Zoran Stojiljković
Društveni konflikti
1.Pojam i uloga
Konflikti su izrazito složen i višeznačan fenomen – time istovremeno i teško, preciznoodrediv teorijsko-analitički pojam i kategorija. Konflikt i konfliktni odnosi – njihove brojne vrste,aspekti i dimenzije predstavljaju predmetnu osnovu istraživanja brojnih nauka od psihologije iantropologije do filozofije i političkih nauka.U fokusu polit-socioloških istraživanja su zapravo oni aspekti i vrste konflikata koji senajdirektnije reflektuju na distribuciju socijalne i političke moći na makro-društvenoj ravni.Alen Turen tako, konstatujući, s pravom, da društveni sukobi proizvode društveni život,ističe da su odnosi moći (društveni odnosi) ono socijalno polje unutar koga se odvijaju društvene borbe. Akcija je po njemu društvena samo ukoliko je normativno orijentisana i situirana u poljeodnosa moći i zajedničkih kulturnih orijentacija. Glavni cilj sukoba pritom je borba aktera(društvenih pokreta) oko uspostavljanja odlučujuće kontrole nad istoricitetom (Turen, 1987:63-71).Sadržajno, pojam (socijalnog) konflikta (od latinskog conflictus-sukob, borba, spor) pokriva čitav niz konfliktnih interakcija različitog obima, violentnosti i intenziteta – odtakmičenja, napetosti, rasprave, spora do ratova, odnosno od (konfliktnog) partnerstva douzajamnog istrebljenja. Negativno definišući (određujući razlikom) konflikt u odnosu na konkurenciju, brojniautori, polaze od stava da su odnosi konkurencije granično polje – tip odnosa koji može, ali i nemora voditi sukobu (konfliktu), definišući konkurenciju kao trajnu i neličnu, za razliku od sukobakoji je povremen i ličan. Naime, moralnim standardima, pravom, reakcijama javnosti sukob se, po pravilu,«obezličava» i svodi na minimum da bi se održala vrednost konkurencije. Sukob se tako prekokonkurencije prevodi u prilagođavanje, kompromisno formiranje i održavanje odnosanadređenosti-podređenosti.
Socijalni konflikt se može odrediti kao oblik socijalne interakcije dva ili više akterakoji, motivisani i vođeni međusobno nespojivim interesima da poseduju ili kontrolišuodređeno materijalno dobro ili nematerijalnu vrednost, nastoje da onemoguće, podrede iličak unište drugu stranu/strane.
Dakle, nužni, konstitutivni momenti određenja konfliktne interakcije su: 1) samikonfliktni akteri; 2) njihovi divergentni, u većoj ili manjoj meri nespojivi interesi; 3) predmet-osnova spora; 4) sama konfliktna relacija, odnosno namera da se suparnička strana ograniči,omete, neutrališe, potčini, porazi ili uništi.Prvi preduslov konfliktne interakcije je sama svest (identitet grupe, svest o grupnimciljevima) aktera i jasno percipiranje suparničke strane. Alen Turen ističe da konflikt pre svega pretpostavlja jasnu odrednicu suparnika sa kojim se takmiči. Nosioci konflikata moraju naime bitiidentifikovani kao posebne društvene kategorije (Turen, 1987:48).Konstitutivnu, interesnu dimenziju konflikta posebno reljefno izražava određenjekonflikata koje daje Kenet Bolding. On sukob određuje kao «....stanje nadmetanja u kome sustrane svesne nespojivosti potencijalnih budućih pozicija i u kojem svaka strana želi da zauzme poziciju koja je nespojiva sa željama druge strane» (Boulding, 1963:5),Samo postojanje aktera sa suprotnim interesima (elementi 1. i 2. definicije) predstavljanužan i neophodan, ali ne i dovoljan uslov za izbijanje konflikata. Mora zato postojati sporni predmet konflikta (element 3.) a to može biti, smatra Vladimir Goati, stvar, socijalna pozicija(pravo), prostor ili sama egzistencija drugog subjekta (Goati, 1978:323). No, tek uspostavljaje konfliktne interakcije aktera (element 4. određenja) prevodi konfliktiz latentnog u manifestno stanje.Momenat ulaženja u direktnu konfrontaciju aktera posebno naglašava Kozer u svomodređenju konflikta kao «borbe povodom vrednosti i pretenzija na položaje, vlast i retka dobra,gde strane u sukobu ne samo da teže zadobijanju željenih vrednosti, već i da neutrališu, oštete iliunište svoje protivnike (Coser, 1956:8). No, pored navedenih, konflikti, bar implicitno, sadrže i svoju ključnu, petu ishodišnukarakteristiku, odnosno svoju funkciju (efekat) na održanje/izmenu stanja društvene ravnoteže.Time se ujedno uspostavlja i ključna relacija
konflikt versus konsenzus
, odnosno konstitutivnauloga konflikata u dijalektici procesa narušavanja/oblikovanja društvenog konsenzusa.Konsenzus – uspostavljeno stanje saglasnosti o osnovnim političkim vrednostima ili
agreement
2
upon fundamentals
vrši osnovnu ulogu okupljaja političke zajednice oko jednog niza zajedničkihdeljenih vrednosti. Narušavanje uspostavljenog balansa i izvođenje poretka iz stanja (relativne)ravnoteže (pojavom temeljnog društenog konflikta) automatski problematizuje važenje bazičnogsocijalnog konsenzusa. Na drugoj strani, duboke, sistemske konflikte moguće je iole trajnije(raz)rešiti samo pronalaženjem nove formule političke saglasnosti, odnosno opšteprihvatljivogkonsenzusa u osnovi političke zajednice ili između političkih zajednica koje su sukobomzahvaćene.Drugim rečima bez konflikata, ali i njihovog kanalisanja i usmeravanja, nema nidruštvenih promena i razvoja.
2. Funkcije društvenih konflikata
Konflikata, njihovog otvorenog manifestovanja, lišena su samo stagnantna, autoritarnadruštva. Okoštalost i ideološko i represivno potiskivanje konflikata svakako idu u red ključnihfaktora njihove stagnacije i (pr)opadanja. Stanja prestabilirane ravnoteže zapravo su najčešćeindikator bazične društvene nestabilnosti i nesigurnosti. Samo krhke strukture ne mogu dopustitiotvorene sukobe (Kozer,1956). Na drugoj strani sukobi održavaju istorijsku menu budnom (Darendorf, 1959), odnosno predstavljaju životni sok demokratije (Lipset, 1969) time što podstiču proces strukturnih promena, sprečavaju rascepe i vode objedinjavanju i koaliciji.Kritički propitujući relaciju konflikti – (stabilan) razvoj, Karl Dojč razlikuje pozitivne inegativne uticaje, odnosno razvojne efekte konflikata. Dojč je u pozitivne uticaje konflikataubrojao: osujećivanje stagnacije, stimulisanje interesa i radoznalosti, činjenicu da su konfliktimedijum preko koga se rešavaju društveni problemi i, najzad, fakt da konflikti pospešujudruštvene i personalne promene. Takođe, socijalni konflikti pokazuju realne odnose moći,ustanovljuju «paralelogram političkih snaga» aktera koji u njima učestvuju. Na taj način, konfliktomogućava da se između tih subjekata ustanovi svojevrsni «obrazac ponašanja» na osnovu kogasvaka konfliktna strana može, relativno pouzdano, da predvidi stepen u kome će ubuduće drugastrana tolerisati njene interese. Time socijalni konflikti omogućuju mirne periode života (Deutch,1967:5).
3
Search History:
Result 00 of 00
00 results for result for
p.
Recommended
More From This User
Notes
Load more
