazuje string}}
Program sadr`i definiciju klase ZdravoApp. U ovoj klasi postoji samo jedan metod, metod main().Prva linija definicije ovog metoda je uvek:
public static void main(String[] args)
U metodu postoji samo jedan izvr{ni iskaz:System.out.println("Zdravo!");

Activity (4)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 thousand reads
1 hundred reads
milance55 liked this
fifefewifwhifo liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->