dipl.ing. Schell Csaba
ing. Vladimir Mut
ing. Flaman Csaba
ing. Horv\u00e1t Zolt\u00e1n
ing. Miklos Rudolf
ing. Bunjev
Uputsvto studentima za re\u0161avanje zadataka................................................................. 1 Oznake.......................................................................................................................... 3 Gr\u010dka slova................................................................................................................... 4
3. Termodinami\u010dki procesi u termi\u010dkim ma\u0161inama
( ure\u0111ajima i postrojenjima )........................................................................................ 77
Literatura...................................................................................................................... 121
Svaki student mo\u017ee na osnovu svojih znanja i iskustava da utvrdi postupak u tra\u017eenju re\u0161enja na postavljeni zadatak. I pored toga tokom samostalnih izrada zadataka, mogu\u0107no je o\u010dekivati da se primeni neka uop\u0161tena, relativno fleksibilna, \u0161ema koja bi olak\u0161ala pripremu procedure pri izradi zadatka i nala\u017eenje njegovog re\u0161enja. Tako pripremljena metodologija olak\u0161ava studentima rad i postaje sastavni deo njegovog nau\u010dno stru\u010dnog treninga i daljeg osposobljavanja za re\u0161avanje jo\u0161 slp\u017eenijih problema, odnosno sticanja novog vlastitog iskustva i daljeg produbljivanja materije. Prihvatanjem metodologije student se u\u010di da relativno brzo, ne lutaju\u0107i u stvaranju koncepta zadatka re\u0161ava problem.
Iako se ne mo\u017ee smatrati jedino mogu\u0107im postupkom, osnovne karakteristike takve metodologije sadr\u017ee nekoliko osnovnih elemenata i putokaza koje bi smo naveli slede\u0107im redom:
1. Problem, ili zadatak treba precizno definisati. Ako je, pak, problem ve\u0107 postavljen i definisan, mora se pa\u017eljivo prou\u010diti i razumeti. Studentu se preporu\u010duje da tekst zadatka pa\u017eljivo pro\u010dita nekoliko puta. Time se sti\u010du sve potrebne informacije za upoznavanje problema o kome je re\u010d i pru\u017eaju osnove za pripremu skica, dijagrama, podataka i drugih veli\u010dina bitnih za sam zadatak. Jasno se mora uo\u010diti \u0161ta se problemom re\u0161ava i na koji na\u010din\u0107e se to uraditi. Pogre\u0161an je pristup da se bez predhodnih priprema zapo\u010dne sa zamenom brojnih podataka u pojedine jedna\u010dine.
2. Pripremaju se odgovaraju\u0107i crte\u017ei koji se odnose na radno telo (sistem) i njegovu interakciju sa okolinom. To je od posebnog zna\u010daja za postavljanje granice sistema ili kontrolne povr\u0161ine. Pravilno postavljanje granica sistema\u010desto je od odlu\u010duju\u0107eg zna\u010daja za na\u010din i sam postupak re\u0161avanja zadatka. Pri tome svi oblici razmene mase i energije izme\u0111u sistema i okoline moraju biti pravilno ozna\u010deni i na odgovaraju\u0107a mesta na \u0161emama uneti.
3. Korisno je za dati proces prikazati grafi\u010dki i termodinami\u010dkim dijagramima (P-v, T-v, h-s i dr.) na taj na\u010din olak\u0161ava se utvr\u0111ivanje po\u010detnog i drugih karakteristika stanja radnog tela. Vizuelizacijom se uo\u010davaju odnosi karakteristi\u010dnih veli\u010dina i utvr\u0111uje putanja termodinami\u010dkih procesa i name\u0107e pitanje o osobinama radnog tela i kvalitetu termodinami\u010dkog procesa. Ovakvi dijagrami su\u010desto od presudnog zna\u010daja za izbor i vrstu neophodnih tabli\u010dnih podataka potrebnih za numeri\u010dko re\u0161avanje postavljenog zadatka.
4. Utvrditi, ako to nije posebno nazna\u010deno tekstom zadatka, da li je potrebno vr\u0161iti dopunske termodinami\u010dke karakterizacije radnog tela i procesa ( idealan ili realan fluid, povratan ili nepovratan proces, zavisnost posmatrane veli\u010dine od pritiska, temperature, sastava radnog tela i sli\u010dno). Bli\u017ee utvr\u0111ivanje navedenih karakteristika je od izvanredne va\u017enosti za re\u0161enje zadatka. Zbog toga su u ve\u0107ini slu\u010dajeva ovakve idealizacije ve\u0107 ugra\u0111ene u sam tekst zadatka s uverenjem da one imaju svoju pedago\u0161ku opravdanost.
5. Definisane osobine radnog tela ( idealan ili realan gas, podhla\u0111ena te\u010dnost i sli\u010dno) odre\u0111uju i jedna\u010dinu stanja koju treba primeniti. Na osnovu jedna\u010dine stanja dobijaju se informacije o ravnote\u017enom stanju radnog tela. Pri tome treba uo\u010diti da se iz
