Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
1Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
4.Istorijski razvoj kriminološke misli

4.Istorijski razvoj kriminološke misli

Ratings: (0)|Views: 38 |Likes:
Published by gordije

More info:

Published by: gordije on Feb 19, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

02/19/2010

pdf

text

original

 
ISTORIJSKI RAZVOJ KRIMINOLOŠKE MISLI
 
4.
ANTIČKA MISAO;
SREDNJOVEKOVNA MISAO;
HUMANISTIČKA I RENESANSNA MISAO
 ______________________________________________________________________________ 
ANTIČKA MISAO
Kriminologija spada red mlađih naučnih pravnih disciplina. U samostalnunauku se izdvojila početkom 19. veka.Misao o zločinu i zločincu potiče još od filozofa starog veka:SOFISTI: - izučavali su motive ljudskog ponašanja uopšte.S tim u vezi TEOKRAT – je smatrao da
u ljudskom ponašanju
dominiraju
3
osnovna motiva:
1.zadovoljstvo;2.bogaćenje i3.čast.
Svaki od njih ima i određene devijantne posledice na ljudsko ponašanje.HIPOKRAT - je
izučavao
negativan uticaj emocija na ponašanje čoveka iustanovio je tipologiju temperamenta i danas aktuelnu u izučavanjuendokrinih faktora delikvencije.Prva značajnija shvatanja u ovoj oblasti srećeno u antičkoj filozofskoj misliu raspravama Aristotela i Platona posvećenim državi.PLATON – smatra da postoje
2
vrste uzroka zločina:
1.
 psihiološki (
unutrašnji
) i
2.
fiziološki (
 spoljni
)Platon zločinca tretira kao „
izraz bolesne duše
“.Zločinac je osoba koja deluje pod uticajem
 strasti, motiva koristoljublja, iz neznanja , izvitoperenih sexualnih pobuda i psihičkog nereda
. Takva ličnostu fiziološkom smislu je posebne telesne konstitucije , kao izraz biološkedegeneracije, što ima za posledicu – nepopravljive krivce, rođene zločince – za koje je jedini lek – smrtna kazna. Za ostale predlaže preventivne mere(lečenje duše i tela – primenom patnjii bola, ispaštanjem zločinca za nedelo.Smatra da - krivični zakoni treba da budu više preventivnog
nego
represivnog karaktera. Zalaže se za individualizaciju kazne.
1
 
Po PLATONU – postoje zločinci
 
koji se mogu popraviti i oni koji za to nisu podobni – 
 zavisno od toga
: - da li je uzrok zločina strast, zadovoljstvo,neznanje ili duševna bolest.ARISTOTEL – zločin nastaje pod uticajem navika, zločinačkih ponuda i bede. Smatra da su
 zločinci neprijatelji društva
i da je društvo dužno da ih seoslobodi ili da ih leči.Govorio je da
čoveka u ponašanju
vuku egoistične pobude, pa da je zato
nužno
( radi sprečavanja kriminaliteta)
voditi
takvu
politiku
u kojoj će potencijalni zločinac videti više štete
nego
koristi u vlastitim postupcima.Smatrao je da se zločin može sprečini ne samo kaznama, već i lečenjem ljudiod egoizma.Iako je u početku smatrao da spoljni činioci nemaju bitan uticaj, nakriminalno ponašanje, ipak je priznavao da su uzroci kriminalnog ponašanjau nekim uslovima društvenog života. (
 slabosti državne organizacije, siromaštvo, problemi funkcionisanja pravosuđa
).
SREDNJOVEKOVNA MISAO
U srednjem veku
( feudalizmu
) kriminalitet je shvatan
kao greh
protiv božjihzapovesti i božanskog poredka, a kazna kao
božja pravda
.
Glavni predstavnici ovog shvatanja su:
SVETI AUG USTIN - smatra da kazna
 
 predstavlja
otkupljivanje za izvršenodelo
, a svrha kažnjavanja je
izazivanje kajanja
kod izvršioca.On tvrdi da zlo potiče od iskonskog greha Adama i Eve.TOMA AKVINSKI - razlikovao je apsolutnu pravdu
( kazna za najteže zločine božanskog reda
) i relativnu pravdu (
njome se uspostavlja društvenired i ona štiti od drugih dela koja ugrožavaju ljudsko društvo
.)Srednji vek se karakteriše po tome što je ustanovljen:
-
složen istražni postupk,
-
suđene je imalo za cilj ustanovljavanje istine o zločinu i krivcu, a-kazna je izricana prema zakonom utvrđenim uslovima.
2
 
HUMANISTIČKA I RENESANSNA MISAO
Humanizam je epoha u razvoju ljudskog društva u kojoj je došlo do reakcijena dogmatska shvatanja hrišćanstva u vezi sa kriminalitetom i izvršiocima uvreme feudalizma.U ovom periodu odbacuje se teza da je zločin povreda božanskog reda, iuvodi se
shvatanje
da je kriminalna delatnost
urođena sklonost čoveka
.
 Pod uticajem društvenih nauka i filozofskih shvatanja tog vremena izvršen je snažan pritisak i kritika na crkvene dogme i inkvizitorski postupak.Sazreva saznanje o kriminalitetu kao društvenoj pojavi, uslovljenojdruštvenim odnosima.
Preteče humanističke misli su ideje arapskog istoričara i filozofaHALDUNA – po kojima na ponašanje čoveka najviše utiču
običaji inavike
.TOMAS MOR – smatra da je
koren zločina
u samom društvu i načinuživota vladajuće klase. Smatra da se
boljim životnim uslovima
može uticatina sprečavanje kriminalnog ponašanja ljudi. Neki mislioci tog vremena su smatrali da su delikventne predispozicije pretežno izraz
unutrašnjih faktora, konstitucije i urođenosti
.DELA PORTA (
italijanski fiziognomičar 
) – smatra da postoji uzročna vezaizmeđu
oblika lica i karakternih osobina
.TOMAS HOBS (
engleski fizozof i jedan od utemeljivača škole prirodnog prava
)(u delu: „
 Levijatan
“) - smatra da je čovek po svojoj prirodi,
agresivan,nasilnik, egoista, predisponiran je da drugima nanosi zlo
i zbog toga
odbacuje
društvene norme koje ga u tome ograničavaju. Čovek je
samoživobiće
koje želi da zavlada drugima.LUJ MONTESKIJE (
franc. pravnik, književnik 
)(u svom delu:
„Duh zakona“)
izneo je
teze o uslovljenosti
društvenih pojava, karaktera čoveka i mentaliteta naroda i kriminaliteta -geografskim, a posebno klimatskim uslovima života.On smatra da krivični zakoni moraju biti prilagođeni vremenu i društvenim prilikama sredine.Po njemu društveni odnosi su glavni uzrok problema i poroka u društvu, azakonodavstvo vidi kao problem kriminaliteta, jer ono ima istu funkciju nadruštvo, kao vaspitanje na pojedinca.
3

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->