10.

NJUTNOVI ZAKONI

I njutnov Zakon : Svako telo zadrzava stanje mirovanja Ili ravnomernog pravolinijskog kretanja sve dok
druga tela svojim dejstvom to stanje ne promene. m*v=const.
Kada na telo ne deluju spoljasnje sile tj. F=0 na osnovu I NJ.Z definise se klasican princip relativnosti.Ovaj
zakon ne vazi u svakom referentnom sistemu.Referentni system u kojem vazi I Njutnov zakon naziva se
Inercijalni referentni system
II Njutnov zakon : Promena kolicine kretanja tela je proporcionalno sili koja deluje I vrsi se u pravcu sile.
III Njutnov zakon : Svakom delovanju postoji uvek suprotno I jedanko protiv delovanje.Ako telo A deluje
nekom silom Fa,onda I telo B deluje na telo A svojom silom Fb,pri cemu je onda Fa=-Fb

11. IMPULS SILE I KOLICINA KRETANJA

Sile koje su jake a kratkotrajne zovu se impulsne sile.Masa tela A I B se ne menjaju pri sudaru.Impuls sile
jednak je promeni kolicine kretanja koju ta sila uzrokuje.
Integral sile po vremenu u kojem ta sila deluje naziva se impuls sile.

17. GRAVITACIJA

Kopernik je 1543. God. Iznosi postavku prema kojoj je Sunce centar oko koga se krece zemlja I ostale
planete(heliocentricni system).Kepler je formulisao zakone kretanja planeta oko Sunca I oni glase:

1. Putanja svake planete je elipsa sa Suncem u jednoj od njenih ziza

2. Radius vector bilo koje planete za isto vreme prelazi jednake povrsine
3. Kvadrati perioda ma koje dve planete odnose se kao treci stepeni njihovih srednjih radius
vektora T1²/t2²=M1³/M2³.

Njutn je predpostavio da je Sunce izvor sile privlacenja koja deluje na planete I da planete privlace sunce
G∗m s∗m p
silom istog intenziteta ali suprotnog smera. F= . Sila kojom se privlace Sunce I bilo koja
M2
druga planeta srazmerna je proizvodu mase Sunca I mase planete,a obrnuto srazmerna kvadratu
njihovog rastojanja. G=univerzalna gravitaciona konstanta.

21. KOSMICKE BRZINE

• Prva kosmička brzina za određenu planetu je brzina koju treba da ima veštački satelit tako da
njegov poluprečnik putanje bude približno jednak poluprečniku te planete.

• Uslov za prvu kosmičku brzinu je jednakost centripetalne i gravitacione sile.

km
v 1 =√ gR Z =7,9
s
• Druga kosmička brzina je najmanja brzina kojom bi trebalo izbaciti telo sa neke planete da bi ono
napustilo zonu dejstav njenog gravitacionog polja.

Uslov za drugu kosmičku brzinu je da se kinetička energija koju telo ima pri izbacivanju (na površini
planete) potroši na vršenje rada protiv gravitacione sile pri pomeranju tela do beskonačnosti.

2G⋅m Z 2G⋅m Z
v 2=
2 Rz
⇒ v2 =
√ Rz
= √2gR Z =11,1
km
s
 • Treća kosmička brzina je najmanja brzina koja je potrebna telu da bi ono izašlo iz zone dejstva
Sunca.

Prvi uslov za treću kosmičku brzinu za telo koje se nalazi na Zemlji je da kinetička energija pri lansiranju
bude jednaka radu koji treba izvršiti na premeštanje tela sa površine Zemlje u beskonačnostost i to u
gravitacionom polju Sunca.

Drugi uslov za treću kosmičku brzinu za telo koje se nalazi na Zemlji je da kinetička energija pri lansiranju
bude jednaka energiji koja je potrebna da bi telo po napuštanju gravitacionog polja Zemlje imalo brzinu
v*.
2 km
√
v 3 = v 2 + v ¿ =16 , 7
2 s

• Četvrta kosmička brzina je najmanja brzina koju bi trebalo da ima telo izbačeno sa Zemlje ili neke
druge planete da bi napustilo zonu dejstva gravitaconog polja galaksije.
km
v 4 =290
s
24. ELASTICNOST CVRSTIH TELA