Andri
ć
- Na Drini
ć
uprijaI
Ve
ć
im delom svoga toka reka Drina proti
č
e kroz tesne gudure izme
đ
ustrmih planina ili kroz duboke kanjone okomito odse
č
enih obala. Samona nekoliko mesta re
č
nog toka njene se obale proširuju u otvorenedoline i stvaraju, bilo na jednoj bilo na obe strane reke, župne,delimi
č
no ravne, delimi
č
no talasaste predele, podesne za obra
đ
ivanje inaselja. Takvo jedno proširenje nastaje i ovde, kod Višegrada, namestu gde Drina izbija u naglom zavoju iz dubokog i uskog tesnacakoji stvaraju Butkove Stijene i Uzavni
č
ke planine. Zaokret koji tu praviDrina neobi
č
no je oštar a planine sa obe strane tako su strme i tolikoublizu da izgledaju kao zatvoren masiv iz koga reka izvire pravo, kao izmrkog zida. Ali tu se planine odjednom razmi
č
u u nepravilanamfiteatar
č
iji promer na najširem mestu nije ve
ć
i od petnaestakkilometara vazdušne linije.Na tom mestu gde Drina izbija celom težinom svoje vodene mase,zelene i zapenjene, iz prividno zatvorenog sklopa crnih i strmihplanina, stoji veliki, skladno srezani most od kamena, sa jedanaestlukova širokog raspona. Od tog mosta, kao od osnovice, širi selepezasto cela valovita dolina, sa višegradskom kasabom i njenomokolinom, sa zaseocima poleglim u prevoje brežuljaka, prekrivenanjivama, ispašama i šljivicima, izukrštana me
đ
ama i plotovima ipoškropljena šumarcima i retkim skupovima crnogorice. Tako,posmatrano sa dna vidika, izgleda kao da iz širokih lukova belog mostate
č
e i razliva se ne samo zelena Drina, nego i ceo taj župni i pitomiprostor, sa svim što je na njemu i južnim nebom nad njim.Na desnoj obali reke, po
č
inju
ć
i od samog mosta, nalazi se glavninakasabe, sa
č
aršijom, delom u ravnici a delom na obroncima bregova.Na drugoj strani mosta, duž leve obale, proteže se Maluhino Polje,raštrkano predgra
đ
e oko druma koji vodi put Sarajeva. Tako most,sastavljaju
ć
i dva kraja sarajevskog druma, veže kasabu sa njenimpredgra
đ
em.Upravo, kad se kaže »veže«, to je isto toliko ta
č
no kao kad se kaže:sunce izlazi izjutra da bismo mi ljudi mogli da vidimo oko sebe i dasvršavamo potrebne poslove, a zalazi predve
č
e da bismo mogli daspavamo i da se odmorimo od dnevnog napora. Jer taj veliki, kamenimost, skupocena gra
đ
evina jedinstvene lepote, kakvog nemaju nimnogo bogatije i prometnije varoši (»Još svega dva ovakva imaju uCarevini«, govorilo se u staro vreme), jedini je stalan i siguran prelaz
na celom srednjem i gornjem toku Drine i neophodna kop
č
a na drumukoji veže Bosnu sa Srbijom i preko Srbije, dalje, i sa ostalim delovimaTurske Carevine, sve do Stambola. A kasaba i njeno predgra
đ
e samosu naselja koja se uvek neminovno razvijaju na glavnim saobra
ć
ajnimta
č
kama i s obe strane velikih i važnih mostova.Tako su se i ovde, s vremenom, rojile ku
ć
e i množila naselja na obakraja mosta. Kasaba je živela od mosta i rasla iz njega kao iz svoganeuništivog korena.(Da bi se jasno videla i potpuno razumela slika kasabe i priroda njenogodnosa prema mostu, treba znati da u varoši postoji još jedna
ć
uprija,kao što postoji još jedna reka. To je Rzav i na njemu drveni most. Nasamom kraju varoši Rzav uti
č
e u Drinu, tako da se središte varoši iujedno njena glavnina nalaze na peš
č
anom jezi
č
ku zemlje izme
đ
u dvereke, velike i male, koje se tu sastaju, a razasuta periferija prostire sesa druge strane mostova, na levoj obali Drine i na desnoj obali Rzava.Varoš na vodi. Ali iako postoje i još jedna reka i još jedan most, re
č
i»na
ć
upriji« ne ozna
č
avaju nikad rzavsku
ć
upriju, prostu drvenugra
đ
evinu bez lepote, bez istorije, bez drugog smisla osim što služimeštanima i njihovoj stoci za prelaz, nego uvek i jedino kameniti mostna Drini.)Most je oko dve stotine i pedeset koraka duga
č
ak a širok oko desetkoraka, osim na sredini, gde je proširen sa dve potpuno jednaketerase, sa svake strane kolovoza mosta po jedna, i dostiže dvostrukuširinu. To je onaj deo mosta koji se zove
kapija
. Tu su, naime, nasrednjem stubu koji se pri vrhu proširuje, ozidani sa obe straneispusti, tako da na tom stubu po
č
ivaju, levo i desno od kolovoza, po jedna terasa, smelo i skladno isturena iz prave linije mosta u prostornad šumnom, zelenom vodom u dubini. One su oko pet koraka duge iisto toliko široke, ogra
đ
ene kamenom ogradom, kao i ceo most podužini, ali ina
č
e otvorene i nenatkrivene. Desna terasa, idu
ć
i iz varoši,zove se sofa. Ona je uzdignuta za dva basamaka, opto
č
ena sedištimakojima ograda služi kao naslon, a i basamaci i sedišta i ograda, sve odistog svetlog kamena, kao saliveno. Leva terasa, prekoputa od sofe,ista je, samo prazna, bez sedišta. Na sredini njene ograde zid se izdižeiznad visine
č
oveka; u njemu je, pri vrhu, uzidana plo
č
a od belogmermera i na njoj urezan bogat turski natpis — tarih — sahronogramom koji u trinaest stihova kazuje ime onoga koji je podigaomost i godinu kad je podignut. Pri dnu zida te
č
e
č
esma: tanak mlazvode iz usta kamenog zmaja. Na toj terasi smešten je kafedžija sasvojim džezvama, fildžanima, uvek raspaljenom mangalom, i de
č
akomkoji prenosi kafe preko puta, gostima na sofi. To je kapija.
Na mostu i njegovoj kapiji, oko njega ili u vezi sa njim, te
č
e i razvijase, kao što
ć
emo videti, život
č
oveka iz kasabe. U svima pri
č
anjima oli
č
nim, porodi
č
nim i zajedm
č
kim doživljajima, mogu se uvek
č
uti re
č
i»na
ć
upriji«. I zaista, na drinskoj
ć
upriji su prve de
č
ije šetnje i prveigre de
č
aka. Hriš
ć
anska deca ro
đ
ena na levoj obali Drine, pre
đ
uodmah prvih dana svog života most, jer ih ve
ć
prve nedelje nose ucrkvu na krštenje. Ali i sva druga deca, i ona koja su ro
đ
ena na desnojobali i muslimanska, koja nisu uopšte krštavana, provodila su, kao injihovi o
č
evi i dedovi nekad, glavni deo detinjstva u blizini mosta.Pecali su ribu oko njega ili lovili golubove pod njegovim oknima. Odnajranijih godina njihove o
č
i su se privikavale na skladne linije tevelike gra
đ
evine od svetlog, poroznog, pravilno i nepogrešno se
č
enogkamena. Znali su sve majstorski izrezane obline i udubine, kao i svepri
č
e i legende, koje se vezuju za postanak i gradnju mosta, i u kojimase
č
udno i nerazmrsivo mešaju i prepli
ć
u mašta i stvarnost, java i san.I to su ih znali oduvek, nesvesno, kao da su ih sa sobom na svetdoneli, onako kao što se molitve znaju, ne se
ć
aju
ć
i se ni od koga su ihnau
č
ili ni kad su ih prvi put
č
uli.Oni su znali da je most podigao veliki vezir Mehmedpaša,
č
ije je rodnoselo Sokolovi
ć
i tu, iza jedne od ovih planina koje okružuju most ikasabu. Samo vezir je mogao dati sve što treba da se ovo trajno
č
udood kamena sagradi. (Vezir — to je nešto sjajno, krupno, strašno inejasno u svesti de
č
aka.) Zidao ga je Rade Neimar, koji je moraoživeti stotinama godina da bi sagradio sve što je lepo i trajno posrpskim zemljama, legendarni i stvarno bezimeni majstor kakvogsvaka masa zamišlja i želi, jer ne voli da mnogo pamti ni mnogima daduguje,
č
ak ni u se
ć
anju. Znali su da je gradnju ometala vilabrodarica, kao što je oduvek i svuda poneko ometao svaku gradnju, ino
ć
u rušila ono što je danju sagra
đ
eno. Dok nije »nešto« progovoriloiz vode i savetovalo Radu Neimaru da na
đ
e dvoje nejake djece,bliznadi, brata i sestru, Stoju i Ostoju po imenu, i da ih uzida u srednjestubove mosta. Odmah je po
č
elo traženje takve dece po celoj Bosni.Obe
ć
ana je nagrada onome ko ih na
đ
e i dovede.Najposle su sejmeni pronašli u jednom udaljenom selu dvoje bliznadi,pri sisi, i oteli ih silom vezirove vlasti; ali kad su ih poveli, majka nijehtela da se odvoji od njih, nego je kukaju
ć
i i pla
čuć
i, neosetljiva zapsovke i udarce, posrtala za njima sve do Višegrada. Tu je uspela dase progura pred Neimara.Decu su uzidali, jer druge nije moglo biti, ali Neimar se, kako kažu,sažalio i ostavio na stubovima otvore kroz koje je nesre
ć
na majkamogla da doji svoju žrtvovanu decu. To su ovi fino srezani slepi
Search History:
Result 00 of 00
00 results for result for
p.
Recommended
More From This User
Notes
Load more
