Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more ➡
Download
Standard view
Full view
of .
Add note
Save to My Library
Sync to mobile
Look up keyword
Like this
22Activity
×
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
GIMNASTIKA sportska

GIMNASTIKA sportska

Ratings: (0)|Views: 7,041|Likes:
Published by milan jovicevic
gimnastika
gimnastika

More info:

Published by: milan jovicevic on Feb 24, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, DOC, TXT or read online from Scribd
See More
See less

05/31/2013

pdf

text

original

 
GIMNASTIKA
Gimnastika
je sport, čije ime potiče od grčke reči koja označava vežbanje. Ona uključuje izvođenjevežbi koje zahtevaju fizičku snagu, spretnost i koordinaciju. Moderna gimnastika uključuje vežbe narazboju, gredi, parteru, karikama, konju sa hvataljakama i bez njih (preskok).
Istorija
Gimnastika se javlja već u starom Egiptu, ali je tada više nalikovala na akrobaciju. U staroj Grčkojgimnastika se upražnjavala za održavanje dobre telesne kondicije i uvežbavanje sportista, ali i kao deovojne obuke. U staroj Grčkoj telesna sposobnost je bila visoko cenjena. Mesta na kojima se vežbalonazivala su se Gymnazium-i. Rimljani su prihvatili ove aktivnosti od Grka i koristili su ih za pripremusvojih legija za rat. Padom rimske imperije nestao je interes za gimnastiku i postala je više oblik zabave.
Početak moderne gimnastike
Prus Johan Bernard Bazedov je 1774. godine uveo telesne vežbe kao oblik nastave u školi u kojoj jeradio u Saksoniji. Od tog momenta počinje modernizacija gimnastike. Germanske zemlje su prve kojesu uvidele značaj gimnastike i počele da razvijaju tu aktivnost. Kasnijih godina tog veka Fridrih LudvigJan iz Nemačke je razvio neke gimnastičke sprave i posebne tehnike (vratilo, razboj, greda, skokovi) paga smatraju ocem moderne gimnastike. Graciozniju formu ovog sporta koja naglašava ritmičke pokrete je razvio Šveđanin Guc Mut. Drugi Šveđanin, gimnastičar Per Henrik Ling, uvodi i vežbe sa obručima,čunjevima i malim loptama, gde su važni ritam i koordinacija. U Evropi počevši od 1881. kada jeotvoren prvi klub u Berlinu, počinju da se otvaraju mnogi klubovi. U SAD je ovaj sport uveo u periodu pred građanski rat Dadli Alen Sardžent, inače učitelj gimnastike na nekoliko američkih univerziteta.Dobio je priznanje jer je izumeo više od 30 gimnastičkih sprava. Može se reći da su razvoju gimnastikeu SAD doprineli upravo emigranti iz Evrope. Za razliku od gimnastike u antičko doba, koja je podrazumevala i trčanje, plivanje, rvanje i dizanje tegova, moderna gimnastika gubi te aktivnosti.
Početak takmičenja
Prema nekim podacima, prvo takmičenje na spravama je održano 1877. godine u Čehoslovačkoj. Sastvaranjem Međunarodnog gimnastičkog saveza (FIG) 1888. godine, napravljen je presudan korak uosmišljavanju vežbi na spravama. U ovaj savez je učlanjeno preko 150 zemalja sveta, a centar je uŠvajcarskoj. Muška gimnastika je bila jedan od devet sportova koji su bili uvršteni u program Prviholimpiskih igara 1896. u Atini. Prvo Svetsko prvenstvo u gimnastici 1903. održano je u Antverpenu, aEvropsko prvenstvo u gimnastici 1955. u Frankfurtu na Majni. Žene su se uključivale mnogo kasnije. Na Olimpijske igre 1928. u Amsterdamu, na Svetsko prvenstvo u gimnastici 1934. u Budimpešti, aEvropsko prvenstvo u gimnastici 1957 u Atini. Ovaj sport se konačno uobličio tokom pedesetih godina prošlog veka kao kombinacija dve vrste gimnastike popularne tokom XIX veka u Nemačkoj iŠvedskoj. Nemačka gimnastika je naglasak stavljala na sprave koje iziskuju snagu, dok je švedska višeinsistirala na vežbama bez sprava. Od današnjih gimnastičara se zahteva pre svega usresređenost,osećaj za ritam, ravnoteža i odvažnost.
 
Trening
Većina današnjih vrhunskih gimnastičara počela je da trenira još u detinjstvu, što je u vezi sa razvojemljudskog tela, posebno kičmenog stuba. Dečaci izvode vežbe na šest sprava, a devojčice na četiri.Međutim, pre nego što pređu na sprave, moraju da steknu telesnu snagu, izdržljivost i gipkost. Za sveto su im potrebne godine napornog vežbanja uz pomoć iskusnih trenera.
Takmičenja
 Najpoznatija gimnastička takmičenja su svetsko prvenstvo, koje se održava svake druge godine iOlimpijske igre koje se priređuju svake četvrte godine. Svaka zemlja članica FIG-a ima pravo da nasvetsko prvenstvo pošalje ekipu od po šest muškaraca i žena. Na Olimpijskim igrama se takmiči samo12 zemalja koje su na prethodnom svetskom prvenstvu ostvarile najbolji rezultat. Svako takmičenje počinje izvođenjem obaveznih i slobodnih vežbi, za koje ocene dobijaju ekipe u celini. Nakon toga, 36najuspešnijih gimnastičara prelazi u finale gde svako mora da vežba na svim spravama, a tek na krajusu završna takmičenja na pojedinačnim spravama. Svaku vežbu na svakoj spravi ocenjuju sudije.
Pravila
FIG ima svoj pravilnik o ocenjivanju,ocenjivanju, čija je osnovna namena da se osigura objektivnostvrednovanja vežbi. Ciljevi su takođe i da se osigura prepoznavanje najboljeg sportiste na takmičenju,ali i usmere treneri i gimnastičari u kreiranju vežbi. Sudije formiraju komisije koje se sastoje od predsednika, članova. A komisije koju čine dva člana, članova V komisije koju čini šest članova,dodatnih sudija i pomoćnika (dve linijske sudije na parteru, meritelj vremena, administrator, računskioperater itd. što zavisi od zahteva takmičenja, a da bude u skladu sa pravilnikom FIG-a). Za sve ovesudije i komisije postoji procedura kako se biraju, ali kada se oforme, odnosno imenuju, moraju biti utom sastavu do kraja takmičenja. Veličina i sastav komisije mogu biti drugačiji za neka međunarodnatakmičenja, prvenstva kontinenta, kao i nacionalna i lokalna takmičenja. U takvim slučajevima, primenjuje se pravilo o dozvoljenoj razlici između srednjih vrednosti. Na takmičenjima sa četiri ilimanje sudija, razlika između dve srednje ocene ne sme biti veća od:0.00 - 0.40 (0.10)0.40 - 0.60 (0.20)0.60 - 1.00 (0.30)1.00 - 1.50 (0.40)1.50 - 2.00 (0.50)2.00 (0.60)
 
Ocenjivanje takmičarskih vežbi
Za svaku spravu određene su dve nezavisne komisije sudija (A & V). A komisija procenjuje težinu, posebne zahteve i daje bonus bodove. Ona određuje početnu ocenu vežbe. Započinje od 0.00 bodova.V komisija procenjuje samo izvođenje (dakle tehniku, položaj tela i sklad). Ocenjivanje sudijezapočinju od 10.00 bodova i odbijaju bodove prema načinjenim greškama, pri čemu odbici mogu biti udesetinkama ili stotinkama boda (0,5 ili 0,05 na primer). Najmanji i najveći bodovi sudija se odbijaju, aod ostalih ocena (preostalih četiri) se računa aritmetička sredina. Konačna ocena je zbir ocena komisijaA & V. Sudija vrednuje, pored tehnike i raznolikost kretnji u kreiranju vežbe. Svaka sprava ima petgrupa elemenata označenih sa I, II, III, IV i V. U svoju vežbu, takmičar mora da unese najmanje po jedan element iz svake grupe koji komisija A nagrađuje sa 0,5 bodova. Ukoliko element nedostaje,kažnjava se odbijanjem bodova od strane iste komisije.Ova komisija bonus bodovima nagrađuje takmičara za izvođenje težih vežbi (bez većih grešaka) i vezaizmeđu njih. Elemenat u vežbi ne sme da se ponavlja osim ako je vežba prekinuta van kontroletakmičara. Ako takmičar padne sa sprave, može da izabere da li će vežbu ponoviti ili ne. Elemenat sene može ponavljati u cilju priznavanja težine vežbe ili zarad sticanja bonus bodova. Ovo pravilo se primenjuje i na elemente u vezama (osim kada su u pitanju konj sa hvataljkama i karike). Komisija V procenjuje tehničke i estetske greške, koje mogu biti male, srednje i velike, kao i pad sa sprave.Vrednost odbijenih bodova mora biti jednak bez obzira na težinu vežbe:mala greška - 0.10srednja greška - 0.30velika greška - 0.50 pad sa sprave - 0.80
Oprema
Muškarci nose dugački donji deo trenerke, atletsku majicu, čarape i patike (mogu i bez njih) kadavežbaju na konju sa hvataljkama, krugovima, razboju i vratilu. Kada vežbaju na parteru ili izvode preskoke, onda su u šortsu i mogu biti bosi. Žene nose triko (obično sa dugim rukavima) i patike, alimogu biti i bose.
Vežbe i spraveDvovisinski razboj
 Na ovoj spravi vežbaju isključivo žene tako što se na različite načine prebacuju sa jedne na druguvisinu. Visina niže prečke iznosi 150cm, dok je druga visoka 230cm. Obe prečke su duge 350cm, arazmak između njih je 43cm. Vežba ne sme ni u jednom trenutku da se prekine, iako gimnastičarkenekoliko puta promene pravac kretanja.
Razboj
 Na razboju gde su obe prečke iste visine koja iznosi 42cm vežbaju muškarci. Oni tada izvode stoj narukama, okrete i niz drugih zahvata. Prečke su duge 350cm.
Greda

Activity (22)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
Slavica Novak liked this
mtovarišić liked this
Benjamin Mahovic liked this
Nejra Mulavdic liked this
Edis Karic liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->