Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
19Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Puskice Sociologija(i Kolokvijum

Puskice Sociologija(i Kolokvijum

Ratings: (0)|Views: 928 |Likes:
Published by PST master
I godina
I godina

More info:

Published by: PST master on Feb 12, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

02/22/2013

pdf

text

original

 
IZVORI TEHNICKOG SAZNANJANajznacajnije podsticaje za razvoj TSpredstavljaju:Proizvodno-prakticne potrebe,naucnosaznanje,kontinuitet tehnike,komplemenarnosttehnike,trzisna konkurancije I eksperimentalnaradoznalost.-Proizvodno prakticne potrebe ljudipredstavljaju najznacajniji izvor razvoja TS. Ljudske potrebese stalno menjaju I razvijaju,one svojim dinamickimkarakterom predstavljaju podsticaj za razvoj TS.Primer:Kocije u srednjem veku su zadovoljavale svepotrebe ljudi,medjutim pocetkom 20 veka njihove potrebezadovoljavali su automobile koji su postizali brzinu do 50km/h.Danas nase potrebe zadovoljavaju automobile sabrzinom od 200km/h I klima uredjajem.- Naucno saznanje uproslosti nije predstavljalo izvor za razvoj I nastajanje TS.Nauka je imala za cilj da otkrije sustinu sveta misaonimudubljivanjem bez konkretnog proucavanja stvarnosti.Tonije moglo da bude osnova za nastajanje tehnickihpronalazaka I TS koji su po svojoj prirodi racionalni.Tehnickistvaraoci I naucnici u pocetku nisu zajedno saradjivali. ek u19 veku oni uspostavljaju odnose I dolazi do saradnjeizmedju naucnog I tehnickog saznanja.Veoma vazan factorza razvoj TS su naucna saznanja iz oblasti Iz oblastifundamentalnih nauka. TModerna tehnika kao svoju osnovu ima naucnosaznanje.Kontinuitet tehnike:U svom razvoju tehnikaposeduje odredjen kontinuitet.Svaki prvobitno stvorentehnicki pronalazak kojiko god bio slozen I originalanpredstavlja osnovu za dalja usavrsavanja.Razvijena tehnikau jednoj oblasti tj.u odredjenom drustvu stvara dobrepretpostavke za jos ubrzaniji razvoj tehnike I tehnickogsaznanja u toj oblasti,odnosno u tom drustvu.Tehnickosaznanje poseduje osobinu komplementarnosti tj.imamogucnost da se tehnicki pronalsci stvoreni za resavanjeprakticnih problema u jednoj oblasti sa odredjenimmodifikacijama primene u nekoj drugoj oblasti.Najznacajnijipodsticaj za razvoj TS u modernom drustvu predstavljajuekonomski interesi kompanija koje koriste TS kao jedan odveoma vaznih faktora u povecanju I sticanju bogatstva.Umodernism trzisnim privredama kompanije su primoranena stalno usavrsavanje tehnologije jer jedino tako mogu daizdrze konkurenciju.Masta je kod tehnickih stvaraoca bilapovezana sa eksperimentalnom radoznaloscu,tj.sa teznjomda se ekperimentalno provere najsmelije ideje.Nastajanjeraketa predstavlja tipican primer spajanja ekperimentalneradoznalosti I maste.Tehnicki stvaraoci su realizovalinajmastovitiji covekove zelje I snove npr.da lete ukosmos,putuju ispod mora…POJAM TEHNICKOG SAZNANJARec tehnika potice iz starogrckog jezika od reci TEHNE,koja je imala sirok spektarznacenja(vestina,zanat,nauka,umetnost).Tehnika oznacavamaterijalna sredstva,a tehnologija oznacava materijalnasredstva I postupke koriscenja tih sredstava.Tehnickoznanje obuhvata razne ideje,stavove I principe kojiobjasnjavaju nacin stvaranja I funkcionisanja materijalnihsredstava,kao I materijalna sredstva zasnovana na timprincipima I idejama,a takodje obuhvata I postupkekoriscenja tih sredstava radi ostvarenja odredjenihprakticnih ciljeva.TS ima dve dimenzije:teorijsko saznajno Imaterijalno prakticno.Najbitnije osobine teorijske dimenzije TS su:opstost,objektivnost ,preciznost I sistematicnost.Objektivnost TS je nastojanje da se otkriju realne osobinepojava I da njih adekvatno teorijski izrazimo, a osnovninacin proveravanja objektivnosti TS je ekperiment.Opstostse ispoljava u nastojanju da ispitivanjem osobina nekihpojava otkrijemo zajednicke osobine pojava celeklase.Precizno saznanje je saznanje koje se adekvatnoizrazava do najsitnijih delova neke pojave.Naucno saznanjeima prevashodno teorijski karakter a tehnicko saznanje imamaterijalni karakter.Teorijsko saznanje je usmereno naobjasnjenje sveta dok je TS usmereno na prakticnomenjanje sveta prema ljudskim potrebama.I STVARAOCI TEHNICKOG SAZNANJAU proslosti najznacajniji stvaraoci tehnickog saznanja bili suzanatlije,tehnicki pronalazaci I daroviti pojedinci kojemozemo nazvati prvim inzinjerima.Pored njih velikidoprinos u razvoju TS dali su samouko obrazovanipronalazaci.Veliki broj pronalazaka otkrili su darovitipojedinci kojima tehnicko stvaralastvo nije bilo osnovnozanimanje,ali su uspeli da svoja zapazanja I iskustvopretvore u znacajne tehnicke pronalaske.
Zanatlije kaostvaraoci TS.
U 19.veku najveci doprinos u razvojutehnickog stvaralastva dale su zanatlije,dok su manjidoprinos imali naucnici.Nisu postojale skole za sticanjezanatlijskog znanja,zanatska znanja su sticana radom uradionicama.Umetnici-zanatlije su dali najveci doprinos urazvoju znanja.Po Cilselu oni su idejni zacetnici modernihnauka I realnog nacina misljenja.Izumelisu:kompas,oruzje,visoke peci,masine za rudarstvo…
Nastajanje tehnicke inteligencije.
Sve do kraja 19.vekanajznacajniji stvaraoci tehnickog I naucnog saznanja bili supojedinci,a ne istrazivacke organizacije.Nisu postojaleposebne skole u kojima se moglo steci tehnickoobrazovanje.A razlog tome bila je nezainteresovanost vladajuceklase.Prirodne nauke uopste nisu bile zastupljene nasrednjovekovnim univerzitetima.U 14. I 15.veku na nekimuniverzitetima uvode se prirodne nauke,ali su one imalesporedan znacaj.Tek kasnije pod uticajem prakticnihproblema sve vise pocinju da se izucavaju prirodne naukekoje I dalje ostaju usmerene na reprodukciju postojecegznanja,a ne na istrazivacki rad I resavanje prakticnostiproblema.Najpoznatije naucno drustvo u to vreme bilo jekraljevsko drustvo osnovano 1660.godine.U Francuskoj se1794. Otvara prva politehnicka skola.Njen glavni cilj bio jeskolovanje tehnickih strucnjaka,a njihovo obrazovanje bilo je zasnovano na sticanju prakticno-tehnickihznanja.Najznacajniji stvaralac tehnickog znanja umodernom drustvu je tehnicka inteligencija.Sto supronalasci postajali savrseniji I slozeniji bilo je teze doci donjih na osnovu prakticnog iskustva.Prakticna iskustva su Idanas najznacajniji factor za poboljsanje I usavrsavanjetehnickih pronalazaka koji se primenjuju u procesuproizvodnje.NAUCNO TEHNICKI POTENCIJALPod naučno tehničkim potencijalom podrazumeva se brojnaučno straživačkog kadra,sepen osposobljenosti naučnoistraživačkog kadra da relativno brzo usvaja i stvaranovaznanja u vidu otkrića i izuma.za stvaranje novih znanjaveoma važan faktor predstavlja broj naučnih inženjera sakojima raspolaže jedna zemlja.Početkom 20 veka počeo jekontinuirano da raste naučno israživački kadar.Najveći broj inženjera i naučnika radi i živi u razvijenimzemljama.Naučno tehnički potencijal pokazuje da je najvećibroj otkrićai izuma ostvaren u ekonomski najrazvijenizemljama.Takodje i najveći roj nobelovih nagrada za aukudobili su naučnici iz zapadnih zemalja.I najveći broj patenata se registruje u razvijenimzemljama.Velike kompanije najčešće ne patentiraju svojepronalaske sve dok im omogućuju sticanje profita.Pokazatelj razvijenosti nauke u jednoj zemlji predstavljaindeks citiranosti.Ovaj indeks sadrži podatke o brojucitiranosti naučnika u svetu odnosno njihovih objavljenihradova.Veoma važan preduslov za razvoj naučnoistraživačkog rad su materijalna sredstva.Posle drugogDržava i privatna industrija predstavljaju dva najvažnijaizvora finansiranja.Država ima posebne fondove zafinansiranje istraživačkih projekata iz oblasti osnovnihtehnologija, inovativnih tehnologija i tehnološku primenunovih znanja. Visina sredstava koji je trebalo vratiti zavisila je od stope profita ostvarene na osnovu nove tehnologije.ODNOS NAUKE I TEHNIKENauka i tehnika su u savremenim uslovima međusobnorazvojno povezane, a njihova povezanost ogleda se u tomešto nauka nemože da se razvije bez tehnike, niti se tehnikamože razvijati bez nauke. Nauka pretstavlja teorijskudimenziju saznanja dok tehnika pretstavlja materijalnudimenziju. I nauka i tehnika teže za stalnim razvojem.Nauka i tehnika nisu od uvek bile povezane. Sa stanovištameđusobne povezanosti nauke i tehnike u istorijirazlikujemo tri perioda: 1.Period do 17 veka, 2.Period od 17do kraja 19 veka, 3.Period od pred kraj 19 veka. U prvomperiodu tehnika se razvijala na osnovu praktičnog saznanjaljudi, nezavisno od nauke. Nauka se u ovom periodu bavilaproučavanjem Aristotelovog učenja i ponavljanja njegovihstavova. Najveći broj autora smatra da je sve do 17 vekatehnika bila razvijenija od nauke. U drugom periodu nauka itehnika se razvijaju paralelno. Međutim tehnika je ipakimala veći uticaj na razvoj nauke nego nauka na tehniku.Ovu tvrdnju ističe veliki broj autora koji su se baviliistorijom nauke. Ubrzani razvoj kapitalističkog načinaproizvodnje stvara veliki broj proizvodno-tehničkihproblema, koje postojeći inžinjeri ne mogu da reše. S drugestrane i sami naučnici shvataju značaj proučavanjaproizvodno-tehničkih problema i nastoje da ih naučnoobjasne.Prilikom rešavanja ovih problema naučnici su dolazili donovih teorijskih saznanja, koji su u većini slučajevapredstavljali osnovu za svaranje još savršenijih tehničkihsredstava. Prilikom rešavanja ovih problema inženjeri surazvijali nova teorijska saznanja. U trećoj fazi dolazi dospajanja nauke, tehnike i proizvodnje u jedinstven sistemsa sve izraženijom tendencijom da nauka preuzme primat utom sistemu i postane osnova tehnike i proizvodnje. Tokomistorije javljaju se mnoge naučne i tehničke revolucije, da bise tek u savremenim uslovima spojile u jednu. Naučno-tehnička revolucija označava istovremene radikalnepromene u nauci i tehici. Nauka, tehnika i proizvodnjadanas čine jednu organsku celinu međusobno povezanu.Nauka se danas bavi istraživanjem stvarnosti i usmerena jena istraživanje makro i mikro sveta.Naučna ostvarenjanastoje da sva saznanja pretvore u tehniku. Sve savremenetehnlogije zasnovane su na naučnim saznanjima. Sve štodruštvo uloži u nauku, tehnika njemu vrati mnogostruko.
 
svetskog rata u razvijenim zemljama stalno je rasla visinaizdvojenih sredstava za naučno istraživački rad.SIRENJE ZNANJAU društvenom pogledu brzo širenje ideja i znanja jeznačajno,jer omogućuje pojedinim društvenim zajednicamada za relativno kratko vreme ovladaju najnovijimznanjima.U teoriji postoje tri različita shvatanja o procesusirenja ideja i znanja.Prvo shvatanje je difuzionističko kojepotpuno razdvaja proces stvaralaštva od procesa širenjaideja i znanja.Drugo shvatanje je teorisko koje zastupaideju o postojanju nezavisnih otkrića i izuma.Prema trećemshvatanju,stvaranje i sirenje ideja i znanja su međusobnopovezani procesi.Prema tehničkim uslovima širenja znanjarazlikuju se dva oblika:neposredno i posredno.Širenje kojeseodvija usmenim putem zove se neposrednoširenje.Neposredno širenje znanja je ograničeno i u obimu iu tempu.Ovaj oblik sirenja znanja postoji i danas.Posrednioblik sirenja znanja i ideja nastaje zahvaljujući pronalaskupisma.Do pojave pisma znanje je nestajalo sa smrćunjegovog stvaraoca.Pismo je zamenilo usmenu tradiciju kaonesiguran način čuvanja znanja.Prepisivanje je bilo jedininačin širenja znanja ,sve do pronalaskaštampe.Prepisivači,obično robovi prepisivanjem suumnožavali pojedine rukopise.Pronalazak pokretnih slovaizazvao je revoluciju u širenju znanja.Kada je počeloštampanje knjiga uslovilo je pojavu biblioteka.Najpoznatijabiblioteka u drevnim društvima je aleksandrijska biblioteka.Novu revoluciju u sirenju znanja izazvala je pojavakompijutera i interneta.Internet je nastao u pentagonu,anjegov cilj bio je da ubrza komunikaciju između naučnikakoji su ziveli u različitim krajevima Amerike. Tehnički uslovi širenja ideja i znanja su izuzetnoznačajni.Pored tehničkih uslova za brzo širenje znanjapotrebni su i povoljni društveni uslovi.Prema društvenimuslovima širenja ideja i znanja razlikujemo sledećeoblike:tajno širenje,nametanje pojedinih znanja,slobodnarazmena ideja i znanja.nasilno nametanje,prodajaznanja.Tokom istorije nova znanja su predstavljala osnovuza ubrzani razvoj.Međuti ona su predstavljala i opasnost zavladajuću klasu koja je na sve načine sprečavala širenjenepoželjnih ideja i znanja.U srednjovekovnim društvimanisu postojale organizacije za prikupljanje obaveštenja onepoželjnim idejama,pa je vlast na osnovu trnutnih potrebai posledica,koje je izazivalo neko delo preduzimalarepresivne mere.Kao njšire razvijeni obli zabrane širenjaznanja bila je cenzura.INDUSTRIJSKO DRUSTVOIndustrijska društva nazivaju se modernim ili razvijenimdruštvima i danas se u ova društva ubrajaju ekonomskinajrazvijenije zemlje. Proces stvaranja industrijskihdruštava započet je industrijskom revolucijom u Britaniji.Industrijska revolucija označava radikalne promene unačinu proizvodnje, koje su nastale uvođenjem mašina uproces proizvodnje. Tehnika je izazvala brojne i značajnepromene u društvu: 1) razvoj tehnike omogućio je širenjeindustrijskog načina proizvodnje; stvoreni su društvo iekonomija, koji su bili obeleženi isključivo industrijskomproizvodnjom 2) stvaranje preduzeća kao novogorganizacionog oblika rada zaposlenih i najamnih radnika,kao nove kategorije zaposlenih 3) porast gradskogstanovništva 4) stvaranje obrazovnog sistema i uvođenjaobaveznog školovanja 5) stvaranje centralizovanihnacionalnih država sa brojnim i razgranatim birokratskimaparatom 6) nejednak stepen industrijskog razvoja uslovio je i talas velikih migracija iz manje industrijski razvijenihzemalja u razvijene zemlje.INFORMATICKO DRUSTVOKljučnu ulogu u pretvaranju industrijskog društva uinformatičko imala je informatička revolucija-uvođenjepametnih mašina u proces proizvodnje; mašina koje susposobne da primaju informacije, da pretvaraju jedan oblikinformacija u drugi, da se povežu sa drugim mašinama u jedinstven proizvodni sistem..... Ova revolucija dovela je dopromena u svim oblastima društvenog života. 1) fleksibilnisistem proizvodnje-krajem 20-og veka u najrazvijenijimzemljama napušta se stari model automatizacije; potrebepotrošača su raznovrsne i dinamičke i njihovozadovoljavanje zahteva tehnologiju koja može brzo da setransformiše sa proizvodnje jednog proizvoda naproizvodnju drugog ; nov automatizovan sistem smanjujeizdatke za radnu snagu, garantuje visok kvalitet proizvoda,obavlja unutrašnji transport, pakovanje i skladištenjegotovih proizvoda 2) ekonomija znanja-postaje najznačajnijifaktor u povećanju produktivnosti rada i ubrzanogdruštvenog razvoja ; korišćenje naučnog, tehničkog istručnog saznanja; kompanije zasnovane na znanju postajudominantne 3) globalna ekonomija-multinacionalnekompanije predstavljaju poslovne mreže velikog brojaekspozitura matičnih kompanija razmeštenih po svetuDIMENZIJE I FAKTORI GLOBALIZACIJAGlobalizacija se odnosi na međusobnu zavisnost pojedinacagrupa i nacija.Ona se često predstavlja kao ekonomskifenomen.Spajanjem političkih,društvenih,kulturnih iekonomskih faktora nastaje globalizacija.Informacione ikomunikacione tehnologije su povećale brzinu i obimmeđuljudskih odnosa i predstavljaju uzrokglobalizacije.Tehnološki izumi i napretci u svetskojtelekomunikacionoj infrastrukturi pomogli su razvojuglobalnih komunikacija.Tradicionalne komunikacije prekotelefona zamenjene su integrisanim sistemima.Kablovskatehnologija postala je efikasnija i jeftinija.Na razvojmeđunarodnih komunikacija uticalo je i širenjekomunikacionih satelita.Sredstvo komunikacija koje senajbrže razvilo je internet.Sve veca upotreba interneta imobilnih telefona ubrzava proces globalizacije.Globalizacijupojačava integracija svetske ekonomije.Ranije je globalnaekonomija bila zasnovana na poljoprivredi ili industriji,dokdanas sve vise dominiraju bestežinske i nematerijalneaktivnosti,što znači da su proizvodi zasnovani na informaciji(ekonomija znanja).Pojava sve više tehnološki opismenjenihpotrošača utiče na razvoj ekonomije znanja.Danasekonomija se ne zaustavlja na nacionalnim granicama negoih prekoračuje.GLOBALIZACIJA I NEJEDNAKOSTIRazvoj globalizacije je neujednačen. Ta neujednačenost seogleda u nejednakosti između društava. U svetu postojerazvijene zemlje i zemlje u razvoju. U razvijenim zemljama je koncentrisana većina svetskog bogatstva,dok se zemljeu razvoju suočavaju sasiromaštvom,prenaseljenošću,dugovima... Razlici izmeđunajbogatijih i najsiromašnijih zemalja doprinelo je to štoekonomski rast zemalja u razvoju nije pratio porastpopulacije,dok je kod razvijenih zemalja ekonomski razvojpremašio porast populacije. Globalna ekonomija rastevelikom brzinom i iz ovog porasta profitiralo je samonekoliko zemalja u razvoju.Mnogi smatraju da je rešenje za ekonomski razvoj i pomoćsiromašnima slobodna trgovina izvan nacionalnih granica.Smatra se da će zemlje u razvoju dobijanjem pristupasvetskim tržištima imati korist,jer će im postati dostupniproizvodi razvijenih zemalja.GLOBALIZACIJA I RIZIK Posledice globalizacije dopiru do svih aspekata društvenogsveta i teško ih je predvideti i kontrolisati. Promene do kojihdovodi globalizacija uslovljavaju rizik. Rizicima savremenogdoba ne može se odrediti poreklo,niti im se mogu sagledatiefekti. Ranije,rizici su bili spoljašnji –suše,zemljotresi,glad,oluje,a danas rizici nastaju uticajemnašeg znanja i tehnologije na svet prirode (ekološkirizici,rizici po zdravlje).Ekološki rizik – ljudi utiču na svoju prirodnu okolinu,aprimeri za to su: urbanizacija,veliki poljoprivredniprojekti,izgradnja brana i hidroelektričnihpostrojenja,nuklearni programi... Vidovi ekoloških rizika su:globalno zagrevanje (usled ispuštanja štetnih gasova uatmosferu),klimatske promene (smatra se da su uzrocivelikih poplava).Rizici po zdravlje – zbog velike količine izduvnihgasova,došlo je do slabljenja ozonskog omotača,pa jeizlaganje suncu postalo rizično i može dovesti do pojaveraka kože. Napredak nauke i tehnologije utiče na svemasovniju upotrebu “moderne” hrane. Tu se uglavnommisli na genetski modifikovanu hranu. Kao posledicaprimene takve hrane u svetu se pojavila “bolest ludihkrava”.Rizici pred ljude donose nove izbore i izazove u njihovimsvakodnevnim životima. Pojedinac je prisiljen dasamostalno donosi odluke u vezi sa rizicima koje jespreman da prihvati,pošto se ne mogu utvrditi njihovikonkretni uzroci i ishodi. TEHNOLOGIJE I MODERNE ORGANIZACIJEDoskora je bilo nemoguće zamisliti da informacionatehnologija i elektronska komunikacija omogućuju vršenjepotpune kontrole nad vremenom i prostorom,međutimdanas je i to postignuto. Danas je moguće pomoćukompjutera i najsloženije podatke proslediti u bilo koji deosveta za veoma kratak vremenski period.Brza promena novih tehnologija (npr. internet,elektronskapošta) veoma su važne za uspeh organizacija. Većinaosnovnih zadataka organizacija promenjeni su zahvaljujućipotencijalu novih tehnologija (npr. komuniciranje saposlovnim partnerima,nabavka zaliha,reklamiranjeproizvoda...).Nekada je za organizaciju bio potreban poslovni prostor,adanas,pojavom kompjutera i njihovog sve većeg značaja,toviše nije slučaj. Te kompanije jesu registrovane u određenojzemlji,ali se komunikacija sa dobavljačem i kupcima odvijaputem interneta.

Activity (19)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
Nikola Shtrbac liked this
halidavdic liked this
Balsa Madzgalj liked this
radici2 liked this
nemanjaguta91 liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->