Read without ads and support Scribd by becoming a Scribd Premium Reader.

×

Language:

Download

Go BackAdd Note

Link

Embed

Save for later

Ž. Branović

Statističke metode

beleškeBeograd, 2005.

Sadržaj – pitanja za usmeni deo ispitastr.1. Algebra događaja 12.Definicije verovatnoće događaja 53. Osobine verovatnoća 94.Uslovne verovatnoće 105. Nezavisnost događaja 126. Slučajne promenljive 147. Dvodimenzionalne slučajne promenljive 198. Funkcije slučajne promenljive 229. Numeričke karakteristike slučajne promenljive 2410. Koeficijent korelacije 2711.Mere centralne tendencije 2912. Mere varijacije 3513.Mere asimetrije i spljoštenosti 3614. Zadatak statistike 4115. Uzorak 4316. Centralna teorema statistike 4517. Tačkaste ocene parametara 4618. Intervalno ocenjivanje 4919. Testiranje statističkih hipoteza 5220. T-test 5721. χ

2

–test 6022. Regresije 6323. Trendovi 67

1. Uvod u teoriju verovatnoće

Ostvarivanjem određenih uslova koji su neophodni zaizvođenje nekog opita (eksperimenta) ne dobijaju se uvek jednoznačni(deterministički) rezultati. Za teoriju verovatnoća je bitna upravo situacijakada se na osnovu realizovanja »određenog kompleksa uslova« moguočekivati različiti slučajni ishodi (rezultati). Tipičan primer je bacanjekocke za igru. Ovde ostvarivanje kompleksa uslova znači »kocka je bačena«, dok je ishod, ili događaj, ili rezultat »broj tačaka na gornjoj stranikada kocka pada«.Teorija verovatnoća se bavi matematičkom analizom»slučajnih« ili »stohastičkih« pojava. Početak ove teorije se vezuje za proučavanje zakona koji vladaju kod hazardnih igara (Paskal, 1654.) da bi,naročito u XIX stoleću, matematički modeli »slučajnosti« postali znatnosloženiji i apstraktniji tako da je Kolmogorov, 1933. godine aksiomatskizasnovao teoriju verovatnoća.

1.1.Algebra događaja

Skup svih mogućih ishoda (događaja) koji se mogu očekivati prinekom opitu-eksperimentu- ostvarenju kompleksa neophodnih uslova označava se saΩ, dok se elementi tog skupa, tj. pojedini ishodi ili rezultati nazivaju

elementarni događaji

i označavaju sa ω

i

.Pod događajem A se podrazumeva

bilo koji podskup A

skupaΩ. Kažemo da se događaj A realizovao ako i samo ako se ostvari nekiishod ω

i

koji pripada podskupu A.Događaji se označavaju velikim slovima abecede, saindeksima ili bez njih. Skup događaja Ω je događaj koji se realizuje uvek pa se on zove

siguran

ili

izvestan

događaj. Prazan podskup Ø zove se

nemoguć

događaj.Predstavljanje događaja kao podskupova skupa Ω omogućavada se među događajima posmatraju relacije i operacije koje su analogne sanajvažnijim relacijama i operacijama u Teoriji skupova.