UVOD
Makroekonomska teorija predstavlja logično povezan naučni sistem o ekonomskim procesima, koji, kada se njima ovlada, ali ne jednom za svagda, zbog promenljivosti,dinamike i kriza, omogućava možda uspešno upravljanje. Postojanje izvesnih kriza uekonomskoj teoriji, pokazuje da se taj sistem teorijskih postavki, smanjuje a ne povećava.Prema tome, svaka koncepcija, svaka teorema, svaka metodologija postala je danas uekonomiji predmet kontraverzi.Većina značajnih grešaka koje su nastale u makroekonomskoj politici, proističu iz propusta da se uzmu u obzir sekundarni i rezidualni efekti u makroekonomskoj politici.Teorijska osnova makroekonomske politike nalazi se u istraživanju međusobnih odnosasubjekata na tržištu. Zato, da bi smo imali makroekonomsku teoriju, odnosno ekonomsku politiku, neophodna nam je
tržišna ekonomija.
Razvoj i evoluciju makroekonomske misli obeležile su česte promene dominantnihideja.
Revolucije i kontrarevolucije
koje karakterišu makroekonomsku teoriju, čineći odnje izuzetno dinamičnu ekonomsku disciplinu, zapravo kriju kontraverze između dvegrupe makroekonomskih škola, odnosno dve linije istraživanja u makroekonomiji. Jednaod tih linija prati tradiciju klasične ekonomije, od klasične i neoklasične ekonomije XIX isa početka XX veka preko Monetarizma, do Nove klasične makroekonomije. Druga linijaotpočinje Kejnsovim revolucionarnim radom 30-ih godina XX veka, preko višekenzijanskih pravaca, do danas aktuelne škole Novih kenzijanaca. U osnovi neslaganjameđu dvema ključnim linijama istraživanja, nalazi se njihovo određenje prema pitanjufunkcionisanja i same prirode ekonomskog sistema (da li postoji ili ne samoregulišuća priroda ekonomskog sistema).Razmatranje različitih ideja makroekonomskih škola je izuzetno kompleksno, ali uisto vreme predstavlja i veliki izazov. Poseban akcenat treba staviti, na uticaj ekonomskihuslova određenog perioda na formulisanje makroekonomskih teorija, koje se razmatraju ukontekstu njihove logičke konzistentnosti, kompatibilnosti sa realnim ekonomskimkretanjima i njihovim implikacijama na budući razvoj makroekonomske misli.Pod savremenom makroekonomskom mišlju podrazumevamo ideje najvažnijih školamakroekonomske misli od 30-tih godina do današnjih dana. Sedam najvažnijihmakroekonomskih škola o kojima se danas govori su:
1.kejnzijanska2.monetaristička3.nova klasična makroekonomija br. 1 (monetarni ciklus)4.nova klasična makroekonomija br. 2 (realni ciklus)5.novi kejnzijanci6.novi austrijanci7.postkenzijanci
PRVI DEO
1
Tipologiju je uveo
E. Felps
u svojoj istoimenoj knjizi
Modern Guide to Macroeconomics
, Edvard Elgar,1996.
1
1. Savremena makroekonomska misao
Savremenu makroekonomsku misao karakteriše bogato nasleđe, što nas navodi nazaključak, da nije moguće lako ustanoviti nekakav restriktivni i jednostavni konsenzus, ato je zbog toga što je malo verovatno da pravi odgovori mogu proizaći iz čisteekonomske dogme.Velika je konkurencija između rivalskih ekonomskih škola i na to treba gledati pozitivno, a ne u negativnom svetlu.Nobelovac
M. Fridman je napisao
:
Postoji široka saglasnost oko ciljevaekonomske politike: visoka zaposlenost, stabilne cene, brzi rast. Manja saglasnost postojioko toga u kojoj meri su ovi ciljevi međusobno usklađeni, a najmanja saglasnost postojioko pitanja uloge koju pojedini instrumenti mogu i treba da imaju u postizanju
tihrazličitih ciljeva.
Razlike i sličnosti sedam makroekonomskih škola sumira naredna tabela:
Tabela 1. Sličnosti i razlike makroekonomskih škola
ŠKOLACIKLUSIPROGNOZECENETRŽIŠTERAVNOTEŽAVREMEPRAVILASPRAMPRAVAPOLITIKADOHOTKAORTODOKSNIKEJNZIJANCI
FluktuacijeizdatakaadaptivnaRelativnorigidneslabo
NedozvoljenazaposlenostKratak rok pravaprihvaćena
ORTODOKSNIMONETARISTI
Monetarni poremećajadaptivnafleksibilne
snažnoČišćenjetržištaKratak iDugirok pravilaNe izazivadistorzije
NOVIKLASIČARIBR. 1
Monetarni poremećajracionalnaIzuzetnofleksibilne
VeomasnažnoČišćenetržištaDugrok=kratkom pravilaNe izazivadistorzije
NOVIKLASIČARIBR. 2
TehnološkišokoviracionalnaEkstremnofleksibilne
VeomasporoČišćenetržištaDugrok=kratkom pravilaNe izazivadistorzije
NOVIKEJNZIJANCI
Šokovi ponude itražnjeracionalnaRigidnostcena
sporoNedovoljnanezaposlenostUglavnoKratak rok neodređenoUglavnom protiv
NEOAUSTRIJANCI
Monetarni poremaćajrazumnafleksibilne
snažnoTendencijekaravnotežiKratak iDugirok pravilaštetna
POSTKEJNZIJANCI
FluktuacijeizdatakarazumnaRigidnecene
Vrloslabo NedovoljnazaposlenostKratak rok pravapotrebna
Izvor: Jakšić. M., 2003.,
Makroekonomija ,
Beograd, Čigoja štampa, 98 str.
2. KEJNZIJANIZAM
2
Jakšić. M., 2003.,
Makroekonomija ,
Beograd, Čigoja štampa, 98 str.
2
2.1 Period uspona Kejnsove teorije
Dž.М.Kejns ( 1883-1946 ) je bio jedan od velikih mislilaca XX veka. Centralnafigura zbivanja na intelektualnom, državnom, ekonomskom, filozofsko-političkom planu.Kejnsov fundamentalni doprinos, po rečima R.Skidelskog, je da ne znamo, niti možemoda izračunamo, šta će doneti budućnost.
U tom svetu novac je psihološka sigurnostnaspram neizvesnosti. Najvažniji izvor razumevanja biznisa poticao je iz njegovog ličnog pravljenja novca:
njegovo poznavanje spekulativnog instikta učinilo ga je velikimekonomistom,
zapisao je njegov drug Nikolas Davenport.Svoju nacionalnu reputaciju stiče objavljivanjem brošure
Ekonomske posledice mira,
pošto je napustio britansku delegaciju na Versajskim pregovorima. Važno poglavlje unjegovom životu vrzano je za kritikovanje Čerčilovog povratka zlatnom standardu, 1 =4.86 $. U čuvenom pamfletu
Ekonomske posledice g. Čerčila,
Kejns je ukazao da će precenjena funta za oko 10% usloviti pad izvoza, pa će potreba da se održikonkurentnost, izvršiti pritisak na nadnice, da se one smanje, što će dovesti do talasaštrajkova. Bio je to uvid u slavnu Kejnsovu sekvencu, rigidnosti nadnica i mehanizma prilagodjavanja, pa kao rezultat takvog razmišljanja nastaje i njegova knjiga
Krajlesefera.
U svojoj knjizi
Opšta teorija zaposlenosti, kamate i novca,
objavljenoj 1936. god. ikoja predstavlja bibliju kenzijanizma, ističe: '' Ideje ekonomista i političkih filozofa ikada su u pravu i kada nisu, uticajnije su nego što se to obično misli. Svet se stvarnoskoro jedino po njima upravlja. Praktični ljudi, koji uobražavaju da su potpuno po straniod bilo kakvih intelektualnih uticaja, obično su robovi nekog pokojnog ekonomiste...ljudiočekuju sa izuzetnim nestrpljenjem korenitiju dijagnozu; kao retko kada su spremni da je prihvate, žele da je isprobaju, ako se iole učini tačna.''
''Mada je savremeno stanje makroekonomije nalik bojnom polju na kome su pukoviekonomista okupljeni pod različitim zastavama, naše je mišljenje, da bi se trebaloodupreti iskušenju, da se ustanovi nekakav restriktivni i jedinstveni konsenzus, i to zatošto je malo verovatno da pravi odgovori mogu proisteći iz nekakve čiste ekonomskedogme, zaključuje B.Snoudon.'' Tokom istorije, nastalo je dosta ekonomskih škola, kojemožemo razlikovati po njihovom mestu u razvoju makroekonomske misli i njihovomglavnom doprinosu makroekonomskoj analizi.Središnje mesto u Kejnsovoj ekonomiji pripada ideji efektivne tražnje, uuslovima zaostajanja tražnje za ponudom, proizvodnja se, ako se ništa ne učini, morasmanjivati da bi se na nižem nivou uspostavila ravnoteža, samo sada na nivou ispod punezaposlenosti. Svetska depresija dvojako je podstakla njegovo mišljenje: prvo, konačno suraspršene iluzije u delotvornost monetarne politike i drugo, pažnja je skrenuta sa Britanijena SAD. U središte interesovanja dolazi pitanje: Šta je to što određuje obim proizvodnjeu novčanoj privredi?
3
R. Skidelsky,
Keynes,
OUP, 1996, str. 1.
The Collected Works of John Maynard Keynes,
ur. E.Johnson I D. Moggridge, u 30t., London i Njujork.
4
J. M. Keynes,
General Theory of Employment, Interest and Money, London
, MacMillan, 1936.Prevedeno kod nas : Kultura, Beograd, 1956, pod naslovom
Opšta teorija zaposlenosti, kamate inovca,str.
404..
3
Search History:
Result 00 of 00
00 results for result for
p.
Recommended
Notes
Load more
