Uticaj televizije

Televizijski program se moze podeliti na informativni,kulturno-zabavni I obrazovno-naucni program.

Najveci broj ljudi ne moze steci sopstvenu sliku o desavanjima u svetu jer nisu ucesnici u odredjenim
dogadjajima I procesima.To televiziji daje veliku moc,jer time televizija moze da upravlja nasim
predstavama o svetu I nasim stavovima prema pojedinim procesima.Veliki broj drzavnih I privatnih
televizija putem vesti daje medijski nerealnu, laznu sliku o stvarnosti.Neistinita medijska slika o
stvarnosti se jednim delom stvara svesno,a drugim delom nesvesno.Nesvesno predstavljanje sveta
nastaje usled nemogucnosti novinara da iz hrpe vesti I dogadjaja izvuku I emituju one najvaznije I
najznacajnije vesti.Svesno stvaranje neistinite medijske slike o stvarnosti nastaje kada novinari I TV
kuce zbog licnih ili necijih drugih interesa,sa unapred osmisljenim ciljem,emituju neistinitu,iskrivljenu,
sliku o dogadjajima.Privatne televizije su pod kontrolom logike I interesa mocnih I bogatih.Reklamne
agencije veoma cesto pretnjom primoravaju televizije da emituju ili ne emituju odredjene vesti koje
su u skladu sa njihovim interesima.

Teorije o medijima
Inis I Marsal Meklaun su prvi autori koji su stvorili znacajniju teoriju o medijima.Inis smatra da
pojedine vrste medija razlicitu uticu na svest I organizaciju drustva.Npr.Hijeroglifi su urezivani na
kamenim plocama I sluzili su kao osnovno sredstvo komunikacije.Drustva koja su koristila hijeroglife
nikada nisu mogla postati velika u socijalnom I prostornom smislu.Pojava papirusa omogucila je brze
sirenje informacija.S obzirom da je papirus daleko laksi,brze je bilo prenosenje informacija. Meklaun
je razvio Inisove ideje I primenio ih na medije modernog doba.Po Meklaunu osobine medija
uslovljavaju osobine I strukturu komunikacije.Habermas smatra da sredstva masovnih komunikacija
imaju zajednicku ulogu u stvaranju javnog misljenja,sto je znacajan factor u demokratizaciji
drustva.Habermas smatra da savremena sredstva komunikacija nisu ispunila ocekivanja u pogledu
razvoja demokratije.Zan Bodrijar smatra da je delovanje modernih masovnih komunikacija dublje od
dejstva bilo kog drugog faktora.Televizija nije sredstvo prestavljanja zivota I sveta nego sredstvo koje
utice na svest I misljenje ljudi.Dzon Tompson polazi od radova Habermasa I nastoji u svojoj teoriji da
kriticki izlozi odnos izmedju medija I razvoja modernog drustva.Tompson smatra das u mediji od
pojave najranijih oblika stampe pa do pojave elektronskih medija igrali veliku ulogu u stvaranju I
razvoju modernih institucija.Mediji,po Tompsonu,pruzaju mogucnost za objektivnije I kriticnije
sagledavanje stvarnosti,ali da l ice zaista doci do objektivnijeg sagledavanja zavisi od pojedinaca.
Tompsonova teorija razlikuje 3 vrste interakcije:-neposrednu(predstavlja obli interakcije koji se
ostvaruje licem u lice),-posredovanu medijsku(ostvaruje se putem koriscenja tehnoloskih sredstava I
pomagal),-posredovanu kvazi medijsku interakciju(ostvaruje se pomocu masovnih medija).Prva dva
tipa interakcije su dijaloska,dok je treci tip monoloska interakcija.

Internet je nastao 1969. Godine u Pentagonu I tada se ova mreza zvala ARPA. Naziv je predstavljao
skracenicu vojne istrazivacke agencije koja je na svojim projektima angazovala veliki broj naucnika iz
razlicitih delova SAD-a koji medjusobno nisu bili povezani.Zbog efikasnijeg rada bilo je potrebno da
naucnicibudu u stalnom kontaktu.U pentagonu internet je povezivao 500 kompjutera koji su se
nalazili u vojnim laboratorijama I univerzitetima.kasnije se na ovu mrezu prikljucuju I drugi ljudi I
istrazivacki centri tako da je vec do 1987. Godine mrezom bilo obuhvaceno 28000 racunara.Internet
je poceo da se siri tek kada su domacinstva pocela masovno da kupuju kompjutere.Najznacajniji deo
internet predstavlja globalna mreza (WWW-world wide web).Ova mreza je jedna ogromna
multimedijalna biblioteka koja se sastoji iz velikog broj sajtova,veb stranica I informacija.Korisnici
pomocu pretrazivaca (google.com,yahoo.com…)veoma lako I brzo mogu pronaci zeljene informacije.
Internet je kao ni jedno drugo komunikaciono sredstvo omogucio brzu I sadrzajnu komunikaciju
izmedju ljudi u svetu.Takodje je omogucio da lokalni dogadjaji postanu globalni I obrnuto.Pored svih
svih pozitivnih uticaja internet na zivot ljudi,neki sociolozi smatraju da on nosi sa sobom I negativne
posledice.Cetovanje I sklapanje internet prijateljstva cesto dovodi do zapostavljanja licnih
prijateljskih odnosa.Isto tako mogucnost ljudi da putem internet obavljaju svoje radne obaveze
dovodi do brisanja granice izmedju radnog I slobodnog vremena.
Novine predstavljaju prvo sredstvo masovnih komunikacija.One su nastale kao izraz potreba gradskog stanovnistva za informisanjem,kao I potrebe drzave da obavestava gradjane o
svojim odlukama.Neposredni nacin obavestavanja ljudi o dogadjajima u gradovima gubio je znacaj sa rastom broja stanovnika u gradovima.To je prvi razlog nastajanja dnevnih
novena.Drugi razlog lezi u potrebi ojacalih centralistickih uredjenih drzava za efikasnijim upravljanjem.efikasan nacin upravljanja I jacaje integracije izmedju gradjana jedne drzave
zahtevao je svakodnevno informisanje gradjana o odlukama drzavnih organa.Prve novine u danasnjem obliku pojavile su se 1580 godine u Kelnu.novine su postale dnevne tek pred kraj
devetnaestog veka I veoma brzo stekle hiljade,a kasnije I milione citalaca.One predstavljaju znacajan dogadjaj u istoriji drustva,jer su omogucile ljudima da se obaveste o znacajnim
dogadjajima.Jeftina dnevna stampa pojavila se prvi put u Njujorku I drugim vecim gradovima Amerike.Uticaj stampe poceo je da slabi sa razvojem radio-difuzne mreze,a osobito razvojem
televizije.