KLASIČNA ŠKOLA 5.

Sve do 18. veka kriminološka misao egzistira u raznovrsnim pogledima filozofa, teologa,
humanista i drugih mislilaca. Ona u istorijskom smislu ne čini skup konzistentnih
(stalnih, postojanih) pristupa problemu zločina i izvršiocu krivičnog dela, ali čini bitnu
zasnovanost , u prvom redu kriminoloških škola i kriminoloških teorija, kao
monodisciplinarnih i multidisciplinarnih pravaca u nauci.
Tako su se pojavile kriminološke škole: klasična, antropološka, italijanska pozitivistička
škola, sociološke škole i škola društvene odbrane.
Sistematizovane teorijske rasprave počinju tek sa klasičnom školom prava.

Klasična škola je nastala krajem 18. i početkom 19. veka.

Predstavnici ove škole su: BEKARIJA, BENTAM, FOJERBAH I KANT.

Škola je nastala pod uticajem Francuske revolucije kao reakcija na
arbitrarnu pravdu, surove kaznene sisteme i široka diskreciona ovlašćenja
vlasti.
Osnovna shvatanja: Sloboda čoveka je najveća društvena vrednost.
Zločin je povreda etičkog reda i izraz slobodne volje čoveka ( a ne uticaja
bilo kakvih subjektivnih i objektivnih faktora).
Predstavnike ove škole ne interesuje ličnost zločinca, več samo funkcija
zakona, krivično delo i kazna.
U skladu sa tim, ličnost delikventa nije predmet nauke, nego krivično delo i
kazna
Jedini kriterijum krivice je slobodna volja jer proističe iz moralne
odgovornosti, a kažnjavanje, po njima, ima za svrhu odmazdu, ispaštanje i
ponovno uspostavljenje pravnog i etičkog reda.

CEZARE BEKARIJA – italijanski pravnik – smatra da je zločin izraz loših

zakona, a ne vladanja loših ljudi. Zato zakoni i pravosudni sistem treba da
garantuju jednak tretman svih ljudi.
ANSELM FOJERBAH – nemački pravni teoretičar - formulisao je tzv.
„Teoriju generalne prevencije“, po kojoj svrha kazne nije odmazda i
ispaštanje, već sprečavanje pojedinih kriminalaca da ne vrše prestupe.

Sličnu ideju razvio je DŽEREMI BENTAM – eng. filoz. i pravnik – koji

smatra da čovek čini kriminalna dela zbog težnje za isticanjem. Zato zakon
mora biti jedank za sve, a kazna pravedna.

1
Slabosti klasične škole su:

sve probleme delikvencije svodi na pravne formulacije, a zanemaruje

društvenu uslovljenost delikvencije.
Zbog toga je imala ograničavajući uticaj na kriminološku nauku.

Zasluge škole su:

 ukidanje inkvizitorskog postupka,
 ograničavanje smrtne kazne,
 ukidanje telesnih kazni,
 uvođenje principa zakonitosti i jednakosti u krivičnom pravu i
 principa individualizacije inkriminacije - putem sistema ekvivalenata
krivičnih sankcija srazmerno težini počinjenog dela ( da se samo
zakonom mogu određivati inkriminacije).