Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
26Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Momo Kapor - Provincijalac

Momo Kapor - Provincijalac

Ratings:

4.67

(3)
|Views: 3,474 |Likes:

More info:

Published by: НационалнаСлобода on Apr 28, 2008
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/11/2013

pdf

text

original

 
MOMO KAPOR ProvincijalacDRUGO IZDANJEZNANJE ZAGREB 1976Doživljaji Nike N. HercegaBojani Kapor, mojoj majci"Mnogima bi se dopao da se nisi trudio dopasti se svima."(Latinska èitanka za peti razred realnih gimnazija) Niko N. Herceg, tridesetsedmogodišnji televizijski reporter, spušten je sa palube"Tramuntane" u more, nedaleko od ostrva Saplun, taèno u osam sati sedmog avgusta1974. More je bilo umereno valovito; vetar severoistoèni, slab. Ostrvo Saplun leži devetmilja istoèno od Lastova i okruženo je mnoštvom manjih otoka, stena i pliæaka. Njegovožalo oivi^fm) je visokim grebenastim pojasem, a vrhovi su mu prekriveni šikarom.Spuštajuæi se oprezno niz sidreni konop, Herceg je mogao da vidi kobilicu stare bracereobraslu algama, kako se lagano ljulja na svega desetak metara iznad široke podvodneterase, upisane u pomorske karte kao Tajan Mali. Plivao je lagano, jer mu je zaštitnoronilaèko odelo usporavalo pokrete, i uskoro se naðe nad ivicom modrog ponora. Kamena platforma se na tom mestu naglo završavala, kao odse-èena udarcem sekire. Podigao je pred masku svoj ruèni dubinomer i utvrdio da se nalazi na dvanaest metara dubine.Osluškujuæi grmljavinu sopstvenog disanja, zaplivao je ka ružièastom grebenu u dubini.Iznad njega ostade svetli treperavi krov podmorskog carstva; more postade za nijansuhladnije, a jata arbuna bez straha su zagledala tamnog uljeza. Dubinomer je uskoro pokazao èetrdeset i tri metra. Zadržao se neko vreme na toj granici dubinskog pritiska,èekajuæi da mu popusti napetost u ušima, pa onda potonu lagano u neki sasvim drugi svet,osamljeri i pust. Oèi su mu bile zamorene ovim turobnim predelom, u kome bi s vremenana vreme blesnulo srebrnkasto telo kakve krupne ribe èije ime nije znao. Ispraznio je pluæa, zaustavio rad nogu i ruku i bez ikakvog se šuma spustio na dubinu od sedamdeset idva metra. Ruke mu dodirnuše fini sitan pesak. Disao je sve teže, govoreæi sam sebi datreba izbegavati žurbu i naprezanje. Zatim je uskladio zaveslaje i disanje i poèeo dasistematski pretražuje pesak izmeðu dva grebena. Utvrdio je da se nalazi u podnožjukosog pešèanog brega, koji se blago penje ka nekoj litici. Sasvim uz stenu, iz peska jevirilo nekoliko zaobljenih predmeta, oèigledno prav-10
 
Ijenih ljudskom rukom. Doplivao je bliže i razgrnuo alge - bile su to amfore! Mada je prošao kroz detaljnu ronilaèku obuku u jednoj južnoj mornarièkoj bazi, Niko Herceg nijenikako mogao da spreèi malu drhtavicu - strah pomešan sa hladnom vodom i neštouzbuðenja što prvi meðu ljudima posle toliko vekova dodiruje dragoceni tovar antièkog broda. Nikada ranije nije sreo toliko lepe i tako velike amfore. Ležale su poluzatrpane peskom, prekrivene èitavim kolonijama ljigavih životinjica, puževima i sitnim školjkama.Po njihovom rasporedu moglo se pretpostaviti da su deo veæeg tovara: ostaci olupine nisumogli da budu daleko. Plivao je iznad amfora, koje ga kao putokazi odvedoše do pešèanog humka iz koga su delimièno virili delovi neke raspoluæene laðe. Sada mu je bilo jasno: antièki brod je, verovatno po nevremenu ili po noæi, naleteo na Tajan Mali. Tomora da je bio strašan udarac koji je naprosto raspolutio korito laðe, a potom su ostaci padali niz kamene pragove litice sve do njenog podnožja, gde ih prekriše pesak i vreme.Pokušao je da oslobodi jednu amforu, ali istovremeno podiže i oblak peska koji mu zamutividik. Seo je na vrh brega èekajuæi da se pesak slegne.U ovom prvom ronjenju, trebalo je da ispita položaj olupine, a onda da se vrati po ostatak televizijske ekipe, koja æe tu, na licu mesta, snimiti podvodnom kamerom vaðenje tovara.Još jedanput proveri manometar i rezerve vazduha. U akvalungu ga je još bilo za osamminuta, ne raèunajuæi rezervu za ne-pre^mtene sluèajeve. Zgusnuti kiseonik imao jemetalni ukus, od koga mu se misli zamagliše. Oseti seiznenada veoma daleko i usamljeno - a nešto slatko i bolno prostruja mu dužinom kième:odjedanput, nije uopšte mogao da se seti šta zapravo traži ovde dole, na dubini odsedamdeset metara, ko ga je poslao, kada, i gde treba da se vrati?Veæ tri meseca vodio je na iznajmljenoj "Tramun-tani" televizijsku ekipu koja je snimala"Èuda Jadrana", lovio kradljivce podmorskog blaga, inter-vjuisao svetionièare i virio krozokrugle prozore potopljene podmornice "U-i6" u kosture austrougarskih mornara.Pokušavao je da dokuèi tajne potonulih gradova i izgubljenih brodova. Dve nedelje potrošio je tako na bezuspešno traganje za drevnim gradom Kišom na ostrvu Pagu, koji jetajanstveno išèezao i potonuo na dno zaliva. U zanimljivom tekstu I. M.-a pronašao je podatak da "geolog Peter predstavlja da je Kiša dospela u more 361. godine ukatastrofalnom potresu koji je uzdrmao goleme delove Evrope i Azije. Neki opet tvrde da je išèezla 79. godine kada je snažna erupcija vulkana potpuno uništila antièke gradovePompeju i Herkulanum . . ." Iscrpljen èestim i dugim ronjenjima (veæ se bio pomalozabrinuo za svoje zdravlje) uveèe je bežao od svog straha u ukus i posledice teškihostrvskih vina; mazio se sa sluèajnim devojkama i uživao u tome što su ga prepoznavaligosti malih letovališta. Ali bio je, èinilo mu se, pravi jedino ispod površine mora! Gore jesve teklo neobavezno, letnje i površno. Dole je pronalazio suštinu: tamu i poraz, veènost ismrt, lepotu i misteriju.Poslednjih dvanaest dana ronili su u vodama istoèno od ostrva Lastova, tragajuæi za potopljenim liburniskim i isejskim laðama. Na ovo istraživanje naveo ih je Theopompovistorijski spis u kome se tvrdi da je Lastovo nekada bilo liburnsko ostrvo, a takoðe iStrabonov podatak, zabeležen na osnovu starih pisaca, gde se govori o tome da su ovailirska plemena vladala još u VIII. veku pre naše ere èak i Korkirom (Krfom). U svakomsluèaju, sasvim je izvesno da je polovinom III. veka pre naše ere Pleurat, prvi vladar Ardijejaca (jednog od brojnih liburnskih plemena), upravljao carstvom koje se protezalosve do granica grèkog sveta. Prikljuèio je svojoj državi Korkiru Melainu (Korèulu), Faros(Hvar) i, verovatno, samo Lastovo. Dugo godina se žilavo borio sa Isejcima iz grèkoggrada Ise, na ostrvu Visu, sve dok oni ne zatražiše pomoæ od Rima. Isto-rièari tvrde da jetadašnja Isejska država bila u punom cvatu i da je posedovala kolonije duž èitave
 
 jadranske obale, izmeðu ostalog, u Aspalatosu, Tra-gurionu i Epetionu, sa snažnorazgranatim trgovaèkim vezama po æelom grèkom Sredozemnom moru. Lastovo je predstavljalo idealno mesto da se napadnu isejski trgovaèki brodovi na njihovom putu, avelik broj amfora i glinenog posuða po seljaèkim kuæama potvrðivao je pretpostavku dase u dubinama s istoène strane ostrva nalaze pod vodom mnoge nerešene tajne.Ispitali su tako bez veæeg uspeha zapadnu grupu otoka, nazvanu Donjim školjima, a potom i sve okolne pucine: Drašan, Lukovce, Buškanje i Mrkjentu crnu. Svaki èlanronilaèke ekipe spuštao se u dubinu dva1213 puta dnevno po petnaest minuta. Najzad, Hercega je, kao i obièno, poslužila sreæa; pronašao je amfore i samu olupinu, najverovatnije jednu od trgovaèkih laða kralja Argona,koja je prevozila sa ostrva ulje i vino, a, ko zna, možda je u pitanju bila èak i neka Teutinagalija ili brod iz moæne flote Grka Deme-trija sa Farosa, pun keramike i metalnih predmeta?Sve je manje neispitanih mesta na Jadranu, mislio je Herceg, a biæe ih uskoro još manje,kad svaka budala kojoj se to prohte kupi jeftino ronilaèku opremu i spusti se da kradesvoju slavnu prošlost! Još je samo praznoverje meštana èuvalo vode Sa-pluna odkradljivaca. Ribari su, naime, izbegavali ove istoène hridi, jer se èudnom igrom sluèaja bašu njihovoj blizini dogodilo nekoliko velikih nesreæa, zbog kojih mnoge Lastovljanke i dan-danas nose crninu.Herceg iznenada primeti da se nešto neobièno dešava sa razduhom koji je udisao, oseti daga obuzima slatka sanjivost, ali, ma koliko da mu je bilo prijatno sedeti nad svojimotkriæem i uživati sam u njemu èas pre nego što ga oskrnavi rasveta i motanje ljudi satelevizije, znao je da treba brzo izroniti jer se dogaða nešto nepredviðeno, pa se snažnoodgurnu nogama i zavesla perajama, praæen jatom malih sedefastih riba. Pritisnuo jeispušni ventil na kapuljaèi, da mu vazduh koji izdiše napuni odelo i tako ga, poput kakvog balona, podigne na površinu, oseæajuæi još uvek onu èudnu dubinsku opijenost što ga jeneodoljivo vukla da ostane dole, u moru i da nikada više ne izroni - sanjivost protiv kojese efikasno borio drugi, bud-niji deo Hercegove liènosti; profesionalac u njemu14radio je uvek protiv sanjara! Negde, na petnaestak metara dubine, sklonio je ruku saventila i ponovno zauzeo normalan plivaèki položaj kako bi usporio penjanje. Na tri metraispod mora uhvatio se za jednu izboèinu u steni i ostao tako da visi taèno šest minuta,želeæi da izbegne zamke kesonske bolesti. Pošto se odmorio, zapliva laganim zaveslajimauko-so ka površini. Trenuci slabosti kroz koje je maloèas prošao, nestali su isto onakoneprimetno kao što su i naišli. Akcija se, kao i obièno, pokazala blagotvornom, a njegoveruke i noge ponovo su radile usklaðeno. Ipak, oseæao je da se dole nešto dogodilo/ Nijemogao da objasni šta, jer je ona dubinska omamlje-nost ostala zatrpana peskom dubokoispod njegovih peraja, ali nešto se promenilo, nešto nije bilo kao pre, nešto iznutra . . . Nije dalje ispitivao tu èudnu promenu veæ je plivao prema sve jaèoj treperavoj svetlosti,tako slièan sopstvenoj fotografiji na naslovnoj strani poslednjeg "TV magazina":neustrašivi radoznalac Niko Herceg, opremljen najsavremeni-jim akvalungom i ronilaèkimodelom izraðenim naroèito za njega u fabrici "Gumilax", probio je glavom morsku površinu u milijardu vodenih kapi što su se veselo rascvetavale na avgustovskom suncu,skinuo masku i udahnuo duboko vazduh. Okrenuo se u vodi oko sebe, ali "Tramuntana"više nije bila na mestu gde je ostavio. Pred njim se pružala neka sasvim druga, sivozelenakamenita obala.

Activity (26)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 thousand reads
1 hundred reads
athanasius1 liked this
Dejana Pavic liked this
Zlatan Musanovic liked this
Rada Visnjic liked this
PilipendaRistov liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->