003 - Толеранције дужинских мера и облика

МАШИНСКИ
ЕЛЕМЕНТИ I
ТОЛЕРАНЦИЈЕ ДУЖИНСКИХ
МЕРА И ОБЛИКА
Београд, 2010. год.
ТОЛЕРАНЦИЈЕ ДУЖИНСКИХ МЕРА И ОБЛИКА
Циљ теме је упознати се са:

1 Врстама дужинских мера
2 Основним појмовима и дефиницијама
3 Квалитетом толеранције
4 Положајем толеранцијских поља
5 Врстама налегања и системима налегања
Мерама које треба толерисати и начином

6 уношења толеранција и налегања на цртеж
Циљ теме је упознати се са:
7 Толеранцијама слободних мера
8 Сложеним толеранцијама
Утицајем температуре на толеранције и

9 налегања
10 Толеранцијама облика и положаја
11 Т
Толеранцијама
ј квалитета површина
 Толеранције су дозвољена одступања од називне (номиналне) мере.
 Пошто је немогуће постићи идеалну тачност мера и облика машинске

делове је
д ј неопходно
д толерисати.
р
Идеалну
д у тачност не можемо постићи ууслед:
д
1. Непрецизности машина на којима се израђују делови
2. Нетачности алата и прибора за мерење
3. Неједнаког квалитета рада радника
 Дозвољена одступања (толеранције) дате су JUS стандардима која су

усклађена са међународним стандардом – ISO.
ISO
ВРСТЕ ДУЖИНСКИХ МЕРА

У начелу дужинске мере могу бити:
б
1. Спољашње (S)
2 Унутарашње (U)
2.
3. Неодређене (N)

 Спољашње мере су оне које су при мерењу обухваћене пипцима мерног инструмента.
инструмента

 Унутарашње мере су оне које при мерењу обухватају пипке мерног инструмента
инструмента.

 Неодрећену меру добијамо ако обрадак обухвата мерило и мерило обухвата обрадак.
 Ове мере се обично сврставају у спољашње и унутарашње.

ОСНОВНИ ПОЈМОВИ И ДЕФИНИЦИЈЕ

 Величине које се односе на спољашње мере означавају се МАЛИМ
словима, а величине које
ј се односе на унутрашње мере ВЕЛИКИМ словима.
нулта
у
линија
 Називна мера – номинална мера (d, D) је мера која служи као основа за
одређивање граничних мера и одступања.
 Она се уписује у цртеже и осталу техничку документацију
документацију.
 За делове кружног попречног пресека који образују налегање називне мере
рупе и осовине су једнаке (D=d), али се у склопу користи јединствена ознака (D).

 Нулта линија је права линија која при графичком приказивању толеранција
одговара називнојј мери, тако да представља полазну линију
ј од које
ј се
рачунају одступања.
 Означава се правом линијом црта – тачка - црта или дебелом пуном линијом.
 Стварна мера (ds ,Ds) је она мера која се установи мерењем на израђеном
машинском делу.
 Граничне мере су мере које ограничавају област у којима сме да се креће
стварна мера исправно израђеног предмета. Постоји:
- Горња гранична мера (dg,Dg) – је највећа дозвољена мера
- Доња гранична мера (dd,Dd) – је најмања дозвољена мера
 Толеранција (T) је разлика горње и доње граничне мере

мере.
Tr  Dg  Dd - за унутрашње мере
To  d g  dd - за спољашне мере
р
 Одступање је разлика посматране мере и називне мере.
 Горње одступање (ag,Ag) је алгебарска разлика између горње граничне
мере и називне мере. a d d
g g
Ag  Dg  D
 Доње одступање (ad,A

Ad) је алгебарска разлика између доње граничне мере
и називне мере.
ad  dd  d
Ad  Dd  D
 Стварно одступање (as,As) је алгебарска разлика између стварне мере и

називне мере.
as  d s  d
As  Ds  D
 Толеранцијско
р ц ј поље јје подручје
дру ј ограничено
р горњим
р ид
доњим одступањем.
д у
 Графички се толеранцијско поље приказује ПРАВОУГАОНИКОМ
произвољне дужине и висине која одговара величини толеранције.
 Толеранција се може одредити као разлика горњег и доњег граничног
одступања: Tr  Ag  Ad - толеранција рупе
To  ag  ad - толеранција осовине
 Висина толеранцијског поља зависи од:
- квалитета толеранције IT
- величине називне мере


 Добра мера је свака мера која се налази између граничних мера.
За осовине: то је горња гранична мера (dg)
За отворе (рупе): то је доња гранична мера (Dd)
За контролу отвора користи се

контролно мерило које се зове ЧЕП.
За контролу осовина користи се

контролно мерило које се зове
РАЧВА.
 На контролном мерилу добра мера се означава са “IDE”

IDE .
 Лоша мера је свака стварна мера која се налази изван граничних мера, на
контролном мерилу се означава са “NE IDE”.

 Ако је стварна мера осовине већа од горње граничне мере (ds>dg), добра
мера се може постићи
ћ дорадом.
 Ако је стварна мера осовине мања од доње граничне мере (ds<dd), добра
мера се не може постићи дорадом, па се такав део одбацује као шкарт.
 Ако је стварна мера отвора (рупе) мања од доње граничне мере (Ds<Dd),
добра мера се може постићи дорадом.
КВАЛИТЕТ ТОЛЕРАНЦИЈЕ
 У ISO систему
у толеранција
р ц ј свака толеранција
р ц ј јеј одређена:
др ђ
- величином толеранције
- положајем толеранцијског поља у односу на нулту линију
 Квалитет толеранције је мерило степена тачности израде – мерило

величине толеранције.
 Величина толеранције, односно висина толеранцијског поља за исти

квалитет зависи од величине називне мере (што се даје табларно).
 ISO систем толеранције прописује 18 квалитета толеранције, који се

означавају: IT01, IT0, IT1, IT2, ... IT16.
К
Квалитет IT01 одговара највећој
ј ћ ј прецизности.
Квалитет IT16 одговара најмањој прецизности.
 JUS прописује 20 квалитета толеранције. IT01 до IT16 поклапа се са ISO

системом толеранција, а додатни су квалитети: IT17 и IT18.
Зависност висине толеранцијског поља од квалитета

 Трошкови производње зависе од квалитета толеранције.
Трошкови
производње
IT01 IT7 IT16 Квалитет толеранције
T T T Толеранција
р ј
8 2
 Квалитети толеранције IT01 до IT7 примењују се за израду мерних алата.
 Квалитети толеранције IT5 до IT18 примењују се за израду производа.
 При изради производа квалитети од IT5 до IT11 примењују се за израду
делова кoји образују налегање, а квалитети од IT12 до IT18 за израду делова
који не образују налегање.
 Квалитет толеранције уписује се у цртеже и другу техничку документацију.
40
 На основу квалитета
толеранције
ј одређује
ђ ј се
машина на којој ће се извршити
завршна обрада дела како би
се постигла одговарајућа класа
храпавости површина.
ПОЛОЖАЈ ТОЛЕРАНЦИЈСКИХ ПОЉА
 Поља се обележавају
словима абецеде, и то:
- великим – за РУПЕ
- малим – за ОСОВИНЕ

Толеранцијска поља за рупе:
- Поља од A до G леже увек изнад нулте линије, што значи да су обе граничне
мере (Dg и Dd) веће од називне мере.
- Поље H лежи на нултој линији, тако да му је доње одступање једнако НУЛИ,
тј.ј доња гранична мера се поклапа са називном мером.
- Поља J и K секу нулту линију, па је горња гранична мера већа, а доња мања
од називне мере.
- Поља од M до ZC леже испод нулте линије,
линије што значи да су обе граничне
мере мање од називне мере.

Толеранцијска поља за осовине:
- Поља од a до g леже увек испод нулте линије, што значи да су обе граничне
мере (dg и dd) мање од називне мере.
- Поље h лежи на нултој линији, тако да му је горње одступање једнако НУЛИ,
тј горња гранична мера се поклапа са називном мером
тј. мером.
- Поља j и k секу нулту линију, па је горња гранична мера већа, а доња мања
од називне мере.
- Поља од m до zc леже изнад нулте линије,
линије што значи да су обе граничне
мере веће од називне мере.

Обележавање толеранција:
 За одређивање толеранција мора се назначити:
- Називна мера
- Положај
П ј толеранцијског
ј поља
- Квалитет толеранције
 Толеранције се обележавају словима и бројевима.
 Слово означава положај толеранцијског поља у односу на нулту линију.
 Број означава квалитет толеранције.
Пример:
 40H 8
пречник рупе 40mm квалитет толеранције IT8
толеранцијско поље H

Пример:
 40 f 7
пречник осовине 40mm квалитет толеранције IT7
толеранцијско поље f
Пример означавања у склопу:
 40H 8/ f 7
H8
 40
f7
 40H 8  f 7
ВРСТЕ НАЛЕГАЊА И СИСТЕМИ НАЛЕГАЊА

 Налегање је однос два склопљена дела истих називних мера који
проистиче из њихових стварних мера пре склапања и то једне спољашње и
једне унутрашње мере.
 Ако је стварна мера осовине пре склапања већа од стварне мере отвора,
доћи ће до ПРЕКЛОПА у склопу.
склопу
 Ако је стварна мера осовине пре склапања мања од стварне мере отвора,
доћи ће до ЗАЗОРА у склопу.
 Налегање са зазором назива се лабаво налегање.
налегање
 Налегање са преклопом назива се чврсто налегање.
 Толеранције склопних мера отвора и осовине могу бити изабране и тако да

неке комбинације стварних мера дају мали зазор, а друге мали преклоп.
Овакво налегање назива се неизвесно налегање.
Пример означавања налегања: одваја се косом цртом
 50H11/ a11
називна мера
толеранцијско поље спољашње мере
пречник 50mm
толеранцијско поље унутрашње мере

Систем налегања са основном рупом - систем заједничке унутрашње мере
- jе систем налегања у коме је за рупу усвојено толеранцијско поље H,

H где
је доње одступање једнако НУЛИ, а за осовину било које поље.
Лабаво налегање:
Највећи зазор у лабавом налегању: Z g  Dg  d d
Најмањи зазор у лабавом налегању: Z d  Dd  d g
Чврсто
р налегање:
Највећи преклоп у чврстом налегању: Pg  d g  Dd
Најмањи преклоп у чврстом налегању: Pd  d d  Dg
Неизвесно налегање:
Највећи зазор у неизвесном налегању: Z g  Dg  dd
Највећи преклоп у неизвесном налегању: Pg  d g  Dd


Систем налегања са основном осовином - систем заједничке спољашње мере
- је такав систем налегања код кога спољашње мере имају толеранцијско

поље h, где је горње одступање једнако НУЛИ, док су толеранцијска поља
унутарашњих мера различитих положаја у зависности од жељеног налегања
налегања.
 У наведеним
д системима налегања могућу јје велики број
р ј комбинација
ц ј
налегања, тако да ISO - JUS препоручује само одређена налегања 1, 2 и 3
степена приоритета.
Пример:
Очитавање толеранција за:
 50H 6
за називни пречник
 50
Из табеле очитавамо за:
- називни пречник  50 и
- толеранцијско поље отвора H6
одступања:
Ag  16m
Ad  0

Пример:
П
Положај
ј толеранцијских
ј поља у односу на нулту линију
ј за налегање:
 60H 7 / x8

Пример:
П
Положај
 45h5/ U 6

Пример:
П
Положај
 50H 8/ u8
Пример:
Положај толеранцијских поља у односу

на нулту линију за лабаво налегање:
140H 7 / f 7
Пример:

на нулту линију за чврсто налегање:
160H 7 / r 6
Пример:

на нулту линију за неизвесно налегање:
190H 6 / k 6
МЕРЕ КОЈЕ ТРЕБА ТОЛЕРИСАТИ

 Дужинске мере могу бити:
- толерисане
- слободне
 Треба тежити да што више мера буде слободно како би трошкови

производње били нижи.
 Мере треба толерисати у следећим случајевима:

1 Када мера треба да обезбеди исправно функционисање делова (то
1.
су тзв. функционалне мере)
2. Ако мере образују налегање (то су тзв. склопне мере)
3. Кад делови треба да буду заменљиви
4. Ако се делови производе на различитим местима
5. Кад у производњи алат условљава да одређена мера буде са
толеранцијом
МЕРЕ КОЈЕ ТРЕБА ТОЛЕРИСАТИ
Пример: d1m6
d2 f 7
називне мере
d3 H 8 / u8
DH 7 / r 6
НАЧИН УНОШЕЊА ТОЛЕРАНЦИЈА И НАЛЕГАЊА НА ЦРТЕЖ
 Склопна мера ø30H7/s6 образује чврсто налегање.
 Мера ø28 и ø56 су толерисане и то: ø28H7 и ø56r6.
 Остале мере на слици лево нису толерисане.
 Поред стандардног начина уношења толеранција,

толеранција дозвољено је и непосредно
уношење на цртеж бројних вредности граничних одступања поред називне мере,
слика десно.
ТОЛЕРАНЦИЈЕ СЛОБОДНИХ МЕРА

 Слободне мере су такве мере чија одступања од називних
вредности не утичу на употребљивост делова.
 Слободне мере се не толеришу,

толеришу осим ако је потребно да степен
тачности ових мера буде СУЖЕН или ИЗУЗЕТНО СУЖЕН.
 На
Н цртежу се уписују
ј само називне вредности слободних
б мера и степен
жељене тачности израде.
 Слободним мерама не могу се сматрати мере које образују налегања

као и друге мере које утичу на заменљивост делова.
 JUS прописује толеранције слободних мера за поједине поступке

израде.
 Толеранције
Т ј слободних
б мера не уносе се директно на цртеж већ
ћ у за
њих предвиђено поље у заглављу помоћу скраћене ознаке степена
тачности.
ТОЛЕРАНЦИЈЕ СЛОБОДНИХ МЕРА
 У предхоне три табеле дате су толеранције слободних мера за делове

обрађене скидањем струготине ( према JUS M.A1.400 ).
СЛОЖЕНЕ ТОЛЕРАНЦИЈЕ
 Сложена толеранција је толеранција а) Доња гранична мера:
сложене мере и једнака
ј јје збиру
б ld  l1d  l2 d  40  0,1  60  0,2  100  0,3
толеранција појединих мера.
Горња гранична мера:
lg  l1g  l2 g  40  0,2
0 2  60  00,3
3  100  00,5
5
Збирна мера:
l  l1  l2  1000,5
0,3
Сложена толеранција:
T  T1  T2  0,3  0,5  0,8mm
б) Доња гранична мера:
ld  l1d  l2 g  80  0,2  (40  0,2)  40  0,4
Горња гранична мера:
lg  l1g  l2 d  80  00,4
4  (40  00,1)
1)  40  00,5
5
Збирна мера:
l  l1  l2  400,5
0,4
Сложена толеранција:
T  T1  T2  0,4  0,5  0,9mm
СЛОЖЕНЕ ТОЛЕРАНЦИЈЕ
 При редном котирању појединачне коте се настављају једна на другу.
 На тачност сваке котиране мере утиче

одступање настало при одговарајућој радној
операцији.
На пример:
 Одступање мере од било ког наслона, нпр.
наслона C зависи од збира одступања мера
које улазе у састав мере.
УТИЦАЈ ТЕМПЕРАТУРЕ НА ТОЛЕРАНЦИЈЕ И НАЛЕГАЊА

 Нормална основна температура на којој се израђују делови и мерила према
ISO препоруци је 20 0C.
C
 Многи машински делови раде на температурама које се разликују од
основне.
 Стварне мере ових делова мењају се у зависности од температуре
температуре.
 Ако оба дела која образују налегање раде на истој температури и ако су од
истог материјала, промена температуре неће утицати на величину налегања.
 Ако
А су делови којиј образују
б ј налегање од материјала
ј са различитим
коефицијентима топлотних дилатација или ако имају различите радне
температуре, величине зазора или преклопа на радној температури
разликоваће се од величине зазора или преклопа на основној температури
температури.
 Промена пречника (или било које дужинске мере) износи:
- За осовине: d  1  (t1  t0 )  d 10   m
3
d (mm) – пречник осовине
- За рупе: D   2  (t2  t0 )  D 103   m D (mm) – пречник рупе
t0 = 293 K – основна температура

р ур 1 1/ K  – коефицијент
ф ц ј линеарног
р ширења
р осовине
t1 (K) – радна температура осовине
 2 1/ K  – коефицијент линеарног ширења рупе
t2 (K) – радна температура рупе
Коефицијенти линеарног ширења:
  4,5
4 5 106 - за волфрам
ф   13 106 - за челични лив
  10,8 106 - за титан   18 106 - за бронзу
  (9  10) 106 - за сиви лив   19 106 - за месинг
  11,1 106 - за угљенични челик   22 106 - за силумин
  (10  16) 106 - за легиране челике   23 106 - за дуралуминијум
  12,6 106 - за берилијум   23,8 106 - за алуминијум


 Ако се повећава температура у лабавом склопу:
Z d  d  Z rd  D
Z g  d  Z rg  D
Zd, Zg – зазори при 293К (20 0C)
Zrd, Zrg – радни зазори
ТОЛЕРАНЦИЈЕ ОБЛИКА И ПОЛОЖАЈА

 Толеранције облика ограничавају одступања једног геометријског
елемента од његовог геометријског облика.
 Толеранције облика су:
- правост
- равност
- кружност
- цилиндричност
 Толеранције положаја ограничавају дозвољена одступања од геометријски

тачног положаја двају или више елемента у односу једних према другима.
 Толеранције
То ера је положаја
о о аја ссу:
- толеранције правца
- толеранције места
- толеранције тачности обртања
ТОЛЕРАНЦИЈЕ ОБЛИКА И ПОЛОЖАЈА

ТОЛЕРАНЦИЈЕ КВАЛИТЕТА ПОВРШИНА

 Површине делова после обраде нису глатке, већ храпаве као на слици.
l – референтна дужина
m – средња линија профила је линија која сече ефективни профил
Ra – средња аритметичко одступање профила од средње линије
n
y i
Ra  1
n
Rz – средња висина неравнина
( R1  R3  R5  R7  R9 )  ( R2  R4  R6  R8  R10 )
Rz 
5
Rmax – највећа
ј висина неравнина
р
 Површине
р металних производа
р у погледу
у храпавости
р површина
р
разврстане су у 12 класа, што видимо на следећој табели.
 Веза између средњег аритметичког одступања профила Ra и средње

висине неравнина Rz дата је на следећем дијаграму.
 Ако се захтева скидање материјала користи се ознака на слици б).

 Ако није дозвољено скидање материјала користи се ознака на слици в).
 Када треба означити специјалне карактеристике површине дужем краку
било ког од наведених знакова додаје се продужена линија, користи се
ознака на слици г).

 Ако је прописана само једна вредност слика а,б,в) – она представља

максималну дозвољену вредност површинске храпавости.
 Ако су прописане две вредности слика г) – тада највећа гранична
вредност (a1) треба да буде изнад најмање граничне вредности (a2).
Резиме
толеранције су дозвољена одступања од називне мере.
дужинске мере могу бити: спољашње, унутарашње и неодређене.
називна мера – номинална мера је мера која служи као основа за
одређивање
ђ граничних мера и одступања.
толеранцијско поље је подручје ограничено горњим и доњим
одступањем.
добра мера је свака мера која се налази између граничних мера.
дужинске мере могу бити: толерисане и слободне.
сложена толеранција је толеранција сложене мере и једнака је
збиру толеранција појединих мера.
налегање са зазором назива се лабаво налегање, а налегање са
преклопом чврсто налегање
налегање.
толеранције облика ограничавају одступања једног геометријског
елемента од његовог геометријског облика.
толеранције положаја ограничавају дозвољена одступања од
геометријски тачног положаја двају или више елемента у односу једних
према другима.

003 - Толеранције дужинских мера и облика

Uploaded by

Document Information

Copyright

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

003 - Толеранције дужинских мера и облика

Uploaded by

Copyright:

МАШИНСКИ

Циљ теме је упознати се са:

2 Основним појмовима и дефиницијама

4 Положајем толеранцијских поља

5 Врстама налегања и системима налегања

Мерама које треба толерисати и начином

Циљ теме је упознати се са:

7 Толеранцијама слободних мера

Утицајем температуре на толеранције и

10 Толеранцијама облика и положаја

 Толеранције су дозвољена одступања од називне (номиналне) мере.

 Пошто је немогуће постићи идеалну тачност мера и облика машинске

 Дозвољена одступања (толеранције) дате су JUS стандардима која су

ВРСТЕ ДУЖИНСКИХ МЕРА

ВРСТЕ ДУЖИНСКИХ МЕРА

ВРСТЕ ДУЖИНСКИХ МЕРА

ВРСТЕ ДУЖИНСКИХ МЕРА

 Ове мере се обично сврставају у спољашње и унутарашње.

ОСНОВНИ ПОЈМОВИ И ДЕФИНИЦИЈЕ

ОСНОВНИ ПОЈМОВИ И ДЕФИНИЦИЈЕ

ОСНОВНИ ПОЈМОВИ И ДЕФИНИЦИЈЕ

 Толеранција (T) је разлика горње и доње граничне мере

ОСНОВНИ ПОЈМОВИ И ДЕФИНИЦИЈЕ

 Доње одступање (ad,A

 Стварно одступање (as,As) је алгебарска разлика између стварне мере и

ОСНОВНИ ПОЈМОВИ И ДЕФИНИЦИЈЕ

ОСНОВНИ ПОЈМОВИ И ДЕФИНИЦИЈЕ

ОСНОВНИ ПОЈМОВИ И ДЕФИНИЦИЈЕ

За контролу отвора користи се

За контролу осовина користи се

 На контролном мерилу добра мера се означава са “IDE”

ОСНОВНИ ПОЈМОВИ И ДЕФИНИЦИЈЕ

 Квалитет толеранције је мерило степена тачности израде – мерило

 Величина толеранције, односно висина толеранцијског поља за исти

 ISO систем толеранције прописује 18 квалитета толеранције, који се

 JUS прописује 20 квалитета толеранције. IT01 до IT16 поклапа се са ISO

Зависност висине толеранцијског поља од квалитета

IT01 IT7 IT16 Квалитет толеранције

ПОЛОЖАЈ ТОЛЕРАНЦИЈСКИХ ПОЉА

ПОЛОЖАЈ ТОЛЕРАНЦИЈСКИХ ПОЉА

ПОЛОЖАЈ ТОЛЕРАНЦИЈСКИХ ПОЉА

ПОЛОЖАЈ ТОЛЕРАНЦИЈСКИХ ПОЉА

ПОЛОЖАЈ ТОЛЕРАНЦИЈСКИХ ПОЉА

Пример означавања у склопу:

ВРСТЕ НАЛЕГАЊА И СИСТЕМИ НАЛЕГАЊА

 Толеранције склопних мера отвора и осовине могу бити изабране и тако да

ВРСТЕ НАЛЕГАЊА И СИСТЕМИ НАЛЕГАЊА

- jе систем налегања у коме је за рупу усвојено толеранцијско поље H,

ВРСТЕ НАЛЕГАЊА И СИСТЕМИ НАЛЕГАЊА

Највећи преклоп у чврстом налегању: Pg  d g  Dd

Најмањи преклоп у чврстом налегању: Pd  d d  Dg

Највећи зазор у неизвесном налегању: Z g  Dg  dd

Највећи преклоп у неизвесном налегању: Pg  d g  Dd

ВРСТЕ НАЛЕГАЊА И СИСТЕМИ НАЛЕГАЊА

- је такав систем налегања код кога спољашње мере имају толеранцијско

ВРСТЕ НАЛЕГАЊА И СИСТЕМИ НАЛЕГАЊА

ВРСТЕ НАЛЕГАЊА И СИСТЕМИ НАЛЕГАЊА

ВРСТЕ НАЛЕГАЊА И СИСТЕМИ НАЛЕГАЊА

ВРСТЕ НАЛЕГАЊА И СИСТЕМИ НАЛЕГАЊА

Положај толеранцијских поља у односу

Положај толеранцијских поља у односу

Положај толеранцијских поља у односу

МЕРЕ КОЈЕ ТРЕБА ТОЛЕРИСАТИ

 Треба тежити да што више мера буде слободно како би трошкови

 Мере треба толерисати у следећим случајевима:

МЕРЕ КОЈЕ ТРЕБА ТОЛЕРИСАТИ

НАЧИН УНОШЕЊА ТОЛЕРАНЦИЈА И НАЛЕГАЊА НА ЦРТЕЖ