Broj 2, Godina I, Februar 2010

PROBU\ENJE
I REFORMA
 „probu|enja” ostaje duboka praznina i
depresija. Oni koji razviju zavisnost od
pokrenutih ose}anja obi~no }e zanemariti
na~elnost i principijelnost. S druge strane,
reforma bez probu|enja naj~e{}e zavr{i kao
hladno, farisejsko delo koje se bavi formom
i spolja{njo{}u, i koja ne pokre}e i ne menja
unutarnji `ivot. Ono {to nama treba je
delovanje Bo`jeg Duha iznutra koje }e na{
spoljni verski `ivot dovesti u saglasnost sa
zahtevima i na~elima Bo`je re~i, a na{a
Re~ uredni{tva ose}anja i pobude dr`ati ~istim i uzvi{enim.
Me|utim, tema ovog broja, probu|enje i
reforma, nosi sa sobom i dodatnu te`inu.
Govore}i o probu|enju, sestra Vajt pi{e:
Dragi ~itaoci,
„Probu|enje istinske pobo`nosti me|u nama
je najve}a i nahitinija od svih na{ih potreba.
Velika je prednost biti pozvan u objavlji-
Na{ prvi zadatak je da to dobijemo.” Dakle
vanje velikih i divnih istina za sada{nje
to je na{a najve}a potreba i prvi od svih
vreme. Zajedno sa pozivom, primili smo i
zadataka. To je ne{to od najve}e va`nosti.
brojna obe}anja koja nas u ovom radu
Kako }emo zadobiti to najpotrebnije od svih
okrepljuju i osve`avaju. Jedno od tih
iskustava? Prou~avanjem nadahnutih spisa i
dragocenih obe}anja je i ono o skorom
li~nim ispunjavanjem udela kojeg Bog tra`i
probu|enju i reformi me|u Bo`jim naro-
od nas.
dom. „Probu|enje i reforma treba da se
„Pre nego {to Bog bude pohodio svet svojim
dogode pod upravom Svetog Duha.
sudovima, pojavi}e se u Njegovom narodu
Probu|enje i reforma su dve razli~ite stvari.
takvo probu|enje prave pobo`nosti kakvo se
Probu|enje ozna~ava obnovljenje duhovnog
nije videlo od vremena apostola.” Velika
`ivota, o`ivljavanje sila uma i srca,
borba, 464 originala.
vaskrsenje iz duhovne smrti. Reforma ozna-
@alosna je istina da mnogi koji danas ka`u
~ava reorganizaciju, promenu misli i teorija,
da veruju u ove re~i, ne}e biti spremni da
navika i obi~aja. Reforma ne}e doneti dobar
u~estvuju u tom delu. Versko iskustvo
plod pravednosti ukoliko nije povezana sa
mnogih je povr{no, i oni koji se zadovo-
probu|enjem koje je potaknuto Duhom.
ljavaju samo ispunjavanjem forme, koji su
Probu|enje i reforma treba da obave svoj
zadovoljni svojim stanjem ili se te{e time {to
odre|eni zadatak i u tome radu moraju se
je postojanje Laodikejskog stanja proro~ka
sjediniti.” Selected Messages book 1, 121,
neminovnost, {tete svom verskom iskustvu i
128.
razvijaju duhovnu dioptriju koja }e ih na
Zapazimo kako ovaj tekst ne daje samo
kraju u~initi toliko slabovidim da, kada
mogu}nost da }e se veliko delo probu|enja i
Gospod bude pokrenuo delo probu|enja i
reforme dogoditi; ne, to je neminovnost –
reforme, ne}e ni zapaziti kakvo se veliko
neminovnost koja }e se zbiti sa nama ili bez
delo razvija oko njih.
nas. Ali to se mo`e dogoditi samo pod
Ali Bog na zemlji ima ljude na kojima }e
uputstvima koja su nam data – a uputstvo je
ispuniti svoja obe}anja. Bi}e to ljudi koji
da probu|enje i reforma moraju i}i ruku pod
ve} danas tra`e da o~iste svoje du{e poslu{-
ruku. Iako predstavljaju razli~ite stvari, one
no{}u istini, kako bi bili spremni da u vreme
se ne smaju razdvajati. Probu|enje bez
koje je Gospod odredio, prime dragoceni dar
reforme obi~no se razvije u fanatizam koji
poznog da`da i pod upravom Bo`jeg Duha
se hrani pokrenutim ose}anjima, ali mu
u~estuju u zavr{avanju Njegovog dela na
nedostaje sila da izvr{i unutra{nju promenu.
zemlji.
Na taj na~in obi~no se upada u zamku u
kojoj pokrenutost ose}anja postane merilo
U bla`enoj nadi,
verskog iskustva. Kada uzbu|enja utihnu i
varljiva ose}anja pro|u, iza takvog Uredni{tvo „Adventnog Stra`ara”

2
Sadr`aj

Tema broja:

Prvobitna pobo`nost......................................................................4

Probu|enje i jedinstvo...................................................................8

Probu|enje i reforma...................................................................10

Pravo i la`no probu|enje.............................................................12

Rubrike:

Istorijski feljton: Revnost neformalnih propovednika................14

Roditeljstvo: Strpljenje sa decom................................................16

Zlatne karike istine: ^ovekova priroda i karakter prilikom

stvaranja.......................................................................................18

Sva komunikacija sa ~itaocima }e se, za sada, obavljati preko foruma:

http://adventnistrazar.forumer.com

Svi brojevi se mogu na}i na adresi:

http://www.scribd.com/AdventniStrazar

^asopis „Adventni Stra`ar” ure|uju i izdaju Adventisti sedmog dana.

3

Prvobitna pobo`nost
Izraz “prvobitna pobo`nost” nam je najvi{e
poznat iz citata “Velike borbe”, sa 464
stranica originala. Ovaj citat govori o raznim
hri{}anskim crkvama u svetu i ka`e: “Ali
uprkos veoma rasprostranjenom opadanju
vere i pobo`nosti, ipak u ovim crkvama ima
pravih Hristovih sledbenika. Pre nego {to
Bog bude pohodio svet svojim sudovima,
pojavi}e se u Njegovom narodu takvo
probu|enje prave pobo`nosti kakvo se nije
videlo od vremena apostola.”
Ako u nadahnutim spisima potra`ite izraz
“prvobitna pobo`nost”, zapazi}ete da
zapravo svaki put govori o ranoj crkvi iz
vremena apostola. Na osnovu ovog citata,
shvatamo da je to ne{to {to su oni imali, a
mi danas nemamo. Oni su to izgubili. Iz
Biblije ~itamo da su to izgubili jo{ u vreme
dok je apostol Jovan bio `iv. Tekst iz
Otkrivenja 2:1-6 to jasno ka`e; „No imam
na tebe {to si ljubav svoju prvu ostavio”. Pre
nego {to Isus bude ponovo do{ao, ako
`elimo da budemo spremni za Njegov
dolazak, mi moramo imati upravo to {to su
hri{}ani tog vremena izgubili – prvobitnu
pobo`nost.
4
Postoje tri stvari koje treba da znamo. [ta je
to prvobitna pobo`nost koju su oni imali?
Kako su je izgubili? Kako mo`emo imati
prvobitnu pobo`nost?
Kada budemo shvatili {ta je to {to je
prvobitna crkva imala, prvobitnu pobo`nost,
shvati}emo i da je to najpo`eljnija stvar na
svetu. To je bolje od bilo ~ega {to mo`emo
imati.
Dvanaest apostola je bilo sa Isusom, a Isus
je bio najve}i Vaspita~ kojeg je svet ikada
video. Apostoli su u~ili neposredno sa usana
bo`anskog u~itelja, sa izuzetkom apostola
Pavla. [ta je to {to su oni u~ili?
U knjizi „^e`nja vekova” (550-551 str.
orig.) daje se opis onoga {to su imali. „U
carstvima ovoga sveta, polo`aj je zna~io
samouzdizanje. Smatralo se da narod postoji
za korist vladaju}im stale`ima. Uticaj,
bogatstvo, obrazovanje, bila su zna~ajna
sredstva za sticanje vlasti nad narodnim ma-
sama u korist narodnih vo|a. Vi{i stale`i
treba da misle, odlu~uju, u`ivaju, i vladaju;
ni`i slojevi treba da slu{aju i slu`e. Religija,
kao i sve ostalo, bila je predmet vlasti. Od
naroda se o~ekivalo da veruje i ~ini ono {to
su nare|ivali pretpostavljeni. Pravo ~oveka
kao ~oveka, da sam za sebe misli i deluje,
bilo je potpuno nepriznato. Hristos je
uspostavio carstvo na druga~ijim na~elima.
On je pozivao ljude ne da vladaju, ve} da
slu`e, jaki da nose nemo}i slabih. Onaj koji
poseduje silu, polo`aj, darove, obrazovanje,
ima ve}u obavezu da slu`i svojim bli`njima.
^ak i najskromnijim Hristovim u~enicima
re~eno je: ’Jer se sve to radi vas de{ava.’ (2.
Korin}anima 4:15, Bakoti}). ’Jer Sin
^ove~iji nije do{ao da mu slu`e nego da
slu`i, i da da du{u svoju u otkup za mnoge’.
Me|u svojim u~enicima Hristos je u svakom
smislu bio Onaj koji je vodio brigu i nosio
teret. On je delio njihovo siroma{tvo, za njih
pokazivao samoodricanje, i{ao je pred njima
da poravna te{ka mesta, i uskoro }e zavr{iti
Svoje delo na zemlji polaganjem svoga
`ivota. Na~elo po kome je Hristos delovao
treba da pokrene ~lanove crkve koja je
Njegovo telo. Ljubav je plan i osnova
spasenja. U Hristovom carstvu najve}i su
oni koji slede primer koji je On dao i deluju
kao pastiri Njegovog stada. Pavlove re~i
otkrivaju dostojanstvo i ~ast hri{}anskog
`ivota. ’Jer premda sam slobodan od sviju,
svima sebe u~inih robom’, ’ne tra`e}i svoje
koristi nego (korist) mnogih, da se spasu.’
(1. Korin}anima 9:19, 10:33). U pitanjima
savesti du{a mora ostati slobodna. Niko ne
sme da vlada tu|im umom, da donosi sud
umesto drugoga, ili da mu propisuje
du`nost. Bog svakoj du{i daje slobodu
mi{ljenja i slobodu da sledi svoja ube|enja.
’Tako }e dakle svaki od nas dati Bogu
odgovor za sebe’. Niko nema pravo da utopi
svoju li~nost u li~nost drugoga. U svemu {to
je povezano sa na~elom treba ’svaki da bude
uveren za svoju misao’. (Rimljanima
14:12.5). U Hristovom carstvu ne postoji
nikakvo ugnjetavanje od gospodara, nikakve
prinude na odre|eno pona{anje. Nebeski
an|eli ne dolaze na zemlju da vladaju i
zahtevaju odavanje po{tovanja, ve} kao
vesnici milosti, da sara|uju sa ljudima na
uzdizanju ~ove~anstva. Na~ela i same re~i
Spasiteljevog pou~avanja u svojoj bo`anskoj
lepoti prebivale su u se}anju voljenog
u~enika. Do poslednjih Jovanovih dana
te`i{te njegovog svedo~anstva crkvama bilo
je: ’Jer je ovo zapovest koju ~uste ispo~etka,
da ljubimo jedan drugoga’. ’Potom
poznasmo ljubav {to on za nas du{u svoju
polo`i: mi smo du`ni polagati du{e svoje za
bra}u’. (1. Jovanova 3:11.16). To je bio duh
koji je pro`imao prvu crkvu.” (^e`nja
vekova 468, 469).
Kakav je to duh koji je pro`imao ranu
crkvu? To je bio duh ljubavi prema
bli`njem. Imali su toliko ljubavi da su bili
spremni polo`iti i svoje `ivote za bli`nje.
Do{lo je vreme kada se Hristova crkva
suo~ila sa strahovitim Rimskim progonom i
mnogi su odvedeni u arene. Neki put su ih
stavljali tamo same da ih zveri rastrgnu, a
neki put su to ~inili sa ~itavim grupama.
Jednom prilikom jedna grupa hri{}ana bila
je stavljena u arenu da ih rastrgnu lavovi.
Lavovima nije davana hrana nekoliko dana i
bili su veoma gladni kada su bili pu{teni.
Kada se to dogodilo, neki mladi hri{}ani iz
grupe su rekli, „Ovi lavovi ne}e ubiti i
rastrgnuti ove `ene i decu pre nego {to nas
rastrgnu.”
Stali su na ~elo, i kada su lavovi bili pu{teni
sukobili su se sa njima golim rukama. Arena
je bila prepuna ljudi. Ovi ljudi nikada nisu
videli ni{ta sli~no. Istorija ka`e da je ovo bio
poslednji slu~aj da su hri{}ane bacali pred
5
lavove. Ostalo je zabele`eno da su pagani
pred ovakvim prizorom sa divljenjem
izgovorili: „Pogledaj kako vole jedan
drugog!”
Postoje i druge strane prvobitne pobo`nosti.
Rana crkva je imala hri{}anstvo u svoj
svojoj ~istoti. U~enja, na~ela, sve je to
dolazilo iz Bo`je re~i. Oni nisu podu~avali
ljudskim tradicijama.
Njihovi obredi nisu bili oskrvnavljeni
ljudskim elementima. Praktikovali su onako
kako je to zabele`eno u Bibliji. Nisu ~inili
kompromis sa grehom. O tome mo`emo
~itati u Galatima poslanici, prvoj i drugoj
glavi. Apostoli nisu ~inili kompromis sa
grehom. Ali najva`nija osobina prvobitne
pobo`nosti bila je ljubav prema bli`njemu.
U Bibliji se nalazi otkrivena tajna, u ~emu se
sastojala sila ove pobo`nosti. U Evan|elju
po Mateju 17:8, tekst ka`e: „A oni
podignuv{i o~i svoje nikoga ne vide{e do
Isusa sama”. To je bilo njihovo iskustvo iz
kojeg su crpeli silu. Stoga su i nazvani hri-
{}anima, jer su u~ili i govorili o Hristovom
utelovljenju. Oni su govorili o Hristovom
u~enju i Njegovom `ivotu. Tako|e su
govorili o Njegovim patnjama, Njegovoj
smrti za grehe sveta, Njegovom vaskrsnu}u i
vaznesenju. Ali najva`nije od svega, sama
sr` njihovog u~enja bila je propovedanje
nauke o drugom Hristovom dolasku i da
nam je potreban ~ist karakter da bi mogli da
se u miru susretno sa Njime o Njegovom
dolasku – kao {to to ka`e Apostol Petar u
svojoj drugoj poslanici, 3:14: „Zato,
ljubazni, čekajući ovo starajte se da vas On
nađe čiste i prave u miru.”
Nisu nikoga gledali, osim Hrista – to je bilo
njihovo iskustvo. On je bio na prestolu
njihovog u~enja, njihovog `ivota, njihovih
misli. Toliko su voleli jedan drugoga da su
bili spremni da se golim rukama sukobe sa
lavovima, kako njihov bli`nji ne bi
nastradao.
Me|utim, oni su to izgubili. Vi{e nije bilo
va`no koliko su poznavali teologiju, u~enja
iz Biblije, niti da li su sve ~inili ispravno.
Prva crkva nije bila ukorena zato {to je
~inila ili podu~avala ne{to lo{e – {tavi{e,
Hristos ih pohvaljuje zato {to nisu trpeli zlo
u svojoj sredini. Ali to sve nije bilo
dovoljno. Oni su izgubili prvu ljubav. Na
koji na~in su je izgubili?
Pogledajmo {ta apostol Pavle pi{e crkvi u
Korintu: „Jer revnujem za vas Božjom
revnosti, jer vas obrekoh mu`u jednom, da
devojku ~istu izvedem pred Hrista. Ali se
bojim da kako kao {to zmija Evu prevari
lukavstvom svojim tako i razumi va{i da se
ne odvrate od prostote koja je u Hristu. Jer
ako onaj koji dolazi drugog Isusa propoveda
kog mi ne propovedasmo, ili drugog Duha
primite kog ne primiste, ili drugo jevanđelje
koje ne primiste, dobro biste potrpeli.” (2.
Korin}anima 11:2-4). Zapazimo trostruku
opasnost koja se spominje u ~etvrtom stihu.
Spominje se opasnost da prihvate nekog
drugog Hrista, nekog drugog duha, i neko
drugo evan|elje. Upravo to se i dogodilo i
gotovo ceo hri{}anski svet od tada pa do
danas stoji sa verom u nekog drugog Hrista,
drugog duha, drugo evan|elje. U nastavku
ove poslanice, apostol Pavle pi{e (stihovi
13-15): „Jer takvi lažni apostoli i prevarljivi
poslenici pretvaraju se u apostole Hristove. I
nije čudo, jer se sam sotona pretvara u
anđela svetla. Nije dakle ništa veliko ako se
i sluge njegove pretvaraju kao sluge pravde,
kojima će svršetak biti po delima njihovim.”
Ova prevara se nije dogodila iznenada ve}
se razvijala kao vi{egodi{nji proces.
Evo {ta o tome pi{e u Duhu proro{tva:
„Sotona je bio na delu da izazove veliki
otpad u ranoj crkvi; i u sprovo|enju njegove
namere, izneta su u~enja kroz koju je crkva
bila pro`eta neverstvom u Hrista i Njegov
dolazak. Neprijatelj Bo`ji i ljudski, bacio je
svoju paklenu senku preko staze veruju}ih i
zamra~io njihovu zvezdu nade i veru u
slavno javljanje velikoga Boga i Spasa
na{ega Isusa Hrista... Ono na {ta je sotona
navodio ljude da ~ine u pro{losti, vodi}e ih,
ako je mogu}e, da to iznova ~ine. Rana
crkva je bila prevarena od neprijatelja Boga
i ljudi, i danas, ako se Bo`ji narod ne
probudi iz sna, bi}e nesvestan sotoninih
planova.” RH, Novembar 22, 1892.
La`ne doktrine su uvedene. Iz teksta u 2.
Korin}anima, zapazili smo da su navedene
tri. Kada neko veruje u la`no evan|elje,
la`nog Isusa i ima la`nog duha, ono u {ta on
stvarno veruje jeste antihrist. Zato }e gotovo
ceo svet biti izgubljen, dok }e Bo`ji narod
iza}i iz Vavilona i prikloniti se trostrukoj
an|eoskoj vesti. Iz knjige Otkrivenja znamo
da }e sotona prevariti gotovo celu poslednju
6
generaciju. Gotovo sav hri{}anski svet
verova}e da ima pravog Hrista, ali }e biti
prevaren, jer to ne}e biti pravi i jedini
Hristos, Hristos iz pravog i jedinog
evan|elja kojim ljudi jedino mogu da se
spasu.
Rana crkva je izgubila svoje prvobitno
iskustvo i usvojila je neznabo`a~ke obi~aje i
poprimila odlike paganske religije. Po{to je
zadr`ala obli~je pobo`nosti, a odrekla se
njene sile, pohrlila je u zagrljaj dr`avi kako
bi ona prisilila ljude da praktikuju njene
obi~aje i veruju njena u~enja.
Postoje dvanaest koraka, koji pokazuju kako
je prvobitna crkva izgubila iskustvo
prvobitne pobo`nosti. Rani hri{}ani su
po~eli da tra`e nedostatke jedan drugom.
Zadr`avali su pa`nju na tu|im gre{kama.
Po~eli su da se bave kriticizmom. Izgubili su
Hrista iz vida. Izgubili su Njegovu ljubav.
Postali su stro`iji u odnosu na spolj{nje
ceremonije. Obra}ali su veliku pa`nju na
teoriju vere. Postali su jo{ stro`iji u svom
kriticizmu. Razvili su revnost u osu|ivanju
drugih. Zaboravili su na svoje li~ne
pogre{ke. Zaboravili su na Hristovo u~enje o
bratskoj ljubavi. Nisu bili svesni svog
gubitka.
Za{to bi se neko priklju~io crkvi ako u njoj
nema ljubavi, ~ak i da su sva u~enja
ispravna, i svaka ta~ka verovanja istinita?
^itava osnova Deset zapovesti je ljubav
prema Bogu i ljubav prema bli`njem. Ako
toga nema, ni{ta drugo nema vrednost kojim
taj nedostatak mo`e da se zameni.
Kako mo`emo imati prvobitnu pobo`nost?
Odgovor je toliko lak da je prosto
za~u|uju}e kako je ve} nemamo. Prvobitnu
pobo`nost }emo ponovo imati samo ako je
primimo na isti na~in na koji ju je prvobitna
crkva primila. Drugim re~ima, moramo
upoznati Hrista. Da li Ga poznajemo? Da li
u~imo napamet Njegove re~i? Ono {to je
u~io i {to je ~inio? Da li Ga imamo u na{em
umu, razmi{ljamo li o Njemu? Postoji li
vreme u toku dana kada ostavljamo na{
posao i sve drugo {to zaokuplja na{u pa`nju
da ka`emo „Gospode, `elim da te upoznam.
@elim da budem sa Tobom sad i zauvek.”
Mi nikada ne}emo zadobiti prvobitnu
pobo`nost ako budemo samo dobri hri{}ani
koji redovno idu u crkvu i slu{aju propovedi.
Ne}emo dobiti prvobitnu pobo`nost bez
li~nog vremena provedenog sa Biblijom,
posebno evan|eljima, da bismo shvatili {ta
je to {to su oni imali. Oni su upoznali Hrista
i to je sve promenilo u njihovim `ivotima jer
je On stavio svoju ljubav i njihova srca. Oni
su videli Njegovu veliku ljubav i odgovorili
na nju. Tako mo`e biti i sa nama.
Ljubav se ne mo`e prisiliti. Samo ljubav
mo`e da o`ivi ljubav. A kada su bili sa
Njime i videli koliko ih On voli, odgovorili
su na tu ljubav i to je promenilo njihove
`ivote. Po~eli su da Ga bolje upoznaju. Mi
Ga ne mo`emo poznavati ukoliko ne
iskusimo Njegovu ljubav, ne primimo je i ne
predamo je drugome. „Ako `elite da stojite
tokom vremena nevolje, morate poznavati
Hrista i biti podesni za primanje dara Nje-
gove pravednosti koji On daje pokajanom
gre{niku.” Selected Messages 1, 363.
Poznavanje Hrista je osnovni uslov
zadobijanja dragocenog dara koji se ne}e
mo}i sakriti ni pred na{im prijateljima ni
pred svetom, jer pi{e: „Ljubite neprijatelje
svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, ~inite
dobro onima koji na vas mrze i molite se
Bogu za one koji vas gone.” Matej 5:44.
Jedan od uslova za zadobijanje prvobitne
pobo`nosti je i primanje Svetog Duha. Sveto
pismo puno je saveta koji se ti~u toga, kako
treba da izgleda `ivot onoga koji }e primiti
Svetog Duha. Niko ko u znanju kr{i Deset
zapovesti ne mo`e primiti Svetog Duha.
Mnogi }e misliti da su primili Svetog Duha,
dok }e to zapravo biti drugi duh kojeg
apostol Pavle spominje u 2. Korin}anima 11.
Primanjem Svetog Duha, du{a se ospo-
sobljava da stekne promenu misli, uma,
ma{te, ose}anja. Sve to, stavlja se pod Bo`ju
upravu.
To je bila i tajna pobo`nosti prve crkve:
„Bez prosvetljenja Duhom Bo`jim, nismo u
stanju da razlikujemo istinu od zablude i
pa{}emo pod majstorsko isku{enje sotone i
prevaru koju }e on predstaviti svetu.
Pribli`avamo se zavr{etku borbe izme|u
Princa Svetlosti i princa tame, i uskoro }e
obmane neprijatelja isku{ati na{u veru i
pokazati od ~ega je ona na~injena. Sotona }e
~initi ~uda pred zveri i prevari}e one koji
`ive na zemlji ~udima za koju ima silu da
u~ini pred zveri.” 1888 Materials, 1075
7
Ko god ne bude primio Svetog Duha, ne}e
pro}i ovaj test. Ne}e ni znati {ta se doga|a
jer }e verovati u la`no evan|elje, evan|elje
antihrista koje }e primiti gotovo ceo svet.
Kako }emo ponovo ste}i prvobitnu
pobo`nost? Mi je ne}emo ste}i ukoliko ne
budemo ~inili ono {to je Jakov ~inio.
Ukoliko se ne budemo uhvatili za Bo`je
obe}anje kao i on. A Bo`je obe}anje u na{e
dane je obe}anje o izlivanju Svetog Duha.
„O kada bi kao ljudi ponizili svoja srca pred
Bogom i molili Ga za dar Svetoga Duha.
Kada bismo do{li pred Gospoda u poniznosti
i skru{enosti duha, On bi odgovorio na na{e
molitve; jer On ka`e da je mnogo vi{e voljan
da da Svetog Duha nego {to roditelji
darivaju dobrim darovima svoju decu. Tada
}e Hristos biti proslavljen i u Njemu }emo
zapaziti puninu bo`anstva u telu.” Review
and Herald, November 29, 1892.
Da li pokoravamo svoja srca i molimo Ga iz
dana u dan za Svetoga Duha? One koji se
mole za Svetog Duha a `ive u grehu, Sveti
Duh }e prvo osvedo~iti i ukoriti za grehe
takvog molioca. Jer niko ne mo`e primiti dar
Svetog Duha a da se prethodno nije odvratio
od svojih greha.
Kakav }e biti rezultat primanja Svetog
Duha? Rezultat }e biti jedinstvo kakvo jo{
nije vi|eno od vremena apostola. Tada }e
prestati molitve za jedinstvom jer }e se ono
ispuniti u na{oj sredini. Oni koji }e primiti
Svetog Duha ima}e jedno srce i bi}e
jednodu{ni, kao i hri{}ani iz rane crkve za
vreme apostola. Jedinstvo i bratska ljubav }e
u~initi da }e to biti najveli~anstvenija grupa
ljudi od vremena Adama i Eve. To }e biti
plod prebivanja u Hristu.
Pored tako velikih i divnih Bo`jih obe}anja i
proro~anstava o slavnoj budu}nosti, jedno
jedino pitanje ostaje: Ho}emo li ti i ja biti
deo te grupe? Bi}e to najdragocenije
iskustvo koje se mo`e ste}i pre ulaska u
nebesko carstvo. To iskustvo je vrednije od
svake `rtve, napora i odricanja koji su
neophodni da bi se pripremio put Gospodu u
na{e srce.
 Probu|enje i jedinstvo
Jedinstvo Bo`jeg naroda je deo proro-
~anstava koje se ti~e poslednjih dana. To
jedinstvo nam je potrebno ve} sada jer su
Bo`ja deca danas podeljena, kao i svoje-
vremeno tokom starozavetnog perioda.
Kako nastaje jedinstvo? Kako }e se drva
sastaviti (Jezekilj 37) da budu jedno u
Bo`joj ruci? Kada }e biti to da Jefrem ne}e
vi{e zavideti Judi, ni Juda zlobiti Jefremu
(Isaija 11:13)?
Odgovor nam je dat u knjizi proroka
Jezekilja, 37-mom poglavlju: „Ruka Go-
spodnja dođe nada me, i Gospod me izvede
u duhu, i postavi me usred polja, koje be{e
puno kostiju. I provede me pokraj njih
8
unaokolo, i gle, beše ih vrlo mnogo u polju, i
gle, behu vrlo suve. I reče mi: Sine ~ove~ji,
ho}e li o`iveti ove kosti? A ja rekoh: Gospo-
de Gospode, Ti znaš. Tada mi reče: Prorokuj
za te kosti, i kaži im: Suhe kosti, ~ujte re~
Gospodnju. Ovako govori Gospod Gospod
ovim kostima: Gle, ja }u metnuti u vas duh,
i o`ive}ete. I metnu}u na vas `ile, i oblo`i}u
vas mesom, i navu}i }u na vas ko`u, i
metnu}u u vas duh, i o`ive}ete, i pozna}ete
da sam ja Gospod. Tada stadoh prorokovati,
kako mi se zapovedi; a kad prorokovah,
nasta glas, i gle potres, i kosti se pribirahu
svaka ka svojoj kosti. I pogledah, i gle, po
njima iziđoše `ile i meso, i ozgo se ko`a
navu~e; ali duha ne beše u njima. Tada mi
reče: Prorokuj duhu, prorokuj, sine ~ove~ji, i
reci duhu: Ovako veli Gospod Gospod: Od
~etiri vetra do|i, duše, i duni na ove pobi-
jene da o`ive. I prorokovah, kako mi se
zapovedi, i u|e u njih duh, i o`ive{e, i
stadoše na noge, be{e vojska vrlo velika. Ta-
da mi reče: Sine ~ove~ji, ove su kosti sav
dom Izrailjev; gle, govore: Posahnuše kosti
naše i pro|e nadanje naše, propadosmo. Zato
prorokuj, i kaži im: Ovako veli Gospod
Gospod: Evo, ja ću otvoriti grobove va{e, i
izve{}u vas iz grobova vaših, narode moj, i
dove{}u vas u zemlju Izrailjevu. I pozna}ete
da sam ja Gospod, kad otvorim grobove
va{e, i izvedem vas iz grobova va{ih, narode
moj. I metnu}u duh svoj u vas da o`ivite, i
naseli}u vas u va{oj zemlji, i pozna}ete da ja
govorim i ~inim, govori Gospod.” Jezekilj
37:1-14.
Kakve savete nam daje Bo`ja re~ za
pripremu za ovo delo o`ivljavanja i izlivanja
Svetog Duha? ”Ispunite moju radost, da
jedno mislite, jednu ljubav imate,
jednodu{ni i jednomisleni: ništa ne ~inite
usprkos ili za praznu slavu; nego ponizno{}u
~inite jedan drugog ve}eg od sebe. Ne
gledajte svaki za svoje, nego i za drugih. Jer
ovo da se misli me|u vama šta je i u Hristu
Isusu.” Filibljanima 2:2-5. [ta to zna~i biti
jednomislen? To zna~i imati iste pobude,
iste namere, jedan cilj. I jo{ ne{to; to tako|e
zna~i imati jedna usta: „Da jednodu{no
jednim ustima slavite Boga i Oca Gospoda
na{eg Isusa Hrista.” Rimljanima 15:6.
Ljudskoj prirodi bez bo`anskog delovanja u
njoj, nije uobi~ajno da ispuni ove zahteve.
Nama je prirodno da sopstvene ideje i
stavove cenimo vi{e od tu|ih.
U prou~avanju biblijskih li~nosti koje
podesno odslikavaju primer nepreporo|enog
karaktera, nalazimo Judu, o kojem su u
knjizi ^e`nja vekova (stranica 717
originala), zabele`ene slede}e re~i: „U`ivao
je veliki ugled me|u u~enicima i imao
sna`an uticaj na njih. Imao je visoko
mi{ljenje o svojim sposobnostima, a na
svoju bra}u gledao je kao na ni`e od sebe u
rasu|ivanju i sposobnostima. Oni ne vide
svoje prilike, mislio je, i ne koriste okol-
nosti. Crkva ne}e nikada napredovati ako
ima za vo|e tako kratkovide ljude. Petar je
bio `ustar i delovao bi bez premi{ljanja.
9
Jovana, koji je kao dragocenost ~uvao istine
koje su silazile sa Hristovih usana, Juda je
smatrao slabim poslovnim ~ovekom. Mateja,
vaspitavanog da bude ta~an u svemu i
posebno bri`ljivog u pogledu po{tenja, koji
je stalno razmi{ljao o Hristovim re~ima i
bivao obuzet njima, Juda je smatrao
nesposobnim za bilo kakav o{trouman i
dalekose`an rad. Tako je Juda brzo procenio
sve u~enike i laskao samom sebi da bi li{ena
njegove sposobnosti i ve{tog upravljanja
Crkva ~esto bila dovedena u te{ko}e i
poni`enja. Juda je smatrao sebe sposobnim
~ovekom, kojeg niko ne mo`e nadma{iti. Po
vlastitom mi{ljenju bio je ~ast za delo i uvek
se kao takav prikazivao.” Juda nije prepo-
znao vreme svog poho|enja. Hristova
blizina nije doticala njegovo srce i po~eo je
sa prezirom da gleda na svoju nesavr{enu
bra}u, a ponekad, i na samog Hrista, sa-
vr{enog Gospoda. Laskaju}i samom sebi,
smatraju}i sebe boljim od drugih, stavio je
sebe u polo`aj gde Bo`ji duh nije mogao da
radi na njegovom srcu. Oholost, gordost i
samou`vi{enje, odvele su ga daleko od on-
og dragocenog iskustva gornje sobe,
iskustva iskrenog pokajanja, poniznosti i
o~i{}enja. Radost posve}enja, jedinstva sa
bra}om, probu|enja i pedesetnice nisu pos-
tale deo njegovog `ivotnog iskustva.
@alosna je ~injenica da mnogi danas, kao i
Juda nekada, seju u telo, i od tela }e po`njeti
pogibao, po Bo`joj re~i, ako se ne pokaju i
obrate. Delo pripreme koje }e nas u~initi
spremnim da budemo u~esnici prore~enog
pokreta ~etvrtog an|ela od ~ije slave }e
zasvetliti cela zemlja, zahteva svu na{u
pa`nju, trud i odricanje.
„Ve~ni `ivot je od neprocenjive vrednosti i
staja}e nas svega {to imamo. Pokazano mi je
da mi ne cenimo ve~ne stvari po njihovoj
pravoj vrednosti. Sve {to je vredno da
imamo, ~ak na ovome svetu, sti~e se
naporom i katkada te{kim `rtvama. Mi smo
spremni na te `rtve makar se radi samo o
propadljivom blagu. Ho}emo li biti manje
spremni da podnesemo borbu i muku, da
ulo`imo ozbiljan trud i najve}e `rtve da
bismo stekli blago od neprocenjive
vrednosti, i `ivot koji se mo`e meriti
`ivotom Beskona~noga? Mo`e li nas nebo
suvi{e stajati?” (3T 255)
 Probu|enje i reforma
Hri{}ani treba da se pripremaju za ono {to }e
uskoro zadesiti svet kao veliko iznena|enje,
a ta priprema treba da se sastoji od marljivog
prou~avanja Bo`je re~i, i nastojanja da se
`ivot uskladi sa njenim zahtevima… Bog
poziva na probu|enje i reformu.
Probu|enje istinske pobo`nosti me|u nama
je najve}a i najhitnija od svih na{ih potreba.
Na{ prvi zadatak je da to dobijemo.
Do{lo je vreme da se izvr{i temeljna
reforma. Kada ta reforma otpo~ne, duh
molitve }e pro`eti svakog vernika, i
odagna}e od crkve duh nesloge i sva|e.
Probu|enje i reforma treba da se dogode pod
upravom Svetog Duha. Probu|enje i reforma
su dve razli~ite stvari. Probu|enje ozna~ava
obnovljenje duhovnog `ivota, o`ivljavanje
sila uma i srca, vaskrsenje iz duhovne smrti.
Reforma ozna~ava reorganizaciju, promenu
misli i teorija, navika i obi~aja. Reforma
ne}e doneti dobar plod pravednosti ukoliko
nije povezana sa probu|enjem potaknutim
Duhom. Probu|enje i reforma treba da
obave svoj odre|eni zadatak i u tome radu
moraju se sjediniti.
Ne poziva li nas Pismo na ~istije i svetije
delo od onoga koje smo ve} videli?... Bog
poziva one koji su voljni da se stave pod
upravu Svetog Duha da vode delo temeljne
reforme. Ispred nas vidim krizu, i Bog
poziva svoje radnike da se postroje. Svaka
du{a sada treba da stoji u stavu dubljeg
istinskog posve}enja Bogu nego u godinama
koje su pro{le.... Duboko sam dirnuta
prizorima koje su nedavno pro{le ispred
mene tokom no}i. Izgledalo je kao da se
doga|a veliki pokret – delo probu|enja –
koji napreduje na mnogim mestima. Na{i
ljudi su se postrojavali, odgovaraju}i na
Bo`ji poziv.
U no}nim vizijama, ispred mene je prolazio
veliki reformni pokret Bo`jeg naroda.
10
Mnogi su slavili Boga. Bolesni su
ozdravljali, i doga|ala su se druga ~uda....
Stotine i hiljade su pose}ivale porodice i
otvarale im Bo`ju re~. Srca su bila
osvedo~ena silom Svetog Duha, i ispoljio se
duh istinskog obra}enja. Na sve strane
otvarala su se vrata za objavu istine. Svet je
izgledao obasjan uticajem sa neba. Istiniti i
ponizni Bo`ji narod primao je velike
blagoslove.
Postoji velika potreba za reformom me|u
Bo`jim narodom. Sada{nje stanje crkve
navodi nas na pitanje: Da li je ovo istinit
prikaz Onoga koji je dao svoj `ivot za nas?
Kada sramota nemarnosti i lenjosti bude
zbrisana iz crkve, Duh Bo`ji }e se ljupko
ispoljiti. Otkri}e se Bo`anska sila. Crkva }e
videti provi|enje u delovanju Gospoda nad
vojskama. Svetlost istine }e zasjati jasnim,
jakim zracima i, kao i u vreme apostola,
mnoge du{e }e se obratiti iz zablude u istinu.
Zemlja }e biti obasjana Bo`jom slavom.
Pokazan mi je Bo`ji narod kako ~eka da se
dogodi neka promena – da ih obuzme sila
pot~injavanja. Ali }e se razo~arati jer su u
zabludi. Oni moraju da rade; oni moraju
sami da preduzmu obavljanje posla i da
iskreno vape Bogu za istinsko poznanje sebe
samih. Prizori koji prolaze ispred nas su
dovoljno jaki da nas potaknu da ustanemo i
podstaknemo primanje istine u srca svih
onih koji `ele da slu{aju. Zemaljska `etva je
skoro sazrela.
S druge strane, postoje oni koji umesto da
mudro pobolj{aju sada{nje prilike, dokono
~ekaju na neko posebno vreme duhovnog
osve`enja preko kojeg }e njihova
sposobnost da prosvetle druge biti umno-
gome uve}ana. Oni zanemaruju sada{nje
obaveze i prednosti, i dopu{taju da njihovo
svetlo potamni, dok se unapred raduju
vremenu kada }e bez ikakvog napora s
njihove strane biti u~injeni primaocima
posebnog blagoslova kojim }e biti
preobra`eni i pripremljeni za slu`bu.
Oni koji sebe smatraju Hristovim
sledbenicima nalaze se pred ispitom
nebeskog svemira; ali hladno}a njihove re-
vnosti i slabost njihovog zalaganja u Bo`joj
slu`bi, ozna~ava ih kao neverne. Ako bi ono
{to rade bilo najbolje {to mogu, osuda ne bi
po~ivala na njima, ali da su njihova srca bila
predata radu, mogli su uraditi mnogo vi{e.
Njima je to poznato, a i svet to zna, da su u
velikoj meri izgubili duh samoodricanja i
no{enja krsta. Mnogo je onih uz ~ija imena
}e u nebeskim knjigama stajati zapisano ”Ne
sabira, nego tro{i.” Kod mnogih koji nose
Hristovo ime, Njegova slava je pomra~ena,
Njegova lepota prekrivena, a Njegova ~ast
uskra}ena. Mnogo je onih ~ija su imena u
crkvenim knjigama, ali koji nisu pod
Hristovom upravom. Oni se ne pridr`avaju
Njegovih uputstava i ne rade u Njegovom
delu. Stoga se nalaze pod upravom nepri-
jatelja. Oni ne ~ine ni{ta dobro, stoga ~ine
neprocenjivu {tetu. Zato {to njihov uticaj
nije miris `ivota na `ivot, on je miris smrti
na smrt.
Danas postoji ista opasnost me|u ljudima
koji tvrde da su ~uvari Bo`jeg zakona. Oni
su suvi{e skloni da laskaju sebi kako }e ih
sam stav koji zauzimaju u pogledu zapovesti
sa~uvati od sile bo`anske pravde. Oni
odbijaju da budu ukoreni za zlo, i optu`uju
Bo`je sluge da su previ{e revni u nastojanju
da iskorene greh iz crkve. Bog koji mrzi
greh poziva sve one koji tvrde da dr`e
Njegov zakon da se odvoje od svakog
bezakonja. Zapostavljanje pokajanja i
poslu{nosti Bo`joj re~i }e navu}i na njih,
Bo`ji narod dana{njice, isto tako ozbiljne
posledice, kao {to je greh to u~inio drevnom
Izrailju. Postoji granica iza koje vi{e ne}e
biti odlaganja Njegovih sudova.
Veliki deo onih koji su deo na{e crkve su
mrtvi u prestupima i gresima. Oni dolaze i
odlaze kao vrata na svojim {arkama. Oni su
godinama slu{ali najsve~anije istine koje
razdiru du{u, ali nisu ih sproveli u praksu.
Stoga su sve manje osetljivi na dragocenost
istine... Dok tvrde da su verni, odri~u se sile
pobo`nosti. Ako nastave u ovakvom stanju,
Bog }e ih odbaciti. Oni sami sebe ~ine
nepodesnim da budu deo Njegove porodice.
11
Mnogi koji se nazivaju hri{}anima isti~u
samo ljudski moral. Oni su odbili jedini dar
koji ih mo`e osposobiti da daju po~ast
Hristu, zastupaju}i ga u svetu. Rad Svetog
Duha je njima stran. Oni nisu izvr{ioci re~i.
Nebeska na~ela koja ~ine razliku izme|u
onih koji su jedno u Hristu i onih koji su
jedno sa svetom postala su neprepoznatljiva.
Oni koji tvrde da slede Hrista, nisu vi{e
narod koji je odvojen i izabran. Linija
razdvajanja je nevidljiva. Ljudi se poko-
ravaju svetu, njegovim obi~ajima, navikama
i sebi~nosti. Crkva je pre{la na stranu sveta
u kr{enju zakona, umesto da svet pre|e u
crkvu u poslu{nost zakonu. Svakoga dana
crkva se preobra}a svetu.
Mnogi imaju obli~je pobo`nosti, njihova
imena su u crkvenim knjigama, ali na nebu,
izve{taj o njima je zamrljan. An|eo
zapisni~ar je verno zabele`io njihova dela.
Svako sebi~no delo, svaka lo{a re~, svaka
neispunjena du`nost, i svaki tajni greh, sa
svakim ve{tim prikrivanjem, verno je
zabele`en u zapisniku kojeg ~uva an|eo
zapisni~ar.
Zato {to neki ne `ele da ponesu terete koji bi
mogli poneti, ili da urade posao koji bi
mogli da urade, posao je prevelik za onu
nekolicinu koja je anga`ovana. Oni vide
ogroman posao koji preoptere}uje njihove
snage i brzo se umaraju.
Mnogi koji govore za sebe da veruju u istine
za ove poslednje dane, na}i }e se lakim. Oni
su zanemarili one va`nije stvari. Njihovo
obra}enje je povr{no, nema dubinu, oz-
biljnost, i temeljitost. Oni ne znaju za{to
veruju u istinu, i poveravli su u nju smo zato
{to su drugi poverovali. Oni ne mogu da
daju razuman razlog za{to veruju... Ostali
nisu ni prosvetljeni ni pou~eni njihovim
iskustvom ili znanjem kojim su bili
privilegovani, ili kojeg su bili du`ni da
imaju. Snagu i postojanost poseduju samo
odani vernici.
Bog ima ljude na zemlji koji }e u veri i
svetoj nadi ispitati niz proro~anstava koja se
brzo ispunjavaju, i koji tra`e da o~iste svoje
du{e poslu{no{}u istini, da se ne bi na{li bez
svadbenog ruha kada se Hristos bude
pojavio. (Ellen G. White, Christian service,
p. 41-46).

Pravo i la`no
probu|enje
Bo`ji narod ne}e izdr`ati probu ukoliko se
ne dogodi probu|enje i reforma. T7, 285
Treba sprovesti velike reforme. Potrebne su
velike promene u nastojanjima da
unapredimo delo reforme. HFM, 50
Ukoliko se narod ne bude podu~io o tome
{ta zna~i istinsko bogoslu`enje i istinsko
strahopo{tovanje, postoja}e sve ja~a
sklonost da se ono {to je sveto i ve~no
izjedna~i sa obi~nim stvarima, tako da }e oni
koji ispovedaju istinu biti uvreda za Boga i
ruglo za religiju. T5, 500
Svako o`ivljavanje Bo`jeg dela podsti~e
kneza zla na ve}u aktivnost. On sad ula`e
poslednje napore za zavr{nu borbu protiv
Hrista i Njegovih sledbenika. Uskoro }e se
pred nama pokazati poslednja velika
prevara. Antihrist }e pred na{im o~ima ~initi
~udesa. Ono {to }e on imitirati bi}e toliko
sli~no istinskome da }e biti nemogu}e
razlikovati jedno od drugoga osim pomo}u
Svetoga Pisma. GC, 593
Videla sam da }e tajanstveni znaci, ~uda i
la`ne reforme da ja~aju i da se {ire. Reforme
koje su mi pokazane nisu bile reforme iz
zablude u istinu, ve} iz lo{eg u gore. RH
01.08.1849
U mnogim probu|enjima koja su se pojavila
za vreme poslednjih pedeset godina bili su
na delu, manje više, isti uticaji koji }e se u
budu}nosti pokazati u ve}im pokretima.
Uzbu|iva}e se ose}anja, istina }e se
pomešati sa la`ju, što }e ljude lako zavesti.
Ali, niko ne mora da se prevari. U svetlosti
Bo`je Re~i ne}e biti teško da se utvrdi
kakvog su karaktera ovi pokreti. Gde se
zanemaruje svedo~anstvo Biblije i gde se
god preziru jasne istine koje tra`e
samoodricanje i odvajanje od sveta, mo`emo
biti sigurni da tu Bog ne}e dati svoj
blagoslov. GC 464
12
Neprijatelj je delovao da uni{ti na{u veru u
svetost hri{}anskog bogoslu`enja. CG 541
Kada god i gde god Gospod nastoji da
podari istinski blagoslov, otkriva se i
falsifikat kako bi poni{tio dejstvo istinskog
Bo`jeg delovanja. Stoga je potrebno da
budemo izuzetno pa`ljivi, da hodimo
smerno pred Bogom kako bi imali duhovnu
mast o~inju da raspoznamo delovanje
Svetog Duha od Boga od delovanja duha
koji nastoji da unese razularenost i
fanatizam. RH 06.02.1894
Nove i strane stvari }e se stalno podizati da
vode Bo`ji narod u la`no uzbu|enje, verska
probu|enja i neobi~ne doga|aje... Fanatizam
}e zauzeti mesto dobro prilago|enog,
disciplinovanog truda kojeg je nebo
zapovedilo, da ponese delo do njegovog
zavr{etka. Ljude ne treba u~iti da misle kako
je jedino ispravna religija stvar emocija koji
se grani~e sa fanatizmom. 2SM, 17, 21
Bilo mi je pokazano da }emo se susresti sa
svakom vrstom iskustva i da }e ljudi
poku{ati da unesu strano delo u Bo`ji rad...
Na po~etku mog dela, data mi je poruka da
sve teatralne nastupe treba obeshrabriti i
zabraniti... Data mi je slede}a svetlost, “To
nemoj odobriti.” Ovi nastupi koji su
podse}ali na teatralnost, ne treba da imaju
mesto u objavljivanju sve~ane poruke koja
nam je poverena. Ev, 137
Gospod mi je pokazao da }e se stvari koje
si mi opisao da se sada doga|aju u
Indijani, doga|ati upravo pre zavr{etka
vremena milosti... Bi}e vike, udaranja u
bubnjeve, muzike i plesa... I sve }e se to
nazvati delovanjem Svetog Duha...
Gospod mi je pokazao da }e se pogre{ne
teorije i metode sprovesti na na{im
saborima i da }e se istorija pro{lih
doga|aja ponoviti.
U~ite ljude da sti~u dosledno i ispravno
iskustvo i ne stvarajte kod njih glad za
ne~im novim, stranim i onim {to
uzbu|uje. Oni koji su moralno slabi
upravo te`e za tim stvarima kao {to
pijanac ~ezne za likerom, a posledica toga
je da ne razumeju Pismo na ispravan
na~in. Oni nemaju korena u sebi i kada se
poka`e sotonino lukavstvo i kada stane da
~ini ~uda svedo~e}i kako je on Hristos,
oni koji su bili pod vla{}u ose}anja, koji
su se hranili uzbu|enjima i koji su tra`ili
neobi~ne stvari, bi}e zaneseni time, zato svadbe i uze}u vas k sebi." Tada se jedna
{to se ne hrane Hristom. MR 14, 188 kola, sa~injena od oblaka, sa to~kovima
sli~nim ognju i okru`ena an|elima
zaustaviše pred Isusom. On je ušao u kola
Videla sam presto na kome su sedeli Otac i odvezao se u svetinju nad svetinjama
i Sin. Posmatrala sam Isusovo lice i divila gde je sedeo Otac. Zatim sam videla kako
se Njegovoj ljupkoj pojavi. Do Oca nisam Isus, naš veliki Prvosveštenik, stoji pred
mogla da doprem pogledom jer Ga je Ocem. Na rubu Njegove haljine visili su,
zaklanjao oblak svetlosti i slave. Zapitala naizmeni~no pore|ani, zvon~i}i i ukrasi u
sam Isusa da li je O~eva spoljašnost obliku nara. Oni što su ustali kad se Isus
sli~na Njegovoj. Odgovorio je da jeste ali podigao sa prestola sledili su Ga verom
da je ja ne mogu videti. „Ako bi ugledala gore u svetinju nad svetinjama i molili se:
slavu Njegovog lica, ti ne bi mogla ostati „O~e, daj nam Tvoga Duha." Isus ih je
u `ivotu", rekao je On. Ispred prestola nadahnuo Svetim Duhom u kome je bilo
sam videla adventni narod (Bo`ju crkvu) i svetlosti, snage i mnogo ljubavi, radosti i
ovaj svet. Videla sam dve grupe: jednu mira.
koja je kle~ala pred prestolom u Okrenula sam se i pogledala na grupu
najdubljoj pobo`nosti, dok je druga stajala onih koji su još uvek kle~ali pred
nezainteresovana i ravnodušna. Oni što su prestolom; oni nisu znali da ih je Isus
kle~ali pred prestolom prinosili su svoje napustio. Kod prestola se pojavio sotona
molitve i stalno gledali u Isusa, a On je pokušavaju}i da nastavi ono što je Bog
tada pogledao u svog Oca i izgledao je ~inio. Videla sam kako ovi ljudi gledaju
kao da se zalagao kod Njega za one što se gore prema prestolu i mole: „O~e, daj nam
mole. Od Oca sija svetlost i obasjava Sina, svoga Duha." Tada ih je sotona zadahnuo
a sa Sina prelazi na molitelje. Zatim svojim nesvetim uticajem u kome je bilo
sam zapazila kako se neka izuzetno svetlosti i mnogo snage, ali ne i slatke
blistava svetlost prenosi sa Oca na Sina, a ljubavi, radosti i mira. Sotonin cilj bio je
sa Isusa na narod pred prestolom. Me|utim, da ih zadr`i u obmani, i da Bo`ju decu
samo je malo njih primilo ovu veliku vu~e natrag i zavodi. EW 55, 56
svetlost. Mnogi su se udaljili od nje i
odmah joj se suprotstavili; drugi su bili
nebri`ljivi i olako se odnosili prema
svetlosti i ona se povukla od njih. Neki su
je cenili i prišavši malobrojnoj grupi
klekli da se mole. Pripadnici te grupe su
svi radosno prihvatili svetlost i lica su im
bila ozarena njenom slavom.
Videla sam kako je Otac ustao sa
prestola i ognjenim kolima otišao u
svetinju nad svetinjama, iza druge zavese
i tamo seo. Zatim je sa prestola ustao i
Isus, a i ve}ina onih što su kle~ali podigla
se u isto vreme. Nisam videla da je posle
toga ijedan zra~ak svetlosti obasjao onu
nemarnu mno`inu i oni ostaše u potpunoj
tami. Oni što su ustali od molitve kad je
Isus napustio presto nisu skidali svoj
pogled sa Njega dok ih je vodio
nedaleko odatle. On zatim podi`e svoju
desnicu i mi za~usmo Njegov umiljati glas:
,.Sa~ekajte ovde; ja idem svome Ocu da
primim carstvo; nastojte da vam haljine Elen G. Vajt
ostanu ~iste, a Ja }u se ubrzo vratiti sa

13
 Revnost neformalnih propovednika
Tokom pozne jeseni 1842 godine, Jakov
Vajt je bio jedan od mnogih koji je, iako bez
formalnog obrazovanja za propovedni~ku
slu`bu, osetio uverenje da propoveda „skori
dolazak”. Okolnosti mu nisu i{le na ruku.
Tokom kasnijih godina, pisao je: „Nisam
imao ni konja, ni sedlo, ni uzde, ni novac, pa
ipak, osetio sam da moram da krenem.
Upotrebio sam sopstvenu zaradu od pro{le
zime da bih kupio neophodnu ode}u,
prisustvovao skupovima o drugom dolasku,
kao i za nabavku knjiga i grafikona. Ali moj
otac mi je ponudio da koristim njegovog
konja tokom zime, a stare{ina Poli mi je dao
sedlo sa otkinutim uzengijama (mesto gde
jaha~ dr`i noge), i nekoliko starih uzdi. Ove
stvari sam prihvatio sa zadovoljstvom i
radosno sam polo`io sedlo na bukovo deblo
i zakovao uzengije, pri~vrstio sam delove od
14
uzdi kovanim ekserima, savio sam grafikone
(sa jo{ nekoliko knji`ica) preko svojih grudi,
komotno zakop~ao dugmadi na svom
kaputu, i napustio o~ev dom na konju.”
Te zime, Jakov Vajt je imao iscrpljuju}u
mar{rutu. Jednom je zavr{io seriju
predavanja tokom zalaska sunca, dok je iste
no}i imao zakazan sastanak udaljen
dvadeset pet kilometara. „Moja ode}a je bila
mokra od znoja. Bio mi je potreban odmor.
Ali imao sam svoj slede}i sastanak. Ljudi }e
se okupiti za sat vremena, a ja sam trebao da
pro|em dvadeset pet kilometara. U`urbano
sam se pozdravio... opremio konja i
zagalopirao prema Lisbon Plejnsu, hladne
februarske ve~eri. Nahladio sam se, ali nije
bilo vremena da se zagrejem. Moja vla`na
ode}a se skoro smrzla na meni, ali sam i
dalje galopirao.”
Jakov Vajt je zabele`io da su ljudi jo{ uvek
bili tamo kada je stigao, uz sat vremena
zaka{njenja. Njegova propoved je dobro
pro{la uprkos neprijatnom cvokotanju zuba.
Vilijem Miler, farmer koji je postao
propovednik, ~ije u~enje je sna`no
pokrenulo njegove slu{aoce, daje nam uvid
u svoju motivaciju u pismu svom bliskom
prijatelju i kolegi J. V. Hajmsu: „Du{e
kojima sam upu}ivao poruku tokom
putovanja proteklih {est meseci su
neprestano preda mnom, i na javi i u snu;
vidim da }e na hiljade njih propasti, i kada
se prisetim odgovornosti njihovih u~itelja
koji ka`u ’mir je i nema se {ta bojati’,
ose}am veliki bol za njima.” Life incidents,
James White, str. 73, 92
Ova zabrinutost za spasenje drugih bila je
motiv iscrpljuju}eg tempa kojeg su sebi
nametnuli oni koji su osetili odgovornost da
svojim bli`njima odnesu poruku kojom su
bili blagosloveni. Vilijem Miler je tokom
prvih dana 1844 godine napisao: „Nisam
nikome na`ao u~inio, niti sam tra`io od vas
slavu ili novac. Tokom dvanaest godina
odr`ao sam oko 4500 predavanja, broju od
barem 500,000 ljudi. Moja telo se lomilo i
izgubio sam svoje zdravlje, i to za {ta? Da
bih, ako je mogu}e, bio sredstvo ne~ijeg
spasenja.” Signs of Times, 31.01.1844
I Jakov Vajt je na sli~an na~in izrazio svoje
osvedo~enje koje ga je vodilo u njegovom
radu: „Nek Bog neda da lenjo prekrstim
svoje ruke dok gre{nici propadaju u ve~nu
no}.” Pismo, 04.03.1843
D`oel Spolding, manje poznati predava~ u
korist adventne stvari, opisao je svoja
putovanja na slede}i na~in: „Tokom
~etrdeset dana, proputovao sam ~etiristo
~etrdeset kilometara tokom koje je moja
`ivotinja dvaput pala u baru dok sam je
jahao, a jednom i usred reke Keneb tokom
gaza, gde je tok bio prili~no brz do visine
uzengija. Kada sam bio ba~en u reku, konj je
pao na mene; pro{ao sam bez povreda, osim
{to sam i{~a{io zglob na koji nisam mogao
da se oslonim nekoliko dana. Ali ni{ta od
toga me nije uzdrmalo. Uz asistenciju
pomo}nika, dohramao sam do katedre
sre}an {to jo{ uvek imam prednost da
podi`em usnulu crkvu da stekne svest o
blizini ’javljenja slave velikoga Boga i spasa
na{ega Isusa Hrista.’” Pismo, 24.11.1842
15
Iako Miler nije bio u~eni govornik, veoma
brzo je shvatio da boja`ljivost i neodlu~nost
nisu delotvorni u predstavljanju njegove
poruke. Shvatio je da stupanje u Gospodnju
vojsku iziskuje mnogo li~ne hrabrosti i
odlu~nosti, ba{ kao i slu`ba u vojsci njegove
dr`ave. Pi{u}i svom kolegi propovedniku,
opisao je svoj koncept pobede u bitci za
Boga: „Neophodno je da u potpunosti
zavisi{ od sile Duha. Podigni svoj ma~ sa
desne strane, s o{tricom prema srcu, a ruku
imaj dobro izve`banu... Ne boj se da li }e{
povrediti svoje slu{aoce, nemoj zamotati
o{trice ma~a svilenim maramicama, i ne
uste`i ni deli} snage kada ubada{. Neki su
stekli naviku da sakriju deo ma~a iz straha
da }e se neprijatelj izmaknuti pred udarcem,
ali to se ne}e dogoditi. Onog trenutka kada
neprijatelj otkrije tvoj kukavi~luk ili strah,
omrznu}e na tebe. Tada ustaju da deluju sa
dvostrukom snagom, deset njih na jednog,
ako nisi pao. Nikada ne pokazuj ikakvo
razo~arenje, ili neverovanje u snagu i silu
tvog Zapovednika. Neka Njegovo ime bude
tvoj za{titni~ki ma~, Njegov oklop tvoja
za{tita, a Njegov interes tvoje polje rada.
Ako neprijatelj ri~e i pravi buku, budi
hrabar, udvostru~i svoju marljivost; to je
siguran znak da tvoji udarci padaju na pravo
mesto.” Pismo, 19.05.1841
@ivot i rad neformalnih propovednika ~esto
je bio doveden u nepotrebno te`ak polo`aj
zbog zaboravnosti i nezainteresovanosti
vernika da im pomognu u radu i njihovim
potrebama. D`o{ua Hajms je bio jedan od
onih koji su slu{ali propovedi Vilijema
Milera, a kasnije i jedan od pionira
Adventnog pokreta. Decembra 1840-te
Vilijem Miler mu je ukazao na te{ko}e sa
kojima se nepravedno susretao: „Stojim
potpuno sam, i iako mislim da sam mnogo
radio, i video mnoge obra}ene Bogu i istini,
niko se nije zainteresovao za cilj i smisao
moje misije, da bi mi u mnogome pomogao.
Oni vole kada propovedam i ja~am njihove
crkve; i tu se sve zavr{ava sa svim
propovednicima do sada. Tra`io sam pomo}.
Potrebna mi je pomo}.” D`o{ua Hajms je
odgovorio: „Tada sam polo`io sebe, svoju
porodicu, dru{tvo, reputaciju, sve, na Bo`ji
oltar, da mu pomognem, do svojih krajnjih
snaga, sve do kraja.” Citati iz Memoirs of
William Miller, Sylvester Bliss, str. 140
 Strpljenje sa decom
Novoro|en~e u porodici predstavlja obilje
prekrasnih mogu}nosti koje treba da se
otkriju i oblikuju; novi problem koji roditelji
treba da re{e; novi zamah `ivota kojeg treba
shvatiti i prou~avati. Svako novo bi}e sa
sopstvenim oblikom i karakteristikama,
tako|e poseduje i svojstvene mentalne i
moralne snage, tako da ni dva novo-
ro|en~eta nisu sli~na jedan drugom, pa se ne
mo`e prepisati neko uop{teno pravilo ili
metod vaspitavanja. Svako dete se mora
posmatrati pojedina~no i odvojeno i treba ga
vaspitavati u skladu sa svojim posebim
potrebama.
Potrebno je ne{to vi{e od dobrote srca i
ljubavi prema deci da bi se sa njima,
nerazvijenim ljudima i `enama, postupalo
mudro. Prirodni maj~inski instinkt nije
dovoljan. ^injenica da se dete rodilo ne
predstavlja dokaz o roditeljskoj spremnosti
za zadatak koji im je Bog dao.
Niko ne bi razmi{ljao o pokretanju
ekspedicije u neku nepoznatu zemlju a da
16
nije sa najve}om pa`njom prou~io mar{rutu
i zemlju, koliko god je to mogu}e iz znanja i
iskustva kojeg su stekli drugi istra`iva~i.
Nijedan ne}e otpo~eti putovanje bez sve
opreme i neophodnih namirnica i potrep-
{tina.
Pa ipak, mnogi roditelji prisvajaju mnogo
ozbiljniji teret davanja uputstava i
oblikovanja karaktera ljudskom `ivotu, sa
malim ili nikakvim znanjem kako izvr{iti taj
zadatak, ~esto i bez namere da se o tome
nau~e. Kada se radi o fizi~kim potrebama
dece, ona obi~no nisu zanemarena, osim kod
roditelja koji su i sami pogo|eni siro-
ma{tvom. Deca su obu~ena, nahranjena,
naspavana, redovno se izvode na sve`
vazduh, i u ovim danima razuma i znanja,
sve ovo se ~ini na prili~no razuman na~in.
Ali, kada se radi o potrebama unutra{nje
prirode, roditelji nisu tako dobro upu}eni.
Kao {to je o{troumno re~eno: „Oni slepo
pipaju po komplikovanom umu i srcu pod
njihovom upravom, doti~u}i nehatno
kolebljivom rukom poneku strunu tu i tamo,
nalaze}i, ~esto prekasno, da su preuzeli na
sebe da oblikuju najja~u silu od svih
stvorenih, ljudsku volju, ne znaju}i tajnu sile
kako to posti}i. Oni imaju ljubav, ali ljubav
bez prosve}enja je sna`na sila koja radi
nasumice, kvare}i ono {to treba da
popravlja, uni{tavaju}i ono {to treba da
spasava.”
Mnogo vi{e se pa`nje posve}uje detinjstvu
nego ranije, ali jo{ uvek ima mnogo onih
koji smatraju da se njihova roditeljska
du`nost sastoji u „pru`anju zaklona od
nevremena, dovoljnog broja obroka, i
disciplinskih mera koje su regulisane pod
starateljstvom roditelja.”
Roditeljska du`nost umnogome prevazilazi
potrebe de~ijeg tela. Njima je povereno
njihovo ~itavo bi}e, da bi mogli iz njega
izvu}i usnulu lepotu i silu omotanu u mu{ki
ili `enski embrion, i razviti sve njegove
mogu}nosti za delotvornost i slu`bu u
`ivotu. Taj poziv zahteva najbolje ljudske
napore, udru`ene sa blagoda}u i mudro{}u s
visine. Kada se ispravno razume, ovaj poziv
zahteva od majke njene najbolje napore,
najve}u {irinu kulture, najpouzdanije
vladanje sobom, i razumevanje sredstava
koje joj stoje na raspolaganju i okolnosti.
Njoj od pomo}i mogu biti nauka, umetnost,
religija, svo `ivotno iskustvo i ljudsko
znanje. Ako `eli da postigne najbolje znanje,
najuzvi{eniju genijalnost, ni{ta od toga ne}e
biti previ{e.
Potrebno je da za momenat zaboravimo na
razlike u polovima i posmatramo
kvalifikacije koje oba roditelja moraju imati.
Ono najbolje {to mogu posti}i uz bo`ansku
pomo}, ne}e biti previ{e za Bogom dani
zadatak vaspitavanja dece.
Oba roditelja moraju neprestano krotiti svoje
„ja”. Oni moraju nau~iti kako da budu dobar
uzor, jer ono {to oni jesu }e vi{e uticati na
dete nego ono {to mu govore. Ono {to `ele
da ugrade u de~iji karakter, moraju i sami
posedovati.
Svi roditelji treba da predstave Hristov
karakter u svom `ivotu, pa }e deca,
opona{aju}i ih, postati sli~na Njemu.
Uz svu ljubav, ne`nost, za kojom sva deca
imaju potrebu jo{ od ro|enja, postoje i druge
li~ne osobine koje su neophodne za uspe{no
obavljanje roditeljskog zadatka.
17
Roditeljima, kao i svima onima koji op{te sa
drugima, neophodno je obilje strpljenja. Oni
~esto pokazuju strpljenje kada se radi o
fizi~kom razvoju njihove dece, kada ih treba
pridr`ati prilikom nesigurnih poku{aja da
prohodaju ili kada ih u~e da progovore, ali
se prema njihovoj moralnoj neukosti
pokazuje znatno manje strpljenja. Strpljenje
je potrebno u postupcima sa malenim
mislima i delima isto kao i sa malenim
nogicama, kada su deca zlovoljna i
razdra`ljiva, kada smo mi sami umorni, kada
zahtevaju dodatno vreme i snagu, kada su
nesta{na i bu~na – a to zna~i svo vreme, jer
smo neraskidivo povezani sa `ivotom deteta
i doma}instvom.
Nestrpljenje kod roditelja stvara nestrpljivu
decu, i ~esto rezultira velikim gubitkom na
obe strane. Dobro koje ~ini roditelj
poni{tava se njegovim nestrpljenjem prema
detetu. Hristos je rekao: „(S)trpljenjem
svojim spasavajte duše svoje.” Luka 12:19.
A strpljenje je upravo klju~ uspe{nog
zadobijanja du{e va{eg deteta.
Roditelji ne treba da se obeshrabre kada
deca ne slede uputstva koja su im data, i
kada se ~ini da nema dobrog ploda, kada je
srce ve} posejano dobrim semenom. Bog je
Izrailjce u~io „zapovest po zapovest, pravilo
po pravilo” i kao {to na{ mudri nebeski Otac
postupa sa svojom decom, tako i mi treba da
postupamo sa onima koji su nam povereni.
Potrebno je da istrajno ponavljamo iste
lekcije deci dok sa strpljenjem ~ekamo na
razultat. Budite strpljivi i uporni u
vaspitavanju malene dece, kao {to je to
ba{tovan koji se trudi oko vo}a ili cve}a.
Ono {to vaspitavate je Bo`je dete, stoga
po{tujte ga i nikada ne gubite veru u uspeh,
bez obzira na iskazanu samovolju.
Savr{eno vladanje sobom je podjednako
neophodno kao i nepresu{no strpljenje. Sva-
ki roditelj koji te`i uspehu u vaspitanju svog
deteta, mora vladati nad svojim ose}anjima,
re~ima i delima. Niko nije podoban da u~i
druge samokontroli ako je i sam ne
poseduje. Ako izgubimo vlast nad sobom, i
postanemo ozloje|eni onima kojima na-
stojimo da pomognemo, mi ometamo i
osuje}ujemo, a ponekad i u potpunosti
upropa{tavamo rezultate koje nastojimo da
ostvarimo u njihovim `ivotima.
 ^ovekova priroda i karakter prilikom stvaranja
“Potom reče Bog: Da načinimo čoveka po
svojemu obličju, kao što smo mi, koji će biti
gospodar od riba morskih i od ptica
nebeskih i od stoke i od cele zemlje i od svih
životinja što se miču po zemlji. I stvori Bog
čoveka po obličju svojemu, po obličju
Božjemu stvori ga; muško i žensko stvori
ih.” 1. Mojsijeva 1:26.27.
“^ovek je Bo`je delo, Njegovo remek-delo,
i stvoren je za svetu i uzvi{enu svrhu.” RH,
November 6, 1900.
“Bog je stvorio ~oveka da bude uzvi{eno
bi}e; jedino on je stvoren po Bo`joj slici i
mogu}e mu je da sudeluje u bo`anskoj
prirodi, da sara|uje sa Tvorcem da izvr{ava
Njegove planove.” Testimonies 5, 311.
^ovekovom umu date su ni`e sile i vi{e sile.
Ni`e sile su sa~injene od njegovog fizi~kog
aspekta koje uklju~uju apetit, sklonosti,
strasti, ukus, i tako dalje. Tvor~ev plan je da
ove ni`e sile budu pod upravom vi{ih sila.
Vi{e sile su funkcije ~eonog re`nja, dela
mozga koji ispunjava prednji deo lobanje.
To su osobine koje ~ine razliku izme|u
inteligentnog ~oveka i divlje zveri. One se
sastoje od volje, savesti i razuma. „Volja je
vladaju}a sila u ~ovekovoj prirodi, sila
odlu~ivanja ili izbora.” MH 176.
Volja treba da bude pod kontrolom savesti,
vo|ena razumom. „U~ite decu da treba da
jedu da bi `iveli, a ne da `ive da bi jeli; da
apetit treba dr`ati pokoren volji; da volja
mora biti pod vla{}u mirnog, inteligentnog
razuma.” CH 113.
„^ovek je trebao da bude nosilac Bo`je
slike, kako u spolja{njoj sli~nosti, tako i u
karakteru.... Njegova priroda je bila u
saglasnosti sa Bo`jom voljom. Njegov um
je bio sposoban da razume bo`anske stvari.
Njegove sklonosti su bile ~iste; njegov
apetiti i strasti su bile pod upravom razuma.
Bio je svet i sre}an u tome {to je bio oli~enje
18
Bo`je slike i u savr{enoj poslu{nosti sa
Njegovom voljom.” PP, 45.
„Bog je stvorio ~oveka uzvi{enim; dao mu
je plemenite crte karaktera, bez sklonosti ka
zlu.” PP, 49. „U po~etku, ~ovek je bio
stvoren po slici Bo`joj. Bio je savr{eno
usagla{en sa prirodom i Bo`jim zakonom.
Na~ela pravednosti bila su upisana na
njegovom srcu.” GC 467.
Sa karakternim osobinama svoga Oca u
sopstvenoj prirodi, Adamu je bila data
sposobnost izbora. On je trebao biti
slobodno moralno bi}e koje ima sposobnosti
da modifikuje i unapre|uje karakter kojeg je
primio kao sin Tvorca.
„Bog je mogao stvoriti ~oveka bez
mogu}nosti da prekr{i zakon; on je mogao
zadr`ati Adamovu ruku da ne takne
zabranjeni plod; ali u tom su~aju, ~ovek ne
bi bio slobodno moralno bi}e nego obi~an
automat. Bez slobode izbora, njegova po-
slu{nost ne bi bila dobrovoljna nego prisilna.
Ne bi moglo do}i do razvoja njegovog
karaktera.” PP, 49.
„Na{i praroditelji, iako su stvoreni nevini i
sveti, nisu bili uskra}eni za mogu}nost da
~ine nepravdu. Bog ih je stvorio kao slo-
bodna moralna bi}a, sposobna da cene
mudrost i dobrodu{nost Njegovog karaktera
i pravednost Njegovih zahteva sa punom
slobodom da prinesu ili uskrate poslu{nost.”
PP, 48.
Adam je, kao i sve {to je stvoreno, bio
podlo`an sili prirodnih zakona. Njegovo
fizi~ko blagostanje zavisilo je od njegovog
odnosa prema prirodnim zakonima u njemu i
van njega. Tako|e, Adam je bio podlo`an i
moralnom zakonu. Sa svojstvima kao {to su
volja, razum i savest, Adam je bio ospo-
sobljen da komunicira i odr`ava vezu sa
Bo`anstvom. Taj odnos je trebao biti vo|en i
usmeravan pod jurisdikcijom moralnog
zakona.
„Bo`ji zakon je svet isto koliko i sam Bog.
To je otkrivenje Njegove volje, prepis
Njegovog karaktera, izraz bo`anske ljubavi i
mudrosti. Harmonija stvorenog zavisi od
savr{ene usagla{enosti svih bi}a, svega
`ivog i ne`ivog sa zakonom Tvorca. Bog je
postavio zakone da vladaju, ne samo nad
`ivim bi}ima, ve} i svim procesima u
prirodi. Sve se nalazi pod utvr|enim
zakonima koji se ne smeju prekr{iti. Me|u-
tim, dok se sve u prirodi pokorava prirodnim
zakonima, jedino ~ovek, od svih zemaljskih
`ivih bi}a, bio je podlo`an moralnom
zakonu. ^oveku, kruni stvaranja, Bog je do
mo} razumevanja Njegovih zahteva kao i
mo} shvatanja pravednosti i dobro}udnosti
Njegovog zakona i njegovih svetih zahteva;
od ~oveka se tra`ila nepokolebljiva
poslu{nost.” PP, 42.
U svom savr{enom stanju, kada su sve
njegove sklonosti bile usmerene ka poslu-
{nosti, Adam je i dalje bio zavisan od nepre-
stanog primanja snage od Bo`anstva kako bi
mogao `iveti `ivotom poslu{nosti.
„Ljudska bi}a su predstavljala jedan nov i
razli~it poredak stvari. Ona su bila na~injena
’po obli~ju Bo`jemu’, a Bo`ja namera je bila
da nasele zemlju. Trebali su da `ive u uskoj
zajednici sa nebom, primaju}i silu od Izvora
svake sile. Podr`ani od Boga, trebali su da
`ive bezgre{nim `ivotima.” RH, February
11, 1902.
Jasno je da je Adamovo „nasle|e” od
njegovog Oca bilo sa~injeno od `elja,
apetita, strasti i sklonosti koje su bile
poslu{ne vi{im silama njegovog uma –
razuma, savesti i volje. Njegova posve}ena
volja bila je sklona poslu{nosti bo`anskoj
volji. Adam je bio stvoren sa sklono{}u da
bude poslu{an. Drugim re~ima, bio je sazdan
da bude naklonjen poslu{no{}u, kao da je
ve} razvio ovu naviku `ive}i `ivotom
poslu{nosti. Njegova stalna veza sa Bogom
trebala je, slobodom izbora, da mu obezbedi
potpunu i neprestanu poslu{nost Bo`jem
zakonu i Njegovoj volji. Sa karakternim
osobinama koje su utisnute u njegove
biohemijske i neuronske puteve, Adam je
imao sklonost ka `ivotu poslu{nosti svome
Tvorcu. Dokle god bi `iveo takvim `ivotom
bio bi pogodan da neograni~eno `ivi u
Bo`jem svemiru u ve~nosti.
19
Na taj na~in, Bog je u~inio sve kako bi
osposobio i ohrabrio Adama da `ivi `ivotom
stalne odanosti i poslu{nosti. Ipak, po{to je
Adam raspolagao sposobno{}u izbora, Bog
ga je stavio na probu.
Prilikom izbora, Adam je postavljen na ~elo
budu}e ljudske rase. Proba je trebala da
ispita njegovu odanost Tvorcu. Njegov
uspe{an prolazak ili pad kroz ovaj period
ku{anja odredi}e ono {to mo`e da prenese
svojim sinovima i k}erima. Da je Adam
`iveo `ivotom poslu{nosti, razvio bi i oja~ao
svoj karakter i njegovi potomci bi poprimili
od njega isti karakterni pe~at koji je Adam
primio od svog Tvorca. Ali, ako bi Adam
postao buntovan, njegove karakterne oso-
bine bi se pokvarile i svojim potomcima bi u
nasle|e preneo sklonosti ka zlu, koje,
jednom pokrenute, stvaraju zao karakter u
njima.
„Od Adama se zahtevalo da bude savr{eno
poslu{an Bogu, ne samo u svoje ime, ve} i u
ime njegovih potomaka. Bog mu je obe}ao
da, ukoliko verno izdr`i test isku{enja,
~uvaju}i svoju pokornost Tvorcu tokom
velikog isku{enja koje }e morati pro}i, }e
mu njegova poslu{nost obezbediti Bo`je
prihvatanje i blagonaklonost. Tada bi zauvek
bio utvr|en u svetosti i sre}i, a ti blagoslovi
bi se pro{irili i na sve njegove potomke. Ali,
Adam je pao na testu. Zato {to se odmetnuo
protiv Bo`jeg zakona, svi njegovi potomci
postali su gre{nici.” MR vol. 9, 229.
„An|eli koji su bili u periodu ku{anja,
prevareni su od sotone, i on ih je poveo u
veliku pobunu na nebu protiv Hrista.
Propustili su da podnesu test sa kojim su se
suo~ili i pali su. Tada je Adam bio stvoren
po Bo`jem obli~ju i stavljen na isku{enje.
Njegov organizam je bio savr{eno razvijen.
Sve njegove sposobnosti bile su u skladu. U
svim svojim ose}anjima, re~ima i delima,
postojala je savr{ena usagla{enost sa voljom
njegovog Tvorca. Nakon {to je Bog
obezbedio sve uslove za ~ovekovu sre}u, i
zadovoljio svaku njegovu potrebu, isku{ao
je Adamovu lojalnost. Ako bi sveti par bio
poslu{an, ljudska rasa bi posle nekog
vremena bila izjedna~ena sa an|elima. Po{to
su Adam i Eva pali na testu, Hristos je
predlo`io da postane dobrovoljna `rtva za
~oveka.” RH, February 24, 1874.
20