Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
20Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Nikolaj Berdjajev O DEMOKRATIJI

Nikolaj Berdjajev O DEMOKRATIJI

Ratings: (0)|Views: 2,302|Likes:
Published by Wuerttemberger

More info:

Published by: Wuerttemberger on Mar 02, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/20/2013

pdf

text

original

 
Николај Берђајев
О демократији
 Демократија се јавља кад се распада органско јединство народне воље, кад седруштво атомизира, кад гину народна веровања која су сједињавала народ у једнуцелину. Идеологија која признаје врховност и апсолутизам народне воље, јавља секад народне воље већ нема. Демократија је идеологија критичке, а не органскеепохе у животу човечијих друштава.
Карактер демократије је формалан: Она сама не познаје свој садржај и у границама поњој утврђиваног принципа, нема никаквог садржаја. Демократија неће да зна, у имечега се изјављује воља народа и неће предложити вољу народа никаквом вишем циљу.У тај моменат, кад демократија спозна циљ, којему треба да стреми воља народа, каднађе достојни предмет за своју вољу, напуни се позитивним садржајем, мораће тај циљ,тај предмет, тај садржај поставити више самог формалног принципа изјаве воље,положити га у основу друштвеног поретка. Но демократија познаје само формаланпринцип изјаве воље, који цени изнад свега и који неће ничему подложити.Демократија се не брине за правац и садржај народне воље и нема у себи никаквихкритеријума за одређење истинитости или лажности правца, у којему се изјављујенародна воља, за одрђење каквоће народне воље. Народна власт је беспредметна. Онаније управљена ни на какав објекат. Демократија остаје равнодушна према добру и злу.Она је толерантна јер је индиферентна, јер је изгубила веру у истину, и нема снаге даизабере истину. Демократија је скептична, она се јавља у скептичном веку, векубезверја, кад су народи изгубили сталне критеријуме истине и кад су немоћни, даисповедају било макар какву апсолутну истину. Демократија је крајњи релативизам,порицање свега апсолутног.
 Демократија не очајава због губитка истине. Она верује да изјава воље већине, механички број гласова, мора увек водити до добрих резултата. Баш формалнаизјави воље народи води к некој истини, рађа некакво благо. У основи демократије лежи оптимистичка претпоставка о природној доброти и благости човечјеприроде.
Демократија има секуларни карактер и она је супротна сваком сакралном друштву, јер је формална, без садржине и скептична. Истина је сакрална и друштво утемељено наистини не може бити искључиво секуларно друштво. Секуларна демократија значиотпад од онтолошких основа друштва, отпад друштва човечјега од Истине. Она хоћеполитички уредити човечије друштво тако као да истине не би ни било; то је темељнапретпоставка чисте демократије. И у том је корен идејне лажи демократије. У основидемократске идеје лежи хуманистичко потврђивањс човеково, а то ће рећи, да човечјавоља мора управљати човечја друштва, и да треба одстранити све што смета изјављењуте човечије воље и коначном њеном господству. Тиме се поричу духовни темељиљудског друштва који леже дубље од формалне изјаве човечје воље те се строваљујусав хијерархиски поредак људског друштва. Демократија је психологизам, супротансваком онтологизму.
 
 Демократија не зна истине и због тог она препушта већини гласова да реши шта је истина. Признање власти множине, метанисање свеопштем праву гласа, могуће је тек при неверовању у истину и незнању истине. Онај који верује у истину и који зна истину не предаје је на растрзавање квантитативној већини.
Као претпоставка демократије указује се крајњи оптимизам. Скептицизам демократскогдруштва је оптимистички а не песимистички скептицизам. Демократија не очајава збоггубитка истине. Она верује да изјава воље већине, механички број гласова, мора увекводити до добрих резултата. Баш формална изјава воље народа води к некој истини, рађа некакво благо. У основи демократије лежи оптимистичка претпоставка оприродној доброти и благости човечје природе. Духовни отац демократијс био је ЖанЖак Русо, а његове оптимистичке претставе о човечјој природи прешле су надемократске идеологије. Демократија неће да зна за радикално зло човечје природе.Она као да не предвиђа да се воља народа може управити на зло, да већина можестајати за неправду и лаж, док истина и правда може остати благо незнатне мањине. Удемократији нема никаквих гаранција да ће воља народа бити управљена на добро, даће воља народа пожелети слободу, а неће пожелети да уништи сваку слободу безостатка. Револуционарна демократија у Француској револуцији, која је 1789. годинепочела са проглашењем права и слободе човека, у 1783. години није оставила никаквихслобода, истребила је слободу без остатка. Воља човечја, воља народна лежи у злу и,када та воља, потврђујући себе саму, није ничему вишем подложна и није просветљена,захтева да самовласно одређује судбине човечјега друштва, она лако заблуди на путпрогона истине, одрицања сваке правде и гашења сваке слободе духа. Демократије суникле из патоса слободе, из признања неодузимљивих права сваког човека, а каоистина демократије рекло би се да се казује потврда слободе савести, слобода избора.Заштитници демократије указују на то да се демократија родила духовно у проглашењуслободе савести по религиозним друштвима епохе реформације у Енглеској. Ноформално бесадржајно и негативно поимање слободе скривало је у себи отров, који је разједао историјске демократије и приправљао у њима пропаст слободе духа. Русо јепорицао слободу савести у принципу. Робеспјер ју је истребио на делу. Аутократскинарод може силовати савести људи, може лишавати по вољи сваке слободе. Токвил иМил, за које се не да рећи да су непријатељи демократије, говоре с великим немиром оопасностима које демократија собом носи, о опасностима за слободу човска, заиндивидуалност човека. Демократија је индивидуалност човека. Демократија јеиндивидуалистичка по својој основи, но она води по кобној својој дијалектици доантииндивидуализма, до нивелирања човечјих индивидуалности. Демократија јеслободољубива, но то слободољубље не ниче из уважења човечјег духа и човечјеиндивидуалности, то је - слободољубље равнодушних према истини. Фанатична бивадемократија тек у стихији револуције. У својем мирном нормалном битисању, туђ јењој сваки фанатизам и она налази хиљаду мирних и неприметних начина да нивелирачовечје индивидуалности, и да угаси слободу духа. Истините слободе духа било јеможда више у то доба кад су пламтеле ломаче инквизиције него у савременимбуржујским демократским републикама које поричу дух и религиозну савест.Формално, скептично слободољубље много је допринело уништењу оригиналностичовечје индивидуалности. Демократије не значе безусловно слободу духа, слободуизбора, те слободе може бнти више у нсдемократским друштвима.
 Демократија се сувише задржава на формилно бесадржајном моменту слободеизбора. Монархисти и социјалисти подгризавају с разних страна животдемократских друштава и траже, да се избор коначно збуде, да се садржај 

Activity (20)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
Jelena Djukic liked this
RetkaZverka liked this
Lav Lajovic liked this
zaim_827078 liked this
Shardan199 liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->