Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
3Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Mladi Reporter - Februar Dodatak

Mladi Reporter - Februar Dodatak

Ratings: (0)|Views: 273 |Likes:
Published by MladiReporter

More info:

Published by: MladiReporter on Feb 18, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/15/2010

pdf

text

original

 
FEBRUAR 2010.
velikiodmor
srednjoškolski dodatak
dok je nama Jašarabellowshakene tako
472
 
Mogao bih da polemišem o tome kako izašto je Fejsbuk smišljen, ali umesto toga
opisaću moje skromno mišljenje o tome ukoje svrhe ga ljudi koriste. Kada sam teknapravio prol na Fejsu, mislio sam „cool,možeš da pričaš sa nekim ljudima sa ko
-
 jima bi inače pričao, ali nemaš načina da ihkontaktiraš“ budući da na Fejsu preko ime
-
na i prezimena možeš da nađeš bilo koga.Polako upoznajući ne tako mali broj opcijakoje Fejs nudi, počeo sam da shvatam zašta ga većina internet zavisnika koristi.Najviše je onih koji Fejsbuk doživljavajukao mesto gde svakodnevno možeš saku
-
piti tračeve iz grada, videti ko je bio, gde
 je bio, s kim je bio, kad je bio, zašto je bio,
šta je radio, jednom rečju u par klikovasumiraš život neke osobe u proteklih go
-
dinu dana, čisto da ne bi zaostajao za tvojih562 prijatelja, od kojih „znaš“ njih 200, jer tisi najpoznatija faca u gradu ako sve znašo svakome i onda to širiš dalje. S drugestrane ima i ljudi koji misle da su „super ex
-
tra kul, poznati, viđeni, slavni“ ako morajuda napišu sve što u tom trenutku rade, os
-
tave minimum po 5 slika, čisto da bi se zna
-
lo kako im je protekao taj dan. Kako skro
-
lujem miš na dole počinjem sve više i višeda im se smejem... Statusi tipa: „Jedemsladoled, kuvam kafu, sedim kod drugaricekući (i ogovaram sve redom, zato što je mojživot u stvari veoma bedan, zanimljiviji sutuđi), idem da pišam“ i ostale budalaštinetog tipa.Ponedeljak: „Ja sam najsrećnije dete nasvetu, imam najbolju/eg dečka/devojku,druga/drugaricu na svetu, volim te/vas puu
-
no“ i obavezno gomila nekih znakova koji bitrebalo da predstavljaju osećanja.Utorak: „Sve je i dalje lepo, statusnepromenjen“Sreda: „Smorio/la sam se, da li će ikadnešto da se desi“ pa, naravno da neće,idiote jedan, kad ništa i ne radiš povodomtoga da učiniš svoj život malo zanimljivijim,i malo manje cyber!!!Četvrtak: „Razočaran/a u život, ljude“ džabu itd... ovakav status pretežno izazivasaznanje da i ti možeš da budeš taj koji jeogovaran.Petak: „Jao, pa samo meni ovo može dase desi, ne verujem, ubiću se, tužni smajlisa 522 otvorene zagrade“ E, za to treba bititalentovan, ali shvatiće valjda da na svetu
ima mnooogo više ljudi nego što su u svo-
 jim praznim glavama zamislili, a ne zapitajuse kako je ljudima koji stvarno imaju nekipravi problem, a ne njihovi glupi problemitipa polomila sam nokat, ne da mi ćale davozim njegova kola i sl.Subota: Statusa nema, a i ako ga ima on je tipa „uživam u vikendu, ne volim školuitd“, subotom obično sumiranje događaja uprotekoj nedelji i eventualno prepričavanje iukrašavanje istih.Nedelja: „Jao ponedeljak, ovo ono, mrzimškolu, previše sam kul da bih učio/la“Sledeća stvar je muvanje.Volim te srećice
moja i ostale gluposti, a sve to sam
zaključio/la na osnovu tvoje 562 slike, i
apsolutno je nebitno da li si ti totalni idi-
ot, nepismen, glup... važno je to da si seslikala/o u kupaćem, raznim pozama gde tise vidi dupe, našminkana 3 sata pre negošto je slika slikana/pored mercedesa, natreningu, kako radiš zgibove itd... „Svakimišić je na mestu dok si u teretani, ali tuozbiljno u glavi nešto fali“ morao samda citiram jednu veoma pametnu osobu.Dođe vreme i da se vidite, ti naravno poštonisi navikao na tako nešto, dođeš tamo, iobavezno kasniš, jer nije kul doći na vremei onda jednostavno ne znaš šta da kažeš ada se ne zbuniš, treba reći nešto a da sene pogubiš u brdu laži koje si servirao naFejsu, jer naravno da je lakše nešto napi
-
sati nego reći. Nastavlja se priča po starom,i dalje Fejs, chat ovo ono, ljubim te prekointerneta, evo čak sam i monitor poljubila iostale priče na sličnu temu.Polako stižemo i do raznoraznih anomalijašto se tiče imena na Fejsbuku. Prvo što nerazumem je da u polje gde ti kaže ime tinapišeš prezime i obrnuto, treba biti talen
-
tovan za tako nešto, a pravdanja su tipa pato sam ja namerno, tako je kul, klasika...W,X, SH i ostalo, ako vam se već toliko pišeW, onako ste veoma željni glupog slova,pišite na engleskom, i da S i H nikad nećebiti Š... Nešto najgore ubedljivo je dodavan
-
 je dečak i devojčica između imena i prezi
-
mena, valjda ljudi misle da se ne primećuješta su od ta dva, pa to moraju da naglaseili šta već. Dodavanje fudbalera u ime naFejsu tipa Mala Napaljena Voli KristijanaRonalda. Nadimci tipa Jovanica, Marijica,i ostale slične gluposti ili neke apsolutnoneobjašnjive reči između imena i prezime
-
na. Stižemo i do umišljenih navijača i os
-
talo, imena tipa Lud lik, navijač, veoma brz,nikad me nisu stigli u tuči, statusi svaki dankako voli svoj klub, konstantno svađanjesa pristalicama drugog kluba itd. Da li seoni nekad zapitaju čemu sve to?! Shvatićevaljda da im ne znači ništa što neko stavilike (klikne jednom iz čistog smora) nanešto što su oni napisali, poštovali... Ne bihmenjao jednog pravog prijatelja za 15000njihovih Fejsbuk prijatelja! Mada kako jekrenulo, ne bi me čudilo da se za nekih 50-ak godina sve odvija u virtuelnom svetu,ideš na posao, jedeš u tom svetu, sve radiš.Tačno bi kao babe i dede, i dalje pojedinidebilčići sedeli za kompom i, i dalje, radilisve što sada rade.
MATIJA TRAJKOVIĆ
2
S
(Ne tako)
Fantastičan svet Fejsbuka
 
3
S
JELENA BEGENIŠIĆ
TE USPOMENE
MILICA JOVIĆ
Danas je čini mi se malo drugačiji dan.Sunce izgleda veselije, gotovo nasmejano,a vetar koji mi lagano previja kosu preko licami skoro i ne smeta, mislim da mi čak i pri
-
 ja. Jedan lep dan za sećanje... Sećanje naneke, na izgled, zaboravljene uspomene.Ipak, uspomene se ne zaboravljaju. Nekou njima i živi, neko se zahvaljujući njima idalje nada, neko ih proživi svaki put kadadodirne ono mesto gde su nekada sedelizajedno i maštali o budućim trenucimazajedničkog života.
Pojedine uspomene izmame osmeh na
naše lice čak i onda kada mislimo da je toonaj trenutak kada nikada ne bismo moglida se nasmejemo i oraspoložimo jer namteret u grudima jedva daje i da dišemo.
Ali, tu su i one uspomene kojih ne volimo
da se prisećamo. One nas rastuže, učine
plašljivim i slabim, izazovu u nama onu
dozu tuge koja nam steže grudi i učine danam gotovo istog trenutka krene ona malasuza u očima. Posle nje dolazi talas.
Uspomene na ono što smo nekada imali,
voleli i izgubili. A to nas ljude najviše i boli.Svi to znamo, ali generalno ne menjamoništa. Znamo da treba da cenimo, volimoi uživamo u onome što imamo, jer pravuvrednost toga uvidimo tek onda kada istoizgubimo, kada bude već daleko, neobnov
-
ljivo, nedodirljivo, zauvek izgubljeno. I onda, jedino ostaje uspomena. I ta uspomena mi je draga, jer je to nešto što je obeležilo deomog mladog života i omogućilo mi jedannovi osećaj, zbog koga sam, čini mi se, utom trenutku i živela i jedva čekala da seprobudim i započnem dan s mišlju da jepored mene. Onda živimo, živimo jakobrzo, na tren i zaboravimo, ali nikad potpu
-
no. Sve to ostaje urezano duboko u nama
tako da kada nas podseti ona pesma, klu-
pica ili navika, uspomene kreću da naviru,sećamo se i onih stvari kojima nismo pri
-
davali veliki značaj, stvari koje su nam tadabile potpuno nebitne. Da, vi živite u našojuspomeni, pa tako proživimo svaki trenutakzajedno. I ne, tada nećemo plakati, jer smosrećni što smo vas imali i što to čuvamomakar i kao uspomenu koja boli, zaista boli.Zaborav jeste greh, ali sećanje je najčešćebol. Zato ne zaboravljamo. Uspomenečuvamo samo za sebe, a ponekad kada
nam san ne dolazi, mi ih obnavljamo isetimo se uvek nekog detalja više, ma-
kar isti uznemirio naše biće u toj hladnoji tako usamljenoj noći. I sećamo se, jeruspomene delom grade i ostavljaju trag unašim životima. Sećamo se i zaplačemo, alisrećni što ste činili deo nekog života i što je baš vaš lik ostao u sećanju kao lik os
-
obe koju nikada nećemo zaboraviti. Voliteih dok su pored vas i cenite svaki trenutak ukom možete da ih uhvatite za ruku ili da imkažete nešto što njima znači čitav svet. Akone, kasnije boli isuviše.Jedan veliki bend je rekao: „Good music will save your soul“. Kada su to rekli, nisuni pomišljali kakve će se sve vrste, nazovimuzike, pojaviti.Svakodnevno, svedoci smo novopečenihpopularnih, ni od kuda izniklih, estradnihumetnika koji ogromnom brzinom izbacujusvoje nove hitove. Odjednom su se pojavili,za kratko vreme se proslavili i svetu obe
-
lodanili svoje pesme. Masovno prihvaćenii voljeni od strane publike, punom paromnastavljaju sa novim „projektima“. Rezultatistih, biće nove, produhovljene muzičke nu
-
mere, koje će reprodukovati 90% Winamp-ova Republike Srbije, a i šire.Ali, da li su one zbilja produhovljene,vredne, sa iole nekog kvaliteta?Turbo folk, mutacioni oblik, mešavinasrpske narodne i disko pop muzike, saprimesama grčkog i turskog zvuka. Kodnas pojavio se ranih 90-ih i od tada, evo većdve decenije, caruje domaćom muzičkomscenom. Scenom preplavljenom gomilomoskudno odevenih barbika, velikog poten
-
cijala i talenta i sa druge strane niz „Metu
-
zalema“, aktivnih učesnika modernih real
-
ity show-a. A o čemu oni pevaju? Kakveporuke oni šalju svojim primitivnim tekstovi
-
ma u kojima izražavaju svoja osećanja,telesna i psihička stanja. Upoznaju nassa karakteristikama svog donjeg veša, saraskošnim životima, okrutnim suparnica
-
ma i novostvorenim ljudskim karakterima(citiram: „Žena zmija sedi za šankom...“,„Glavobolja od vina a nigde aspirina...“,„Neko vozi motor, neko vozi traktor, ja imoja mala motokultivator...“, „Fenomenom
-
enalno volimo se mi..“ ili pak „39,2 tolikotopla sam ja..“). Ali... Svi ti biseri nisu onošto je, u stvari, najgore. Neverovatno je štosu ti biseri, pesme i ljudi koji ih sa ponosomnose u potpunosti rasprostranjeni međumladom populacijom. Ti isti mladi im sedive, vole ih. Njihovi mozgovi zatrovani susvim tim smećem koje već dosta vremenazatupljuje generacije i generacije.I onda se čovek zapita šta se desilo sa rock‘n’ roll-om koji je nekada harao ovim pros
-
torima? Kako je cela ta era isčezla? Era ide
-
ala, kreativnosti i istinskog kvaliteta. Pesmekoje su nagonile ljude na razmišljanje,pokretale ih, duhovno unapređivale.Izvođači koji su se usprotivili sistemu i pod
-
sticali prave, intelektualne vrednosti. Svioni su nestali. Celo doba kulturnog vrhuncaBalkana je nestalo. Jednostavno individu
-
alci i intelektualci su opasni po vlast. Zatose vlast pobrinula da oni nestanu.Trenutno pojedinci pokušavaju da ožive tovreme i vrate rock ‘n’ roll na noge, što jeveoma komplikovano i teško, jer premalo jepojedinaca koji će se za to boriti.Pojavila se još jedna vrsta muzike, takođepopularna. Rep. Među izvođačima ovogpravca našlo se par pametnih, koji su sesuprotstavili i pokušali da omladini upalezamrlu svećicu u glavi. Ali i oni su nemoćnipod najezdom estradnih umetnika. Neki odnjih i sami se postepeno stapaju sa folkeri
-
ma, jer kako moj ortak Veske kaže: „Muzikase danas pravi zbog para.. a pare su naestradi“.Muzika koja preovladava, koliko god bilapopularna i protabilna, nije donela ništadobro niti će ikada. Odavno je prešla svegranice banalnosti i besmislenosti. Jedi
-
no razumno rešenje je, ustvari, korenitouništavanje turbo folka jer ipak muzika jenešto što je uzvišeno.Malo podsećanje odstrane Boga da postoji još nešto u svemiruosim nas. Harmonijska veza svih živih bićasvugde, čak i među zvezdama.
You just need to listen

Activity (3)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 thousand reads
1 hundred reads
Binasa Radoncic liked this

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->